Oroz (vatreno oružje)
Oroz (engl. Hammer) ili kokot,[a] poluga sa oprugom koja svojim udarcem aktivira mehanizam za opaljivanje kod ručnog vatrenog oružja.[1]
Karakteristike uredi
Orozi su se pojavili kod prvih pušaka fitiljača u 15. veku: čitav mehanizam za opaljivanje (taban) sastojao se od daščice na desnoj strani kundaka, na kojoj je bila prišvršćena poluga u obliku slova "S", koja se okretala oko poprečne ose. Gornji deo poluge (oroz) nosio je fitilj, a pritiskom na donji deo poluge (obarač) fitilj se obarao u čanak sa pripalom i vršilo se opaljivanje. Kod pušaka kolašica, pritiskom na obarač otpuštala se opruga tabana na kolo, dok je oroz sa kremenom uvek bio pritisnut na kolo. Kod kasnijih pušaka sprednjača (kremenjača i kapislara) oroz je bio povezan sa oprugom i natezao se ručno pre svakog opaljivanja: pritiskom na obarač otpuštao se nategnuti oroz koji je nosio kremen ili udarcem aktivirao kapislu. Rane puške ostraguše, koje su napravljene prepravljanjem pušaka kapislara, zadržale su oroz koji je udarcem aktivirao udarnu iglu, koja je aktivirala kapislu na dnu čahure metka. Kod kasnijih pušaka ostraguša (od sredine 19. veka), obarač je direktno aktivirao udarnu iglu u zatvaraču oružja, bez oroza, što je mehanizam dejstva koji se koristi i danas, izuzev revolvera, koji su zadržali oroz.[1]
Kod revolvera, oroz ranih modela je udarcem aktivirao kapisle na zadnjoj strani doboša, dok je kod kasnijih modela nosio udarnu iglu koja je aktivirala kapislu na dnu čahure metka. Oroz ranih modela revolvera napinjao se ručno pre svakog metka (stariji revolveri sa obaračem jednostavnog dejstva), dok je kod kasnijih modela zapinjanje oroza vršeno povlačenjem obarača (revolveri sa obaračem dvostrukog dejstva).[2]
Napomene uredi
- ^ Obe reči znače: petao. Oroz na turskom, a kokot na arhaičnom srpskom jeziku.
Izvori uredi
- ^ a b Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 9, Vojnoizdavački zavod, Beograd (1975), str. 589
- ^ a b Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 8, Vojnoizdavački zavod, Beograd (1974), str. 146-147