Википедија

Polno prenosive bolesti

Polno ili seksualno prenosive bolesti bolesti su koje se prenose sa jednog partnera na drugog tokom nekog vida seksualnog odnosa: vaginalnog, oralnog ili analnog. Nekada su bile poznate pod nazivom venerične bolesti ali početkom poslednje decenije 20. veka ime im je promenjeno iz više razloga. Većina seksualno prenosivih bolesti inicijalno ne uzrokuju simptom.[1] To dovodi do povećanog rizika od prenosa bolesti na druge.[5][6] Simptomi i znaci bolesti mogu da obuhvataju iscedak vagine, iscedak penisa, čireve na ili oko genitalija, i karlični bol. Polno prenosive bolesti stečene pre ili tokom rođenja mogu da dovedu do loših ishoda po bebu. Neke od bolesti mogu da uzrokuju probleme sa sposobnošću zatrudnjivanja.[1]

Polno prenosive infekcije
SinonimiSeksualno prenosive bolesti (STD), venerične bolesti (VD)
„Sifilis je opasna bolest, ali se može izlečiti.” Poster koji podstiče tretman. Objavljeno između 1936. i 1938.
SpecijalnostiInfektivna bolest
SimptomiOdsustvo simptoma, iscedak vagine, iscedak penisa, čirevi na ili oko genitalija, karlični bol[1]
KomplikacijeNeplodnost[1]
UzrociInfekcije koje se često prenose putem seksa[1]
PrevencijaSeksualna apstinencija, vakcinacija, kondomi[2]
Frekvencija1,1 milijardi (bolesti osim HIV/AIDS, 2015)[3]
Smrtnost108.000 (bolesti osim HIV/AIDS, 2015)[4]

Više od 30 različitih bakterija, virusa, i parazita može da uzrokuje polno prenosive bolesti.[1] Bakterijske bolesti obuhvataju hlamidiozu, gonoreju, i sifilis između ostalih. Viralne bolesti obuhvataju genitalni herpes, HIV/AIDS, i genitalne bradavice između ostalih. Parazitske bolesti obuhvataju trihomonijazu između ostalih. Mada se obično prenose putem seksa, neke bolesti se mogu preneti neseksualnim kontaktom sa kontaminiranom krvlju i tkivima, dojenjem, ili tokom porođaja.[1] Dijagnostički testovi su lako dostupni u razvijenom svetu, dok to često nije slučaj u svetu u razvoju.[1]

Najefektivniji način sprečavanja polno prenosive bolesti je seksualna apstinencija.[2] Neke vakcinacije mogu da umanje rizik od pojedinih infekcija uključujući hepatitis B i neke tipove HPV.[2] Prakse bezbednog seksa poput upotrebe kondoma, i snošaji sa malim brojem seksualnih partnera takođe snižavaju rizik.[1][2] Obrezivanje kod muškaraca može da bude efektivno u sprečavanju nekih infekcija.[1] Većina bolesti se može tretirati i izlečiti.[1] Od najčešćih infekcija, sifilis, gonoreja, hlamidioza, trihomonijaza su izlečive, dok se herpes, hepatitis B, sida, i HPV mogu tretirati ali se nisu izlečivi.[1] Otpornost na pojedine antibiotike se razvila među nekim organizmima kao što je gonoreja.[7]

Epidemiologija uredi

Godine 2015, oko 1,1 milijardi ljudi je imalo polno prenosive infekcije osim HIV/AIDS.[3] Oko 500 miliona su bili infektirani sa bilo sifilisom, gonorejom, hlamidiozom, trihomonijazam.[1] Bar dodatnih 530 miliona ljudi je imalo genitalni herpes i 290 miliona žena je imalo infekciju ljudskog papiloma virusa.[1] Polno prenosive infekcije osim side su uzrokovale 108.000 smrtnih slučajeva 2015. godine.[4] U Sjedinjenim Državama je bilo 19 miliona novih slučajeva seksualno prenosivih infekcija u 2010.[8] Istorijska dokumentacija ovih bolesti datira unazad do bar Eberovog papirusa oko 1550. p. n. e. i Starog zaveta.[9] Obično postoji sram i stigma povezana sa ovim infekcijama.[1] Termin polno prenosive infekcije se generalno preferira u odnosu na polno prenosive bolesti ili venerične bolesti, jer se time obuhvataju oni koji nemaju simptomatske bolesti.[10]

Seksualno prenosivih bolesti u 2017. godini u Kaliforniji su zabeležile rekordno visok nivo - sa smrtonosnim posledicama, prema preliminarnim državnim podacima objavljenim maja 2018. U pvpj godini registrovano je više od 300.000 slučajeva gonoreje, hlamidije i sifilisa - kao najčešćih, seksualno prenosivih bakterijskih infekcija. To predstavlja porast od 45% u odnosu na 2013. godinu, i najveći broj obolelih u jednoj godini od 1990. godine, prema podacima državnog Ministarstva za javno zdravlje. Neki od tih slučajeva imali su tragični završetak: naime 30 od 278 beba obolelih od kongenitalniog sifilisa u 2017. godini je mrtvorođeno, što je najveći broj umrlih za zadnjih 22 godine. Po ovim podacima Kalifornija ima drugu najvišu stopu kongenitalnog sifilisa u SAD nakon Luizijane, prema najnovijim nacionalnim podacima.[11]

Klasifikacija uredi

 
Poster iz američkog Načelstva za upravljanje vanrednim situacijama, 1941-1945

Do 1990-ih, polno prenosive bolesti su bile zajednički poznate kao venerične bolesti, pri čemu je reč venerične bila izvedena iz latinske reči venereus, i značenje koje se odnosi na seksualni odnos ili želju, ultimatno je izvedeno iz Venere, rimske boginje ljubavi.[12] „Društvena bolest” je bila fraza koja se koristila kao eufemizam.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je preporučila naziv seksualno prenosiva infekcija kao preferentrni termin od 1999.[10] Seksualno prenosiva infekcija je širi termin od seksualno prenosiva bolesti.[13] Infekcija je kolonizacija parazitskim vrstama, koja ne mora uvek da uzrokuje neženjene efekte. U bolesti, infekcija dovodi do poremećene ili abnormalne funkcije. Stanje ne pokazuje znakove ili simptome u svim slučajevima. Povećano razumevanje infekcija kao što su HPV, koja inficira značajan deo seksualno aktivnih pojedinaca, ali uzrokuje bolest samo u nekoliko, dovela je do povećane upotrebe termina STI. Zvaničnici javnog zdravlja su originalno uveli termin seksualno prenosiva infekcija, koje kliničari sve više koriste zajedno sa ovim terminom seksualno prenosiva bolest.[14]

STD se može odnositi samo na infekcije koje uzrokuju bolesti, ili se može koristiti slobodnije kao sinonim za STI. Većina ljudi ne zna da su zaraženi sa SТI dok se ne testiraju ili počnu pokazivati simptome bolesti. Štaviše, ponekad se koristi termin „seksualno prenosiva bolest”, jer je manje restriktivan u pogledu drugih faktore ili sredstva prenosa. Na primer, meningitis se prenosi putem seksualnog kontakta, ali nije označen kao STI jer seksualni kontakt nije primarni vektor za patogene koji uzrokuju meningitis. Ovo neslaganje se rešava uzimajući u obzir verovatnoću infekcije na načine koji ne obuhvataju seksualni kontakt. Generalno, STI je infekcija koja ima zanemarljivu verovatnoću prenosa na načine koji nisu seksualni kontakt, i ima realane šanse prenosa seksualnim kontaktom (sofisticiraniji načini - transfuzija krvi, deljenje hipodermnih igli - se ne uzimaju u obzir). Stoga se može pretpostaviti da ako je osoba inficirana sa STI, npr. hlamidioza, gonoreja, genitalni herpes, HPV da je to preneto putem seksualnog kontakta.

Znaci i simptomi uredi

Nisu sve seksualnto prenosive infekcije simptomatične, i moguće je da se simptomi ne pojave neposredno nakon infekcije. U nekim slučajevima bolest se može nositi bez simptoma, što ostavlja veći rizik od prenošenja bolesti na druge. U zavisnosti od bolesti, neke netretirane infekcije mogu da dovedu do neplodnosti, hroničnog bola ili smrti.[15]

Prisustvu polno prenosive infekcije kod prepubescentna deca može da bude indikacija seksualnog zlostavljanja.[16]

Uzroci uredi

Prenošenje uredi

Sve vrste seksualnog ponašanja koje uključuju kontakt sa drugom osobom ili nekom njenom telesnom tečnošću uključuju određeni rizik od prenošenja bolesti. Ono što izaziva ove bolesti, odnosno infekcije su: bakterije, gljivice, protozoe i virusi. Jedini način zaštite je upotreba kondoma, ali ni on nije pouzdan 100%. Ove bolesti mogu takođe biti prenete putem transfuzije krvi, igala (u raznim slučajevima: injekcije, tetoviranje) itd.

Rizici i verovatnoće prenošenja seksualno pronosivih bolesti su sumirani po delovanju u tabeli:[17][18][19][20][21][22][23][24][25][26][27][28][29]

Rizik pri nezaštićenom seksualnom postupku sa zaraženom osobom
Poznati rizik Mogući rizik
Oralni seks na čoveku
Oralni seks na ženi
Primanje oralnog seksa — muškarac
Primanje oralnog seksa — žene
Vaginalni seks — miškarac
Vaginalni seks — žena
Analni seks — umećući
Analni seks — receptivan
Anilingus

Bakterijski uredi

Gljivični uredi

Virusni uredi

 
Mikrografija prikazuje viralni citopatički učinak herpesa (nuklearna uključivanja na mlečnom staklu, multi-nukleacija). Papanikolau test i Papanikolau bojenje.

(Napomena: Hepatitis A i Hepatitis E se prenose putem fekalno-oralne rute; Hepatitis C je retko seksualno prenosiv[49] a ruta prenosa Hepatitisa D je nepoznata, mada može da obuhvata seksualni prenos.[50][51][52])

Parazitski uredi

Protozoalni uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m „Sexually transmitted infections (STIs) Fact sheet N°110”. who.int. novembar 2013. Arhivirano iz originala 25. 11. 2014. g. Pristupljeno 30. 11. 2014. 
  2. ^ a b v g „How You Can Prevent Sexually Transmitted Diseases”. cdc.gov. 5. 11. 2013. Arhivirano iz originala 9. 12. 2014. g. Pristupljeno 5. 12. 2014. 
  3. ^ a b GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577  . PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  4. ^ a b GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903  . PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  5. ^ Murray PR, Rosenthal KS, Pfaller MA (2013). Medical microbiology (7th izd.). St. Louis, Mo.: Mosby. str. 418. ISBN 9780323086929. Arhivirano iz originala 1. 12. 2015. g. 
  6. ^ Goering 2012, str. 245
  7. ^ Centers for Disease Control and Prevention, (CDC) (10. 8. 2012). „Update to CDC's Sexually transmitted diseases treatment guidelines, 2010: oral cephalosporins no longer a recommended treatment for gonococcal infections.”. MMWR. Morbidity and mortality weekly report. 61 (31): 590—4. PMID 22874837. 
  8. ^ „STD Trends in the United States: 2010 National Data for Gonorrhea, Chlamydia, and Syphilis”. Centers for Disease Control and Prevention. Arhivirano iz originala 9. 9. 2012. g. Pristupljeno 15. 9. 2012. 
  9. ^ Gross & Tyring 2011, str. 20
  10. ^ a b Organization, World Health (2003). Guidelines for the management of sexually transmitted infections (PDF). Geneva: World Health Organization. str. vi. ISBN 978-92-4-154626-3. Arhivirano (PDF) iz originala 8. 12. 2014. g. 
  11. ^ Harriet Rowan and Alex Leeds Matthews, California's Deadly STD Epidemic Sets Record, Kaiser Health News, - Medscape - 18. 5. 2018.
  12. ^ „Venereal”. dictionary.reference.com. Arhivirano iz originala 3. 6. 2013. g. Pristupljeno 18. 6. 2013. 
  13. ^ „Sexually transmitted diseases (STDs)?”. PLWHA/National AIDS Resource Center. Arhivirano iz originala 13. 5. 2013. g. Pristupljeno 25. 3. 2013. 
  14. ^ Naidu, K. Madhav. „Epidemiology and Management”. Community Health Nursing. Gyan Publishing House (2010). str. 248. 
  15. ^ „Male STI check-up video”. Channel 4. 2008. Arhivirano iz originala 23. 1. 2009. g. Pristupljeno 22. 1. 2009. 
  16. ^ Hoffman 2012
  17. ^ a b v g d đ e ž z i Edwards, Sarah; Carne, Chris (1998). „Oral sex and the transmission of non-viral STIs” (PDF). Sex Transm Infect. 74 (1): 95—100. doi:10.1136/sti.74.2.95. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 12. 2013. g. Pristupljeno 13. 09. 2017. 
  18. ^ a b v Gillisons, Maura (2007). „HPV Infection Linked to Throat Cancers”. Johns Hopkins Medicine. Arhivirano iz originala 6. 9. 2013. g. 
  19. ^ a b v g d Hoare A (2010). models of HIV epidemics in Australia and Southeast Asia Arhivirano 2012-04-19 na sajtu Wayback Machine
  20. ^ a b v g d Australasian contact tracing manual. Specific infections where contact tracing is generally recommended Arhivirano 2011-03-01 na sajtu Wayback Machine
  21. ^ a b v g Varghese B, Maher JE, Peterman TA, Branson BM, Steketee RW (2002). „Reducing the risk of sexual HIV transmission: quantifying the per-act risk for HIV on the basis of choice of partner, sex act, and condom use”. Sex. Transm. Dis. 29 (1): 38—43. PMID 11773877. doi:10.1097/00007435-200201000-00007. 
  22. ^ a b Holmes, King; et al. (1970). „An estimate of the risk of men acquiring gonorrhea by sexual contact with infected females”. 91 (2): 170—174. 
  23. ^ a b v Mahiane, Séverin-Guy; et al. (januar 2009). „Transmission probabilities of HIV and herpes simplex virus type 2, effect of male circumcision and interaction: a longitudinal study in a township of South Africa”. AIDS. 23 (3): 377—383. PMC 2831044  . PMID 19198042. doi:10.1097/QAD.0b013e32831c5497. 
  24. ^ a b v Burchell, A.; et al. (mart 2006). „Modeling the Sexual Transmissibility of Human Papillomavirus Infection using Stochastic Computer Simulation and Empirical Data from a Cohort Study of Young Women in Montreal, Canada”. American Journal of Epidemiology. 163 (3): 534—543. PMID 16421235. doi:10.1093/aje/kwj077. 
  25. ^ a b Platt, Richard; et al. (1983). „Risk of Acquiring Gonorrhea and Prevalence of Abnormal Adnexal Findings Among Women Recently Exposed to Gonorrhea”. JAMA. 250 (23): 3205—3209. PMID 6417362. doi:10.1001/jama.250.23.3205. 
  26. ^ Department of Public Health, City & County of San Francisco (2011).STD Risks Chart Arhivirano 2011-08-16 na sajtu Wayback Machine
  27. ^ a b v Jin, F.; et al. (mart 2010). „Per-contact probability of HIV transmission in homosexual men in Sydney in the era of HAART”. AIDS. 24 (6): 907—913. PMC 2852627  . PMID 20139750. doi:10.1097/QAD.0b013e3283372d90. 
  28. ^ Bryan C (2011)INFECTIOUS DISEASE CHAPTER EIGHT SEXUALLY TRANSMITTED DISEASES Arhivirano 2014-06-24 na sajtu Wayback Machine
  29. ^ Pearson, Richard (2007). „Pinworm Infection”. Merck Manual Home Health Handbook. Архивирано из оригинала 31. 10. 2013. г. 
  30. ^ а б Caini & Gandini 2014.
  31. ^ а б в Ljubin-Sternak, Sunčanica; Meštrović, Tomislav (2014). „Chlamydia trachomatisand Genital Mycoplasmas: Pathogens with an Impact on Human Reproductive Health”. Journal of Pathogens. 2014: 1—15. ISSN 2090-3057. PMC 4295611  . PMID 25614838. doi:10.1155/2014/183167. 
  32. ^ Schlicht & Lovrich 2004.
  33. ^ а б McIverRismanto 2009.
  34. ^ а б в г „Mycoplasma Infections”. WebMD (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 7. 2017. г. Приступљено 29. 6. 2017. 
  35. ^ а б Clark & Tal 2014.
  36. ^ а б Larsen & Hwang 2010.
  37. ^ „Giardia, Epidemiology & Risk Factors”. Center For Disease Control. 13. 7. 2012. Архивирано из оригинала 2. 5. 2015. г. Приступљено 3. 7. 2015. 
  38. ^ „Hepatitis A, Division of Viral Hepatitis”. Center For Disease Control. 31. 5. 2015. Архивирано из оригинала 4. 7. 2015. г. Приступљено 3. 7. 2015. 
  39. ^ „Shigella Infections among Gay & Bisexual Men”. Center For Disease Control. 23. 4. 2015. Архивирано из оригинала 4. 7. 2015. г. Приступљено 3. 7. 2015. 
  40. ^ Ljubin-Sternak, Suncanica; Mestrovic, Tomislav (2014). „Review: Clamydia trachonmatis and Genital Mycoplasmias: Pathogens with an Impact on Human Reproductive Health”. Journal of Pathogens. 2014 (183167): 1—15. PMC 4295611  . PMID 25614838. doi:10.1155/2014/183167. 
  41. ^ Zarei, Omid; Rezania, Simin; Mousavi, Atefeh (2013). „Mycoplasma genitalium and Cancer: A Brief Review”. Asian Pacific Journal of Cancer Prevention. 14 (6): 3425—3428. ISSN 1513-7368. doi:10.7314/APJCP.2013.14.6.3425. 
  42. ^ Manchester, Marianne; McGowin, Chris L.; Anderson-Smits, Colin (2011). „Mycoplasma genitalium: An Emerging Cause of Sexually Transmitted Disease in Women”. PLoS Pathogens. 7 (5): e1001324. ISSN 1553-7374. doi:10.1371/journal.ppat.1001324. 
  43. ^ Caini, Saverio; Gandini, Sara; Dudas, Maria; Bremer, Viviane; Severi, Ettore; Gherasim, Alin (2014). „Sexually transmitted infections and prostate cancer risk: A systematic review and meta-analysis”. Cancer Epidemiology. 38 (4): 329—338. ISSN 1877-7821. PMID 24986642. doi:10.1016/j.canep.2014.06.002. 
  44. ^ Schlicht, M. J.; Lovrich, S. D.; Sartin, J. S.; Karpinsky, P.; Callister, S. M.; Agger, W. A. (2004). „High Prevalence of Genital Mycoplasmas among Sexually Active Young Adults with Urethritis or Cervicitis Symptoms in La Crosse, Wisconsin”. Journal of Clinical Microbiology. 42 (10): 4636—4640. ISSN 0095-1137. PMC 522307  . PMID 15472322. doi:10.1128/JCM.42.10.4636-4640.2004. 
  45. ^ McIver, C. J.; Rismanto, N.; Smith, C.; Naing, Z. W.; Rayner, B.; Lusk, M. J.; Konecny, P.; White, P. A.; Rawlinson, W. D. (2009). „Multiplex PCR Testing Detection of Higher-than-Expected Rates of Cervical Mycoplasma, Ureaplasma, and Trichomonas and Viral Agent Infections in Sexually Active Australian Women”. Journal of Clinical Microbiology. 47 (5): 1358—1363. ISSN 0095-1137. PMC 2681846  . PMID 19261782. doi:10.1128/JCM.01873-08. 
  46. ^ Taylor-Robinson D, Clin Infect Dis. 1996 Oct;23(4):671-82; quiz 683-4. Infections due to species of Mycoplasma and Ureaplasma: an update.
  47. ^ Clark, Natalie; Tal, Reshef; Sharma, Harsha; Segars, James (2014). „Microbiota and Pelvic Inflammatory Disease”. Seminars in Reproductive Medicine. 32 (01): 043—049. ISSN 1526-8004. PMC 4148456  . PMID 24390920. doi:10.1055/s-0033-1361822. 
  48. ^ Larsen, Bryan; Hwang, Joseph (2010). „Mycoplasma, Ureaplasma, and Adverse Pregnancy Outcomes: A Fresh Look”. Infectious Diseases in Obstetrics and Gynecology. 2010: 1—7. ISSN 1064-7449. doi:10.1155/2010/521921. 
  49. ^ Workowski K, Berman S (2006). „Sexually transmitted diseases treatment guidelines, 2006.” (PDF). MMWR Recomm Rep. 55 (RR–11): 1—94. PMID 16888612. Архивирано (PDF) из оригинала 27. 9. 2006. г. 
  50. ^ Wu J, Chen C, Sheen I, Lee S, Tzeng H, Choo K (1995). „Evidence of transmission of hepatitis D virus to spouses from sequence analysis of the viral genome”. Hepatology. 22 (6): 1656—60. PMID 7489970. doi:10.1002/hep.1840220607. 
  51. ^ Farci, P. (2003). „Delta hepatitis: an update”. J Hepatol. 39 (Suppl 1): S212—9. PMID 14708706. doi:10.1016/S0168-8278(03)00331-3. 
  52. ^ Shukla N, Poles M (2004). „Hepatitis B virus infection: co-infection with hepatitis C virus, hepatitis D virus, and human immunodeficiency virus”. Clin Liver Dis. 8 (2): 445—60,viii. PMID 15481349. doi:10.1016/j.cld.2004.02.005. 

Литература uredi

Спољашње везе uredi

Класификација
Спољашњи ресурси


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Полно_преносиве_болести&oldid=27550008”