Poklade
Poklade su narodni praznik Slovena. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja velikog posta uoči Uskrsa.[1][2]
Poklade se obično smatraju za vreme neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval.[1][2]
Poklade su zadnji dan pred početak svakog od četiri velika posta.
Proslave poklada su posebno značajne za narode katoličke tradicije: Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji. Direktno ili indirektno, proslave u vreme poklada su postale običaj i u protestantskim zemljama.[1][2]
Pokladni utorak je u Francuskoj i zemljama gde se zadržao francuski uticaj poznat kao „Masni utorak” (Mardi Gras). U anglosaksonskim zemljama ovaj dan se zove „Dan palačinki” (Pancake day), verovatno zato što su se tada sva preostala jaja trošila na palačinke uoči početka posta. U Hrvatskoj, poklade se nazivaju i „mesopust”. Poklade se u Rusiji obeležavaju praznikom Maslenica. Većina pokladnih tradicija uključuje ceremonijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.[1][2]
Poklade kao običaj i praznik u srpskom narodu uredi
Kod Srba poklade se obeležavaju pred početak božićnjeg posta, kao i uoči uskršnjeg, velikogospojinskog posta i petrovskog posta („bele poklade”).[1]
Božićne poklade uredi
Božićne poklade su crkveni i narodni praznik uoči početka božićnjeg posta. Praznuje se na dan Svetog apostola Filipa 27/14. novembra.[1][2]
Petrovske poklade uredi
One se obeležavaju pred petrovski post, na dan Svih svetih.[3]
Uskršnje poklade uredi
Poslednja nedelja pred veliki post se zove „bela nedelja”, a poslednji dan ove nedelje „bele” ili „sirene” poklade.[1] Zovu se još i velike poklade, završne poklade. Poznate su i kao proštene poklade – proćke[a].[4]
Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Učesnici povorke bi najčešće predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke. Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini. Tamo sela obilaze povorke „mečkara”, što su po licima nagaravljeni muškarci odeveni u stara i pocepana odela.[1]
Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.[1]
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija”).[5][6] U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih. Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.[2]
Na bele poklade je postojao običaj da se gata, naročito pomoću jaja.[1]
Gospojinske poklade uredi
Gospojinske poklade su 13. avgusta pred početak velikogospojinskog posta. Velikogospojinski post je jedan od četiri velika posta, koji počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćansko prazniku Velikoj Gospojini.[7] Nedelja pred post zove se „bela nedelja”.
Vidi još uredi
Napomene uredi
- ^ proćke, jednina: proćka (na prizrensko-timočkom (torlačkom) dijalektu: pročke, jednina: pročka)
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z i Danas su Božićne poklade, a to je praznik koji Srbi slave čak ČETIRI PUTA. Evo kako nam je to pošlo za rukom telegraf.rs
- ^ a b v g d đ DANAS SU POKLADE: Ovo su dve vrlo važne stvari kojih bi trebalo da se pridržavate telegraf.rs
- ^ „DANAS SU PETROVSKE POKLADE: Trebalo bi da okupite porodicu, ali ove stvari NIKAKO ne radite!”. www.sd.rs (na jeziku: srpski). 2019-06-23. Pristupljeno 2023-02-01.
- ^ Danas slavimo BELE POKLADE ,a zovu se PROĆKE zbog jednog PRELEPOG OBIČAJA: Danas obavezno za roditelje uradite OVU STVAR zena.blic.rs
- ^ Vatrene vranjske Krljaveštice www.okradio.rs
- ^ Vatrene vranjske Krljaveštice okradio.rs
- ^ „Gospojinske poklade 13. avgust”. BrusONLINE (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-01.
Spoljašnje veze uredi
- Bele poklade - Pročka brezovica-ski.com
- Poklade pravoslavlje.net
- Srpski karneval: Bele poklade portalmladi.com
- Praznični običaji i zanimljivosti: Bela nedelja i Bele poklade wordpress.com
- „Pročke“, stari srpski običaj – „Krljaveštice“ (Skakanje preko vatre) srbin.info
- U nedelju su Pročke, dan kasnije počinje Veliki post Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. јануар 2022) rtv-vranje.rs
- DANAS SU BELE POKLADE: Uživajte u šali, smehu i veselju s porodicom, ali postoji još jedna važna stvar koju OBAVEZNO morate da uradite Архивирано на сајту Wayback Machine (11. septembar 2020) glossy.espreso.rs
- Večeras je Karaveštica, da li ćete da preskačete vatru? jugmedia.rs
- Da li ste znali da je večeras Karaveštica i da postoje stvari koje bi trebalo uradite ako želite mir u kući? Jedan od običaja je "lamkanje jaja" telegraf.rs
- Ljubinko Mihajlović: VUČARI I PROČKA - OBIČAJI IZ GOTOVUŠE, ŠARPLANINSKE VAROŠICE NA KOSOVU I METOHIJI svevlad.org.rs
- PROČKA facebook.com