Olga Grjaznova
Olga Grjaznova (* 14. novembar 1984. u Bakuu, Azerbejdžanska Sovjetska Socijalistička Republika , Sovjetski Savez, ruski:Olьga Olegovna Grяznova) je nemačka spisateljica.
| olga grjaznova | |
|---|---|
 Olga Grjaznova predstavlja njen novi roman ,, Pravne nejasnoće jednog braka" na Erlangenškom pesničkom festivalu 2014. | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Olga Olegovna Grjaznova |
| Datum rođenja | 14. novembar 1984. |
| Mesto rođenja | Baku, Azerbejdžanska Sovjetska Socijalistička Republika Sovjetski Savez  Azerbejdžanska SSR |
| Profesija | književnica |
| Odlikovanja | ,,Adelbert fon Čamiso" nagrada |
Život
urediOlga Grjaznova je rođena u Bakuu, Azerbejdžanu, u jednoj rusko-jevrejskoj porodici. Njen otac je tamo radio kao advokat, a majka kao muzičarka. 1996. porodica se preselila u Hesen, gde je Grjaznova sa 11 godina naučila nemački jezik i završila školu u Fridbergu. Od 2005. studirala je najpre istoriju umetnosti i slavistiku u Getingenu. Onda se prebacila na nemački institut za književnost Lajpcig na kurs ,,književno pisanje" gde je 2010. godine zavpšila osnovne studije. Nakon studijskih boravaka u Poljskoj, Rusiji (institut za književnost Maksim Gorki) i Izraelu Grjaznova je studirala nauku o plesu[1] na slobodnom univerzitetu u Berlinu.
Član je PEN centra Nemačka i Gete instituta.[2]
Olga Grjaznova živi u Berlinu i udata je za glumca sirijskog porekla Ayhama Majida Aghu. Sa njim ima dva deteta.
Književna karijera
urediGrjaznova je 2007. bila učesnica ,, Klagenfurter Literaturkurs"-a . 2008. godine postaje stipendista fondacije ,,Rosa-Luxemburg". 2010. je posetila radionicu pisanja ,,Jürgen-Ponto". Iste godine dobija i dramaturšku nagradu internacionalnog pozorišnog projekta autora ,,Wiener Wortstätten" za debitantski komad ,, Saosećajni Nemac". 2011. godine Grjaznova dobija stipendiju fondacije,,Robert Boš" , a 2012. i stipendiju ,,Herman Lenc".
Debitantski roman ,, Rus je neko ko voli breze" koji se pojavio 2012. godine je odmah izazvao pažnju i bio pohvaljen u raznim feljtonima.[3] 2014. se pojavio njen roman ,,Pravne nejasnoće jednog braka", za koji je dobila stipendiju Berlinskog senata. Oba romana su dramatizovana u pozorištu Maksim Gorki. 2016. je sedam meseci bila stipendistkinja kulturne akademije ,,Tarabya".[4] 2017. se u izdavačkoj kući ,,Aufbau-Verlag" pojavio roman ,, Bog nije stidljiv" i proslavio 2020. premijeru u Berlinskom ansamblu.[5] 2020. pojavio se njen četvrti roman ,, Izgubljeni sin"[6] za koji je ponovo dobila ,,Berlinsku stipendiju senata i stipendiju Robert Boš fondacije". U kulturnoj emisiji ,,ttt" (titel, thesen, temperamente, srpski: naslov, teze, temperamenti) je rečeno: ,, Impresivno je kako precizno i posledično Olga Grjaznova priča ovu priču". ,,Izgubljeni sin"- sjajan i uzbudljiv roman, pun mudrosti.[7]
Dela
uredi- ,,Rus je neko ko voli breze". Roman. Hanzer, Minhen 2012., ISBN 978-3-446-23854-1, dtv, Minhen 2013, ISBN 978-3-423-14246-5.
- ,, Pravne nejasnoće jednog braka". Roman. Hanzer, Minhen 2014., ISBN 978-3-446-24598-3, dtv, Minhen 2016, ISBN 978-3-423-14490-2.
Olga Grjaznova - ,, Bog nije stidljiv". Roman. Konstrukcija , Berlin 2017. , ISBN 978-3-351-03665-2.
- ,, Privilegije ". U: Fatma Aydemir, Hengameh Yaghoobifarah (urednik): ,, Vaša domovina je naš košmar". Izdavaštvo ,,Ulštajn pet", Berlin 2019, ISBN 978-3-961010-36-3.
- ,,Izgubljeni sin". Roman. Konstrukcija, Berlin 2020, ISBN 978-3-351-03783-3.
Audio knjige
uredi- ,, Rus je neko ko voli breze", Hamburg 2012., ISBN 978-3-89903-364-9.
- ,, Pravne nejasnoće jednog braka", Hamburg 2014., ISBN 978-3-89903-842-2.
Nagrade i odlikovanja
uredi- 2011: Stipendija ,,Robert Boš" fondacije
- 2012: ;;Ana Zegers" nagrada
- 2012: nagrada ,,Klaus Mihael Kine"[8]
- 2012: stipendija ,,Herman Lenc"
- 2013: gradski činovnik u Rio de Žaneiru
- 2014: radna stipendija za pisce kulturne administracije Berlinskog senata[9]
- 2014: Pisac u rezidenciji u Amsterdamu na poziv holandske fondacije za književnost
- 2014: Boravišna stipendija u kući književnosti u Lencburgu, Švajcarska
- 2015: ,,Čamiso" nagrada za unapređenje
- 2016: Boravišna stipendija kulturne akademije ,,Tarabja"
- 2018: Pisac u rezidenciji na univerzitetu u Oksfordu i na univerzitetu u Varviku
- 2019: radna stipendija za pisce kulturne administracije Berlinskog senata i stipendija fondacije ,,Robert Boš"
Spoljašnje veze
uredi- Književnost od i o Olgi Grjaznovoj u katalogu nacionalne nemačke biblioteke
- ,,Rus je onaj koji voli breze" intervju sa Olgom Grjaznovom (4. maj 2012)
- Kratka biografija i recenzije o delima Olge Grjaznove kod onlajn kulturnog magazina perlentaucher.de
Reference
uredi- ^ „Članak u novinama ,,Rupreht"” (PDF).
- ^ „Književno veče i razgovor: Čitalačka jesen: Olga Grjaznova - Goethe-Institut Serbien”. @GI_weltweit (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-20.
- ^ „Olga Grjasnowa: Der Russe ist einer, der Birken liebt. Roman”. www.perlentaucher.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2020-12-20.
- ^ Tarabya, Kulturakademie. „Kulturakademie Tarabya | Olga Grjasnowa”. kulturakademie-tarabya.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2020-12-20.
- ^ „Gott ist nicht schüchtern | berliner-ensemble”. www.berliner-ensemble.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2020-12-20.
- ^ „Der verlorene Sohn”. www.aufbau-verlag.de (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-20.
- ^ „Video: Olga Grjasnowa im Porträt - ttt – titel, thesen, temperamente - ARD | Das Erste”. www.daserste.de (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 08. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-20.
- ^ „Klaus-Michael Kühne-Preis an Olga Grjasnowa | BuchMarkt”. buchmarkt.de (na jeziku: nemački). 2012-09-21. Arhivirano iz originala 18. 01. 2021. g. Pristupljeno 2020-12-20.
- ^ „Arbeitsstipendien für Schriftstellerinnen und Schriftsteller 2014 vergeben”. www.berlin.de (na jeziku: nemački). 2017-01-04. Pristupljeno 2020-12-20.