Odnosi Srbije i NATO pakta
Odnosi Srbije i NATO pakta su odnosi Republike Srbije i NATO pakta.
 Srbija |
 NATO |
|---|---|
Republika Srbija je decembra 2006. pristupila NATO programu Partnerstvo za mir (PzM). Srbija je izabrala ovu partnersku saradnju kao optimalan vid za ostvarenje svojih bezbednosnih ciljeva – unapređenje odbrambenih sposobnosti uz zadržavanje vojne neutralnosti. Program PzM je za svaku zemlju učesnicu individualan i specifičan. Politički okvir koji okuplja sve države članice NATO i učesnice programa Partnerstvo za mir je političko-bezbednosni forum Savet evroatlantskog partnerstva (eng. Euro-Atlantic Partnership Council - EAPC).
2014. godine Vlada Republike Srbija potpisala je ključni sporazum sa NATO-om (Status of Forces Agreement, SOFA) u Vašingtonu. U ime Vlade Srbije potpisao je tadašnji ministar odbrane Nebojša Rodić. Sporazum SOFA je ratifikovan u julu 2015. u Narodnoj skupštini usvajanjem odgovarajućeg zakona.[1]
Već u januaru 2015. godine Vlada Srbije potpisala je IPAP sporazum, operativni dokument, koji predviđa širok spektar zajedničkih aktivnosti i produbljivanje saradnje između Srbije i NATO na gotovo sve sfere u kojima je saradnja moguća. U septembru iste godine potpisan je sporazum sa NATO za nabavku i podršku (NSPO) o „saradnji u oblasti logističke podrške” i taj sporazum je ratifikovan u skupštini Srbije 12. februara ove godine[2].
Odnosi Republike Srbije i NATO su u mnogo čemu specifični - rezultat su i refleksija istorijskih okolnosti, događaja iz nedavne prošlosti i otvorenih aktuelnih pitanja. Pozicija NATO prema pitanju Kosova i Metohije, odnosno činjenica da je većina država članica Alijanse priznala jednostrano proglašlenu nezavisnost Kosova, kao i učešće NATO/KFOR u formiranju nelegalnih, tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, opterećuje i neminovno se odražava na trenutni nivo odnosa Republike Srbije i NATO.
Uporedo sa unapređivanjem odnosa sa relevantnim strukturama NATO, Republika Srbija razvija raznovrsnu bilateralnu saradnju u političko-bezbednosnoj oblasti sa državama članicama NATO i Partnerstva za mir. Ova saradnja čini važan segment ukupnih odnosa Republike Srbije sa NATO. Trenutni nivo bilateralne saradnje sa pojedinim državama u značajnoj meri određen je njihovim stavom prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.
4 od 28 države članice nisu priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova (Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija).
Šef Misije Republike Srbije pri NATO u Briselu uredi
Krajem oktobra 2008. godine, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o otvaranju Misije Republike Srbije pri NATO, što je predstavljalo važan korak u cilju jačanja diplomatskog i odbrambeno-vojnog prisustva u sedištu NATO u Briselu, za unapređenje dijaloga i razvoj saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir. Misija Republike Srbije pri NATO zvanično je otvorena decembra 2009. godine.
- Miomir Udovički, ambasador od 2014.
Ranije:
- Branislav Milinković, ambasador od 2009. do 2012. (od 2004. bio specijalni izaslanik šefa diplomatije)
Šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
- italijanski brigadni general Antonelo Mesenio Zaniti, od 2021.
- italijanski brigadni general Ćezare Marineli od 2016. (sedmi šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu)
- italijanski brigadni general Lučo Bata od 2014. do 2016.
- italijanski brigadni general Ornelo Baron do 2014.
- Lučo Bata od 2004. do 2007.
Na osnovu zaključenog sporazuma između Ministarstva odbrane Republike Srbije i NATO 18. decembra 2006. godine, u Beogradu je otvorena NATO vojna kancelarija za vezu (eng. NATO Military Liaison Office, MLO), u zgradi Ministarstva odbrane. U liniji subordinacije u NATO, za funkcionisanje Vojne kancelarije u Beogradu odgovorna je Komanda združenih snaga NATO u Napulju.
Od usklađivanja prvog Individualnog akcionog plana partnerstva (eng. IPAP) 2015, NATO vojna kancelarija za vezu pruža rastuću podršku NATO-vim naporima u Srbiji u oblastima javne diplomatije, političkog dijaloga i vojne reforme. U tom cilju, kancelarija redovno komunicira s medijima i promoviše partnerske aktivnosti s etabliranim organizacijama u Srbiji.
Dodatno, NATO kancelarija za vezu pruža podršku Vladi Srbije i akademskoj zajednici u pripremi i realizaciji kroz NATO program Nauka za mir, a pomaže i NATO agenciji za podršku i nabavke (eng. NSPA) u sprovođenju aktuelnog Poverilačkog fonda za bezbedno uništenje zastarele municije[3].
Zajedničke vežbe uredi
U periodu od 2014. do 2022. godine izvedeno je više zajedničkih vojnih vežbi NATO i Vojske Srbije. Nakon invazije Rusije na Ukrajinu uveden je moratorijum na vežbe sa stranim vojnim partnerima. Ipak, već 2023. godine, od 16. do 30. juna u bazi „Jug“ u blizini Bujanovca održana je multinacionalna vojna vežba „Platinasti vuk", u kojoj su pored srpskih oružanih snaga učestvovale i partnerske zemlje, uključujući i Sjedinjene Američke Države i više zemalja članica NATO saveza[4].
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
- Međunarodna vojna saradnja > Partnerstvo za mir (jezik: srpski)
- Učešće Republike Srbije u programu Partnerstvo za mir (PzM) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. septembar 2016) (jezik: srpski)
- Misija Republike Srbije pri NATO - Brisel (jezik: srpski)
- Ubio se ambasador Srbije pri NATO Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. septembar 2020), Centar za evroatlanske studije, 2012. (jezik: srpski)
- ^ „RTS :: Politika :: Nikolić: Zašto sam potpisao Zakon o potvrđivanju sporazuma sa NATO”. www.rts.rs. Pristupljeno 2024-05-06.
- ^ Vukadinović, Đorđe. „NATO, SOFA, IPAP i NSPO – da se Srbi ne osve(s)te”. Politika Online. Pristupljeno 2024-05-06.
- ^ Manojlović, Mila (2023-08-28). „Šef NATO Kancelarije u Beogradu: Unapređivaćemo saradnju sa partnerima na Zapadnom Balkanu”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2024-04-19.
- ^ Mirosavljević, Igor (2023-04-26). „Vojnom vežbom sa članicama NATO Srbija naginje ka saradnji sa zapadom”. European Western Balkans (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-04-19.