Oto Vagner
Oto Koloman Vagner (nem. Otto Koloman Wagner; Pencing, 13. jul 1841 — Beč, 11. april 1918) je bio austrijski arhitekta. Nazivali su ga „ocem savremene bečke arhitekture“ i „učiteljem čitave generacije“. Glavni je predstavnik bečke secesije. Bio je profesor umetničke akademije u Beču.
Oto Vagner | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 13. jul 1841. |
Mesto rođenja | Pencing, Austrijsko carstvo |
Datum smrti | 11. april 1918.76 god.) ( |
Mesto smrti | Beč, Austrougarska |
Biografija
urediStudirao je arhitekturu na Institutu politehnike u Beču, Akademiju likovnih umetnosti u Beču i Akademiju građevinarstva u Berlinu. U Vagnerovim prvim delima preovlađuju elementi novorenesanse i umetnosti istoricizma. Posle počinje da razvija misli Gotfrid Zempera o racionalizmu u arhitekturi ("šta nije funkcionalno ne može biti lepo"). Godine 1895. izdaje teorijsko delo "Moderne Architektur"("Moderna arhitektura") u kojem zahteva primenjeni stil koji je zasnovan na funkcionalnosti, prigodnom izboru materijala i konstrukciji. 1911. godine izdaje delo "Die Groszstadst" koje se fokusira na urbano planiranje. Biće veoma uticajan i značajan, neki njegovi učenici su ga smatrali „ocem moderne arhitekture“ kao na primer Pavel Janak i Rudolf Šindler. Među njegovim učenicima su Jozef Hofman, Jože Plečnik, Oto Šental, Emil Hope, Maks Fabijani i drugi.
Značajnija dela
uredi- Njegovi prvi poznatiji radovi su: Berza u Amsterdamu, 1884. godine i Ruska ambasada u Beču, 1886. godine.
- Sinagoga u Budimpešti
- Vila Vagner I
- Kuća majolika i Kuća medaljona, Beč (1899)
- Crkva u Štajnhofu (1903–1907)
- Bečka podzemna želježnica, stanica Karlsplac
- Poštanska štedionica u Beču (1904–1912)
- Vila Vagner II
Od 1860 do 1890
uredi-
Sinagoga u Budimpešti, 1872
-
Grabenhof, 1874
-
Schottenring 23, 1877
-
Hohenstauffengasse 3, 1883
-
Stadiongasse 6-8, 1883
-
Vila Vagner I, 1888
-
Hosenträgerhaus, 1888
Od 1890 tdo 1918
uredi-
Rennweg 3 (Palata Hojos), 1891
-
Rennweg 5, 1891
-
Nussdorfer Wehr- und Schleusenanlage, 1894
-
Stanica, 1894
-
Ankerhaus, 1895
-
Sveti Jovan, 1895
-
Stadtbahnstation, 1898
-
Hof paviljon, 1898
-
Kuća medaljona, 1898
-
Kuća majolika, 1898
-
Köstlergasse 3, 1899
-
Stanica na Karlovom trgu, 1899
-
Austrijska poštanska štedionica, 1906
-
Crkva u Štajnhofu, 1907
-
Schützenhaus, 1908
-
Neustiftgasse 40, 1912
-
Döblergasse 4, 1912
-
Vila Vagner II, 1913
-
Lupus paviljon, 1913
Literatura
uredi- PSN ČS Akademie vied, Prag. 1963. ISBN 978-80-8085-079-1.
- Prinaová, F.- Demartiniová, E. : 1000 let architektury. Slovart 2006, 280. ISBN 978-80-7209-838-5.
- Wagner, Otto Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. март 2009) Österreich-Lexikon, biografia
- DULLA, M. : Dejiny architektúry 20. stor. Bratislava, Skriptum 2002, 9, 10. ISBN 978-80-8085-079-1.
- Prinaová, F.- Demartiniová, E. : 1000 let architektury. Slovart 2006, 280. ISBN 978-80-7209-838-5.
- Wagner, Otto Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2009) Österreich-Lexikon, biografia