Novosadski partizanski odred

Novosadski partizanski odred bio je formiran u julu 1941. godine prema upustvima Vojnog komiteta PK KPJ. Posle uništenja Odreda 1941. godine novi Novosadski partizanski odred formiran je 12. avgusta 1944. godine.

Pozadina

U leto 1941. godine posle napada Nemačke na Sovjetski Savez ubrzano se pristupilo organizovanijim akcijama usmerenim protiv okupatora. Smatralo se da je posle napada na SSSR opšta situacija znatno izmenjena u prilog oružanog ustanka protiv fašizma.

Pokrajinski komitet KPJ je u Petrogradu (Zrenjaninu) na sastanku održanom 23/24. juna dao jasnu direktivu da vojne desetine prerastu u partizanske desetine i odrede. Cilj je bio jasan – prelazak na oružanu borbu. Dogovoreno je štampanje proglasa PK za Vojvodinu koji je umnožen uz proglas CK KPJ, ali nije sačuvan. Istovremeno je dato upustvo da se svi kompromitovani članovi KP povuku i ilegalnost kako bi izgegli hapšenja i stradanja. Formiran je i Štab partizanskih odreda za Vojvodinu u sastavu: Danilo Grujić, komandant, Žarko Turinski, zamenik komandanta i Svetozar Marković, politički komesar.

Osnivanje odreda

Tokom jula 1941. godine formiran je Štab partizanskih odreda za južnu Bačku na čijem je čelu bio Ljubiša Protić, kapetan bivše kraljevske vojske. Za njegovog zamenika izabran je Đorđe Bešlin, (negde se kao zamenik navodi Dalibor Francisti), koga bi u slučaju pada zamenio Kosta Šokica. Radivoj Ćirpanov, inače zadužen za celokupan rad partijskih i skojevskih organizacija, postao je politički komesar. Za rad na stvaranju partizanskih odreda u na području Novog Sada, području bio je zadužen Jovan Žeravljev.

Vojni štab doneo je posle razmatranja celokupne situacije, a želeći da disciplinovano istupi u skladu sa odlukom CK KPJ od 4. jula o oružanom ustanku, na predlog koji su dali Radivoj Ćirpanov, Kosta Šokica i Borislav Prodanović pristupilo se formiranju Novosadskog partizanskog odreda.

Ideja je bila da se na terenu u blizini Novog Sada formiraju dve grupe boraca od po pet ljudi, koje će se vremenom popunjavati novim ljudstvom čime bi Novosadski partizanski odred prerastao u ozbiljniju partizansku, vojnu, formaciju.  Izabrani su: Brzak Živko, Simin Milan, Silbaški Branko, Smiljanov Radovan, Stoja Milan, Stankov Tima, Nemet Antal, Nikoletić Stevan, Radovanović Živko i Kovoljević Svetozar. Za komandanta Odreda postavljen je Milan Simin. Njegov izbor za ovo mesto nije bio ni malo slučajan. Pored ličnih razloga da se što aktivnije uključi u antifašistički otpor, bilo je značajno da odred vodi čovek  koji je zbog svog angažovanja u bivšoj kraljevskoj vojsci posedovao dragoceno znanje i iskustvo koje je bilo od posebno značajno za partizansko organizovanje i ratovanje.

Novosadski partizanski odred bio je podeljen u dve grupe od po pet ljudi, a svaka je pokrivala određeno područje.  Plan je bio da se ove grupe duže zadrže na terenu, možda kasnije i prebace na teren koji je primereniji životu jednog partizanskog odreda. Prva grupa imala je zadatak da pokriva teren oko internacionalnog puta kod Čeneja, kao i delove pruge Novi Sad-Subotica i Novi sad-Bečej. Druga grupa trebala je da pokriva atar Futoga.

U noći 25. jula Milan Simin i Živko Radovanović našli su se na obali Dunava i uz kanal kroz Temerinsku ulicu prema ciglani u novosadski atara. Kod kafane koja je ranije određena kao mesto susreta obe grupe našli su se oko 20 časova. Tu im se pridružio Antal Nemet, a nedaleko od toga i Stevan Nikoletić. Posle čekanja petog člana, Branka Silbaškog, koji se nije pojavio grupa je nastavila prema Čeneju i u kukuruzištu na dogovorenom mestu pronašla je pet rančeva spremljenih za njih. Grupa se ulogorila u blizini barutane.

Krah Novosadskog partizanskog odreda

Grupa je otkrivena 26. jula. Prema izveštajima okupacione vlasti oko 12,30 Rajs je sa dvojicom radnika i poodoficirom Janošem Lenđelom otišao do mesta gde su primećena sumljiva lica. Oni su u dubini kukurišta otkrili četiri člica – tri lica kako leže i četvrtog Radovanovića kako sedi i okrenut njima čita Lenjinovo pismo. Ono su se povukli kako bi pozbvali pojačanje i sa 8-10 ljudi naoružanih poljoiprivrednim alatima, kao i sa nekoliko pušaka opkolili su partizansku grupu. Došlo je do oružanog okršaja zbog čega je alarmirana vojna komanda i komanda policijske straže. Vrlo brzo je stigao kamion sa jednim vodom kao i vod policije. Vosjka i policija su opkolili mesto sukoba, dok su Simin i grupa u neravnopravnoj borbi tražili način da se izvuku iz obruča. Uskoro su zarobili Radovanovića, a Simina ranili u butinu. U pokušaju da se izvuče Simin je pogođen jednim hicem direktno u glavu. U daljoj borbi zarobljen je Antal Nemat, koji je u pokušaju bekstva pogođen u leđa i ubijen. Jedini je Nikoletić uspeo da izbegne smrt.

Kod njih je daljom istragom utvđeno da su imali pet rančeva, Lenjinovo pismo, jedan pištolj srpskog porekla, više metaka za pištolj, veća količina hrane, lekovi, zavoji, fosforne šibice, tri ručne bombe srpskog porekla, meci za puške i jedna naprava za izbacivanje vozova iz šina.

Zarobljenog Živka Radovanovića okupator je 2. avgusta obesio.

MTI (Mađarska telegrafska agencija) 1. avgusta 1941. godine prenela je informaciju o ovom događaju: "Prošle subote su komunisti Živko Radovanović, Rada Smiljanov, Milan Simin i jedan komunista po imenu Nemet napali čuvara stanice u Čeneju blizu Novog Sada a na oružanu snagu koja je prispela otvorili su vatru iz pušaka i bacili ručne bombe.Tokom puškaranja Simin Milan i onaj Nemet su ubijeni dok su druga dvojica uhapšeni. Preki sud novosadske vojne komande u subotu će im izreći presude".

List "Vesti PK KPJ za Vojvodinu", br. 2, 4. avgust 1941.g. preneo je vest:

„ Slava uspomeni narodnog heroja Živka Radovanovića. U subotu, 2. avgusta 1941.g. zločinačka ruka okončala je još jedan mladi život. Živka Radovanovića, 21-godišnjeg privatnog nameštenika, iz Novog Sada, preki vojni sud je osudio na smrt i presuda je izvršena. Jedini greh Živka Radovanovića je bio taj što je voleo svoj narod i svoju otadžbinu i što se borio za njenu slobodu i lepšu budućnost. U oslobodilačkoj borbi jugoslovenskih naroda živeće uspomena na njegovu nesalomljivu hrabrost i odanost. ”

Na mestu pogibije pripadnika NPO 1971. godine je podignut spomenik Novosadskom partizanskom odredu

Formiranje Novosadskog partizanskog odreda 1944

Na salašu Andrije Palenkaša (u blizini Bačkog Petrovca) 12. avgusta 1944. godine formiran je novi Novosadski partizanski odred. Istovremeno su formirani i Bačkopalanački, Šajkaški, Subotički i Somborski. Za komandanta Novosadskog partizanskog odreda postavljen je Jan Paljik Juraja, a za političkog komesara Toša Gavrilović Rile.

Odluku o formiranju pet odreda potvrdio je Štab Bačko-baranjske operativne zone 23. jula 1944. godine.

U samom početku Odred je izveo nekoliko uspešnih akcija: napad na kudeljaru kod B.Petrovca, napad na mesnu policiju u Kaću, gde je zaplenjeno 40 pušaka i napad na železničku stanicu u Rumenki. Kasnije, septembra i oktobra meseca, kada je Odred bio poprilično omasovljen, izvršeno je niz akcija: razoružavanje mađarske straže u Novom Sadu na temerinskom drumu, razoružavanje mesne policije u Čeneju gde je zaplenjeno 14 pušaka, 13 pištolja, 4 sanduka municije, 2 sanduka bombi i druge opreme. Izvedeno je i 3 uspešne divirzije na vozove na relaciji Subotica-Novi Sad i Budisava-Šajkaš.

Septembra meseca 1944. god. u okviru Novosadskog partizanskog odreda delovale su dve grupe partizana: slovačka grupa (zvali su je Slovačka četa) i novosadska grupa. Slovačku  četu sačinjavalo je oko 40 boraca  slovačke narodnosti iz bivšeg Bačko-baranjskog partizanskog odreda. Četa je učestvovala u oslobađanju Bačkog Petrovca 15. oktobra 1944. godine, kao drugih okolnih sela i samog Novog Sada 22. i 23. oktobra 1944. Posle oslobođenja Novog Sada brojno stanje čete se povećalo na preko 200 boraca, te je formiran Prvi slovački bataljon. Glavni štab NOV i PO Vojvodine za komandanta ovog bataljona imenovao je dotadašnjeg komandanta Novosadskog partizanskog odreda Jana Palika – Juraja.

23. oktobra 1944. godine Novosadski partizanski odred je ušao u Novi Sad, gde je rasformiran, a njegovi delovi ušli su u sastav VII, VIII i XIV Vojvođanske brigade.

Britanska misija u Novom Sadu

Ubrzo nakon formiranja Glavnog štaba NOV i POJ za Vojvodinu u njega je stigla britanska vojna misija na čelu sa majorom SOE Bazilom Dejvidsonom. Ova misija je tokom svoja dva boravka na teritoriji Vojvodine obavila niz značajnih zadataka i kontakata. Najviše je ostala zapamćena po izveštaju o masakru nad civilima u Sremskoj Rači, počinjenom od pripadnika „Handžar“ divizije, kada je Dejvidson, zajedno sa načelnikom GŠV Jovanom Beljanskim-Lalom, lično saslušavao preživele meštane i prosledio izveštaj za London, zatim po Dejvidsonovom izveštaju o masovnom hapšenju bačkih Jevreja aprila 1944, jednom od prvih izveštaja o „holokaustu“ koji su stigli u savezničke komande.

Tokom leta 1944. godine i početka jeseni misija je boravila u zoni odgovornosti Novosadskog partizanskog odreda i na salašu Andrije Palenkaša, da bi kasnije bili prebačeni u Novi Sad.

O svom boravku u Novom Sadi pisao je i u knjizi "Special operations Europe", objavljena na srpko-hrvatskom kao "S.O.E. između četnika i partizana": "Koncem toga ljeta proveo sam u Novom Sadu nekoliko dana kao Rudolf Dolinek, proučavajući Vermahtov transport, koji se sljevao na zapad pred sovjetskim napredovanjem iz Rumunjske. U to sam vrijeme stanovao u kući jednog simpatizera, zajedno sa svojim radio-telegrafistom, narednikom Džordžom Armstrongom, kojega ni trivijalne okolnosti poput morzeova emitiranja iz neprijateljskog grada nisu mogle natjerati da trepne okom. Kavana u glavnoj ulici, poznata tada po svom vlasniku kao Kafe Štolc, a danas kao Vojvodina, bila je korisno mjesto na kojem se moglo sjedeti i proučavati njemački transport. Poslije života u kukuruzu bilo je to mirno zanimanje, i veoma udobno.

Iz Novog Sada Dejvidson je trebalo da ostvari svoju davnašnju nameru i da nastavi put za Mađarsku, do čega nije došlo. Pored ostalog, članovi engleske vojne misije obećali su da će vazdušnim putem obezbediti doturanje oružja Subotičkom i Somborskom NOP odredu, do čega (verovatno) nije došlo.

Galerija

• 
  Milan Simin, komandant NPO 1941.
• 
• 

Vidi još

• Spomenik Novosadskom partizanskom odredu

Literatura

• Vojvodina u borbi, Novi Sad, 1963
• Grupa autora: Novi Sad u ratu i revoluciji, tom 1, Novi Sad, 1976

Spoljašnje veze

• Novi Sad u ratu i revoluciji, tom 1, Novi Sad, 1976