Oto Diks
Oto Diks (nem. Otto Dix; Untermhaus, 2. decembra 1891 — Zingen, 25. jul 1969) je bio nemački slikar i grafičar.[1] Značajni predstavnik društveno- kritičkog verizma.
| Oto Diks | |
|---|---|
 Oto Diks 1957. godine | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 2. decembar 1891. |
| Mesto rođenja | Untermhaus, Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 25. jul 1969. (77 god.) |
| Mesto smrti | Zingen, Zapadna Nemačka |
Počeci i obrazovanje
uredi
Rodio se u Utremhausa u Nemačkoj što je sadašnji deo grada Gera kao prvorođeni sin Franca i Lujze Diks radnika u fabrici gvožđa i krojačice[2] koja je u mladosti pisala poeziju i bio je odmalena u kontaktu sa umetnošću.[3] Provodio je mnogo vremena u ateljeu svoje sestričine Fric Aman koja je bila slikarka i koja je podupirala njegove slikarske ambicije. 1906—1910. bio je šegrt slikara Karla Senfa i tu počeo da radi svoje prve pejzaže. 1910. je počeo studije na Drezdenskoj akademiji lepih umetnosti.
Život i delo
urediDiks je apsolvirao kao slikar dekoracija (dekorativno slikarstvo) i u periodu između 1919. i 1925. godine studirao je slikarstvo na Akademiji u Drezdenu i Diseldorfu. Od 1927. pa sve dok ga 1933. nacisti nisu oterali iz službe predavao je na Drezdenskoj akademiji.[4] Diks je u svome stvaranju u presudnoj meri ekspresionizmom i dadaizmom ali je ipak slikao verističke slike u stilu starih majstora.[5] Svoje vojničke doživljaje iz Prvog svetskog rata pokušao je da razradi na slikama kao što su Streljački rov (naslikana 1920. a nestala 1923) ili Rat (naslikano 1929. a nestala 1933) kao i istoimenom serijom bakropisa. Suočen sa problemima sa kojima su se suočavale socijalne grupe na rubu društva (invalidi rata, prosjaci, prostitutke), oštro je kritikovao ondašnje društvo. Njegovi portreti (među kojima i autoportret) na upečatljiv način kroz surovi realizam razotkrivaju bedu i siromaštvo. U svojim delima od 1936. posvetio se u većoj meri religioznoj tematici (npr. slike na staklu 1959, litografije za Jevanđelje po Mateji oko 1960), daleko umerenijim portretima i pejzažima.
Reference
uredi- ^ „Otto Dix | German artist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-19.
- ^ York, Neue Galerie New. „Neue Galerie New York”. www.neuegalerie.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-19.
- ^ Karcher 1988, str. 21–24
- ^ „Otto Dix | German artist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-28.
- ^ „Otto Dix - 128 artworks - painting”. www.wikiart.org. Pristupljeno 2021-01-28.
- ^ „Otto Dix | artnet”. www.artnet.com. Pristupljeno 2021-01-28.
Literatura
uredi- Marion Ackermann (ed): Getroffen. Otto Dix und die Kunst des Porträts.. Texte: Daniel Spanke, Ausstellungs-Katalog Kunstmuseum Stuttgart Dumont, Köln 2007. 2007. ISBN 978-3-8321-9057-6.
- Rainer Beck (Kunsthistoriker)|Rainer Beck: Otto Dix. 1891–1969. Zeit, Leben, Werk. Stadler, Konstanz 1993.
- Rainer Beck: Otto Dix. Die kosmischen Bilder. Zwischen „Sehnsucht“ und „Schwangerem Weib“.. Verlag der Kunst (Philo Fine Arts), Dresden. 2003. ISBN 978-3-364-00389-4.
- Ralf Georg Czapla: Verismus als Expressionismuskritik. Otto Dix’ „Streichholzhändler I“, Ernst Tollers „Hinkemann“ und George Grosz’ „Brokenbrow“-Illustrationen im Kontext zeitgenössischer Kunstdebatten. In: Stefan Neuhaus, Rolf Selbmann, Thorsten Unger (ed): Engagierte Literatur zwischen den Weltkriegen. Schriften der Ernst-Toller-Gesellschaft, 4; Königshausen & Neumann, Würzburg 2002. S. 338–366.
Spoljašnje veze
uredi
- Rodna kuća Ota Diksa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jul 2020)
- Oto Diks u Drezdenu
- Galerija deset snova
- Izabrana dela
