Носферату – Симфонија ужаса
Nosferatu – Simfonija užasa (nem. Nosferatu – Eine Symphonie des Grauens) je nemački crno bijeli nijemi horor film iz 1922. godine, režisera F. V. Murnaua.
| Nosferatu – Simfonija užasa | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Nosferatu – Eine Symphonie des Grauens |
| Režija | F. V. Murnau |
| Scenario | Henrik Galen |
| Producent | Enriko Dikman Albin Grau |
| Glavne uloge | Maks Šrek Gustav fon Vangenejm Greta Šrojder |
| Muzika | Hans Erdman |
| Godina | 1922. |
| Trajanje | 94 minuta |
| Zemlja | Nemačka |
| Jezik | nemački |
| IMDb veza | |
Film je sniman prema romanu Drakula Brema Stokera, naime Murnau je htio da snimi čitav film po romanu, ali se žena Brema Stokera pobunila, nakon što nije uspio da dobije pravo na ekranizaciju romana on je manji dio priče promijenio, a imena likova su takođe izmijenjena.
Produkcija filma je trajala od kraja 1921. do februara 1922. godine. Veći dio filma sniman je u sjevernoj Njemačkoj.
Glavne uloge su tumačili Maks Šrek, Gustav fon Vangenejm i Greta Šrojder. Ovaj film se smatra jednim od njemačkih ekspresionističkih filmova, kao i jednim od prvih horor filmova.[1]
Radnja uredi
Tomas Hater je mladić koji radi kao prodavač nekretnina i živi srećno sa svojom ženom u Bremenu. Jednog dana njegov psihički nestabilni šef Knok ga šalje u Transilvaniju da potpiše ugovor oko prodaje nekretnina sa grofom Orlokom (grofom Drakulom) koji hoće da kupi kuću u njihovom gradu. Tomas prihvati ponudu, ali kada je saopšti svojoj ženi ona postaje tužna i pokušava da ga odvrati od te ideje, ali on joj govori da će sve biti u redu i da nema potrebe da brine. Idućeg dana on ode i svojim rođacima i prijateljima ostavi svoju ženu da paze o njoj.
Kada dođe u Translivaniju počinje da pada noć i on odluči da svrati i večera u jednoj obližnjoj krčmi. Nakon što večera pita vlasnika krčme gdje se nalazi dvorac grofa Orloka, i da li bi mogao da mu nađe neki prevoz do tamo ako je daleko. Vlasnik krčme mu preporuči da ne ide tamo, govoreći mu kako se u tom kraju svi boje grofa Orloka i da ne treba tamo da ide, pogotovo ne noću jer se priča da se noću pojavljuju vukodlaci. Hater sve ovo ne shvati ozbiljno i ode da spava. Narednog jutra uspijeva naći kočijaša, ali kočijaš neće da ide skroz do dvorca već ga ostavi blizu dvorca rekavši mu da se boji da ide dalje. Čim je kočijaš otišao Hater je vidio neke kočije koje dolaze do njega, a na njima je bio kočijaš koji je bio sav obučen od glave do pete i koji mu je samo dao znak da uđe u kočiju. Nakon što su stigli on mu je rekao da je on grof Orlok i da uđe u njegov dvorac.
Nakon što je ušao u njegov dvorac primjetio je da se grof Orlok ponaša čudno i da izlazi samo kad je noć. Njih dvojica počnu da večeraju i kad se Hater slučajno posječe nožem grof Orlok se zaputi ka njemu dižući ruke. Hater preplašen se zabije u ćošak, i kad mu je grof prišao samo mu je rekao da ide da spava da će sve oko papira završiti sutra. Sutradan njih dvojica sklope dogovor i grof kupi kuću. Dok su vršili papire oko kuće Hateru slučajno ispadne slika njegove žene, grof je vidi i sazna da je to njegova žena. Tog istog dana grof Orlok zarobi Hatera i krene u svoj novi dom. Hater prestrašen nekako uspijeva da se oslobodi ali se kada izađe onesvijesti.
Elen kući stalno sluti na najgore, i boji se za Hatera, njegov šef Knok je poludio i nalazi se u ludnici. Grof Orlok se na brod ukrcava u kovčegu, dok je Hater u bolnici. Kad se Hater probudi u bolnici samo želi da se što prije vrati kući i da upozori Elen na grofa Orloka koji se zaljubio u nju. Knok u ludnici pokazuje čudne simptome, on jede paukove, veliča grofa Orloka i govori kako je krv život, a zatim čak napada upravnika ludnice, a čuvar jedva uspijeva da makne Knoka sa upravnika. Na brodu kojim plovi i Nosferatu počinju da se dešavaju čudne stvari naime sve više mornara umire što postaje sumnjivo kapetanu broda. Nakon što na brodu živi ostanu samo on i jedan mornar, Nosferatu izlazi iz kovčega a prestrašeni mornar počinje da trči i skoči u more, dok kapetan ostaje, Nosferatu izlazi iz kabine ubija kapetana, i zauzima brod.
Nosferatu stiže u luku i donosi kugu u grad, ali u međuvremenu stigao je i Hater koji je ispričao svojoj supruzi šta se izdešavalo. Knok je nekako uspio da nasluti dolazak Nosferatua, on ubija čuvara uzima ključeve i bježi iz ludnice. Narod počinje da se iskuplja kod luke da dočekaju mornare, ali međutim primijete da su na brodu svi mrtvi. Jedan doktor utvrdi da je u pitanju kuga i da se najvjerovatnije proširila čitavim gradom.
Organizuje se potjera za Knokom kog na kraju uhvate i vrate ga nazad u ludnicu. Elen se jedne noći probudi i kroz prozor vidi Nosferatua i sva preplašena probudi Hatera, kaže mu šta se desilo i onesvijesti se. Hater brzo krene da zove doktora, a za to vrijeme Nosferatu uđe u kuću, Elen se digne iz nesvijesti i čuje kako se neko penje niz stepenice. Nakon što Nosferatu otvori vrata ona se ponovo onesvijesti, a Nosferatu počne da joj sisa krv. Kad je svanula zora Nosferatu zaboravivši da se sakrije u svoj kovčeg, od sunca gine. Hater dolazi sa doktorom ali prekasno jer je Elen preminula.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Maks Šrek | Grof Orlok (u knjizi Drakula) |
| Gustav fon Vangenejm | Tomas Hater (u knjizi Džonatan Harker) |
| Greta Šrojder | Elen Hater (u knjizi Mina Harker) |
| Aleksander Granač | Knok (u knjizi Renfild) |
| Maks Nemec | kapetan broda Empuza |
| Džon Gotovt | profesor Bulver (u knjizi Abraham van Helsing) |
| Džordž H. Šnel | Harding |
| Gustav Boc | profesor Sivers |
| Volfgang Hajnc | prvi mornar Empuze |
Odstupanja od romana uredi
Mnogi detalji u filmu su izmenjeni u odnosu na roman Brema Stokera na osnovu koga je snimljen. Promenjena su imena likova, pa je tako grof Drakula postao grof Orlok. Radnja filma je, umesto u Londonu, smeštena u izmišljenu luku na severu Nemačke, nazvanu Vizburg i dodata je ideja da vampiri donose kugu u Vizburg, preko pacova sa brodova, a neki od likova su čak i izostavljeni kao što je slučaj sa Van Helsingom. Razlog svim ovim izmenama bilo je to što Murnau nije dobio dozvolu autora romana, da po njemu snimi film. Uprkos brojnim izmenama u filmu, nekoliko godina kasnije Murnau gubi u parnici, koju je vodio zbog plagijata i sve kopije ovog filma bivaju uništene. Na sreću, jedna kopija je uspela da "preživi".[2]
Zanimljivosti uredi
- Grof Orlok je samo jednom trepnuo u filmu.
- Maks Šrek se pojavljuje u još jednoj ulozi u filmu. On stoji u pozadini dok Hater i Nok razgovaraju.
- Grof Orlok se pojavljuje u filmu nešto manje od devet minuta.
- Sav originalni materijal i negativi su uništeni zbog tužbe udovice Brema Stokera, mada neki tvrde da jedini original poseduje kolekcionar Šrekovih dela, Jens Geutebruk.
- Murnau, režiser, izjavio je kako je Šrek dovoljno ružan i da ga je zbog toga odabrao za ulogu jer sve što je trebalo je postaviti mu šiljate uši i veštačke zube.
- Stvorenje koje u filmu nazivaju vukodlakom je zapravo hijena.
- Film je, zbog preteranog horora, bio zabranjen u Švedskoj sve do 1972. godine.[3]
Reference uredi
- ^ 1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš. Beograd. 2008. str. 40.
- ^ „Grof Drakula kroz filmsku istoriju”. Jungletribe. Pristupljeno 30. 1. 2020.
- ^ „Nosferatu, eine Symphonie des Grauens (1922)”. Filmskihitovi. Pristupljeno 30. 1. 2020.
Literatura uredi
- Eisner, Lotte H. (1980), Die dämonische Leinwand (на језику: German), Frankfurt am Main: Fischer Taschenbuch Verlag, ISBN 978-3-596-23660-2
- Eisner, Lotte H. (1967), Murnau. Der Klassiker des deutschen Films (на језику: German), Velber/Hannover: Friedrich Verlag
- Grafe, Frieda (2003), Licht aus Berlin. Lang Lubitsch Murnau (на језику: German), Berlin: Verlag Brinkmann & Bose, ISBN 978-3-922660-81-1
- Hans Helmut Prinzler, ур. (2003), „Nosferatu”, Friedrich Wilhelm Murnau : ein Melancholiker des Films (на језику: German), Berlin: Bertz Verlag GbR, ISBN 978-3-929470-25-3
- Brill, Olaf, Film Nosferatu, Eine Symphonie des Grauens (GER 1922) (на језику: German), Приступљено 11. 6. 2009 (1921-1922 reports and reviews)
