Википедија

Ninoslav Radovanović

Ninoslav (Dušan) Radovanović (Niš, 6. maj 1940) srpski je akademik i doktor medicinskih nauka. Jedan je od najpoznatijih kardiohiruga u Srbiji, koji je dao značajan doprinos uvođenju novih kardiohirurških metoda na otvorenom srcu, a od 2009. i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.[1][2]

Ninoslav Radovanović
Ninoslav Radovanović
Lični podaci
Datum rođenja(1940-05-06)6. maj 1940. (83 god.)
Mesto rođenjaNiš, Kraljevina Jugoslavija
NacionalnostSrbin
ObrazovanjeUniverzitet u Parizu, Sorbona
Naučni rad
PoljeKardiohirurgija
Poznat poNovim operativnim tehnikama u kardiohirurgiji

Život uredi

Rođen je (6. maj 1940) u Nišu gde je završio osnovnu i srednju školu, a dalje školovanje je nastavio na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Studije je završio u predviđenom roku sa srednjom ocenom 9,26. Jedno vreme je boravio u Nišu, a onda je 1967. otišao u Švajcarsku, gde je prvo radio na opštoj hirurgiji. Dalje stručno usavršavanje 1970. je nastavio na kardiovaskularnoj hirurgiji u Ženevi i nakon pet godina usavršavanja kardiohirurških veština, kod profesora Šarla Hana, dobio je zvanje pomoćnika hirurga, a zatim kardiovaskularnog hirurga i hirurga konsultanta. Dalje školovanje na postdiplomskim studijama obavio je u najboljim školama kardiovaskularne hirurgije u Ženevi, Parizu i Hjustonu.

Vratio se u Srbiju gde je osnovao i postao prvi direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. To je sjajan period razvoja srpske kardiohirurgije, a Institut Sremska Kamenica, je postao svetski poznata i priznata ustanova, delom i po rezultatima rada dr Radovanovića i njegovog tima. Zbog nekih nedovoljno razjašnjenih činjenica 1999.[3] dr Radovanović, je smenjen sa dužnosti direktora Instituta, a zatim je 2001, nakon petooktobarskih promena u Srbiji vraćen na tu dužnost, da bi 2006. ponovo bio smenjen sa dužnosti direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.[4] Nakon ovog događaja dr Radovanović je napustio Srbiju i počinje sa radom u Sloveniji gde je postao osnivač centra za kardiovaskularnu hirurgiju u Izoli, Slovenija.

Odlikovan je Sretenjskim ordenom prvog stepena (2024).[5]

Dela uredi

Ninoslav Radovanović je u dosadašnjem radu obavio preko 13.000, veoma složenih operacija iz koronarne, valvularne i kongenitalne hirurgije na otvorenom srcu uz primenu vantelesne cirkulacije. Prenoseći svoje znanje i iskustvo učestvovao je i na preko 7.000 operacija u Srbiji i mnogim centrima sveta.

Samo u periodu od 1987. do 2005. dr Ninoslav Radovanović održao je 41 predavanje po pozivu naučnih komiteta i nacionalnih instituta u inostranstvu. Od 1995. rukovodi projektom „Kvalitet života posle operacije na otvorenom srcu“ i međunarodnim projektom „WHO MONICA – Novi Sad“. Od 1972. do danas dr Radovanović saopštio je i publikovao samostalno i sa saradnicima preko 1.200 naučnih radova.[6]

Rad dr Radovanović karakterišu brojne novine u operativne zahvatima kao i druge metode u kardiohirurgiji, među kojim se ističu;

  • Redukciona anuloplastika dvostrukog mitralnog i trikuspidnog ušća, RADO, na pacijentima sa primarnom dilatiranom kardiomiopatijom.[7]
  • Nove operativne tehnike u kardiohirurgiji na otvorenom srcu i koronarnim krvnim sudovima.
  • Brojne inovacije u oblasti pouzdane procene dijagnostičkih podataka teških srčanih poremećaja.
  • Novine u postoperativnom praćenju i reanimaciji bolesnika nakon složenih kardiohiruških zahvata.
  • Nizak mortalitet bolesnika nakon izvršenih operativnih zahvata na srcu koji se kretao ispod 2,7% (što je u rangu najuspešnijih kardiohirurga sveta).[8]

Priznanja uredi

Za svoj dugogodišnji rad dr Ninoslav Radovanović dobija mnoga priznanja;

  • Godine 2003. biva izabran za dopisnog člana Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), a 5. novembra 2009. postaje redovan član Odeljenja medicinskih nauka SANU.[9]
  • Orden jugoslovenske zastave sa zlatnom zvezdom.[2]
  • Nagrada AVNOJ-a.
  • Orden Svetog Save prvog reda, 1995.[2]
  • Orden Njegoša prvog reda (Republika Srpska).[2]
  • Zlatna medalja X kongresa kardiologa Jugoslavije, 1989.[2]
  • Oktobarska nagrada i povelja grada Novog Sada, 1989.[2]
  • Februarska nagrada grada Novog Sada za 1999.[2]
  • Priznanje Biznis partner 2001, koje dodeljuje kompanija MASS Media International.[2]
  • Zlatna statua za naučnog radnika-menadžera, koju dodeljuju Privredna komora Vojvodine i Univerzitet u Novom Sadu, 2002.[2]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „NINOSLAV RADOVANOVIĆ”. sanu.ac.rs. Pristupljeno 25. 1. 2024. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z „RADOVANOVIĆ NINOSLAV”. Ogranak SANU u Novom Sadu. Pristupljeno 5. 2. 2024. 
  3. ^ Nedeljnik NIN 09. januar 2003., Ritam bolnog srca
  4. ^ „Hirurgija i propisi (Zašto je smenjen Ninoslav Radovanović?”. Pristupljeno 15. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. avgust 2008)
  5. ^ „MILOJEVIĆ, ČEN BO, PEJAKOVIĆ, ZORICA BRUNCLIK: Evo ko će sve danas dobiti odlikovanja povodom Dana državnosti, na spisku 107 imena”. kurir.rs (na jeziku: srpski). 2024-02-17. Pristupljeno 2024-02-17. 
  6. ^ „Deo refernci objavljeni stručnih radova dr N. Radovanovića”. Pristupljeno 3. 2. 2010. 
  7. ^ 2002: Radovanovic Ninoslav; Mihajlovic Bogoljub; Selestiansk? Jan; Torbica Vladimir; Mijatov Milan; Popov Miroslava; Jonjev Zivojin S Reductive annuloplasty of double orifices in patients with primary dilated cardiomyopathy. The Annals of thoracic surgery. . 73 (3). 2002: 751—5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  8. ^ Ninoslav Radovanovic et all. ACTUAL RISK IN VALVULAR SURGERY - EXPERIENCE IN OVER 3800 PATIENTS The 8th Annual Meeting of The Egyptian Society of Cardiothoracic Surgery Sharm el Sheikh, Egypt, March 15 - 18, 2001, Abstract Book, page 103
  9. ^ „Novi članovi SANU”. Pristupljeno 15. 4. 2013. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нинослав_Радовановић&oldid=27712283”