Noradrenalin
Noradrenalin ili norepinefrin je hemijska supstanca iz grupe kateholamina koja se proizvodi u organizmu. Noradrenalin je glavni neurotransmiter postganglijskih neurona simpatičkog sistema.[2][3] Jedan deo noradrenalina se sintetiše i oslobađa iz srži nadbubrežnih žlezda kao hormon direktno u krv.
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
4-[(1R)-2-amino-1-hydroxyethyl]benzene-1,2-diol
| |
| Drugi nazivi
Noradrenaline
(R)-(–)-Norepinephrine | |
| Identifikacija | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.000.088 |
| MeSH | Norepinephrine |
| Svojstva | |
| C8H11NO3 | |
| Molarna masa | 169,18 g/mol |
| Tačka topljenja | L: 216.5–218 °C (razlaže se) D/L: 191 °C (razlaže se) |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Rasprostranjenost uredi
- Najveći deo noradrenalina proizvodi se u postgangliskim simpatičkim vlaknima. Njegovim oslobađanjem i vezivanjem za odgvarajuće receptore ciljnih organa ostvaruje se dejstvo simpatičkog sistema. Neka simpatička vlakana sekretuju sa noradrenalinom neuropeptid Y i ATP kao kontransmitere.
- Jedan deo potiče iz srži nadbubrežnih žlezda. Odatle se sekretuje u direktno krv i putem nje dospeva do gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju.
- U produženoj moždini i moždanom mostu (lat. Pons) nalazi se plavo plavo jedro (lat. Locus coeruleus), čiji su neuroni bogati noradrenalinom. Nervne ćelije iz ovog jedra protežu se do kore velikog mozga, kičmene moždine, malog mozga. Ovi neuroni imaju ulogu u ragulaciji sna i budnosti, kontroli krvotoka...
Uloga uredi
Noradrenalin je jedan od hormona stresa. Usled stresne reakcije dolazi do aktivacije simpatičkog sistema i lučenja noradrenalina. Od uticajem ovog neurotransmitera dolazi do:
- aktivacije moždanih struktura i usmeravanja pažnje
- ubrzanje rada srca (ß1)
- povećanja snage srca (β1)
- suženja krvnih sudova (vazokonstrikcija) (α1) perifernog tkiva
- proširenja zenica (midrijaza)
- imhibicije rada creva i bešike, i pojačavanja tonusa mičića sfinktera.
- Noradrenalin učestvuje još u regulaciji sna i raspoloženja.
Noradrenalin priprema organizam za borbu ili beg.
Metabolizam i dejstvo adrenalina uredi
Sinteza uredi
Noradrenalin zajedno sa dopaminom i adrenalinom pripada grupi kateholamina. Svi katehoamini se sintetišu iz aminokiseline tirozin. Sinteza se vrši direktno u nervnim završecima adrenergičkih neurona, odnosno ćelija srži nadbubrežnih žlezdi, koji poseduju enzime neophodne za ovu sintezu. Tirozin se transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti iz aminokiseline fenilalanin u ćelijama. Najpre se tirozin hidroksiliše uz pomoć tirozinhidroksilaze do dihidroksifenilalanina (DOPA). Zatim se DOPA procesom dekarboksilacije uz dejstvo enzima dekarboksilaza aromatičnih aminikiselina prevede u dopamin. Dopamin se hidroksiliše preko enzima dopaminhidroksilaza i nastaje noradrenalin. Reakcija može teći dalje jer se metilovanjem noradrenalina dobija adrenalin, još jedan od neurotransmitera.
Noradrenalin se skladišti u sinaptičkim vezikulama, odnosno vezikulama ćelija srži nadbubrežnih žlezda, odakle se i oslobađa procesom egzocitoze.
Dejstvo uredi
Noradrenalin ispoljava dejstvo vezujući se za odgovarajuće receptore. Postoje α i β receptori. Svi receptori su povezani sa G-proteinom.[7] α receptori se dele na α1 i α2, a β na β1, β2 receptore. Noradrenalin se vezije pretežno za α i za β1 receptore, dok se za β2 receptore vezuje nešto slabije. Odatle potiče i mala razlika u dejstvu ovih veoma sličnih supstanci, tako da npr. adrenalin preko β2 receptora može delovati vazodilatatorno, a preko α1 vazokonstriktorno, dok noradrenalin deluje više preko α1 receptora vazokonstriktorno.[8]
α1-receptori aktiviraju preko proteina-G fosfolipazu C, koja dovodi do daljih promena.
α2-receptori inhibiraju preko proteina-G adenilciklazu-smanjuje se koncentracija cAMP-a, otvaraju se kalijumski kanali, a zatvaraju kalcijumski. Ovi receptori imaju inhibitorno dejstvo.
ß1, ß2-receptori aktiviraju preko proteina-G adenilciklazu, što dovodi do daljih promena kao npr. razgradnja glikogena, razgranja masti...
Inaktivacija nordrenalina uredi
Noradrenalin je vrlo kratko vreme aktivan, jer se brzo inaktivira reapsorpcijom u nervne završetke. U njihovoj citoplazmi se razgrađuje putem enzima monoaminooksidaza (MAO) i kateholamin-O-metiltransferaza (COMT) ili ponovo skladišti u vezikule. Proizvodi inaktivacije su normetanefrin, i vanilin mandelična kiselina. Koncentracija vanilin mandelične kiseline se može meriti u mokraći, što igra ulogu u dijagnozi nakih bolesti.
Neke supstance kao npr. kokain blokiraju reasorpciju noradrenalina u nervne završetke i tako produžavaju njegovo dejstvo. Kokain inače sprečava i razgradnju dopamina i serotonina.
U lečenju depresije koriste se takođe lekovi (triciklični antidepresivi) koji pretežno blokiraju reapsorpciju noradrenallina (u manjoj meri i druga dva spomenuta neurotransmitera) u nervne završetke. Postoje i druge vrste antidepresiva, koji selektivno sprečavaju reapsorpciju serotonina i noradrenaline.
Poremećaji uredi
Feohromocitom je tumor koji proizvodi i oslobađa kateholamine i serotonin. Karakteriše se naglim napadima visokog krvnog pritiska (hipertenzija), crvenila (engl. flush) i povraćanja.
Reference uredi
- ^ Merck Index, 11th Edition, 6612.
- ^ Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Broadley KJ (2010). „The vascular effects of trace amines and amphetamines”. Pharmacol. Ther. 125 (3): 363—375. PMID 19948186. doi:10.1016/j.pharmthera.2009.11.005.
- ^ Lindemann L, Hoener MC (2005). „A renaissance in trace amines inspired by a novel GPCR family”. Trends Pharmacol. Sci. 26 (5): 274—281. PMID 15860375. doi:10.1016/j.tips.2005.03.007.
- ^ Wang X, Li J, Dong G, Yue J (2014). „The endogenous substrates of brain CYP2D”. Eur. J. Pharmacol. 724: 211—218. PMID 24374199. doi:10.1016/j.ejphar.2013.12.025.
- ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.
- ^ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2.
Literatura uredi
- Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2.
- Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.
- Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8.
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
