Википедија

Перге

Перге (грчки Περγη, хетитски Parḫa[1] ) је древни град удаљен 14 километара од јужне обале Турске и 16 километара североисточно од Анталији (древна Attaleia) у Аксу. То је , после Сидеа, био је то најважнији град у античкој провинцији Памфилији. До данас сачуване рушевине даја добар приказ градског комплекса из касног хеленистичко- римског периода.

Перге гледано са Акропоља. Стадион и древно позориште су у горњем десном углу. Главна улица са колонадама у средини.

Историја

уреди

У непосредној близини налазишта, пронађени су налази из раног бронзаног доба. Град се као "Parha" помиње у државном уговору великог хетитског краља Тудхалија IV и његовог вазала око 1235. п.н.е.[2] Потврду овоме налазимо у постојању насеље из касног бронзаног доба а чији су остаци откривени и објављени 2010.[3] Мало је археолошких доказа из хетитског периода као и доказа о грчкој имиграцији која се, према локалној традицији, наводно догодила наконТројанског рата. Перге се враћа у историју као грчки Памфилски град под великим утицајем Родоса и са блиским контактима са Кипром. У наредном периоду заједно са целом Памфилијом, мења се наизменично власт Персијанаца и Атињана, све док није био заузет од стране Александра Великог, који са својом војском долази из ликијског града Фаселиса. Пут између ова два града је описан као дуг и тежак.[4] Александрову власт прати власт Селеукида и Римљана. Перге је познато по обожавању Артемиде, чији је храм стајао на брду ван града и у чију част су се славили годишњи празници.[5]

46. ​​године нове ере, према Делима апостолским, свети Павле је отпутовао у Пергу, одатле продужио у Антиохију у Пизидији, а затим се вратио у Пергу где је проповедао реч Божију (Дела 14,25). Затим је напустио град и отишао у Аталеју (Анталију).[6]

Важност Перге, као секуларног града, током касног римског доба је опала.[7]

У првој половини 4. века, за време владавине Константина Великог (324-337), Перга је постала важан центар хришћанства, које је убрзо постало званична религија Римског царства. Град је задржао статус хришћанског центра у 5. и 6. веку.

У византијско доба био је седиште епископа. Данас је Перге само титуларна бискупија Римокатоличке цркве.

 
Детаљ фриза из позоришта: жртвена сцена са биковима.
 
Градска капија из хеленског периода, рушевине овалних кула.
 
Култна статуа Артемиде од Пергеа на бронзаном новцу из Пергеа, после 190. године пре нове ере.

Рушевине

уреди

Античко позориште Перге је примало 14.000 гледалаца и једно је од највећих те врсте. Сачувана је половина позорнице у пуној висини. И данас се могу видети делови раније декорације са мермерним фризовима и рељефима, зидне облоге и нише са статуама . Укупно позориште има 48 редова седишта и са врха се пружа величанствен панорамски поглед на цео разрушени град и околину.

Између позоришта и града налази се велики, добро очуван стадион са 15.000 места и 50 сводова, који подупиру добро очуване редове седишта. Делимично су служиле као трговине, а сваки трећи као прилаз.

Већи остатак града лежи иза импресивних бедема . Саграђени су у трећем веку пре нове ере - вероватно под утицајем Александровог брзог заузимања града. Иза првих овалних кула отварају се широке и дугачке колонаде .

Моноптерос Тихе, богиње среће, стоји на великој агори . На путу до града пратите рушевине палате из царског доба и велику палестру, која је део велике гимназије .

На западној капији су терме - види се и аквадукт - а иза њих некропола . Најважнији саркофази и статуе сада се налазе у Археолошком музеју Анталије.

 
Стадион у облику слова У.
 
Сводови трибина стадиона

Личности

уреди

Перге је родно место математичара Аполонија из Пергеа .

Референце

уреди
  1. ^ Max Gander: Die geographischen Beziehungen der Lukka-Länder. Texte der Hethiter, Heft 27 (2010). ISBN 978-3-8253-5809-9. S. 63ff., 183
  2. ^ Wolf-Dietrich Niemeier, Griechenland und Kleinasien in der späten Bronzezeit. in: Michael Meier-Brügger, Homer, gedeutet durch ein großes Lexikon: Akten des Hamburger Kolloquiums vom 6.-8. Oktober 2010 zum Abschluss des Lexikons des frühgriechischen Epos. de Gruyter, Berlin/Boston, 2012, S. 156 (mit weiteren Belegen in Anm. 140).
  3. ^ Wolfram Martini: Die Akropolis von Perge in Pamphylien. Vom Siedlungsplatz zur Akropolis. (= Wissenschaftlichen Gesellschaft an der Johann Wolfgang Goethe-Universität Frankfurt am Main – Sitzungsberichte 48.1), Franz Steiner Verlag, 2010, S. 21 ff.
  4. ^ Arrian, Anab. i. 26; comp. Polyb. v. 72, xxii. 25; Liv. xxxviii. 37.
  5. ^ Strab. xiv. p. 667; Callim. Hymn. in Dian. 187; Scylax, p. 39; Dionys. Per. 854.
  6. ^ Acts 14:25
  7. ^ „Perge”. 

Литература

уреди
  • Халук Абасоглу, Волфрам Мартини (ур. ): Die Akropolis von Perge. Band 1: Survey und Sondagen 1994–1997. Заберн, Мајнц 2003, ИСБН 3-8053-3293-9 .
  • Hansgerd Hellenkemper, Friedrich Hild: Lykien und Pamphylien. Band 1.Беч 2004, ИСБН 3-7001-3280-8, стр. 360-372. ( Табула Империи Бизантини, 8)
  • Adnan Pekman: Perge Tarihi – History of Perge. Türk Tarih Kurumu Basımevı, Ankara 1989. (Türkisch und Englisch)
  • Sencer Şahin: Die Inschriften von Perge. Band 1: Vorrömische Zeit, frühe und hohe Kaiserzeit. Habelt, Bonn 1999, ISBN 3-7749-2888-6. Band 2: Historische Texte aus dem 3. Jhrd. n. Chr., Grabtexte aus den 1.–3. Jahrhunderten der römischen Kaiserzeit, Fragmente. Habelt, Bonn 2004, ISBN 3-7749-3155-0.
  • Hüseyin Sabri Alanyalı: Der Kentauromachie- und der Gigantomachiefries im Theater von Perge. (Wiener Forschungen zur Archäologie 15), Wien 2013, ISBN 978-3-85161-094-9.
уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перге&oldid=26972396”