Википедија

Perge

Perge (grčki Περγη, hetitski Parḫa[1] ) je drevni grad udaljen 14 kilometara od južne obale Turske i 16 kilometara severoistočno od Antaliji (drevna Attaleia) u Aksu. To je , posle Sidea, bio je to najvažniji grad u antičkoj provinciji Pamfiliji. Do danas sačuvane ruševine daja dobar prikaz gradskog kompleksa iz kasnog helenističko- rimskog perioda.

Perge gledano sa Akropolja. Stadion i drevno pozorište su u gornjem desnom uglu. Glavna ulica sa kolonadama u sredini.

Istorija

uredi

U neposrednoj blizini nalazišta, pronađeni su nalazi iz ranog bronzanog doba. Grad se kao "Parha" pominje u državnom ugovoru velikog hetitskog kralja Tudhalija IV i njegovog vazala oko 1235. p.n.e.[2] Potvrdu ovome nalazimo u postojanju naselje iz kasnog bronzanog doba a čiji su ostaci otkriveni i objavljeni 2010.[3] Malo je arheoloških dokaza iz hetitskog perioda kao i dokaza o grčkoj imigraciji koja se, prema lokalnoj tradiciji, navodno dogodila nakonTrojanskog rata. Perge se vraća u istoriju kao grčki Pamfilski grad pod velikim uticajem Rodosa i sa bliskim kontaktima sa Kiprom. U narednom periodu zajedno sa celom Pamfilijom, menja se naizmenično vlast Persijanaca i Atinjana, sve dok nije bio zauzet od strane Aleksandra Velikog, koji sa svojom vojskom dolazi iz likijskog grada Faselisa. Put između ova dva grada je opisan kao dug i težak.[4] Aleksandrovu vlast prati vlast Seleukida i Rimljana. Perge je poznato po obožavanju Artemide, čiji je hram stajao na brdu van grada i u čiju čast su se slavili godišnji praznici.[5]

46. ​​godine nove ere, prema Delima apostolskim, sveti Pavle je otputovao u Pergu, odatle produžio u Antiohiju u Pizidiji, a zatim se vratio u Pergu gde je propovedao reč Božiju (Dela 14,25). Zatim je napustio grad i otišao u Ataleju (Antaliju).[6]

Važnost Perge, kao sekularnog grada, tokom kasnog rimskog doba je opala.[7]

U prvoj polovini 4. veka, za vreme vladavine Konstantina Velikog (324-337), Perga je postala važan centar hrišćanstva, koje je ubrzo postalo zvanična religija Rimskog carstva. Grad je zadržao status hrišćanskog centra u 5. i 6. veku.

U vizantijsko doba bio je sedište episkopa. Danas je Perge samo titularna biskupija Rimokatoličke crkve.

 
Detalj friza iz pozorišta: žrtvena scena sa bikovima.
 
Gradska kapija iz helenskog perioda, ruševine ovalnih kula.
 
Kultna statua Artemide od Pergea na bronzanom novcu iz Pergea, posle 190. godine pre nove ere.

Ruševine

uredi

Antičko pozorište Perge je primalo 14.000 gledalaca i jedno je od najvećih te vrste. Sačuvana je polovina pozornice u punoj visini. I danas se mogu videti delovi ranije dekoracije sa mermernim frizovima i reljefima, zidne obloge i niše sa statuama . Ukupno pozorište ima 48 redova sedišta i sa vrha se pruža veličanstven panoramski pogled na ceo razrušeni grad i okolinu.

Između pozorišta i grada nalazi se veliki, dobro očuvan stadion sa 15.000 mesta i 50 svodova, koji podupiru dobro očuvane redove sedišta. Delimično su služile kao trgovine, a svaki treći kao prilaz.

Veći ostatak grada leži iza impresivnih bedema . Sagrađeni su u trećem veku pre nove ere - verovatno pod uticajem Aleksandrovog brzog zauzimanja grada. Iza prvih ovalnih kula otvaraju se široke i dugačke kolonade .

Monopteros Tihe, boginje sreće, stoji na velikoj agori . Na putu do grada pratite ruševine palate iz carskog doba i veliku palestru, koja je deo velike gimnazije .

Na zapadnoj kapiji su terme - vidi se i akvadukt - a iza njih nekropola . Najvažniji sarkofazi i statue sada se nalaze u Arheološkom muzeju Antalije.

 
Stadion u obliku slova U.
 
Svodovi tribina stadiona

Ličnosti

uredi

Perge je rodno mesto matematičara Apolonija iz Pergea .

Reference

uredi
  1. ^ Max Gander: Die geographischen Beziehungen der Lukka-Länder. Texte der Hethiter, Heft 27 (2010). ISBN 978-3-8253-5809-9. S. 63ff., 183
  2. ^ Wolf-Dietrich Niemeier, Griechenland und Kleinasien in der späten Bronzezeit. in: Michael Meier-Brügger, Homer, gedeutet durch ein großes Lexikon: Akten des Hamburger Kolloquiums vom 6.-8. Oktober 2010 zum Abschluss des Lexikons des frühgriechischen Epos. de Gruyter, Berlin/Boston, 2012, S. 156 (mit weiteren Belegen in Anm. 140).
  3. ^ Wolfram Martini: Die Akropolis von Perge in Pamphylien. Vom Siedlungsplatz zur Akropolis. (= Wissenschaftlichen Gesellschaft an der Johann Wolfgang Goethe-Universität Frankfurt am Main – Sitzungsberichte 48.1), Franz Steiner Verlag, 2010, S. 21 ff.
  4. ^ Arrian, Anab. i. 26; comp. Polyb. v. 72, xxii. 25; Liv. xxxviii. 37.
  5. ^ Strab. xiv. p. 667; Callim. Hymn. in Dian. 187; Scylax, p. 39; Dionys. Per. 854.
  6. ^ Acts 14:25
  7. ^ „Perge”. 

Literatura

uredi
  • Haluk Abasoglu, Volfram Martini (ur. ): Die Akropolis von Perge. Band 1: Survey und Sondagen 1994–1997. Zabern, Majnc 2003, ISBN 3-8053-3293-9 .
  • Hansgerd Hellenkemper, Friedrich Hild: Lykien und Pamphylien. Band 1.Beč 2004, ISBN 3-7001-3280-8, str. 360-372. ( Tabula Imperii Bizantini, 8)
  • Adnan Pekman: Perge Tarihi – History of Perge. Türk Tarih Kurumu Basımevı, Ankara 1989. (Türkisch und Englisch)
  • Sencer Şahin: Die Inschriften von Perge. Band 1: Vorrömische Zeit, frühe und hohe Kaiserzeit. Habelt, Bonn 1999, ISBN 3-7749-2888-6. Band 2: Historische Texte aus dem 3. Jhrd. n. Chr., Grabtexte aus den 1.–3. Jahrhunderten der römischen Kaiserzeit, Fragmente. Habelt, Bonn 2004, ISBN 3-7749-3155-0.
  • Hüseyin Sabri Alanyalı: Der Kentauromachie- und der Gigantomachiefries im Theater von Perge. (Wiener Forschungen zur Archäologie 15), Wien 2013, ISBN 978-3-85161-094-9.
uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перге&oldid=26972396”