Panetone
Panetone (ital. Panettone; /ˌpænɪˈtoʊni/[1][2][3]) je italijanska vrsta slatkog hleba i voćnog kolača, poreklom iz Milana, koji se obično priprema i konzumira za Božić i Novu godinu u zapadnoj, južnoj i jugoistočnoj Evropi, kao i u Južnoj Americi, Eritreji,[4] Australiji, Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.[5]
.jpg)
Ima oblik kupole, koji se proteže od cilindrične osnove i obično je oko 12—15 cm (4,7—5,9 in) visoka, za panetone težine 1 kg (2,2 lb). Može se praviti i u drugim oblicima, kao što je osmougao ili frustum sa oblikom zvezdastog preseka.
Priprema se kroz dug proces koji podrazumeva sušenje testa, koje je kiselo, slično kiselom testu. Sam proces pečenja traje nekoliko dana, što daje torti karakteristične mekane karakteristike. Sadrži kandiranu koricu pomorandže, četruna i limuna, kao i suvo grožđe koje se dodaje suvo i ne natopljeno. Dostupne su mnoge druge varijacije kao što su obične ili sa čokoladom. Služi se u obliku klina, uspravno isečenog, uz tople slatke napitke ili slatko vino. U nekim regionima Italije služi se sa crema al mascarpone, kremom napravljenom kombinovanjem jaja, maskarponea i slatkog likera.
U toku je proces da se dobije zaštićena oznaka porekla i status ddenominazione di origine controllata za ovaj proizvod, ali proces dobijanja statusa još uvek nije uspešno dovršen.[6] Poznato je da je bivši italijanski ministar poljoprivrede Paolo De Kastro tražio načine da zaštiti prave italijanske kolače od rastuće konkurencije u Južnoj Americi i da istražuje da li bi se nešto moglo preduzeti u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Poreklo
uredi
U Italiji, istorijski izveštaji o panetonu uvek navode da je nastao u Milanu. Reč panettonepotiče od panetto, male vekne hleba. Augmentativni sufiks -one menja značenje u reči u veliki hleb.
Čini se da jelo vuče porekl iz doba Rimskog carstva, kada su stari Rimljani zaslađivali vrstu kvasnog hleba medom.[7]
Verovatno se pominje u savremenoj knjizi recepata koju je napisao Italijan Bartolomeo Skapi, lični kuvar papa i careva u vreme Karloa V, cara Svetog rimskog carstva. Najstarija i najsigurnija zabeležen primer panatonea nalazi se u registru troškova Boromejskog koledža u Paviji 1599. godine: 23. decembra te godine u spisku jela predviđenih za ručak pojavljuju se i božićni troškovi za puter, 2 kilograma suvog grožđa i 3 unce začina datih pekaru da napravi 13 „hlebova“ koje će se dati studentima na Božić.[8] Prva zabeležena asocijacija panetona na Božić nalazi se u italijanskim spisima Pjetra Verija iz 18. veka. On ga naziva pan de ton („luksuzni hleb“).[9]
.jpg)
Početkom 20. veka, dva preduzimljiva milanska pekara počela su da proizvode panetone u velikim količinama za potrebna ostatka Italije. Godine 1919. Angelo Mota je počeo da proizvodi svoj istoimeni brend kolača. Mota je takođe temeljno promenio prihvaćene standarde za tradicionalni panetone tako što mu je dao visok kupolasti oblik tako što se testo podizalo tri puta, skoro 20 sati, pre kuvanja, dajući mu sada već poznatu laganu teksturu. Recept je ubrzo nakon toga prilagodio drugi pekar, Đoakino Alemanja, oko 1925. godine, koji je takođe dao svoje ime popularnom brendu koji i danas postoji.
Oštra konkurencija između njih koja je tada nastala dovela je do industrijske proizvodnje kolača. Nestlé je zajedno preuzeo brendove kasnih 1990-ih, ali je kasnije Bauli,[10] italijanska pekarska kompanija sa sedištem u Veroni, otkupila biznis Mota i Alemnja od kompanije Nestle.[11]
Do kraja Drugog svetskog rata, panetone je bio dovoljno jeftin za svakoga i ubrzo je postao najpopularniji božićni slatkiš u zemlji. Imigranti iz regiona Lombardije u Argentinu, Urugvaj, Paragvaj, Venecuelu, Kolumbiju, Ekvador i Brazil takođe su doneli tradiciju spremanja panetona, a u panetonu se za Božić uživa uz vrući kakao ili drugo piće tokom praznične sezone, što je postalo uobičajena tradicija u tim zemljama.
Reference
uredi- ^ „"Panettone" in the American Heritage Dictionary”. Arhivirano iz originala 2017-02-05. g. Pristupljeno 2016-02-01.
- ^ "Panettone" in the Oxford English Dictionary
- ^ "Panettone" in Merriam–Webster
- ^ „Christmas in Eritrea”.
- ^ „Negli Usa tutti pazzi per il panettone, è boom vendite”. Ansa (na jeziku: italijanski). 4. 12. 2017.
- ^ „EU agricultural product quality policy”. Arhivirano iz originala 16. 1. 2009. g. Pristupljeno 6. 12. 2008.
- ^ Francesca,Brzzone (2016-12-22). „The – buttery and delicious – history of panettone, Italy's own Christmas cake”. italoamericano.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2019-12-17. g. Pristupljeno 2019-12-17.
- ^ „Spigolature d'Archivio – dicembre 1599: panettone per gli Alunni”. Collegio Borromeo. Pristupljeno 17. 8. 2022.
- ^ Dolce Jasmine (2017-11-18), Panettone: What you should know (ingredients, calories and origin), Arhivirano iz originala 18. 10. 2023. g., Pristupljeno 2017-11-18
- ^ Saatchi. „Bauli: pandoro, panettone, colomba, dolci a lievitazione naturale, merende, cioccolato”. Bauli.it. Arhivirano iz originala 13. 8. 2012. g. Pristupljeno 14. 9. 2012.
- ^ Shaun Weston (1. 8. 2009). „News | Bauli acquires Motta and Alemagna from Nestlé”. FoodBev.com. Pristupljeno 14. 9. 2012.
Dodatna literatura
uredi- Lo Russo, Giuseppe (2004). Dolce Natale (na jeziku: italijanski). Fratelli Alinari. ISBN 88-7292-473-1.
