Олга Грјазнова (* 14. новембар 1984. у Бакуу, Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република , Совјетски Савез, руски:Ольга Олеговна Грязнова) је немачка списатељица.

олга грјазнова
Олга Грјазнова представља њен нови роман ,, Правне нејасноће једног брака" на Ерлангеншком песничком фестивалу 2014.
Лични подаци
Пуно имеОлга Олеговна Грјазнова
Датум рођења(1984-11-14)14. новембар 1984.
Место рођењаБаку, Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република Совјетски Савез  Азербејџанска ССР
Професијакњижевница

Одликовања,,Аделберт фон Чамисо" награда

Живот

уреди

Олга Грјазнова је рођена у Бакуу, Азербејџану, у једној руско-јеврејској породици. Њен отац је тамо радио као адвокат, а мајка као музичарка. 1996. породица се преселила у Хесен, где је Грјазнова са 11 година научила немачки језик и завршила школу у Фридбергу. Од 2005. студирала је најпре историју уметности и славистику у Гетингену. Онда се пребацила на немачки институт за књижевност Лајпциг на курс ,,књижевно писање" где је 2010. године завпшила основне студије. Након студијских боравака у Пољској, Русији (институт за књижевност Максим Горки) и Израелу Грјазнова је студирала науку о плесу[1] на слободном универзитету у Берлину.

Члан је ПЕН центра Немачка и Гете института.[2]

Олга Грјазнова живи у Берлину и удата је за глумца сиријског порекла Ayhamа Majidа Aghу. Са њим има два детета.

Kњижевна каријера

уреди

Грјазнова је 2007. била учесница ,, Klagenfurter Literaturkurs"-a . 2008. године постаје стипендиста фондације ,,Rosa-Luxemburg". 2010. је посетила радионицу писања ,,Jürgen-Ponto". Исте године добија и драматуршку награду интернационалног позоришног пројекта аутора ,,Wiener Wortstätten" за дебитантски комад ,, Саосећајни Немац". 2011. године Грјазнова добија стипендију фондације,,Роберт Бош" , а 2012. и стипендију ,,Херман Ленц".

Дебитантски роман ,, Рус је неко ко воли брезе" који се појавио 2012. године је одмах изазвао пажњу и био похваљен у разним фељтонима.[3] 2014. се појавио њен роман ,,Правне нејасноће једног брака", за који је добила стипендију Берлинског сената. Оба романа су драматизована у позоришту Максим Горки. 2016. је седам месеци била стипендисткиња културне академије ,,Tarabya".[4] 2017. се u издавачкој кући ,,Aufbau-Verlag" појавио роман ,, Бог није стидљив" и прославио 2020. премијеру у Берлинском ансамблу.[5] 2020. појавио се њен четврти роман ,, Изгубљени син"[6] за који је поново добила ,,Берлинску стипендију сената и стипендију Роберт Бош фондације". У културној емисији ,,ttt" (titel, thesen, temperamente, српски: наслов, тезе, темпераменти) је речено: ,, Импресивно је како прецизно и последично Олга Грјазнова прича ову причу". ,,Изгубљени син"- сјајан и узбудљив роман, пун мудрости.[7]

Дела

уреди
  • ,,Рус је неко ко воли брезе". Роман. Ханзер, Минхен 2012., ISBN 978-3-446-23854-1, дтв, Минхен 2013, ISBN 978-3-423-14246-5.
  • ,, Правне нејасноће једног брака". Роман. Ханзер, Минхен 2014., ISBN 978-3-446-24598-3, дтв, Минхен 2016, ISBN 978-3-423-14490-2.
     
    Олга Грјазнова
  • ,, Бог није стидљив". Роман. Конструкција , Берлин 2017. , ISBN 978-3-351-03665-2.
  • ,, Привилегије ". U: Fatma Aydemir, Hengameh Yaghoobifarah (уредник): ,, Ваша домовина је наш кошмар". Издаваштво ,,Улштајн пет", Берлин 2019, ISBN 978-3-961010-36-3.
  • ,,Изгубљени син". Роман. Конструкција, Берлин 2020, ISBN 978-3-351-03783-3.

Аудио књиге

уреди

Награде и одликовања

уреди

Спољашње везе

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Чланак у новинама ,,Рупрехт" (PDF). 
  2. ^ „Književno veče i razgovor: Čitalačka jesen: Olga Grjaznova - Goethe-Institut Serbien”. @GI_weltweit (на језику: српски). Приступљено 2020-12-20. 
  3. ^ „Olga Grjasnowa: Der Russe ist einer, der Birken liebt. Roman”. www.perlentaucher.de (на језику: немачки). Приступљено 2020-12-20. 
  4. ^ Tarabya, Kulturakademie. „Kulturakademie Tarabya | Olga Grjasnowa”. kulturakademie-tarabya.de (на језику: немачки). Приступљено 2020-12-20. 
  5. ^ „Gott ist nicht schüchtern | berliner-ensemble”. www.berliner-ensemble.de (на језику: немачки). Приступљено 2020-12-20. 
  6. ^ „Der verlorene Sohn”. www.aufbau-verlag.de (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-20. 
  7. ^ „Video: Olga Grjasnowa im Porträt - ttt – titel, thesen, temperamente - ARD | Das Erste”. www.daserste.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 08. 10. 2020. г. Приступљено 2020-12-20. 
  8. ^ „Klaus-Michael Kühne-Preis an Olga Grjasnowa | BuchMarkt”. buchmarkt.de (на језику: немачки). 2012-09-21. Архивирано из оригинала 18. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-20. 
  9. ^ „Arbeitsstipendien für Schriftstellerinnen und Schriftsteller 2014 vergeben”. www.berlin.de (на језику: немачки). 2017-01-04. Приступљено 2020-12-20.