Википедија

Olga Havlova

Olga Havlova (rođena kao Špičalova) (Prag, 11. jul 1933 — Prag, 27. januar 1996) bila je Prva dama Čehoslovačke i Češke, supruga Vaclava Havela, poslednjeg predsednika Čehoslovačke i prvog predsednika Češke Republike.[1]

Olga Havlova
Lični podaci
Ime pri rođenjuOlga Špičalova
Datum rođenja(1933-06-11)11. jun 1933.
Mesto rođenjaŽižkov, Prag, Čehoslovačka
Datum smrti27. januar 1996.(1996-01-27) (62 god.)
Mesto smrtiPrag, Češka
Porodica
SupružnikVaclav Havel (1964—1996)
Prva dama Češke
2. februar 1933 — 27. januar 1996.
PredsednikVaclav Havel
NaslednikDagmar Havlova
Prva dama Čehoslovačke
29. decembar 1989 — 20. jul 1992.
PredsednikVaclav Havel

Biografija uredi

 
Vaclav Havel i Olga Havlova

Rođena je 11. jula 1933. godine u Žižkovu, predgrađu Praga gde je živela radnička klasa.[2] Njeni roditelji su se razveli kada je Olga imala šest godina. Odrasla je u velikoj porodici, uključujući stariju sestru Jaroslavu, koja je imala petoro dece, za koje se Olga brinula od samog detinjstva.

Dosta vremena provodila je u bibliotekama, gde je stekla ljubav prema književnosti. Nakon što je završila srednju školu postala je pripravnik u fabrici Tomaša Batje. Tokom rada na šivaćoj mašini izgubila je četiri prsta leve ruke.[3]

Kada je imala oko 20 godina, uzimala je časove glume. Zajedno sa ostalim učenicima, nastupala je u amaterskom pozorišnom spektaklu. Tokom pedesetih godina radila je niz različitih poslova, kao knjigovođa, čuvar prodavnice, pomoćnik prodaje i na mnogim drugim.

Olga je svog budućeg supruga Vaclava Havela upoznala u Pragu početkom pedesetih godina i udala se za njega 1964. godine. Tokom šezdesetih godina njen supruga je postao ugledni autor u čitavoj Evropi. U drugoj polovini šezdesetih godina njen suprug je bio pisac i ostario je veliki doprinos u kulturnim časopisima, bio uključen u proces demokratizacije, posebno u oblasti kulture. Zagovarao je slobodu govora, nezavisnost kulture i povratak punih građanskih prava. U periodu od 1961. do 1967. godine, Olga Havlova radila je u pozorištu Balustrada, gde je njen suprug takođe bio aktivan sve do 1968. godine. Vaclav Havel nije skrivao činjenice da je više puta pomognut i uvek podržavan u poslovima od strane njegove supruge Olge Havlove. Kod svoje supruge cenio je što je bila obična žena, ali opet deo intelektualnog orkuženja pedesetih i šezdesetih godina, čitalac i kritičar njegovih eseja i dramskih dela, vredni pristalica i saradnik, kao i pouzdana životna partnerka.

Godine 1967. Haveli su kupuli zemljište u Hradečeku, a kasnije kada je Vaclav Havel izgubio posao i mogućnost da nađe novi, porodica se preselila na imanje u Hradeček i tamo živela do novembra 1989. godine. Olga je bila ljubitelj prirode, a tokom života na imanju, bavila se lovom i sakupljanjem gljiva.

Tokom invazije Varšavskog pakta na Čehoslovačku, Vaclav Havel nije mogao da se bavi svojim poslom u pozorištu i bio je izbačen iz svih kulturnih udruženja, a zabranjene su mu i sve aktivnosti.[4] Nakon što je Vaclav Havel osuđen na četiri i po godina zatvora, Olga je zajedno sa svojim zetom, Ivanom Havelom preuzela odgovornost vođenja poslova u samizdatu Ekspedicijano izdanje, koje je pre toga vodio njen suprug.[5]Organizovala je sastanke, učestvovala u aktivnosti Povelje 77, a 1982. godine ju je potpisala.[6]

Godine 1987. bila je jedna od osnivača Originalni video časopis, samizdata koji je dokumentovao aktivnosti neslaganja preko fotografija i informisao o tadašnjoj političkoj i kulturnoj situaciji u Čehoslovačkoj. Aktivno je radila u časopisu i uglavnom se fokusirala na ekološke teme. Krajem 1985. godine bila je inicijator osnovanja magazina Pozorište Divaldi, a kao član redakcije pomogla je uglavnom finansijski.

Komitet dobre volje — Fondacija Olge Havel uredi

Kao supruga prvog čehoslovačkog demokratskog predsednika nakon februara 1948. godine, Olga Havlova se interzivno usredsredila na dobrotvorne aktivnosti. U doba nove demokratije, ona je bila pionir dobrotvnirnih organizacija u Čehoslovačkoj.

Početkom devedesetih godina osnovala je Odbor Dobre volje, jedan od prvih projekata ove vrste u Čehoslovačkoj. Godine 1992. osnovala je Fondaciju Olge Havlove, a članovi Odbora Dobre bolje postali su članovi odbora fondacije, zajedno sa Olgom, koja je bila predsedavajuća. Glavni cilj Odbora Dobre volje — Fondacije Olga Havlove (OHF) je bio da pomogne osobama sa invaliditetom, napuštenim ili diskriminisanim ljudima, integracijom u društvo. Nakon toga, oformljen je veliko broj fondacija ovog tipa u inostranstvu. U nekim zemljama Evrope organizovane su sestrinske organizacije koje su podržavale osnovne ciljeve Fondacije Olga Havlove.[7]
Havelova je posećivala sve centre za decu sa višestrukim smetnjama u razvoju, kako bi ispitala šta bi moglo da im olakša život. Bila je jedan od zagovornika transformacija bollnice u neprofitne nevladine organizacije i pozivala ministre da podrže organizacije civilnog društva, koje rade na socijalnom polju. Imala je poštovanje svih svetskih političara i umetnika. Zajedno sa suprugom nemačkog predsednika Kristijanom Herzgovom, organizovala je pomoć za decu koja su bolovala od cistične fibroze.

Nagrade i priznanja Olge Havlove uredi

Na petoj godišnjici od osnivanja Fondacije Olga Havlove, ona je odlučila da nagradi osobu sa hendikepom koja je pomogla poboljšanju uslova života ljudi sa invaliditetom. Ova nagrada se i dalje dodeljuje jednom godišnje u maju mesecu. Havlova je prisustvovala samo na prvoj ceremoniji, jer je preminula u januaru 1996. godine.

Jedan deo projekta Olge Havlove je da promoviše građanska udruženja koja na dostojanstven način pružaju socijalne i medicinske usluge i koriste nove oblike socijalnih usluga.

Kasne godine i smrt uredi

 
Grob Olge Havlove na Vinohradskom groblju

Godine 1991. Nordijska fondacija Stifetelsen Arte Budeje dodelila je Olgi Havel prestižnu nagradu Žena godine. Godine 1995. dobila je medalju Premisil Piter i proglašena Ženom godine Češke Republike. Poslednje godine svog života posvetila je pomoći najugroženijim slojevima društva.

Preminula je 27. januara 1996. godine od posledica zloćudnog tumora. Sahranjena je u porodičnoj grobnici Havel na groblju Vinohradi u Pragu. Godine 1997. posthumno joj je dodeljen Orden Tomaš Masarik prvog reda, za izuzetan doprinos demokratiji i ljudskim pravima.[1]<re>Seznam vyznamenaných</ref>
Od 1995. godine na osnovu odobrenja Vaclava Havela, srednja škola u Porubi zvanično je nazvana po njoj. Godine 2014. Poslovna akademija, specijalna praktična škola u gradu Janske Laznje nazvana je po njoj, a Havlova ju je svečano otvorila 1994. godine.

O sebi, Olga Havlova nije ostavila pisma niti bilo kakve zapise. O njenom životu pisali su Pavel Kosatik i Helena Markova.

Godine 2006. napravljen je dokumentarni film o njoj, povodom 10. godišnjice od smrti. Film nosi ime Gospođa Olga — priče o čuvenim ljudima. Godine 2014. režiser Miroslav Janek izdao je dokumentarni film pod nazivom Olga, koji je nagrađen u kategoriji za Najbolji dokumentarni film. Zgrada u kojoj se nalazi Komitet Dobre volje dobila je 2010. godine spomen ploču posvećenu Olgi Havlovoj, a od 2012. godine ulica u Žižkovu nosi ime po njoj.[8] Bila je izuzetno cenjena od strane građana Češke.

Godinu dana nakon njene smrti, Vaclav Havel oženio je glumicu Dagmaru Havlovu.

Reference uredi

  1. ^ a b „::.Václav Havel.::The official website of Vaclav Havel, writer, dramatist, dissident, prisoner of conscience, human rights activist, former president of Czechoslovakia and the Czech Republic”. Vaclavhavel.cz. Pristupljeno 14. 4. 2011. 
  2. ^ Keane, John (2001). Vaclav Havel: A Political Tragedy In Six Acts. Basic Books. str. 143. ISBN 978-0-465-03720-9. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  3. ^ Remembering Olga Havlova, a woman of humor and good will
  4. ^ Keane, John (2001). Vaclav Havel: A Political Tragedy In Six Acts. Basic Books. str. 309. ISBN 978-0-465-03720-9. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  5. ^ Ash, Timothy Garton (21. 3. 1996). „On Olga Havel (1933–1996)”. NY Books. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  6. ^ Olga Havel
  7. ^ Pathways Towards Integration
  8. ^ Olga Havlova stret inaugurated in the Pragues's Žižkov neighbourhood

Literatura uredi

  • Keane, John (2001). Vaclav Havel: A Political Tragedy In Six Acts. Basic Books. str. 143. ISBN 978-0-465-03720-9. Pristupljeno 20. 10. 2012. 
  • ČERNÁ, M., ŠATAVOVÁ I., GRANJA M. 20 let Výboru dobré vůle – Nadace Olgy Havlové. Praha, VDV 2010.
  • FREIMANOVÁ Anna (editorka). Síla věcnosti Olgy Havlové. Praha, Knihovna Václava Havla 2013.
  • GRANJA M. Olga Havlová a její odkaz občanské společnosti. Středočeský vlastivědný sborník 30/2012. Roztoky u Prahy, Středočeské muzeum v Roztokách u Prahy 2012.
  • HAVEL I., PUTNA M. C., DUKA D. Dopisy od Olgy. Praha, Knihovna Václava Havla 2011.
  • Za Olgou Havlovou – ženou dobré vůle. Hospodářské noviny, Praha 29. ledna 1996.
  • CHRAMOSTOVÁ, V. Vlasta Chramostová. Brno – Olomouc, Doplněk – Burian a Tichák 2011.
  • KOSATÍK Pavel Člověk má dělat to, nač má sílu. Život Olgy Havlové. Praha, Mladá fronta 2008.
  • KOSATÍK Pavel Manželky prezidentů. Deset žen z hradu. Praha, Mladá fronta 2009
  • MARKOVÁ, M. Olga Havlová a ty druhé. Ženy ve vnitřní emigraci. Brno, Barrister&Principal 1996.
  • Olga Havlová, nenápadná první dáma republiky. Mladá fronta DNES, Praha 29. ledna 1996.
  • KANTURKOVÁ Eva Sešly jsme se v této knize. Köln. Index, 1980
  • HAVEL Václav Dopisy Olze, Brno, Atlantis 1992
  • Josef Tomeš i kol.. Český biografický slovník XX. století 1, Praha. 1999. ISBN 978-80-7185-245-2.
  • Praca zbiorowa. Kronika Českých zemí, Praha. 2003. ISBN 978-80-7321-071-7.
  • Pavel Kosatik. Olga Havlova. Opowieść o niezwykłym życiu (przeł. Andrzej S. Jagodziński), Warszawa. 2003. ISBN 978-83-89217-31-8.

Spoljašnje veze uredi

 
Olga Havlova na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олга_Хавлова&oldid=27512134”