Personifikacija
Personifikacija (lat. personificatio prev. grč. προσωποποίια — „utelovljenje”) je stilska figura u kojoj se predmetima, prirodnim pojavama, apstraktnim predmetima, životinjama ili biljkama dodeljuju ljudske osobine, emocije, misli i ponašanja. Ova figura se realizuje kroz metaforu, metonimiju ili sinegdohu.[1] Pripada figurama misli.
Istorijat pojma uredi
U staroj Grčkoj ova figura se zvala prozopopeja.[2] Danas se ove dve figure uglavnom poistovećuju, mada neki proučavaoci ističu da je prozopopeja kad personifikovani likovi progovore.[1] Kvintilijan kaže da se termin prozopopeja koristi kad su i osobe i njihove reči izmišljeni, dok se oponašane reči istinitih osoba nazivaju dijalogizmom (grč. διάλоγος, lat. sermocinatio).[3] Savremeni proučavaoci ponekad razlikuju dve vrste personifikacije, jednu koja označava oživljavanje apstraktnih pojmova koja svoje korene ima u nekadašnjem animizmu i drevnim religijama, i drugu, prozopopeju, koja neživim i apstraktnim pojmovima pridaje fiktivnu ličnost i koja je ponajviše vezana za književnost.[4] Antički retoričari su raspravljali i o granicama personifikacije, tj. da li je personifikacija i kad se mrtvi, fiktivne ili odsutne osobe i životinje prikazuju sa ljudskim osobinama, u kojem slučaju bi i basne potpadale pod ovu stilsku figuru.[5]
Upotreba uredi
Većina alegorija i poneke metafore se zasnivaju na personifikaciji.[2] U alegorijama su konvencionalno personifikovani vrline i poroci u vidu ženskih likova, i tada su predočeni velikim početnim slovima (npr. Prijateljstvo, Ljubav, Greh).[1] Iako se personifikacija u književnosti koristila oduvek, bila je naročito česta u poeziji u 18. veku.[2] Neretko se personifikuju geografski pojmovi poput zemalja, gradova, reka.[5] Njena funkcija nije samo ukrasna, već doprinosi živosti izraza i navodi na ljudsku perspektivu.[6] U poeziji za decu gde biljke i životinje često govore i ponašaju se kao ljudi, ona je osnovna figura. U novinarstvu uobičajene su frazeologizirane personifikacije (npr. dolazi i mojih pet minuta, terati pravdu).[1] Personifikacija se koristi i u reklami gde animirani likovi postaju oličenje nekog brenda ili proizvoda (npr. Mister Proper).[7]
Primeri uredi
| „ | (...) sama knjiga caru besedila: |
” |
| — Propast carstva srpskoga, srpska epska narodna pesma | ||
| „ | Jarko sunce ide na konake |
” |
| — Jarko sunce ide na konake, srpska lirska narodna pesma | ||
| „ | Sedi žaba sama |
” |
| — Žaba čita novine, Jovan Jovanović Zmaj | ||
| „ | Pučina plava spava |
” |
| — Veče na školju, Aleksa Šantić | ||
| „ | Eno belutka |
” |
| — San belutka, Vasko Popa | ||
| „ | April je najsvirepiji mesec, što gaji |
” |
| — Pusta zemlja, T. S. Eliot | ||
Slične stilske figure uredi
- Alegorija
- Apostrofa
- Metafora
- Metonimija
- Prozopopeja
- Sermocinacija
- Sinegdoha
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v g Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). Školska knjiga. str. 245—248. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 31. 3. 2019.
- ^ a b v Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 izd.). str. 190. ISBN 978-0-19-860883-7.
- ^ Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. Globus. str. 129—131. ISBN 978-86-343-0277-6.
- ^ Nordquist, Richard. „Personification”. ThoughtCo. Pristupljeno 31. 3. 2019.
- ^ a b Živković, Dragiša, ur. (2001). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 588.
- ^ „Personification”. Literary Devices. 20. 8. 2020. Pristupljeno 31. 3. 2019.
- ^ Nordquist, Richard. „What Is Personification?”. ThoughtCo. Pristupljeno 31. 3. 2019.
Literatura uredi
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. Globus. str. 129—131. ISBN 978-86-343-0277-6.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). Školska knjiga. str. 245—248. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 31. 3. 2019.
- Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms. str. 190. ISBN 978-0-19-860883-7.
- Živković, Dragiša, ur. (2001). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 588.
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. Globus. str. 129—131. ISBN 978-86-343-0277-6.
- Popović, Tanja, ur. (2010). Rečnik književnih termina. Logos Art. ISBN 978-86-7360-064-2.
