Обична крастача
Obična krastača ili šumska krastava žaba (lat. Bufo bufo) je vrsta žaba veoma rasprostranjena u Evropi, sa izuzetkom Irske i nekih ostrva u Mediteranu. Na istok, areal ove vrste se prostire do Bajkala u Sibiru. Obična krastača obitava i u severozapadnoj Africi (zemlje Magreba).
| Obična krastača | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Amphibia |
| Red: | Anura |
| Porodica: | Bufonidae |
| Rod: | Bufo |
| Vrsta: | B. bufo
|
| Binomno ime | |
| Bufo bufo (Linnaeus, 1758)
| |
| |
Odrasli primerci su dugački do 18 centimetara i po tome su jedna od najvećih evropskih žaba. Na leđima imaju mnogobrojne ispupčene bradavice, što su u stvari uvećane kožne žlezde. Veruje se da su njene bradavice otrovne tj. da ispuštaju otrovne materije. Zapravo ispuštaju ljutu tečnost koja nije opasna i zato obična krastača nije žaba koju bi rado pojeli. Čaplje ih jedu jedino ako nema drugog izvora hrane. Boja kože im varira od zelene do braon i obično je išarana pegama. Trbuh je svetlosiv ili žutosiv.
Hrane se beskičmenjacima, kao što su insekti, larve, pauci, crvi i puževi golaći. Plen hvataju lepljivim jezikom. Love obično noću i kada je okolina vlažna. Veće krastače mogu da progutaju miša ili male zmije.
Obična krastača se uglavnom nastanjuje u šumama svih vrsta, a naročito u močvarnim i četinarskim. Može se naći i u šikarama, parkovima i dvorištima, dok izbegava široko otvorene prostore. Većinu vremena provodi na kopnu, osim kada ženka polaže jaja. Njihova jaja se razlikuju od jaja drugih žaba po tome što su povezana u niz i ne čine prostu gomilu.
Galerija uredi
-
Obična krastača nakon zimskog sna -
-
-
-
-
-
-
-
.jpg)
.jpg)
Spoljašnje veze uredi
