Ostrogoti

Za druge upotrebe, pogledajte Goti (višeznačna odrednica).

Ostrogoti ili Istočni Goti su bili drevnogermansko pleme koje sa istoka došlo na teritorije Zapadnog i Istočnog rimskog carstva (Vizantije) i bitno su uticali na političke prilike kasnog Rimskog carstva.

Najznačajniji kralj Ostrogota je bio Teodorik Veliki, koji je svrgnuo prvog varvarskog kralja Italije Odoakara.

Ostrogotsko kraljevstvo

Goti su bili jedan narod sve do 3. veka, kad su se podelili na Ostrogote i Vizigote.

Oba plemena imaju mnogo toga zajedničkog, posebno poštovanje rimskog boga Marsa. Ta prirodna podela je nastupila zbog prenaseljenosti u području Crnog mora, gde su Ostrogoti osnovali kraljevstvo. Gepidi su postali njihovi vazali.

Pod Hunima

Uspon Huna oko 370. godine doveo je Ostrogote u vazalni odnos. Ostrogotski vladar Ermanarik ubija se 378. godine.

Tokom sledeće dekade Ostrogoti su došli do Balkana sa Hunima. Bili su glavni hunski saveznici u bici na Katalaunskim poljima 451. Nekoliko ustanaka protiv Huna je ugušeno. Od Huna su naučili mnogo o konjima.

Nakon smrti Atile Gepidi i Ostrogoti predvođeni Teodemirom pobjeđuju Hune u bici na reci Nedao 454. godine.

Posle Huna

Ostrogoti dolaze u dodir sa Carstvom i naseljavaju se na području Panonije. Tokom drugog dela 5. veka igraju sličnu ulogu, koju su Vizigoti igrali 100 godina ranije. Oni su sklapali saveze sa Carstvom, pa su opet ratovali, uglavnom njihovi odnosi su uključivali čitavu skalu između savezništva i neprijateljstva. Onda su kao i Vizigoti otišli na Zapad.

Na zenitu — Teodorik Veliki

Najveći ostrogotski vođa je bio Teodorik Veliki. Rođen je 454. godine. Bio je sin kralja Teodemira.

Još kao mladi dečak otišao je u Konstantinopolj kao talac, tj. garant mira između Ostrogota i Vizantije. Život na dvoru u Konstantinopolju omogućio mu je da mnogo nauči o vojnoj taktici i načinu vladanja velikim carstvom. To mu je kasnije odlično poslužilo kad je postao vladar jednog dela Rimskog carstva sa romanizovanom mešavinom naroda. Vizantijski carevi Lav I i Zenon su ga cenili. Vratio se među Ostrogote kad je imao 20 godina.

U to vreme Ostrogoti su se naselili u istočnim delovima Rimskog carstva i bili su teško kontrolisani saveznici Vizantije. Teodorik Veliki pokorava i ujedinjuje gotska plemena na evropskom delu Istočnog rimskog carstva. Car Zenon ga imenuje konzulom 484. godine bojeći se da će se od saveznika pretvoriti u neprijatelja. Teodorik Veliki postaje 488. godine. Car Zenon ga je poslao kao svog mandatara u Italiju da preuzme vlast od Odoakra, koji je 476. godine srušio Zapadno rimsko carstvo. Godine 488. Teodorik je sa svojom armijom stigao u Italiju, čime su panonsko područje i Dunav ostali bez gospodara. Pobeđuje u bitkama kod Isonza (489), Milana (489) i Ade (490). Godine 493. zauzima Ravenu i lično ubija Odoakra.

Pošto je bio regent maloletnog Vizigotskog kralja, njegovog unuka Amalrika, Teodorik Veliki je bio u stvari i kralj Vizigota. Teodorik će svoje carstvo u Italiji proširiti po celoj Dalmaciji u rimskim granicama, sve do Kolubare i čitav Srem sa Singidunumom (Beogradom).

Vizantijsko-gotski rat (535—552)

Povod za rat

Posle Teodorikove smrti 526. Ostrogoti i Vizigoti su se ponovo razdvojili. Amalarih je nasledio vizigotsko kraljevstvo u Španiji. Maloletni Atalarik je nasledio Italiju i Provansu. Ubrzo počeše sukobi među Ostrogotima. Atalariha nasleđuje majka Amalasunta, koju ubijaju. Tako oslabljenu ostrogotsku poziciju koristi car Justinijan I, koji ubistvo kraljice koristi kao povod za rat. To je bio početak gotskog rata (535-552).

Prvi pohod i poraz Ostrogota

Velizar, kao najuspešniji carski general, predvodio je napad na Ostrogote. Velizar je odmah zauzeo Siciliju, prešao u Italiju i do novembra zauzeo Napulj, a Rim do decembra 536. Iz Rima je pobegao ostrogotski kralj Vitiges. Velizar zauzima prestolnicu ostrogotskog kraljevstva Ravenu 540. i zarobljava ostrogotskog kralja Vitigesa.

Ponuda mirovnog sporazuma

Justinijan I je imao problema na istoku Vizantije. Persijanci su napadali i pravili probleme, tako da mu je bio potreban mir na zapadnoj strani Carstva i jedna neutralna zemlja, koja bi ga odvajala od neprijateljskih Franaka.

U tom trenutku Justinijan I nudi Ostrogotima velikodušan sporazum, da oni zadrže nezavisno kraljevstvo na sjeverozapadu Italije, ali da mu predaju pola blaga Ostrogotskog kraljevstva. To je bilo zaista ogromno blago, jer je Italija bila izuzetno bogata dotada. Tu Justinijanovu poruku Ostrogotima nosio je Velizar, koji je sam bio protiv takve ponude. Ostrogotsko plemstvo se plašilo da sporazum ne sadrži nekakvu začkoljicu. Ostrogoti nisu verovali Justinijanu, a Velizaru su verovali jer su s njim često bili u kontaktu, pa su zahtevali da i on potpiše sporazum.

Izgubišvi nedavno kralja, Ostrogoti su ponudili krunu Velizaru. Velizar je bio vojnik lojalan caru pa se pretvarao da prihvata ponudu i da ide u Ravenu na krunisanje. Međutim, on hapsi vođe Ostrogota, zahtevajući da celo Ostrogotsko kraljevstvo bude dio Vizantije.

Justinijan I je bio ljut, jer je imao probleme sa Persijom, pa mu je bio preko potreban mir na Zapadu. Justinijan je poslao Velizara na front prema Persiji.

Nastavak rata

Godine 541. Ostrogoti ubijaju jednog svog vođu koji je počeo pregovore sa carstvom. Odmah biraju Totilu kao svog novog vođu. Totila je započeo silovitu i uspešnu kampanju protiv Vizantinaca, zauzimajući celu severnu Italiju i čak uspevajući da zauzme Rim posle duge druge opsade. Velizar se vratio u Italiju 544. Uspeo je da spasi Rim, ali njegov pohod je ovog puta bio neuspešan, zbog problema sa snabdevanjem i dodatnim pojačanjima, koje Justinijan I nije slao. Neki istoričari smatraju da je bio ljubomoran. Justinijan I 548. godine smenjuje Velizara i postavlja Narzesa za komandanta.

U bici kod Tagine Narzes pobeđuje i ubija Totilu. Ostrogoti u Rimu se predaju, a u konačnoj bici na Vezuvu u oktobru 553. Narzes pobeđuje preostale delove ostrogotske armije u Italiji.

Posledice poraza

Sa konačnim porazom gotsko ime se polako zaboravljalo. Goti nisu uspeli ono što je uspelo u Galiji i Iberiji, da uspostave državu jedinstvom romanskih i germanskih elemenata. U Španiji su Goti postali značajan državotvorni element, dok su u Italiji oni viđeni samo kao okupatori i vladari.

Ostrogotski vladari Italije

• Ostrogota (249)
• Kniva (ok. 250—271)

...

• Geberik (334—337)
• Ermanarik (?—376)
• Vitimir (375—376)
• Vidirih (376—?)

...

• Valamer (440—469)

Amali dinastija:

• Teodemir (nije još bio u Italiji)
• Teodorik Veliki 476-526
• Atalarik 526—534
• Teodad 534—536

Kasniji kraljevi:

• Vitiges 536—540
• Ildibad 540—541
• Erarik 541
• Totila 541—552
• Teja 552—553

Vidi još

• Kraljevina Ostrogota
• Istočni Goti u Prevalisu
• Goti
• Teodorik Veliki
• Germani

Literatura

• Andrić, Stanko (2002). „Južna Panonija u doba velike seobe naroda”. Scrinia Slavonica. 2: 117—167. 
• Gračanin, Hrvoje (2006). „Goti i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 6: 83—126. 
• Gračanin, Hrvoje (2007). „Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 7: 7—64. 
• Gračanin, Hrvoje; Škrgulja, Jana (2016). „Etnički identiteti u južnoj Panoniji i Dalmaciji u Justinijanovo doba”. Povijesni prilozi. 50: 9—46. 
• Zečević, Nada (2002). Vizantija i Goti na Balkanu u IV i V veku. Beograd: Vizantološki institut SANU. 
• Linč, Džozef H. (1999). Istorija srednjovekovne crkve. Beograd: Clio. 
• Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press. 
• Majendorf, Džon (1997). Imperijalno jedinstvo i hrišćanske deobe: Crkva od 450. do 680. godine. Kragujevac: Kalenić. 
• Milošević, Petar (2001). Arheologija i istorija Sirmijuma. Novi Sad: Matica srpska. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. 
• Várady, László (1969). Das Letzte Jahrhundert Pannoniens (376–476). Amsterdam: Verlag Adolf M. Hakkert. 
• Wozniak, Frank E. (1981). „East Rome, Ravenna and Western Illyricum: 454-536 A.D.”. Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. 30 (3): 351—382. 
• Amory, Patrick (1997). People and Identity in Ostrogothic Italy, 489–554. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-52635-3. doi:10.1086/ahr/103.5.1569. .
• Arnold, Jonathan J. (2014). Theoderic and the Roman Imperial Administration. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-05440-0. 
• Backman, Clifford R (2008). The Worlds of Medieval Europe. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-533527-9. 
• Bauer, Susan Wise (2010). The History of the Medieval World: From the Conversion of Constantine to the First Crusade. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-39305-975-5. 
• Burns, Thomas (1984). A History of the Ostrogoths. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press. ISBN 0-253-32831-4. 
• Bury, J. B. (2000). The Invasion of Europe by the Barbarians. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 978-0-39300-388-8. 
• Cameron, Alan; Long, Jacqueline; Sherry, Lee (1993). Barbarians and Politics at the Court of Arcadius. University of California Press. ISBN 0520065506. 
• Cantor, Norman F. (1994). The Civilization of the Middle Ages. New York: Harper Perennial. ISBN 0-06-092553-1. 
• Christensen, Arne Søby (2002). Cassiodorus, Jordanes and the History of the Goths: Studies in a Migration Myth. Copenhagen: Museum Tusculanum Press. ISBN 9788772897103. 
• Collins, Roger (1999). Early Medieval Europe, 300–1000. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-33365-808-6. 
• Dalby, Andrew (1999). Dictionary of Languages. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-23111-568-1. 
• De Puy, William Harrison (1899). The World-wide Encyclopedia and Gazetteer (vol 4). New York: Werner Co. 
• Encyclopædia Britannica, "Ostrogoth", stable URL: https://www.britannica.com/EBchecked/topic/434454/Ostrogoth
• Frassetto, Michael (2003). Encyclopedia of Barbarian Europe: Society in Transformation. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-263-9. 
• Freeman, Edward Augustus (1911). „Goths”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 12 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 272–276. 
• Ghosh, Shami (2015). Writing the Barbarian Past: Studies in Early Medieval Historical Narrative. Leiden: Brill. ISBN 978-9-00430-581-6. 
• Halsall, Guy (2007). Barbarian Migrations and the Roman West, 376–568. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52143-543-7. 
• Heather, Peter (1988). „The Anti-Scythian Tirade of Synesius' "De Regno"”. Phoenix. 42 (2): 156. JSTOR 1088231. doi:10.2307/1088231. 
• Heather, Peter (1989). „Cassiodorus and the Rise of the Amals: Genealogy and the Goths under Hun Domination”. The Journal of Roman Studies. 79: 103—128. JSTOR 301183. S2CID 162977685. doi:10.2307/301183. 
• Heather, Peter (1996). The Goths. Oxford: Blackwell Publishers. ISBN 0-631-16536-3. 
• Heather, Peter (1999), „The Creation of the Visigoths”, The Visigoths from the Migration Period to the Seventh Century: An Ethnographic Perspective, ISBN 978-0851157627 
• Heather, Peter (2003), „Gens and Regnum among the Ostrogoths”, Ur.: Goetz, Hans-Werner; Jarnut, Jörg; Pohl, Walter, Regna and Gentes: The Relationship Between Late Antique and Early Medieval Peoples and Kingdoms in the Transformation of the Roman World, ISBN 9004125248 
• Heather, Peter (2007), „Merely an Ideology? – Gothic identity in Ostrogothic Italy”, Ur.: Barnish; Marazzi, Linguistic and Literary Traces of the Ostrogoths, The Ostrogoths from the Migration Period to the Sixth Century: An Ethnographic Perspective, Studies in Historical Archaeoethnology, 7, ISBN 978-1843830740 
• Heather, Peter (2009). Empires and Barbarians: The Fall of Rome and the Birth of Europe. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-989226-6. 
• Heather, Peter (2018). „Ostrogoths”. Ur.: Oliver Nicholson. The Oxford Dictionary of Late Antiquity. 2, J–Z. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19881-625-6. 
• Jordanes (1915). The Gothic History of Jordanes. Translated by Charles C. Mierow. London: Oxford University Press. OCLC 463056290. 
• Kim, Hyun Jin (2013). The Huns, Rome and the Birth of Europe. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-1-10700-906-6. 
• Kulikowski, Michael (2002), „Nation versus Army: A necessary contrast?”, Ur.: Gillett, Andrew, On barbarian identity. Critical approaches to ethnicity in the early middle ages, Turnhout, str. 69—84 
• Larned, J. N., ur. (1895). History for Ready Reference. Cambridge, MA: C.A. Nichols. 
• Long, Jacqueline (1996), „5”, Claudian's In Eutropium: Or, How, When, and Why to Slander a Eunuch, ISBN 978-0807863053 
• Nicholson, Oliver (2018). The Oxford Dictionary of Late Antiquity. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-256246-3. 
• Oman, Charles W.C (1902). The Byzantine Empire. New York: G.P. Putnam’s Sons. 
• Thompson, Edward Arthur (1982). Romans and Barbarians: Decline of the Western Empire. Madison: The University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-29908-700-5. 
• Todd, Malcolm (1999). The Early Germans. Oxford: Blackwell. ISBN 0-631-16397-2. 
• Waldman, Carl; Mason, Allan R. (2006). Encyclopedia of European Peoples. New York: Facts on File. ISBN 978-0-81604-964-6. 
• Wallace-Hadrill, J. M. (2004). The Barbarian West, 400–1000. Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-63120-292-9. 
• Wolfram, Herwig (1988). History of the Goths. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-52006-983-1. 
• Wolfram, Herwig (1997). The Roman Empire and its Germanic Peoples. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 0-520-08511-6. 

Spoljašnje veze

• Mediji vezani za članak Ostrogoti na Vikimedijinoj ostavi