Википедија

Позови М ради убиства

Pozovi M radi ubistva (engl. Dial M for Murder) je američki kriminalistički triler film iz 1954. godine, režisera Alfreda Hičkoka[3] sa Rejem Milandom, Grejs Keli, Robertom Kamingsom, Entonijem Dosonom i Džonom Vilijamsom u glavnim ulogama. Scenario i uspešnu pozorišnu predstavu na kojoj je film zasnovan napisao je engleski dramski pisac Frederik Not. Predstava je premijerno izvedena 1952. na BBC televiziji,[4] nakon čega je iste godine izvedena na sceni u londonskom Vest Endu u junu, a zatim na njujorškom Brodveju u oktobru.

Pozovi M radi ubistva
Filmski poster
Izvorni naslovDial M for Murder
RežijaAlfred Hičkok
ScenarioFrederik Not
ProducentAlfred Hičkok
Temelji se naPozovi M radi ubistva
(Frederik Not)
Glavne ulogeRej Miland
Grejs Keli
Robert Kamings
Džon Vilijams
Entoni Doson
MuzikaDimitri Tiomkin
Direktor
fotografije		Robert Berks
MontažaRudi Fer
StudioWarner Bros.
Godina1954.
Trajanje105 minuta[1]
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet1,4 miliona dolara
Zarada6 miliona dolara[2]
IMDb veza

Prvobitno namenjen za prikazivanje putem 3-D polarizacione dvoslojne trake, film je u većini bioskopa prikazan u običnom 2-D formatu zbog gubitka interesovanja za 3-D filmove (čija je projekcija bila komplikovana i sklona greškama) u vreme izlaska.[5] Film je zaradio oko 2,7 miliona dolara na bioskopskim blagajnama u Severnoj Americi 1954. godine.[6]

Radnja uredi

Toni Vendis, engleski teniser u penziji, oženjen je ženom iz visokog društva, Margo, koja je imala aferu sa američkim piscem krimi-fantastike Markom Halidejem. Oni to ne znaju, ali Toni je otkrio za njihovu aferu i planira da ubije Margo kako bi mogao da nasledi njeno bogatstvo.

Toni je svestan da je Čarls Svon, njegov stari poznanik sa Univerziteta Kembridž, postao sitni prevarant sa kriminalnim dosijeom. Toni poziva Svona u svoj stan, pod izgovorom da želi da kupi njegov automobil, i govori mu o aferi svoje supruge. Toni mu se takođe poverava da je šest meseci ranije ukrao njenu torbu u kojoj je bilo Markovo ljubavno pismo i anonimno je ucenjivao. Nakon što je Svona prevario da ostavi otiske prstiju na pismu, Toni ga uhvati u zamku, preteći da će ga predati kao Margoinog ucenjivača ako je ne ubije. Uz dodatni podsticaj od hiljadu funti u gotovini, Svon pristaje da izvrši ubistvo, a Toni mu objašnjava svoj plan. Toni i Mark će prisustvovati jednoj zabavi dok će Margo ostati sama kod kuće. U određeno vreme kada će Margo sigurno biti u krevetu, Svon će ući u stan koristeći njen ključ, koji će Toni sakriti ispod tepiha u predvorju, i sakriti se. Nekoliko minuta kasnije, Toni će sa zabave pozvati kućni telefon, a Svon će ubiti Margo kada se ona javi. Svon će zatim zviždati preko telefona da bi signalizirao da je posao obavljen, ostaviti znake da je provala pošla po zlu i vrati ključ ispod tepiha u predvorju kada ode.

Sledeće noći, Svon ulazi u stan i Toni zove kako je i planirano. Kada Margo dođe do telefona, Svon pokušava da je zadavi svojim šalom, ali ga ona ubode makazama u leđa i ubija. Nakon što je čuo da Margo moli za pomoć umesto Svonovog zvižduka, Toni joj savetuje da ne razgovara ni sa kim. Vraća se kući, zove policiju, šalje Margo u krevet i ubacuje ono za šta misli da je Margoin ključ iz Svonovog džepa u njenu torbu. On takođe pokušava da podmetne Margo tako što stavlja Markovo pismo u Svonov džep i baca Svonov šal u kamin.

Sledećeg dana, Toni nagovara Margo da prikrije činjenicu da joj je rekao da ne zove policiju. Glavni inspektor Habard dolazi i ispituje ih, a Margo daje nekoliko oprečnih izjava. Kada Habard kaže da dokazi pokazuju da je Svon ušao kroz ulazna vrata, Toni tvrdi da je Svon verovatno ukrao Margoinu tašnu i napravio kopiju njenog ključa. Kao što je Toni i nameravao, Habard ne veruje u priču i hapsi Margo nakon što je zaključio da je ubila Svona jer ju je ucenjivao. Margo je proglašena krivom za ubistvo i osuđena na smrtnu kaznu.

Nekoliko meseci kasnije, dan pre zakazanog Margoinog pogubljenja, Mark posećuje Tonija, rekavši da je smislio priču koju Toni treba da ispriča policiji da spase Margo. Markova „priča” je veoma bliska onome što se zapravo dogodilo: da je Toni platio Svona da ubije Margo. Habard dolazi neočekivano, a Mark se krije u spavaćoj sobi. Habard ispituje Tonija o velikim sumama novca koje je trošio po gradu, prevari Tonija da mu otkrije da ključ sobe drži u kaputu i raspituje se o Tonijevoj aktovci. Toni tvrdi da je zagubio aktovku, ali Mark, čuvši razgovor, pronalazi je na krevetu, punu novčanica. Zaključujući da je tim novcem Toni hteo da isplati Svona, Mark se suočava sa Tonijem i objašnjava Habardu svoju teoriju. Toni „priznaje” da je gotovinom Margo htela da isplati Svona, i da ju je on sakrio kako bi je zaštitio. Čini se da Habard prihvata Tonijevo objašnjenje, a Mark ljutito odlazi. Habard diskretno zamenjuje sopstveni kaput sa Tonijevim. Čim Toni ode, Habard koristi Tonijev ključ da ponovo uđe u stan, a za njim i Mark. Habard je već otkrio da je ključ u Margoinoj torbi zapravo Svonov lični ključ i zaključio je da je Svon vratio ključ Vendisovih na svoje mesto nakon što je otključao vrata. Sada, ispravno sumnjajući da je Toni bio u zaveri sa Svonom, Habard razvija razrađeni plan da ga uhvati u zamku.

Policajci u civilu dovode Margo iz zatvora u stan. Ona bezuspešno pokušava da otključa vrata sa ključem u torbi, a zatim ulazi kroz baštu, dokazujući Habardu da nije svesna skrivenog ključa i da je stoga nevina. Habard vraća Margoinu torbu u policijsku stanicu, gde je Toni preuzima nakon što otkrije da nema ključ. Ključ od Margoine torbe ne funkcioniše, pa on koristi skriveni ključ da otvori vrata, dokazujući svoju krivicu i oslobađajući Margo. Pošto su mu putevi za bekstvo blokirani od strane Habarda i još jednog policajca, Toni mirno sipa sebi piće i čestita Habardu.

Uloge uredi

 
Kamings, Kelijeva i Miland
Glumac Uloga
Rej Miland Toni Vendis
Grejs Keli Margo Vendis
Robert Kamings Mark Halidej
Džon Vilijams glavni inspektor Habard
Entoni Doson Čarls Aleksandar Svon / kapetan Lesgejt
Patrik Alen detektiv Pirson

Produkcija uredi

Nakon filma Ispovedam se (1953), Hičkok je planirao da snimi The Bramble Bush, zasnovan na romanu Dejvida Dankana iz 1948, u produkciji studija Transatlantic Pictures, sa partnerom Sidnijem Bernštajnom. Međutim, bilo je problema sa scenarijem i budžetom, a Hičkok i Bernštajn su odlučili da raskinu svoje partnerstvo. Warner Bros. je dozvolio Hičkoku da odbaci taj film i počne produkciju na novom, zasnovanom na pozorišnoj predstavi Pozovi M radi ubistva.[7]

Markovo ime je promenjeno za film; u originalnoj predstavi on se zove Maks Halidej.[8] Glumci Doson i Vilijams su ponovili svoje uloge sa Brodveja kao Svon/kapetan Lesgejt i inspektor Habard, respektivno.

Hičkok i u ovom filmu ima kameo ulogu; on se može videti u trinaestom minutu filma, na crno-beloj fotografiji godišnjice diplomiranja, kako sedi za banketskim stolom među bivšim studentima i profesorima.

Objavljivanje uredi

Film je snimljen pomoću studijskih 3-D kamera, takozvanih All-Media kamera. Posle jednog ranog prikazivanja filma 18. maja i četiri projekcije 19. maja, menadžer bioskopa u Filadelfiji je mahnito kontaktirao studio i rekao da su ljudi masovno odlazili tokom filma. Tražio je dozvolu da odbaci 3-D format i prikaže film u 2-D verziji.

The Philadelphia Inquirer je 23. maja izvestio da se „prva publika pokazala kao porota koja ne samo da je mogla da donese presudu, već je to mogla da uradi u žurbi. Prema izdavačevim sopstvenim rečima film je bukvalno umro. Nakon samo četiri prikazivanja u sredu, međugradskog telefoniranja da bi se prijavile pritužbe, sve veće oskudnosti mušterija — veliki broj njih je javno izrazio svoje nezadovoljstvo — data je dozvola da se odbace naočare i žurno pređe na 2-D verziju. Nakon toga je posao u Rendolfu krenuo nabolje.”[9]

Ovaj film je označilo je kraj kratke ere 3-D filmovima ranih 1950-ih. Hičkok je za 3-D izjavio: „To je bilo čudo od devet dana, a ja sam došao devetog dana.”[10]

Sistem dvoslojnih traka je korišćen za prikazivanje filma u 3-D formatu u februaru 1980. godine u Jork teatru u San Francisku. Ovo prikazivanje je toliko dobro prošlo da je Warner Bros. odobrio ograničeno ponovno izdanje filma širom države u februaru 1982. koristeći 3-D sistem StereoVision. Projekcije filma na Detroitskom institutu za umetnost tokom ponovnog izdanja bile su rasprodate.

Film je prikazan u 3-D formatima u nekim britanskim bioskopima tokom leta 2013, kao i u Italiji početkom jeseni iste godine.

Studio je izdao film putem 3-D Blu-ray formata 9. oktobra 2012. godine.

Prijem uredi

Bosli Krauter iz novina The New York Times napisao je u pozitivnoj recenziji: „Hičkok je postigao tehnički trijumf. Ovo je jedan za koji su mu bili potrebni dobri glumci. Ima ih — a najbolji od svih je Džon Vilijams, koji je ponovio ulogu iz pozorišne predstave, kao detektiv koji rešava zlokobnu prevaru.”[11] Variety je napisao: „Postoji niz osnovnih slabosti u postavci koje sprečavaju da film bude dobra emisija neizvesnosti za sve osim za one najlakovernije. Kroz performanse i nekoliko trikova sa neizvesnošću koji se očekuju od Hičkoka, slabosti su donekle prekrivene, ali nedovoljno da bi se film ocenio kao pobednički.”[12] Harrison's Reports napisao je da se film „oblikuje kao ništa više do blaga zabava, uprkos stručnoj režiji Hičkoka i kompetentnoj glumi. Glavna slabost je spora radnja, uzrokovana činjenicom da se priča odvija gotovo u potpunosti dijalozima.”[13]

Ričard L. Kou iz The Washington Post-a nazvao je film „odličnim izborom“, sa Vilijamsom i Dosonom koji su „glatki kao svila u repriziranju svojih scenskih uloga”, dodajući: „Hičkok radi po svojoj volji sa uglovima kamere, koji nam skreću oči čas ovde, čas onde, dok izvodi trnce sa senkama i dugim snimcima u brzom kontrastu sa nejasnim krupnim planovima. To je delo majstora koji uživa u svom scenariju.”[14] Džon Makarten iz The New Yorker-a napisao je generalno pozitivnu recenziju, izjavivši da bi želeo da je scenario pružio Hičkoku „šansu da se oslobodi jedne od onih spektakularnih potera za koje se nekada specijalizovao”, ali je otkrio da se posle govorom ispunjenih 30 minuta „stvari ubrzaju kada se pokrene plan za ubistvo, i na kraju komad postaje sumorno skretan.”[15] The Monthly Film Bulletin napisao je da film „plodnom Hičkoku nudi malo više od prilike da napravi uredan komad snimljenog pozorišta — priliku koja je možda zadovoljila majstora malo više nego nas... Likovi su prilagođeni svojim situacijama, i teško da postoje sami po sebi (niti ih oživljavaju prilično sumorni nastupi Reja Milanda, Grejs Keli i Roberta Kamingsa); samo suvi, sardonični policijski inspektor Džona Vilijamsa ima dašak individualnosti.”[16]

Na sajtu Rotten Tomatoes, film ima rejting odobravanja od 89% na osnovu 47 recenzija, sa prosečnom ocenom 7,30/10. Kritički konsenzus sajta glasi: „Film je možda malo ispod Hičkokovog vrhunca, ali po bilo kom drugom standardu, ovo je sofisticirani, jezivo zlokobni triler – i onaj koji se može pohvaliti nezaboravnom izvedbom Grejs Keli od početka”.[17] The Guardian je 2012. nazvao film „napetim, kiselo smešnim trilerom”.[18]

Američki filmski institut je 2001. godine uvrstio film na 48. mesto liste 100 godina AFI-ja... 100 trilera,[19] i 2008. na listu AFI-jevih 10 top 10 kao 9. najbolju misteriju.[20]

Slični filmovi i rimejkovi uredi

Pošto se film smatra jednim od klasičnih primera scenskog trilera, napravljeno je više rimejkova, uključujući američki TV film iz 1981. sa Endži Dikinson i Kristoferom Plamerom. Godine 1958. NBC je emitovao televizijski film u kojem je glumio Moris Evans (kao Toni), uz Vilijamsa i Dosona koji su ponovili svoje uloge iz originalne brodvejske predstave. ABC je producirao dvočasovnu verziju u boji 1968. u kojoj su glumili Lorens Harvi kao Toni, Dajana Silento kao Margo i Hju O'Brajan kao Maks.[21]

Savršeno ubistvo (1998) je rimejk u režiji Endrua Dejvisa u kome su likovi Halidej i Svon kombinovani, a muž (Majkl Daglas) unajmljuje i primorava ljubavnika (Vigo Mortensen) svoje žene (Gvinet Paltrou) da je ubije. Međutim, ljubavnik kuje osvetničku zaveru protiv njega. Stvari polaze katastrofalno loše za obojicu, dovodeći hladnog, uglađenog policijskog inspektora (Dejvid Suše), čija je uloga znatno smanjena, jer je supruga ta koja razotkriva veliki deo misterije.

Televizijska serija Alfred Hičkok predstavlja premijerno je prikazana u Sjedinjenim Američkim Državama godinu dana nakon što izlaska ovog filma. Glavni lik u epizodi iz prve sezone, „Portrait of Jocelyn”, zove se Mark Halidej. U ovoj epizodi, Halidejeva supruga, Džoslin, nestala je nekoliko godina ranije, a na kraju se otkriva da ju je on ubio.

Originalna predstava je takođe adaptirana u Sovjetskom Savezu 1981. pod naslovom Greška Tonija Vendisa.[22]

Film je delimično inspirisao verziju na hindi jeziku 1985. godine, objavljenu kao Poverenje, u kojoj su glumili Radž Babar, Dimpl Kapadia i Sureš Oberoi. Adaptacija na tamilskom jeziku, pod nazivom Ključ, objavljena je iste godine.[23] Film je takođe inspirisao adaptaciju na malajalamskom jeziku iz 1989. godine, pod nazivom Nova godina. Bolivudski film, Humraaz (2002), inspirisan je Savršenim ubistvom.

Epizoda „The Fifth Stair” TV serije 77 Sunset Strip je ponovila radnju ovog filma, sa Ričardom Longom u ulozi Tonija Vendisa.

Treća epizoda šeste sezone serije Frejžer nosi naziv „Dial M for Martin”. Radnja se usredsređuje na oca naslovnog lika koji veruje da njegov mlađi sin podsvesno pokušava da ga ubije kada mu se dogodi niz nezgoda koje je naizgled izazvao Frejžerov mlađi brat, Najls .

Finale prve sezone serije Arčer je naslovljeno „Dial M for Mother”. U ovoj epizodi, Sterlingu Arčeru je ugrađen implantat u mozak zbog čega podsvesno želi da ubije svoju majku Malori .

Nju Vik teatar je izveo predstavu zasnovanu na filmu 2017. godine. Režirao ju je Piter Lesli Vajld, a glumačka ekipa je uključivala Vilijam Elisa kao Tonija. Predstava je dobila pozitivne kritike štampe.[24]

Reference uredi

  1. ^ „Dial M for Murder”. American Film Institute. Arhivirano iz originala 4. 9. 2017. g. Pristupljeno 4. 9. 2017. 
  2. ^ „Box Office Information for Dial M for Murder.”. The Numbers. 14. 4. 2012. 
  3. ^ „Dial M for Murder (1954)”. BFI. Arhivirano iz originala 03. 11. 2016. g. Pristupljeno 2022-01-24. 
  4. ^ „Dial M for Murder”. IMDb. 
  5. ^ Bob Furmanek and Greg Kintz. „An In-Depth Look at DIAL M FOR MURDER”. 3-D Film Archive. Arhivirano iz originala 25. 05. 2016. g. Pristupljeno 31. 5. 2016. 
  6. ^ „1954 Boxoffice Champs”. Variety. 5. 1. 1955. str. 59. Pristupljeno 22. 4. 2019 — preko Internet Archive. 
  7. ^ McGilligan, Patrick (2004). Alfred Hitchcock: A Life in Darkness and Light. Harper Collins. str. 456. ISBN 978-0060988272. 
  8. ^ The Broadway League. „Dial "M" for Murder | IBDB: The official source for Broadway Information”. Internet Broadway Database. Pristupljeno 7. 3. 2014. 
  9. ^ Martin, Mildred (23. 5. 1954). „Play's the Thing as Philadelphia Fans Spurn 3-D for 2-D Version of DIAL M” (Subscription required). The Philadelphia Inquirer. Pristupljeno 22. 4. 2019. 
  10. ^ [1] Arhivirano jul 9, 2013 na sajtu Wayback Machine
  11. ^ Crowther, Bosley (29. 5. 1954). „'Dial M for Murder' is Shown at Paramount”. The New York Times. str. 13. 
  12. ^ „Dial M for Murder (3D–Color)”. Variety. 28. 4. 1954. str. 6 — preko Internet Archive. 
  13. ^ „'Dial M for Murder' with Ray Milland, Grace Kelly and Robert Cummings”. Harrison's Reports: 71. 1. 5. 1954. 
  14. ^ Coe, Richard L. (28. 5. 1954). „Dial M For Fine Tingles in Spine”. The Washington Post: 51. 
  15. ^ McCarten, John (5. 6. 1954). „The Current Cinema”. The New Yorker. str. 62—63. 
  16. ^ „Dial M for Murder”. The Monthly Film Bulletin. 21 (248): 128. septembar 1954. 
  17. ^ Rotten Tomatoes. „Dial "M" for Murder”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  18. ^ Barnes, Henry (6. 8. 2012). „My Favourite Hitchcock: Dial M for Murder”. The Guardian. 
  19. ^ „AFI's 100 Years...100 Thrills”. American Film Institute. Pristupljeno 15. 1. 2022. 
  20. ^ „AFI's 10 Top 10: Top 10 Mystery”. American Film Institute. 2016. Pristupljeno 22. 8. 2016. 
  21. ^ TV Guide, June 15–21, 1968, p. A-63
  22. ^ Oshibka Toni Vendisa
  23. ^ Sreedhar Pillai (15. 1. 1988). „In the spotlight”. India Today. Pristupljeno 28. 9. 2016. 
  24. ^ Orme, Steve. „Dial M For Murder”. British Theatre Guide. British Theatre Guide. Pristupljeno 28. 4. 2017. 

Spoljašnje veze uredi

 
Pozovi M radi ubistva na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikicitat ima citate vezane za članak Pozovi M radi ubistva.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Позови_М_ради_убиства&oldid=26404940”