Papus (starogrčki: παππος; latinski: pappus = deda) je modifikovana čašica, deo pojedinačnih cvetova, koji okružuje osnovu krunične cevi glavičastih cvasti biljne familije Asteraceae (glavočike) i ostaje posle fertilizacije. Kako je plod glavočika ahenija, to se ahenije sa papusom često izdvajaju u posebnu kategoriju i nazivaju cipsela (cypsela).

Ahenije sa papusom (cipsele) jastučastog zvezdana.
Ahenije sa papusom (cipsele) mediteranskog različka (Centaurea cineraria).

Papus se definiše i kao sveukupnost pernato-paperjastih čekinja, dlačica ili ljuspi koje u vidu krune štrče na perikarpu ploda.

Poreklo papusa od čašice neki dovode u sumnju. Argumenti za to su da se tokom ontogeneze papus razvija posle cvetnog omotača kao i da papus nema sprovodne snopiće, a čašica ih ima. Termin se osim kod glavočika ponekad upotrebljava i kod drugih familija kao na primer Asclepiadaceae, čije seme ima pripojenu sličnu strukturu, ali ona ne potiče od čašice cveta.

Papus kod glavočika može da bude u obliku dlačica (ponekad paperjastih), osja, ljuspi, zubaca ili može da nedostaje, kao kod suncokreta. Paperjaste dlačice su obično bele pa asociraju na sedu bradu (pappus = deda). Kod nekih vrsta papus je vrlo sitan i ne vidi se bez uvećanja. Kod nekih vrsta kao što je maslačak, dušanovo perje (Eupatorium) ili kozja brada (Tragopogon) paperjaste dlačice papusa služe kao „padobran“ koji omogućava anemohoriju (ruski nazivi parašюtik, letučka). Papus služi i drugim načinima dijaspore kao kod dvozuba (Bidens tripartita) kod koga je u obliku dve ili tri čekinje pokrivena ostrugama koje se lako kače za krzno životinja ili odelo čoveka i tako rasejavaju (egzozoohorija, antropohorija).

LiteraturaUredi

  • Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd. ISBN 978-0-14-051126-0..
  • Elenevskiй A. G. (2006): Botanika. Sistematika vыsših, ili nazemnыh, rasteniй. Izdatelьskiй centr Akademiя. ISBN 978-5-7695-2141-6..
  • Korovkin O. A. (2007): Anatomiя i morfologiя vыsših rasteniй: slovarь terminov. (Biologičeskie nauki: Slovari terminov). ISBN 978-5-358-01214-1..