Niški sporazum (1923)
Niški sporazum (bug. Нишка спогодба) 23. marta 1923. godine u Nišu je potpisan sporazum između Kraljevine SHS i Kraljevine Bugarske o uređenju međudržavnih pitanja vezanih za granične probleme, koji je sastavljan i razmatran na Niškoj konferenciji od 1. do 17. marta 1923.
Sporazumom je Kraljevina SHS ojačala svoju poziciju da goni makedonske separatiste na bugarskoj teritoriji, s obzirom da premijer Bugarske Aleksandar Stambolijski nije mogao da se osloni na bugarsku vojsku.[1] Sporazum je podrazumevao zajedničko patroliranje na granici kako bi se pogranična područja dovela u red.
Sporazumom je Bugarska prihvatila suverenitet Kraljevine SHS nad „Starom Srbijom“.[2]
Potpisivanje sporazuma je Stambolijskom stvorilo probleme. Ovakav sporazum je najviše smetao VMRO-u koji više nije mogao da upada na teritoriju SHS sa bugarske.
Sporazum je jedan od razloga puča 9. juna 1923. godine.
Premijera Aleksandra Stambolijskog su, 14. juna iste godine na njegovom imanju u Slavovici, oteli, mučili i ubili VMRO i njegovi politički protivnici isekavši mu šaku kojom je potpisan niški sporazum.[3][4]
Izvori uredi
- ^ Turnock 2004, str. 467.
- ^ Lampe 2000, str. 156.
- ^ Tucker & Roberts 2005, str. 1721.
- ^ Tucker 2005, str. 114
Literatura uredi
- Lampe, John R. (2000). Yugoslavia as History: Twice There Was a Country. Cambridge University Press. str. 156. ISBN 978-0-521-77401-7.
- Turnock, David (2004). The Economy of East Central Europe, 1815-1989: Stages of Transformation in a Peripheral Region. Taylor & Francis. str. 467. ISBN 978-0-203-48622-1.
- Tucker, Spencer (2005). Encyclopedia of World War I. str. 114.
- Tucker, Spencer; Roberts, Priscilla Mary (2005). World War I: A Student Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-879-8.
