Википедија

Olovka

Olovka je predmet koji ostavlja tanki vidljivi trag grafita za sobom, kada se njom crta ili piše na nekoj podlozi (najčešća podloga za pisanje i crtanje papir). Olovka je deo pisačkog i crtačkog pribora.

Kada se kaže olovka, obično se misli na olovku izrađenu od drveta — drvena olovka ili, dugačku i tanku, čiji središnji deo predstavlja tanki uzdužni komad grafita, koji ostavlja svoj trag na nekoj podlozi. Grafit, koji se nalazi unutar olovke se naziva mina, srce ili špic olovke. Nakon nekog vremena korišćenja olovke, ovaj špic se istupi i potroši, pa je potrebno naoštriti olovku, a za to koristi specijalni predmet zvani rezač za olovke. Procesom pisanja i zarezivanja olovke, olovka se troši — skraćuje.

Trag obične olovke je crn, zbog crne boje grafita, a kada se u grafit dodaju razni obojeni pigmenti, tada grafit nije crne boje već je u boji pigmenta. Ovakve olovke se nazivaju olovke u boji — drvene bojice, a koriste se za crtanje u boji. Postoje olovke koje rade na principu drvenog uglja ili nekog veštačkog materijala i koriste se isključivo za crtanje. Trag grafitne olovke se lako briše sa papira, a u tu svrhu se koristi gumica za brisanje.

  • Jezgro olovke
    Jezgro olovke
  • Drvena olovka
    Drvena olovka
  • Olovke u boji
    Olovke u boji
  • Tehničke olovke
    Tehničke olovke
  • Mine za tehničke olovke
    Mine za tehničke olovke
  • Rezač olovke
    Rezač olovke
  • Oznaka tvrdoće na olovci
    Oznaka tvrdoće na olovci
  • Posebne olovke za umetničko crtanje
    Posebne olovke za umetničko crtanje

Pored običnih „drvenih“ olovaka, postoje i patent-olovke ili tehničke olovke. Tehničke olovke radi na principu po kome se, posle upotrebe menjaju grafitna srca ili mine. Bazni deo tehničke olovke, urađen od metala ili plastike svojim tehničkim mogućnostima podržava zamenu samog grafita (srca, špica, mine). Tehničke olovke se izrađuju u nekoliko kategorija u zavisnosti od debljine grafitnih mina — od 0.2mm do 5.0mm.

Istorija uredi

 
Stare sovjetske obojene olovke sa kutijom (oko 1959.)

Kamilja kosa uredi

Engleski naziv za olovku, pencil, od starofrancuskog pincel, od latinskog penicillus „mali rep” (vidi penis; pincellus je latinski iz postklasičnog perioda[1]) prvobitno se odnosio na umetnikovu finu četku od kamilje dlake, koja se takođe koristila za pisanje pre moderne olovke od olova ili krede.[2]

Iako je arhetipska olovka bila umetnikova četka, stilus, tanak metalni štapić koji se koristio za grebanje papirusa ili voštanih ploča. Rimljani su ga često koristili[3] i za rukopise na palminom lišću.

Otkrića ležišta grafita uredi

Kao tehnika crtanja, najbliži prethodnik olovci bio je srebrni vrh ili vodeća tačka, sve dok 1565. (neki izvori navode još 1500. godinu) nije otkriveno veliko ležište grafita na prilazu Grej Knoc iz zaseoka Sitvejt u župi Borovdejl, Kambrija, Engleska.[4][5][6][7] Ovo posebno ležište grafita bilo je izuzetno čisto i čvrsto, i lako se moglo iseći na štapiće. Ostaje jedino veliko ležište grafita ikada pronađeno u ovom čvrstom obliku.[8] Hemija je bila u povojima i smatralo se da je ta supstanca oblik olova. Shodno tome, nazvana je plumbago (latinski za „olovna ruda“).[9][10] Pošto se jezgro olovke još uvek naziva „olovo“, mnogi ljudi imaju pogrešno mišljenje da je grafit u olovci olovo,[11] mada se olovo nikada nije koristilo.[12][13][14][15][16] Reči za olovku na nemačkom (Bleistift), irskom (peann luaidhe), arapskom (قلم رصاص qalam raṣāṣ) i nekim drugim jezicima doslovno znače olovna olovka.

Otkrivena je i korisnost grafita za olovke, ali je grafit za olovke morao da se švercuje. Pošto je grafit mekan, on zahteva neki oblik omotača. Grafitni štapići su u početku bili umotani u kanap ili ovčiju kožu radi stabilnosti. Engleska bi uživala monopol na proizvodnju olovaka sve dok 1662. godine u Nemačkoj nije pronađen metod rekonstitucije grafitnog praha. Međutim, izrazito kvadratne engleske olovke nastavile su da se prave od štapića isečenih od prirodnog grafita do 1860-ih. Grad Kesvik, u blizini prvobitnih nalaza blok grafita, još uvek proizvodi olovke, a fabrika je takođe lokacija Derventovog muzeja olovaka.[17] Značenje „grafitnog pribora za pisanje“ se razvilo krajem 16. veka.[18]

Klasifikacija olovaka uredi

 
Crtež olovkom na papiru

Tvrde olovke se koriste za tehničko crtanje zbog svojih oštrih linija, srednje imaju više namena, a mekane se koriste za umetničke crtanje. Postoji međunarodni standard po kome seolovke dele po tvrdoći:

9H 8H 7H 6H 5H 4H 3H 2H H F HB B 2B 3B 4B 5B 6B 7B 8B 9B
Tvrde → Srednje → Mekane

Grafitne olovke su napravljene od smeše gline i grafita i njihova tamnoća varira od svetlosive do crne: što više ima gline to je tvrđa olovka.[19][20][21] Postoji širok raspon dostupnih razreda, uglavnom za umetnike koji su zainteresovani za stvaranje celog spektra tonova od svetlosivih do crnih. Inženjeri preferiraju tvrđe olovke koje omogućavaju veću kontrolu oblika.

Proizvođači razlikuju svoje olovke tako što ih gradiraju, mada ne postoji zajednički standard.[22] Dve olovke istog razreda, ali različitih proizvođača, ne moraju nužno da proizvode identične tonove niti da imaju istu tvrdoću.[23]

Većina proizvođača, i skoro svi u Evropi, označavaju svoje olovke sa slovima H (što se obično interpretira kao hardness - tvrdođa), i B (blackness - crnilo), kao i F (što obično znači fineness - finoća, mada F olovke nisu finije, niti se lakše zarezuju od bilo kog drugog razreda. One su isto tako poznate kao firm - čvrste, u Japanu[24]). Standardne olovke za pisanje se označvaju sa HB.[25][a] Moguće je da je ovu oznaku prvi koristio Brukma, jedan engleski proizvođač olovi, početkom 20. veka. Pri tom je korišteno B za crno (black) i H za tvrdo (hard); stepeni olovki su bili opisani sekvencama uzastopnih slova H ili B, kao što su BB i BBB za uzastopno mekša jezgra, i HH i HHH za uzastopno tvrđa.[26] Proizvođač olovki Koh-i-Nur Hardmut tvrdi da su oni privi koristili HB oznaku, pri čemu H označava Hardmut, a B lokaciju preduzeća u Češkoj Budjejovici, dok slovo F označava Franca Hardmuta, koji je odgovoran za tehnološka poboljšanja u proizvodnji olovki.[27][28]

Olovka kao slikarska tehnika uredi

Olovka spada u slikarske tehnike, i to grupu crtačkih tehnika, i kroz istoriju se znatno menjala. Prvi materijal od kojeg se izrađivao materijal uloška olovke bio je srebro. Srebro je ostavljalo sivi trag, ali je problem je bio u skupoći materijala, pa se srebro zamenjuje olovom. Olovo je znatno mekše od srebra pa je bilo i olakšano pisanje, a i trag je bio mnogo postojaniji. Ali, i olovo je imalo svojih mana, pa je olovka tek sa pronalaskom grafita postala dostupna svakom. Zbog potrebe da se dobiju valerski prelazi — od svetlog do tamnog, grafit se meša sa glinom koja ga čini znatno mekšim pa je moguće lakše senčenje, utrljavanje i valerski prelazi.

Za razliku od srebrene olovke, grafit se, jer je mekan, brže troši, ali upravo zbog te mekoće, sa olovkom se može izvući debela, tanka, svetlija i tamnija linija. Trag grafita — deblji, tanji, svetliji ili tamniji zavisi od pritiska olovke — grafita na podlogu, pa se zato sa olovkom lako senči, i time se dobija efekat punoća oblika. Olovka se u slikarstvu koristi za skice, a crteži olovkom predstavljaju samostalno umetničko delo, jer se olovkom mogu postići skoro svi tehnički efekti koji, pored ostalih stvari, jedno delo čine umetničkom vrednošću.

U slikarstvu u doba Klasicizma, grafitu olovku umetnici zamenjuju sa srebrnom olovkom jer je i to bio jedan od načina povratku na vrednosti klasične umetnosti.

Napomene uredi

  1. ^ Ovo nije vezano za jedince tvrdoće HB na Brinelovoj skali.

Reference uredi

  1. ^ „pencil, n”. Oxford English Dictionary (3 izd.). Oxford University Press. 2005. 
  2. ^ Notes and Queries. 3. 12. Oxford University Press. 1868. str. 419. Arhivirano iz originala 17. 1. 2018. g. 
  3. ^ Zumdahl, Steven S.; Zumdahl, Susan A. (2008). „No lead pencils”. Chemistry . Belmont, CA: Cengage Learning. str. 343. ISBN 978-0-547-12532-9. 
  4. ^ Norgate, Martin; Norgate, Jean (2008). „Old Cumbria Gazetteer, black lead mine, Seathwaite”. Portsmouth University: Geography Department. Arhivirano iz originala 7. 1. 2009. g. Pristupljeno 19. 5. 2008. 
  5. ^ Wainwright, Alfred (2005). A Pictorial Guide to the Lakeland Fells, Western Fells. ISBN 0-7112-2460-9. 
  6. ^ „Graphite from the Plumbago Mine, Borrowdale, England”. Department of Physics at Michigan Technological University. Arhivirano iz originala 14. 3. 2008. g. Pristupljeno 27. 3. 2008. 
  7. ^ Petroski, 1990, pp. 168, 358
  8. ^ „Lakeland's Mining Heritage”. cumbria-industries.org.uk. Arhivirano iz originala 15. 3. 2008. g. Pristupljeno 27. 3. 2008. 
  9. ^ „Definition of Plumbago”. Answers.com. Arhivirano iz originala 13. 8. 2007. g. Pristupljeno 21. 4. 2007. 
  10. ^ „Definition of Plumbago”. Thefreedictionary.com. Pristupljeno 21. 4. 2007. 
  11. ^ The big book of questions and answers, Publications International LTD, (1989), pp. 189, ISBN 0-88176-670-4.
  12. ^ „Have pencils ever contained lead?”. BBC Science Focus Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-27. 
  13. ^ Bennett, Howard J. (26. 11. 2014). „Ever wondered about the lead in pencils?”. The Washington Post. ISSN 0190-8286. Arhivirano iz originala 6. 11. 2015. g. Pristupljeno 5. 10. 2015. 
  14. ^ „Pencil swallowing: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. www.nlm.nih.gov. Arhivirano iz originala 6. 10. 2015. g. Pristupljeno 5. 10. 2015. 
  15. ^ „graphite pencils | The Weekend Historian”. umeshmadan.wordpress.com. Arhivirano iz originala 7. 10. 2015. g. Pristupljeno 5. 10. 2015. 
  16. ^ „Lead Facts - Uses, Properties, Element Pb, Plumbing, Pipes, Weights”. www.sciencekids.co.nz. Arhivirano iz originala 30. 10. 2016. g. Pristupljeno 2016-10-29. 
  17. ^ „Keswick Pencil Museum”. Pencilmuseum.co.uk. Arhivirano iz originala 3. 8. 2009. g. Pristupljeno 23. 7. 2009. 
  18. ^ Harper, Douglas (27. 6. 2012). „pencil”. Online Etymology Dictionary. Arhivirano iz originala 23. 8. 2012. g. Pristupljeno 27. 6. 2012. 
  19. ^ „Staedtler Pencil, video”. Arhivirano iz originala 21. 1. 2013. g. Pristupljeno 23. 7. 2009.  Staedtler.com
  20. ^ Petroski, 1990
  21. ^ „Derwent Manufacturing Process”. Pencils.co.uk. Arhivirano iz originala 17. 5. 2013. g. Pristupljeno 23. 7. 2009. 
  22. ^ „Graphite Grading Scales Explained”. 8. 11. 2014. Arhivirano iz originala 6. 2. 2017. g. Pristupljeno 5. 2. 2017. 
  23. ^ Pencil grades vary "depending upon the manufacturer, when the pencils are made, and the source of graphite and clay. One analyst found that graphitic carbon content, for example, to vary from about 30 to about 65 in a variety of different pencils bearing the same designation." Petroski, 1990, p. 229
  24. ^ えんぴつのナゾを解く Arhivirano 2015-10-03 na sajtu Wayback Machine. Mitsubishi Pencil Company(in Japanese)
  25. ^ "Graphite Grading Scales Explained" Arhivirano 2017-02-06 na sajtu Wayback Machine. Pencils.com.
  26. ^ Petroski, 1990, p. 157
  27. ^ „Interesting information about the company”. Koh-I-Noor Hardtmuth. Arhivirano iz originala 13. 10. 2016. g. Pristupljeno 12. 10. 2016. 
  28. ^ Norris, Mary (28. 4. 2016). „Comma Queen: On "Impact"” (Video). The New Yorker. Condé Nast. str. 2:35. Arhivirano iz originala 5. 6. 2016. g. Pristupljeno 14. 5. 2016. 

Literatura uredi


Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оловка&oldid=27550906”