Paljo Bohuš
Paljo Bohuš (svk. Paľo Bohuš; pravo ime Pavel Sabo;[1] Bački Petrovac, 24. april 1921 – Novi Sad, 22. septembar 1997) bio je vodeći pesnik slovačke manjine u Jugoslaviji i poznati esejista.[2]
| Paljo Bohuš | |
|---|---|
 Paljo Bohuš | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. april 1921. |
| Mesto rođenja | Bački Petrovac,  Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 22. septembar 1997. (76 god.) |
| Mesto smrti | Sremska Kamenica,  Savezna Republika Jugoslavija |
Biografija uredi
Završio je gimnaziju u Bačkom Petrovcu.[1] Potom je studirao medicinu u Segedinu (1941—44). Godine 1945. prelazi na Medicinski fakultet[2] Karlovog univerziteta u Bratislavi, gde je diplomirao 1950. godine.[1]
Zaposlio se kao sekundarni lekar u Višne Hagi u Slovačkoj, ali je u julu 1950. kao jugoslovenski državljanin optužen za veleizdaju i osuđen na zatvorsku kaznu. U zatvoru u Leopoldovu proveo je pet godina (1950 – 1955)[2], gde je teško oboleo od tuberkuloze. U Jugoslaviju se vratio 1955. godine i radio je kao lekar u Surdulici, Sokobanji i Novoj Varoši do 1973. godine, kada se penzionisao i preselio u rodno mesto.
Prve pesme objavio je 1939. godine. U svojoj prvoj zbirci pesama, Život a brázdy (1943), u znaku simboličke poetike govori o vezanost čoveka - seljaka za brazde na ravnici. Posle Drugog svetskog rata u slovačkim časopisima u Jugoslaviji objavio je rukopis poetskih svedočanstava o tragičnim ratnim događajima. Poeziji se vratio po izlasku iz zatvora, u drugoj polovini pedesetih godina.
Najplodniji period Bohuševog stvaralaštva svakako su sedamdesete godine 20. veka, kada je objavio zbirke poezije Predsa koľaj (1971), Hviezdne proso (1972), Časom dôjdeme (1974), Život, unapred doživotan (1977, u sopstvenom prevodu na slovački Listovanie v morušových listoch, 1985), Nikam a spät' (1989), Triumfálny postrek (1990), Tretia strana mince (1993), Jednosmerný rebrík (1996).[3][2]
Bohušu je 1984. godine Društva književnika Vojvodine uručilo nagradu za životno delo.[4]
Dva puta je nagrađivan nagradom časopisa Novi život (1966 i 1972); za zbirku Zvezdano proso je dobio nagradu izdavačkog preduzeća Obzor za godine 1968-1974, a 1976. godine je dobio nagradu Oslobođenja Vojvodine.[2]
Nagrada Slovačke sekcije Društva književnika Vojvodine za najbolju knjigu na slovačkom jeziku nosi naziv po Palju Bohušu.[5]
Reference uredi
- ^ a b v Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 69.
- ^ a b v g d „Bohuš, Paljo”. DRUŠTVO KNjIŽEVNIKA VOJVODINE. Pristupljeno 5. 2. 2024.
- ^ „Paljo Bohuš”. slovackizavod.org.rs.
- ^ „Svi dobitnici nagrade za životno delo”. www.dkv.org.rs.
- ^ „Dobitnici nagrade za najbolju knjigu na jezicima nacionalnih manjina”. www.dkv.org.rs.