Википедија

Odnosi Jugoslavije i Egipta

Odnosi Egipta i Jugoslavije bili su istorijski spoljnopolitički odnosi između Egipta (i Kraljevstvo Egipat 1922–1953. i post-revolucionarna Republika Egipat/Ujedinjena Arapska Republika) i Jugoslavije (Kraljevina Jugoslavija 1918-1941. i Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija 1945–1992). Obe zemlje su bile osnivači i istaknuti učesnici Pokreta nesvrstanih. Iako su u početku bili marginalni, odnosi između dve mediteranske zemlje su se značajno razvili nakon Sovjetsko-jugoslovenskog raskola 1948. i revolucije u Egiptu 1952. godine.[1] Beograd je bio domaćin Nesvrstanih na prvoj konferenciji za koju je pripremni sastanak bio održan u Kairu, dok je Kairo bio domaćin druge konferencije 1964. godine. Iako je bila kritična prema određenim aspektima Sporazuma iz Kemp Dejvida, Jugoslavija je ostala glavni zagovornik egipatskog realističkog pristupa unutar pokreta, i snažno se protivila oštroj kritici Kaira ili predlozima koji su dovodili u pitanje mesto zemlje u pokretu.

Odnosi Jugoslavija-Egipat
Map indicating locations of Egipat and Jugoslavija

Egipat
Jugoslavija

Istorija uredi

 
Prvi susret Tita i Nasera održan na Galebu 1955.

Drugi svetski rat uredi

Jugoslovenska vlada u egzilu je 28. septembra 1943. prebačena u Egipat gde je ostala do 1944. godine.[2]

U završnoj fazi Drugog svetskog rata oko 30.000 jugoslovenskih izbeglica iz Dalmacije pod nemačkom okupacijom našlo je utočište u egipatskoj pustinji u logoru El Šat.[3] Logor u El Šatu bio je jedan od prvih dugotrajnih poduhvata u izgradnji partizanske države (posle kratkih epizoda sa Užičkom i Bihaćkom republikom).[3] Tamo su osnovali institucije kao što su škole, novine, kao i nove rodne i radne odnose i iskoristili priliku da razviju svoje odnose sa zapadnim Saveznicima.[3]

Istorija hladnog rata uredi

Po završetku Drugog svetskog rata u Jugoslaviji nova socijalistička vlast nasledila je staro predstavništvo u Kairu od predratne monarhije.[1] Odnosi između dve zemlje bili su zanemarljivi i trgovina je bila ograničena skoro isključivo na egipatski izvoz pamuka i jugoslovenski izvoz drva.[1] Posleratna Jugoslavija je pomno pratila spoljne odnose Sovjetskog Saveza dok je Kraljevstvo Egipat formalno sledilo spoljne odnose Ujedinjenog Kraljevstva.[1] Komunistička partija Jugoslavije pokušala je da uspostavi prve kontakte s egipatskim komunistima i socijalistima i njihovim ilegalnim organizacijama 1946. godine.[4] Ambasada Jugoslavije je uspostavila kontakt sa jednom komunističkom aktivistkinjom i podržala je u prevodu Ustava Jugoslavije iz 1946. na arapskom jeziku izdavši ga u 10.000 primeraka.[4] Ovom akcijom su posebno bili zadovoljni egipatski komunisti u Beogradu.[4] Aprila 1947. egipatska vlada je tražila od jugoslovenskog ambasadora da napusti zemlju, ali je istovremeno pokušavala da kontroliše antijugoslovensku medijsku kampanju posebno vidljivu u listu „Savadi” sve do 1948. godine.[4] Novi jugoslovenski ambasador je uspeo da organizuje da grupa egipatske omladine učestvuje u omladinskoj radnoj akciji u Jugoslaviji na pruzi Šamac-Sarajevo, ali su egipatski domaćini tolerisali ovu akciju jer je prošlo samo nekoliko meseci od kada je poslednji ambasador zamoljen da napusti zemlju.[4]

Ova strateška situacija se, međutim, promenila, najpre u Jugoslaviji 1948. nakon raskola Tito–Staljin koji je doveo do perioda Informbiroa.[1] Ovo je u početku negativno uticalo na već zanemarljive odnose pošto je jugoslovenski predstavnik u Kairu prebegao na prosovjetsku stranu i emigrirao u Moskvu sa značajnim delom arhive.[1] Većina egipatskih komunista snažno je podržavala stav Sovjetskog Saveza i prekinula skoro sve njihove veze sa Jugoslavijom.[4] Jugoslavija je ipak mogla da nastavi saradnju sa legalnim socijaldemokratama i socijalistima u Egiptu.[4] Odnosi između dve zemlje u početku nisu poboljšani zbog jugoslovenske podrške Izraelu što je rezultovalo zabranom uplovljavanja jugoslovenskim brodovima u egipatskim lukama.[1] Krajem 1949. i 1950. Hasan Sobhi, lider Socijalističke partije Egipta i autor El Musavara, posetio je Jugoslaviju i po povratku u Egipat organizovao predavanje o jugoslovenskom socijalizmu za 200 studenata.[4] Egipatska vlada je 1950. godine zvanično sprečila bilo kakvu distribuciju jugoslovenskih medija u zemlji.[4] Nijaz Dizdarević, diplomata iz NR Bosne i Hercegovine i bivši borac Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, poslat je u Egipat 1951. da organizuje i sistematizuje jugoslovenske napore u saradnji sa socijalistima i socijaldemokratama.[4] Situacija se, međutim, brzo promenila nakon Egipatske revolucije 1952. godine.[1]

Period posle 1952. uredi

 
Tito, Naser i Nehru na Brionima 1956.
 
Tito i Naser u Ljubljani 1960. godine.
 
Vojnici UNEF-a iz Jugoslovenske narodne armije na Sinaju, januar 1957.

Nakon što je Vlada Jugoslavije zaključila da je novi režim u Kairu progresivan u svojoj orijentaciji i posvećen antikolonijalizmu i antiimperijalizmu u arapskom svetu, Beograd je odlučio da razvija svoje odnose sa Egiptom kao kamenom temeljcem njegove istočnomediteranske politike, delom motivisane namerom da spreči bilo kakve neoosmanističke poteze Turske čiji je položaj ojačao Balkanski paktom sa Grčkom i Jugoslavijom.[1] Godine 1953. Aleš Bebler, tadašnji jugoslovenski podsekretar za spoljne poslove, sastao se sa Mahmudom Favzijem nakon čega je obavestio Koču Popovića da postoje dobri izgledi za buduće odnose.[1] Savezni sekretarijat za spoljne poslove SFR Jugoslavije odlučio je da ojača odnose sa Egiptom slanjem svog istaknutog diplomate i budućeg ministra inostranih poslova Marka Nikezića za novog ambasadora u Egiptu marta 1953. godine.[1] Kasnije te godine Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito je dao intervju za novine „El Gumhurija” što je izazvalo značajno interesovanje u Egiptu.[1] Po instrukciji Forin ofisa, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Jugoslaviji Ivo Malet protestovao je protiv snažnog proegipatskog stava u jugoslovenskim medijima tokom Suecke krize krajem 1953. godine.[1] Velika Britanija je bila posebno zabrinuta oko razvoja vojne saradnje između dve zemlje, u vreme kada je London uveo embargo na izvoz oružja Egiptu.[1]

Veruje se da je Egipat 1954. godine podržao jugoslovenske napore da pokrene svoju vojnu pomoć Nacionalnooslobodilačkom frontu Alžira tako što je nominalno kupovao jugoslovensko oružje koje je potom prebačeno u Alžir.[5] Na povratku iz Indije, predsednik Tito i predsednik Egipta Gamal Abdel Naser su se prvi put sreli 1954. na brodu Galebu u Sueckom kanalu.[1] Jugoslovenska strana je odbacila ideju da predsednik poseti Kairo, navodeći da bi poseta bila neprimereno kratka, a zapravo je želela da ne antagonizuje Izrael u nadi da bi Beograd mogao da pomogne u deeskalaciji izraelsko-arapskog sukoba.[1] Zajedno sa Indijom, Egipat i Jugoslavija su odigrali ključnu ulogu u uspostavljanju Pokreta nesvrstanih. Sastanak jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, indijskog premijera Džavaharlala Nehrua i predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera ​​održan je na ostrvu Brioni 19. jula 1956. godine.[6] Trojica lidera potpisala su dokument u kome se izražava da: Mir se ne može postići podelom, već težnjom ka kolektivnoj bezbednosti na globalnom nivou. Ostvareno širenjem prostora slobode, kao i okončanjem dominacije jedne zemlje nad drugom."[6] Formalni kontakti između Jugoslavije i Jedinstvene egipatske komunističke partije uspostavljeni su tek 1956. godine u nastojanju egipatske partije da se distancira od sovjetske zavisnosti nakon 20. kongresa KPSS i sarađuju sa Naserom.[4] U februaru 1958. godine delegacija islamske zajednice Jugoslavije posetila je Egipat gde je sa univerzitetom Al-Azhar postigla sporazum o obrazovanju studenata iz Jugoslavije.[7] Jugoslovenske vlasti su više volele da njeni muslimanski građani dobijaju visoko versko obrazovanje u Egiptu ili Alžiru, a ne u Saudijskoj Arabiji, ali popularnost Kaira je opadala zbog percepcije veoma zahtevnog studijskog programa koji je neke navodio na Univerzitet u Bagdadu.[7] Maturanti veronauke na Bliskom istoku bili su suočeni sa izvesnom sumnjom jugoslovenskih vlasti.[7]

Jugoslovenska narodna armija je bila jedna od 11 nacionalnih armija koje su dale doprinos Snagama Ujedinjenih nacija za vanredne situacije (UNEF) nakon Suecke krize 1956. godine. Godine 1957. u misiji je bilo oko 700 jugoslovenskih vojnika.[8] Između 1956. i 1967. ukupan broj jugoslovenskih vojnika na Sinaju dostigao je 14.265.[9]

Šestodnevni rat uredi

Na početku Šestodnevnog rata Jugoslavija je pregovarala o evakuaciji svojih vojnika preko teritorije pod kontrolom Izraela.[10] Jugoslavija je osudila Izrael kao agresora i zatražila od Ujedinjenih nacija da zaustavi agresiju i 13. juna 1967. odlučio da prekine odnose sa Tel Avivom.[10] Beograd je odlučio da podrži Egipat pružanjem vojne i humanitarne pomoći što bliže nivo koji je zatražio egipatski ambasador u Beogradu, a prva pomoć stiže za 15 dana.[10] Nakon poraza Egipta u ratu jugoslovenska strana obezbedila je dodatnih 7 tona medicinskog materijala, 30.000 tona kukuruza, 10.000 tona šećera, 1.000 tona ribe u konzervi, 200 tona mleka u prahu, 500 tona sira i 500.000 pari cipela.[10] Predsednik Jugoslavije Tito je čak prisustvovao i Konferenciji Varšavskog pakta 1967. (jedini put kada je predsednik Jugoslavije bio prisutan što je dovelo do kratkotrajnog zbližavanja koje je naglo završilo Invazija Varšavskog pakta na Čehoslovačku|invazijom na Čehoslovačku 1968) u nastojanju da se zemlje Istočnog bloka ubede da podrže Egipat i Jugoslaviju, dozvolile su državama članicama da koriste svoj vazdušni prostor za isporuku vojne pomoći.[10] Koča Popović je posetio Kairo nakon okončanja neprijateljstava, dok je Tito posetio Egipat u avgustu 1967. godine što je dovelo do značajne buduće vojne saradnje.[10]

Kulturna saradnja uredi

Dve zemlje su potpisale prvu formalnu konvenciju o kulturi 1958. godine, dok su pojedini umetnici iz Jugoslavije bili učesnici Aleksandrijskog bijenala za mediteranske zemlje od njegovog osnivanja 1955. godine.[11] Izložba jugoslovenske moderne umetnosti otvorena je u Kairu u maju 1960. godine, ali je zbog negativnih kritika dalje putovanje u Irak otkazano.[11] Kairska Galerija likovnih umetnosti je bila domaćin veoma popularne izložbe Savremeno jugoslovensko slikarstvo tokom Drugog samita Pokreta nesvrstanih u gradu 1964. godine.[11] Galerija „Ehnaton” je bila domaćin izložbe Moderni jugoslovenski crtež i mala plastična dela februara 1987. godine.[11]

Spisak bilateralnih državnih poseta uredi

 
Tito na Aerodromu Kairo 1961.

Jugoslovenske posete Egiptu uredi

  • 5. februar 1955: Josip Broz Tito[9]
  • 24. decembar 1955. – 6. januar 1956.: Josip Broz Tito[9]
  • 5. decembar 1958: Josip Broz Tito[9]
  • 20-28. februar 1959: Josip Broz Tito[9]
  • 17-22. april 1961: Josip Broz Tito[9]
  • 18-19. novembar 1961: Josip Broz Tito[9]
  • 4-14. februar 1962: Josip Broz Tito[9]
  • 18-21. februar 1962: Josip Broz Tito[9]
  • 5-10. oktobar 1964: Josip Broz Tito[9]
  • 15-24. april 1965: Josip Broz Tito[9]
  • 2-7. maj 1966: Josip Broz Tito[9]
  • 8. februar 1968: Josip Broz Tito[9]
  • 23-25. ​​februar 1970: Josip Broz Tito[9]
  • 13-20. februar 1971: Josip Broz Tito[9]
  • 20-21. oktobar 1971.: Josip Broz Tito[9]
  • 20-27. januar 1977: Josip Broz Tito[9]

Egipatske posete Jugoslaviji uredi

  • 12-19. jul 1956: Gamal Abdel Naser[9]
  • 2-15. jul 1958: Gamal Abdel Naser[9]
  • 12. novembar 1959: Abdelhakim Amir[9]
  • 12-20. jun 1960.: Gamal Abdel Naser[9]
  • Jul 1962: Gamal Abdel Naser[9]
  • 12-16. maj 1963.: Gamal Abdel Naser[9]
  • 1-4. septembar 1965: Gamal Abdel Naser[9]
  • 10-12. jul 1968: Gamal Abdel Naser[9]
  • 3-4. februar 1972: Anvar el Sadat[9]
  • 11-12. januar 1973: Anvar el Sadat[9]
  • 28-30-?-1974: Anvar el Sadat[9]
  • 29-30. maj 1975: Anvar el Sadat[9]
  • 8-10. april 1976: Anvar el Sadat[9]
  • Novembar 1977: Anvar el Sadat[9]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n P. Petrović, Vladimir (2005). „"Nastanak" jugoslovensko-egipatskih odnosa” [The "Naissance" of Yugoslav-Egyptian Relations]. Istorija 20. veka. Institute for Contemporary History, Belgrade (1): 111—131. 
  2. ^ „A Guide to the United States' History of Recognition, Diplomatic, and Consular Relations, by Country, since 1776: Kingdom of Serbia/Yugoslavia”. Foreign Service Institute. Pristupljeno 28. 10. 2020. 
  3. ^ a b v Bieber, Florian (2020). „Building Yugoslavia in the Sand? Dalmatian Refugees in Egypt, 1944–1946”. Slavic Review. 79 (2): 298—322. doi:10.1017/slr.2020.85  . 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j Životić, Aleksandar (2006). „KPJ/SKJ i egipatski komunisti i socijalisti 1946–1956.” [KPJ/SKJ and Egyptian Communists and Socialists 1946–1956]. Tokovi istorije. Institute for Recent History of Serbia, Belgrade (3): 153—167. 
  5. ^ Tot, Dora (2018). Odnosi Jugoslavie I Alžira U Prvoj Polovici 1960-IH: Strategija Izgradnje Meke Moći (PDF) (Master Thesis). University of Zagreb. 
  6. ^ a b Krajcar, Dražem. „Tito, Nehru i Naser na Brijunima dogovorili osnivanje Pokreta nesvrstanih – 1956.”. Povijest.hr. 
  7. ^ a b v Novaković, Dragan (2006). „ŠKOLOVANjE STUDENATA ISLAMSKE ZAJEDNICE IZ SFRJ U INOSTRANSTVU” [EDUCATION OF ISLAMIC COMMUNITY STUDENTS FROM SFRY ABROAD]. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. Matica srpska, Novi Sad (120): 287—303. 
  8. ^ Laznibat, Velimir (1957). „Pod zastavom OUN u Egipat”. Naše More: Znanstveni časopis za more i pomorstvo (na jeziku: srpskohrvatski). 4 (1): 22—23. Pristupljeno 28. 10. 2020. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa R. Radonić, Nemanja (2020). Slika Afrike u Jugoslaviji (1945-1991) (PDF) (Doctoral Thesis). University of Belgrade. Pristupljeno 1. 11. 2020. 
  10. ^ a b v g d đ Životić, Aleksandar (2007). „Jugoslovenska vojna pomoć Ujedinjenoj Arapskoj Republici 1967. godine” [Yugoslav Military Assistance to the Unified Arabian Republic in 1967]. Istorija 20. veka. Institute for Contemporary History, Belgrade (1): 117—129. 
  11. ^ a b v g Teja Merhar (2019). „International Collaborations in Culture between Yugoslavia and the Countries of the Non-Aligned Movement”. Ur.: Tamara Soban. Southern Constellations: The Poetics of the Non-Aligned (PDF). Museum of Modern Art (Ljubljana). str. 43—70. ISBN 978-961-206-138-8. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Југославије_и_Египта&oldid=26957576”