Oto Vels
Oto Vels (nem. Otto Wels, Berlin, Nemačko carstvo, 15. septembar 1873 — Pariz, Francuska, 16. septembar 1939) je bio nemački političar, predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke između 1919. i 1939. i poslanik u nemačkom parlamentu između 1920. i 1933.
| Oto Vels | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Oto Vels | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 15. septembar 1873. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Berlin, Nemačko carstvo | ||||||||||||
| Datum smrti | 16. septembar 1939. (66 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Pariz, Francuska | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Socijaldemokratska partija Nemačke | ||||||||||||
| |||||||||||||
Biografija
urediVels se 1891. pridružio Socijaldemokratskoj partiji. Od 1895. do 1897. služio je u nemačkoj vojsci. Od 1906. radio je kao sindikalni funkcioner, sekretar partije u provinciji Brandenburg i u uredništvu lista „Vorwärts“. Godine 1912. osvojio je mandat u Rajhstagu, a sledeće godine je postao član izvršnog komiteta Socijaldemokratske partije.
Tokom Nemačke revolucije Vels je bio član berlinskog „Radničkog saveta“ (engl. Arbeiter- und Soldatenrat) SPD-a i USPD-a. Kasnije je imenovan za vojnog komandanta grada pa je morao da se bavi okupacijom Berlinske palate od strane revolucionarnih snaga, što je uključivalo i nasilne borbe sa Frajkorima. Nakon što je Fridrih Ebert izabran za predsednika 11. februara 1919, Vels je bio „predsedavajući službenik“ SPD-a, a formalno je izabran za predsednika stranke 14. juna 1919, zajedno sa Hermanom Milerom.
Vels je 1920. zajedno sa Karlom Leginom organizovao generalni štrajk koji je doprineo porazu desničarskog Kapovog puča, nakon čega je Vels izdejstvovao ostavku svog partijskog kolege Gustava Noskea sa pozicije ministra odbrane. Vels se zalagao za osnivanje paravojnih organizacija poput Gvozdenog fronta (engl. Eiserne Front) i Crno-crveno-zlatnog rajhsbanera (engl. Reichsbanner Schwarz-Rot-Gold) koje bi se borile protiv narastajućeg desnog ekstremizma.
Od 1923. Vels je takođe bio član izvršnog komiteta Radničke i socijalističke internacionale. Nakon parlamentarnih izbora 1930, zagovarao je toleranciju vlade kancelara Hajnriha Bruninga, kada je Bruning izgubio podršku poslanika Nemačke nacionalne narodne partije, međutim posle parlamentarnih izbora u novembru 1932, odbio je bilo kakve pregovore sa novim kancelarom Kurtom fon Šlajherom.
Govor protiv Zakona o posebnim ovlašćenjima
urediVels je bio jedini član Rajhstaga koji je govorio protiv Hitlerovog Zakona o posebnim ovlašćenjima. Glasanje o zakonu je održano 23. marta 1933. Pošto je zgrada Rajhstaga bila znatno oštećena nakon požara, sednica je održana u zgradi Krol opere u Berlinu. Uprkos progonu levičarskih i opozicionih političara i prisustvu jedinica Šturmabtajlunga tokom zasedanja, Vels je održao govor protiv zakona koji je davao vladi moć da donosi zakone. Na kraju govora je rekao:[1]
U ovom istorijskom času, mi nemački socijaldemokrati se obavezujemo da ćemo poštovati principe humanosti i pravde, slobode i socijalizma. Nikakav zakon o ovlašćenjima vam ne može dati moć da uništite ideje koje su večne i neuništive... Iz ovog novog progona nemačka socijaldemokratija će crpiti novu snagu. Šaljemo pozdrave proganjanima i potlačenima. Pozdravljamo naše prijatelje u Rajhu. Njihova postojanost i odanost zaslužuju divljenje. Hrabrost kojom oni održavaju svoja ubeđenja i njihovo neslomljeno poverenje garantuju svetliju budućnost.
Zatim je, obraćajući se direktno Hitleru, rekao:
Možete nam uzeti živote i slobodu, ali nam ne možete uzeti čast. Jesmo bespomoćni, ali nismo nečasni.
Svih 96 poslanika Socijaldemokratske partije je glasalo protiv zakona, dok su ga sve ostale partije podržale (osim Komunističke partije koja je tada već bila zabranjena). Usvajanje ovog zakona označilo je kraj parlamentarne demokratije u Nemačkoj i početak Hitlerove diktature. Nekoliko sedmica nakon usvajanja „Zakona o posebnim ovlašćenjima“ Socijaldemokratska partija je zabranjena, dok se većina ostalih partija dobrovoljno raspustila kako bi izbegle progon. Nacistička partija je tako postala jedina legalna partija u državi. U junu 1933, Vels je otišao u egzil u Sar koji je bio pod upravom Lige naroda. U avgustu 1933. oduzeto mu je nemačko državljanstvo. U Pragu i Parizu je radio na formiranju Socijaldemokratske partije u egzilu, a umro je 1939. u Parizu.
Reference
uredi- ^ Speech by the Social Democrat Otto Wels against the Passage of the "Enabling Act" (March 23, 1933), Pristupljeno 17. 4. 2013.
Literatura
uredi- (jezik: nemački) Hans J. L. Adolph: Otto Wels und die Politik der deutschen Sozialdemokratie, 1894–1939. Eine politische Biographie; Veröffentlichungen d. Historischen Kommission zu Berlin beim Friedrich-Meinecke-Institut d. Freien Universität, De Gruyter, Berlin 1971, 33.
- (jezik: nemački) Willy Brandt: Die Partei der Freiheit. Reden über August Bebel, Karl Marx, Friedrich Engels und Otto Wels. Verlag Neue Gesellschaft, Berlin 1971.
- (jezik: nemački) Manfred Stolpe: Otto Wels und die Verteidigung der Demokratie: Vortrag im Rahmen der Reihe Profile des Parlaments der Evangelischen Akademie zu Berlin am 14. Februar 2002. Friedrich-Ebert-Stiftung, Bonn 2002.
Spoljašnje veze
uredi
- (jezik: nemački) Biographie: Otto Wels, 1873-1939
