Википедија

Pirotska buna

Pirotska buna je podignuta 1836. godine u Pirotu.

Povod za bunu uredi

Pirotska buna je bila oružani otpor naroda zbog globe i turskog zuluma[1] a naročito zbog povećanog kuluka. Često smenjivanje turske vlasti u Pirotu je dovelo do neretke eksploatacije i nekontrolisanog zuluma. Seljaci su za svoje proizvode prilikom dolaska na gradsko tržište plaćali specijalne trošarine, takse, mostarine ili skelarine. To je rezultiralo fizičko iscrpljenje i kasnije iseljavanje pirotskog življa iz grada[2]. Kada je za pirotskog ajana postavljen izvesni Mahmud kapidžibaša, on je zajedno sa vladikom Nišavske eparhije Jeronimom, terorisao narod kulucima i globama[1]. Pirotska buna je imala dve faze: prva je počela zulumima i velikom emigracijom u ostale delove Srbije 1835. godine a druga je obeležena sukobima.

Prva faza bune uredi

Migracije pirotskog življa su počele avgusta 1835. godine. Prvi koji su prebegli u Gurgusovac su sinovi uglednog pirotskog trgovca Hadži Nešića. On je bio vrsta poverenika za Pirot kao i veliki prijatelj kneza Miloša. Njegovi sinovi su kao razlog za bekstvo naveli veliku globu koju nisu mogli da daju[3]. Ovo bekstvo je "probilo led" te su kasnije prebegla još 24 kmeta u ostale delove zemlje. Sredinom januara je Hadži Neša Filipović takođe prebegao. Procenjuje se da je od 8. januara do 10. maja pobeglo više od 700 ljudi i svi su oni izjavili da su pobegli zbog nemoguće globe, kuluka i danka[4]. Sledeće godine je prebeglo 1500 ljudi i prešlo u Srbiju za samo prva tri i po meseca. Ti ljudi su mahom bili zadržavani u blizini granice u selima Svrljiškog i Knjaževačkog atara. Turci su se uplašili i mislili su da ljudi beže kako bi kupili oružje i vratili se sa pokušavajući da se vrate natrag na svoja ognjišta. Knez Miloš je želeo da sačuva mir te kada je čuo ovo, pisao je pograničnim komandantima da zabrane Piroćancima da kupuju oružje kako ne bi Turci mislili ružno o njima[1]. Iz straha, postavljaju se Turci da stražare po selima a kmetove iz sela ajan Mahmud kapidžibaša zatvara. Piroćanci koji se prebegli se trude da pokupuju što više oružja uprkos zabrani kneza Miloša. Knezov izaslanik Avram Petronijević i Stevan Stojanović su imali pregovore sa muhurdar - efendijom zalažući se da umire obe strane. Piroćanci su imali zahteve: da se iz Pirota uklone ajan i njegov istomišljenik vladika; da se zavede legalno stanje uz tačno ubiranje poreza; da se za ajana postavi Hadži Neša kao kodžabaša[1]. Pregovori su postignuti a zahtevi prihvaćeni.

Druga faza bune uredi

Prateći Hadži Nešu, okupilo se oko 8000 ljudi sa puškaam te je došlo do sukoba i žrtava sa obe strane. Sukob se ponovio odmah sledeće nedelje što je otežalo bilo kakvo pomirenje sa njima. Turci su se plašili da će i ostala pogranična mesta početi da dizaju bune i verovali su da ih knez Miloš pokreće. Piroćanci su se primirili brzo jer je novi vojvoda Hadži Mehmed-beg Serezlija pokazivao pravničnost prema pirotskim Srbima. Mir u gradu nije trajao ni puna dva meseca. Naime, 14. avgusta se već skupila raja kod Manastira u Temskoj koji su došli uglavnom iz Pirota, Nišora i Gradašnice. Vođa pobune je bio izvesni Cvetko, bivši policajac iz Knjaževca. Po narodnom predanju, Cvetka je opio jedan pop je opio Cvetka a u međuvremenu obavestio Turke o nameravanom napadu na Pirot. Kada je stigao u Pirot video je Turke koji su bili zaposeli Veliki most na Nišavi. Tu je bila bitka gde su Turci bili nadmoćniji[5]. Cvetko je utekao prema srpsko-turskoj granici. Avram Petronijević ga hvata međutim sa Stojanovićem i vodi ga u Knjaževac a neki dan kasnije Cvetko je ubijen u mestu Gloga [4]. Miloš Obrenović je zbog delikatnog ponašanja i vidnog učešća srpskog življa u bunama, gušio bune najbrutalnijim merama.

Završetak bune uredi

Početkom septembra totalno je ugašena pirotska buna. Tada je došla i vezirska bujuruldija u Pirot. Mnogi kmetovi su u to vreme pušteni iz zatvora.

Reference uredi

  1. ^ a b v g M.Đ. Milićević, Kraljevina Srbija, Beograd, 1884
  2. ^ Tihomir Đorđević, Iz Srbije kneza Miloša, Stanovništvo, naselja, Beograd, 1924
  3. ^ Tihomir Đorđević, Iz Srbije Kneza Miloša, 1-2, Beograd, 1922-24
  4. ^ a b Svetislav Petrović, Istorija grada Pirota, 1996
  5. ^ Zabeleške o starom Pirotu, rukopis, Muzej Ponišavlja u Pirotu

Literatura uredi

  1. Borislava Lilić, Istorija Pirota i okoline - prvi deo 1804-1878, 1994
  2. Zbornik radova - Pirotska buna (sa posebnim osvrtom na oslobodilački pokret u Pirotu i Ponišavlju od turskog osvajanja do oslobođenja 1877/78), 1996
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пиротска_буна&oldid=26974502”