Сврљиг

градско насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу.
За чланак о истоименој тврђави у близини, погледајте чланак тврђава Сврљиг.

Сврљиг (до 1904. године Дервен) је градско насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Према попису из 2011. било је 7553 становника.

Сврљиг
Svrljig.jpg
Поглед на Сврљиг са Сврљишких планина
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаСврљиг
Становништво
 — 2011.Пад 7.553
Географске карактеристике
Координате43° 24′ 29″ С; 22° 07′ 10″ И / 43.408° С; 22.119333° И / 43.408; 22.119333Координате: 43° 24′ 29″ С; 22° 07′ 10″ И / 43.408° С; 22.119333° И / 43.408; 22.119333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина379 м
Сврљиг на мапи Србије
Сврљиг
Сврљиг
Сврљиг на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18360
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Овде се налазе Основна школа „Добрила Стамболић“ Сврљиг, Средња школа "Душан Тривунац Драгош" и Црква Светих царева Константина и царице Јелене у Сврљигу.[1]

ИмеУреди

Сврљиг је било средњовековно утврђење које се први пут помиње 1019. године у повељи византијског цара Василија II Македонца (976-1025).[2] Његови остаци налазе се изнад клисуре Сврљишког Тимока, између данашњих места Нишевац и Варош, северно од данашњег места Сврљиг. Средиште Сврљишког среза пренето је 1871. године из Нишевца у Дервен, који је 9. децембра 1904. године добио статус варошице и том приликом му је име званично промењено у Сврљиг.[3][4]

ДемографијаУреди

У насељу Сврљиг живи 6247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,3 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 2428 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.296
1953. 1.646
1961. 2.012
1971. 3.486
1981. 5.728
1991. 7.421 7.296
2002. 7.705 7.955
2011. 7.553
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
7.475 97,01%
Роми
  
69 0,89%
Црногорци
  
11 0,14%
Македонци
  
7 0,09%
Бугари
  
7 0,09%
Југословени
  
4 0,05%
Словенци
  
2 0,02%
Руси
  
2 0,02%
Албанци
  
2 0,02%
Хрвати
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
непознато
  
112 1,45%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

СпортУреди

МанифестацијеУреди

У Сврљигу се сваког августа одржава Белмужијада, манифестација посвећена белмужу, традиционалном сврљишком специјалитету.

РеференцеУреди

  1. ^ Петровић С. 1992. Увод у културну историју Сврљига, у Културна историја Сврљига Ι: Митологија, магија и обичаји, ур. С. Петровић, 9–25. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.
  2. ^ Миливојевић, С. 2002. Осврт на античку и средњовековну прошлост Сврљига кроз нумизматику. Бдење 1 (децембар): 111–124
  3. ^ Агатоновић, Р. 1906. Нешто о граду Сврљигу. Босанска вила Год. XXI, бр. 5: 76; бр.7: 105–6; бр. 8: 120–2
  4. ^ Андрејевић, Б. 1992. Споменици културе, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик,култура и цивилизација , ур. С. Петровић, 215–242. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди