Википедија

Pitka voda

Pitka voda, poznata i kao pijaća voda ili voda za piće, voda je koja je dovoljno sigurna za piće ili za pripremu hrane. Globalno, 2012. godine, 89% ljudi je imalo pristup vodi za piće.[1] Oko 4 milijarde ima pristup vodi iz česme, dok ostale 2,3 milijarde ima pristup izvorima ili javnim česmama.[1] Oko 1,8 milijardi ljudi još uvijek koristi nesigurnu vodu koja može biti kontaminirana izmetom.[1] Ovo može rezultirati upalnim oboljenjima digestivnog trakta kao što je kolera ili tifus.[1] Voda je neophodna za život. Količina vode potrebne za piće je promjenljiva.[2] Zavisi od fizičke aktivnosti, starosti, zdravstvenih problemima, kao i uslova sredine.[3][4] Voda čini oko 60% ukupne težine muškarca i oko 50% težine žene.[5] Novorođenčad imaju 70—80% vode, dok ona starija imaju oko 45%.[6]

Voda iz česme je pitka voda dobijena preko zatvorenog vodovoda za kućnu upotrebu
Molekul vode

Voda je u prirodi jako rasprostranjena, pokriva oko tri četvrtine Zemljine površine. Ukupna zapremina vode na Zemljinoj površini iznosi 1 360 000 000 km³, i to 98 procenata u okeanima i morima, 1.96 procenata u lednicima i snegu i 0.04 procenata u rekama, jezerima, podzemnoj i atmosferskoj vodi. Prema tome, za čoveka je ova poslednja stavka (0.04 procenata) najvažnija, a njoj odgovara ukupna količina slatke vode na Zemlji 544 000 km³. Potpuno čista voda ne nalazi se u prirodi; najčistija je atmsoferska voda (prirodno destilovana voda), mada i ona sadrži, pored čestica prašine i sledeće sastojke: ugljen-dioksid, amonijum-nitrat, vodonik-peroksid, mikroorganizme itd. pH vrednost kišnice je oko 5,7 (zbog ugljene kiseline), ali može biti i manja (3,5-5), u zavisnosti od oksida u vazduhu koji su rastvorni u vodi (na primer SO2).

Prolazeći kroz razne slojeve Zemljine kore, voda rastvara mnoge supstance; zato se u rečnoj, bunarskoj i izvorskoj vodi nalazi oko 0.01 – 0.2 čvrstih supstanci, najvećim delom kalcijumovih i magnezijumovih jedinjenja. Morska voda sadrži oko 3.6 procenata rastvorenih supstanci, od čega na kuhinjsku so otpada najveći deo. Prirodne vode koje sadrže veću količinu kalcijumovih i magnezijumovih jedinjenja, zovu se tvrde vode, za razliku od mekih voda, koje sadrže malu količinu pomenutih jedinjenja. Tvrde vode su nezgodne za upotrebu, u njima se teško pere, nisu pogodne za kuvanje namirnica, ne smejuu da se upotrebe za parne kotlove, jer se na njihovim zidovima stvara kamenac, itd. One izvorske vode koje sadrže u sebi veću količinu rastvorenih nekih čvrstih i gasovitih supstanci, koje ne sadrži obična voda, mogu da se upotrebe za lečenje raznih oboljenja. Takve vode zovu se mineralne vode Prema supstancama koje se u njima nalaze rastvorene, dele se na slane (od NaCl), gorke (od magnezijumovih soli), kisele (od ugljen-oksida), gvožđevite (od rastvorenih soli gvožđa) itd.

Voda za piće mora da bude čista, bez bakterija, da ima temperaturu od 12 – 15 °C i da je svežeg ukusa, koji jednim delom dolazi od rastvorenog ugljen-dioksida i kiseonika, a delom od rastvorenih čvrstih supstanci. Pošto veća naselja i gradovi ne mogu da se obezbede izvorskom vodom, ljudi su primorani da upotrebljavaju rečnu ili jezersku vodu. Da bi ova voda bila upotrebljiva za piće, mora da se očisti mehanički i hemijski. Nesumnjivo najvažniji od svih oksida, a možda i najvažnija od svih jedinjenja uopšte jeste voda.[7] Molekul vode je uglovni molekul sa uglom 104.5 stepeni između dve OH veze. Zbog velike razlike u elektronegativnosti između vodonika i kiseonika, molekul vode je izrazito dipolnog karaktera što je prikazano na slici 1. Time pozitivan kraj jednog molekula privlači negativan kraj drugog, što posredstvom vodoničnih veza dovodi do asocijacije molekula i u tečnom i u čvrstom agregatnom stanju. Fizičke osobine vode.

Oko 1 do 2 milijarde ljudi nema bezbednu vodu za piće.[8] Voda može prenositi vektore bolesti. Više ljudi umire od nebezbedne vode nego od rata, izjavio je svojevremeni U.N. generalni sekretar Ban Ki-mun 2010. godine.[9] Zemlje trećeg sveta su najviše pogođene nedostatkom vode, poplavama i kvalitetom vode. Do 80 procenata bolesti u zemljama u razvoju je direktna posledica neadekvatne vode i sanitarnih uslova.[10] Prema izveštaju UNICEF-a i Uneska, Finska ima najbolji kvalitet vode za piće na svetu.[11][12][13][14]

Čista voda uredi

Čista voda je na običnoj temperaturi providna tečnost, bez mirisa i ukusa, u tankim slojevima bezbojna, a u debljim slojevim je plave boje. Voda se pod normalnim pritiskom mrzne na 0 , a ključa na 100 °C, pretvarajući se u paru. Retko koja druga supstanca postoji u sva tri agregatna stanja, kao voda, na temperaturi uobičajenoj za normalni eksperimentalni rad. Potpuno čista voda gotovo da ne provodi električnu struju, ali prisustvo male količine ugljene kiseline ili neke soli, omogućava da se poveća njena provodljivost. Voda se, po svojim fizičkim osobinama, znatno razlikuje od osobina drugih supstanci.

Hemijske osobine vode uredi

Voda spada u vrlo reaktivne supstance, reaguje sa najreaktivnijim metalima (kalijum, natrijum) na sobnoj temperaturi i gradi odgovarajuće baze. Sa manje aktivnim metalima, na višoj temperaturi, izdvaja se vodonik iz vodonik iz vodene pare. Sa nemetalima fluorom, hlorom i bromom reaguje na običnoj temperaturi, a na visokoj temperaturi reaguje sa ugljenikom. Sa metalnim oksidima voda gradi baze, a sa nemetalnim oksidima kiseline.

Zagađivanje vode uredi

Voda je vrlo zagađena raznim materijalima koje potiču iz mnogobrojnih izvora. Otpadne vode gradova, kanalizacije gradova, izlivaju se u vode reka, jezera i mora. Veštačka đubriva i razni pesticidi, koje kiša spira sa oranica, takođe zagađuju vode; često se voda zagađuje naftom i njenim derivatima. U novije vreme, sve se više radi na sprečavanju izlivanja otpadnih voda u reke, jezera i mora, pre nego što se izvrši njihovo prečišćavanje pomoću specijalnih uređaja.

Hemijski sastav prirodnih voda uredi

Mikroorganizmi troše kiseonik, koji je rastvoren u vodi, razlažu organske supstance u prosta jedinjenja i elemente: CO2, H2O2, N2, N2O, SO2, C, H, O, S, P, Cl, Cu, Mg, K, Na. Osim njih ima i elemenata koji su prisutni u tragovima. To su tzv. Mikroelementi, koji su veoma važni, jer njihov suficit i deficit može imati za posledicu pojjavu mnogih oboljenja. Svi mikroelementi se mogu svrstati u tri grupe: Bitni mikroelementi, važni za ljudski organizam: Fe, Mn, Zn, Cu, I Netoksični elementi, ali nevažni za ljudski organizam: Al, Si, Sr, Ni Toksični mikroelementi, čiji tragovi su prisutni u vodi nemaju biološki značaj, ali njihovo unošenje u većim količinama, nema samo štetno, već i toksično dejstvo: Pb, F, Se, Br, Ag

Maksimalno dozvoljene koncentracije uredi

U našoj zemlji zakonski su regulisane norme za maksimalno dozvoljene koncentracije zagađivača u vazduhu. Međutim, još uvek ne postoje takvi standardi za kontrolu vodene sredine, ali kao kriterijumi služe standardi koji se primenjuju u većini zemalja.[15]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g „Water Fact sheet N°391”. jul 2014. Arhivirano iz originala 5. 6. 2015. g. Pristupljeno 24. 5. 2015. 
  2. ^ Yamada, Yosuke; Zhang, Xueying; Henderson, Mary E. T.; Sagayama, Hiroyuki; Pontzer, Herman; Speakman, John R. (2022). „Variation in human water turnover associated with environmental and lifestyle factors”. Science (na jeziku: engleski). 378 (6622): 909—915. Bibcode:2022Sci...378..909I. PMC 9764345  . PMID 36423296. doi:10.1126/science.abm8668. 
  3. ^ Grandjean, Ann C. (2004). „3”. Water Requirements, Impinging Factors, and Recommended Intakes (PDF). World Health Organization. str. 25—34. 
  4. ^ Exposure Factors Handbook: 2011 Edition (PDF). National Center for Environmental Assessment. septembar 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 24. 5. 2015. 
  5. ^ Miller, Thomas A. (2006). Modern surgical care physiologic foundations and clinical applications (3rd izd.). New York: Informa Healthcare. str. 34. ISBN 9781420016581. 
  6. ^ Nancy caroline's emergency care in the streets. (07 izd.). [S.l.]: Jones And Bartlett Learning. 2012. str. 340. ISBN 9781449645861. 
  7. ^ „Arhivirana kopija”. svet medicine. Arhivirano iz originala 01. 04. 2018. g. Pristupljeno 31. 3. 2018. 
  8. ^ „Drinking-water”. World Health Organization. mart 2018. Pristupljeno 23. 3. 2018. 
  9. ^ „Unsafe water kills more people than war, Ban says on World Day”. UN News. 22. 3. 2010. Pristupljeno 10. 5. 2018. 
  10. ^ „Water in developing countries”. GAC. 12. 6. 2017. Pristupljeno 4. 10. 2021. 
  11. ^ „WWDR1: Water for People – water for life” (PDF). UNESCO and Berghahn Books. 2003. Pristupljeno 21. 9. 2022. 
  12. ^ „Water Is Enough Reason to Visit Finland, Here's Why”. Culture Trip. 4. 6. 2018. Pristupljeno 21. 9. 2022. 
  13. ^ „Water in Finland purest in the world”. MEDI Connection. 22. 3. 2019. Pristupljeno 21. 9. 2022. 
  14. ^ „The quality of water produced by Turku Region Water is rated the best in the world by Unesco”. City of Turku. 1. 12. 2021. Pristupljeno 21. 9. 2022. 
  15. ^ „voda za piće-uticaj na zdravlje”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2021. g. Pristupljeno 31. 03. 2018. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Pitka voda na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Питка_вода&oldid=27673513”