Porodica Nobel

Porodica Nobel istaknuta je švedska i ruska porodica koja je usko povezana sa istorijom Švedske i Rusije u 19. i 20. veku. Njeno nasleđe uključuje izuzetan doprinos filantropiji i razvoju industrije naoružanja i naftne industrije. Neki od njenih najistaknutijih članova su Imanuel Nobel mlađi, inženjer koji je razvio podvodne pomorske mine i pronalazač rotacionog struga koji se koristio za proizvodnju šperploče, Ludvig Nobel, osnivač Branobela i jedan od najbogatijih i najvažnijih ljudi u Rusiji tog vremena, i Alfred Nobel, pronalazač dinamita koji je ostavio veći deo svog imanja za stvaranje Nobelovih nagrada.

Poreklo

Porodica Nobel potiče iz sela Östra Nöbbelöv u Skaniji, otuda i ime. Prvi član bio je Petrus Olai Nobelius (1655–1707) koji se oženio Vendelom Rudbek (1668–1710), ćerkom poznatog švedskog naučnika Ulofa Rudbeka Starijeg, poznatog i kao Olof Rudbek.^[1]

Dostignuća

Članovi porodice Nobel poznati su ne samo po svom interesovanju za umetnost, već i po svojim inventivnim sposobnostima, koje se ponekad nazivaju Rudbeckovskom osobinom, nasleđenom od svog pretka Ulofa Rudbeka Starijeg. ^[2] Imanuel Nobel je bio pionir razvoja podvodnih rudnika, dizajnirao neke od prvih parnih mašina za pogon ruskih brodova, instalirao prve sisteme centralnog grejanja u ruskim domovima i bio je prvi koji je razvio modernu šperploču (sečenu rotacionim strugom). Jedan od njegovih sinova, Ludvig Nobel, bio je osnivač Fabrike mašina Ludvig Nobel, velikog koncerna za naoružanje i pronalazača Nobelovog točka. Ludvig je takođe bio osnivač Branobela, najistaknutije ruske naftne industrije svog vremena, i pokrenuo je prve svetske tegljače i tankere na dizel motor, pored izgradnje prvog evropskog gasovoda. ^[3] Alfred Nobel, koji je umro bez dece, bio je pronalazač dinamita i osnivač Nobelovih nagrada za čije je stvaranje ostavio najveći deo svog imanja.

Porodica Nobel je osnovala nekoliko društava, uključujući Nobelovo porodično društvo, privatno društvo u čije članstvo mogu da budu samo potomci Imanuela Nobela, mlađeg, Nobelovu fondaciju, privatno društvo koje upravlja nagradama Alfreda Nobela, i Nobelov dobrotvorni fond. Naime, direktor Nobelove fondacije Majkl Solman i izabrani šef porodice Nobel ne odobravaju instituciju Nobelovog dobrotvornog fonda. ^[4]

Porodica Nobel je takođe zastupljena na ceremoniji dodele Nobelovih nagrada, koja se održava u Stokholmu svake godine. Godine 2007. Nobelova porodična arhiva koja se čuva u Arhivu u Lundu upisana je u UNESCO-ov registar Pamćenje sveta. ^[5]

Članovi

Olof Nobelijus (1706–1760), umetnik, (v.1750) Ana Kristina Valin (1718–1787)
- Imanuel Nobel Stariji (1757–1839), lekar, (v.1.) Ana Kristina Rosel (1760–1795.), (v.2.) Brita Katarina Alberg (1770–1823)
  - Imanuel Nobel Mlađi, (1801–1872), (venčani 1827 ^[6] ^[7]) - Andrieta Ahlsel (1803–1889) ^[8]

Potomci Imanuela Mlađeg, i Andriete Nobel

Robert Nobel (1829–1896), pionir ruske naftne industrije, (venčani 1860) - Pauline Lenngrén (1840–1918)
Ludvig Nobel (1831–1888), osnivač Branobela i njegov prvi predsednik, (venčan 1. put 1858) - Mina Ahlsell (1832–1869) i (venčan 2. 1871) - Edla Constantia Collin (1848–1921)
Alfred Nobel (1833–1896), pronalazač dinamita, ustanovio je Nobelovu nagradu
Emil Oskar Nobel (1843–1864)

Potomci Roberta i Pauline Nobel

Hjalmar Imanuel Nobel (1863–1956), (venčani 1923) - Grofica Anna Sofia Posse (1895–1975)
Ingeborg Sofija Nobel (1865–1939), (venčani 1894) - Grof Carl von Frischen Ridderstolpe(1864–1905)
Ludvig Emanuel Nobel (1868–1946), (venčani 1895) - Valborg Wettergrund (1869–1940)
Tajra Elizabet Nobel (1873–1897)

Potomci Ludviga i Mine Nobel

Emanuel Nobel (1859–1932), drugi Branobelov predsednik
Karl Nobel (1862–1893), venčan sa Mary Landzert (1865–1928)
- Andriete Nobel-Tiden (1890–1976), (venčani 1912) - Eberhard Tiden (1885–1968)
  - Birgit Maria Andriette Tydén (1913–2002)
  - Carl Eberhard Tydén (1916–2012)
  - Karl Göran Eugene Tydén (1918–1996)
- Mimi Nobel-Hogman (1891–1938), (venčani 1914) - Gustav Hogman (1888–1947)
  - Ula Meri Elizabet (rođena 1916), (venčani 1939) - Baron Sigvard Gustaf Beck-Friis (rođen 1913)
    - Baronica Kristina Meri Sesilija (rođena 1943), (venčani 1968), (rastati 1981) - Žan-Klod Andre (rođen 1945)
      - Aleksandra Andre (rođena 1970)
    - Baron Joakim Bek Fris (rođen 1946)
    - Baronica Elisabeth Ulla Alice (rođena 1950), (venčani 1986) - Baron Erik Ottoson Thott (rođen 1954.)
  - Karl Gösta Bertie Högman (1918–1994), (venčani 1953) - Chris Lundquist (1930–2011)
    - Karl Gösta Jack Högman (rođen 1954), (venčani 1984) - Susanne Rosén (rođena 1957)
      - Mimmi Birgitta Ellinor Högman-Nobel (rođena 1991)
    - Anna Mary Gill Högman-Granath (rođena 1962), (venčani 1990) - Ingemar Granath
  - Tom Åke Emanuel Högman (1922–1991)
Anna Nobel Nobel-Sjögren (1866–1935)

Potomci Ludviga i Edle Nobel

Ester Vilhelmina (Mina) Nobel-Olsen (1873–1929)
- Alf Igor Nobel (1898–1968, rođen Olsen), (venčani 1921) - Ester Matilda Džonsen (1898–1978)
  - Hans Emanuel Nobel (rođen 1922)
  - Edla (Lisle) Nobel-Nordenfelt (rođena 1923)
  - Klas Nobel (1930–2021)
- Edla Nobel (1899–1996, rođena Olsen), (venčana 1. put 1920) - Rodžer Daudi (1889–1933), (venčana 2. put 1934) - grof Médéric Claret de Fleurieu (1893–1968)
  - Irline Aglaé Marie Nadine Claret de Fleurieu (rođena 1935), (venčani 1956) - Grof Henri Lombard de Buffières de Rambuteau (1925–1991)
    - Jean-Marie de Buffières de Rambuteau (rođena 1957)
    - Marie Edla de Buffières de Rambuteau (rođena 1958)
    - Claude de Buffières de Rambuteau (rođen 1959), (venčani 1991) - Diane Claret de Fleurieu (rođena 1961)
      - Astrid de Buffières de Rambuteau (rođena 1991)
        
        Mathilde de Buffières de Rambuteau (rođena 1993)
        
        Cécile de Buffières de Rambuteau (rođena 1995)
    - Philibert de Buffières de Rambuteau(rođen 1966)
    - Charles de Buffières de Rambuteau (rođen 1968)
  - Grof Patrik Kamil Alfred Klare de Flerje (rođen 1938), (venčani 1967) - Anne Viguier (rođena 1941)
    - Sylvie Claret de Fleurieu (rođena 1968.)
    - Médéric Claret de Fleurieu (rođen 1969.)
    - Sabine Claret de Fleurieu (rođena 1971.)
- Leif Jurij Nobel (1901–1938, rođen Olsen), (venčani 1930) - Anna Elisabeth Mellén (1905–2003)
  - Piter Nobel (rođen 1931)
  - Eva Nobel (rođena 1935)
Ludvig Alfred (Lulu) Nobel (1874–1935), (venčani 1901) - Meri (Mini) Džonson (1876–1953)
- Meri Lorna Nobel (1902–1911)
- Ludvig Manuel Nobel (1904–1911)
- Emanuel Persi Ludvig Aleksis Nobel (1913–1987)
  - Filip Nobel (1970-2016) (venčani 2007) - Chantal Cordilhac (rođena 1962)
    - Kloi Nobel (rođena 2007)
Ingrid Hildegard Nobel-Ahlqvist (1879–1929)
Marta Helena Nobel-Olejnikov (1881–1973), (venčani 1905) - Georgij Pavlovitj Oleinikoff (1864–1937)
- Nils Nobel-Oleinikoff (1905–1990, rođen Oleinikov), poslednji predsednik Branobela, (venčan 1. put 1933) - Herta Frieda ter Meer (1911–1939) - (venčan 2. put 1943) - Dora Ahlqvist (1906–1985)
  - Peter Nobel-Oleinikov (rođen 1937), (venčani 1998) - Ana fon Holštajn (rođena 1943)
  - Nils Nobel-Olejnikov (rođen 1944), (venčani 1968) - Monique de Lamare-Singery (1947–1995)
    - Christianne Nobel-Oleinikoff (rođena 1970), (venčani 2006) - Bruno Ferraz-Coutinho (rođen 1972)
- Sven Nobel-Olejnikov (rođen Olejnikov)
  - Majkl Nobel (-Olejnikov)
Rolf Nobel (1882–1947)
Emil Valdemar Ludvig Nobel (1885–1951)
Gustaf Oskar Ludvig (Gosta) Nobel (1886–1951)

Vidi još

Reference

^ Tolf, Robert (1976): The Russian Rockefellers : the saga of the Nobel family and the Russian oil industry Hoover Institution Press, Stanford University. Tolf, Robert W. (1976). The Russian Rockefellers: The Saga of the Nobel Family and the Russian Oil Industry. Hoover Institution Press, Stanford University. str. 1. ISBN 0-8179-6581-5.
^ Schück, Henrik, Ragnar Sohlman, Anders Österling, Carl Gustaf Bernhard, the Nobel Foundation, and Wilhelm Odelberg, eds. Nobel: The Man and His Prizes. 1950. 3rd ed. Coordinating Ed., Wilhelm Odelberg. New York: American Elsevier Publishing Company, Inc.. . 1972. str. 14. ISBN 978-0-444-00117-7. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). (Originally published in Swedish as Nobelprisen 50 år: forskare, diktare, fredskämpar.)
^ Yergin, Daniel (2003): The Prize: the Epic Quest for Oil, Money and Power, Free Press. Yergin, Daniel (1992). The Prize: The Epic Quest for Oil, Money, and Power. Simon & Schuster. str. 58. ISBN 0-671-79932-0.
^ Feder, Barnaby J. (2007-10-18). „The Nobel Prize That Wasn't”. The New York Times. Pristupljeno 2007-10-18.
^ „Mémoire du monde | Organisation des Nations Unies pour l'éducation, la science et la culture”. portal.unesco.org. Arhivirano iz originala 20. 4. 2007. g. Pristupljeno 12. 1. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Nilzén, Göran (2004). „Immanuel Nobel - mångsysslaren med ett växlingsrikt liv”. Personhistorisk Tidskrift (na jeziku: Swedish). 100 (2): 157—162. Pristupljeno 21. 10. 2019.
^ Fant, Kenne (1993). Alfred Nobel: A Bibliography. Prevod: Ruuth, Marianne. New York: Arcade Publishing, Inc. str. 14.
^ Åsbrink, Brita (2001): Ludvig Nobel: "Petroleum har en lysande framtid!" Wahlström & Widstrand. Åsbrink, Brita (2001). Ludvig Nobel: "Petroleum har en lysande framtid": En historia om eldfängd olja och revolution i Baku. Wahlström & Widstrand. str. 19. ISBN 978-91-46-18181-1.

Spoljašnje veze

Kako je porodica Nobel osnovala rusku naftnu industriju

[1] Tolf, Robert (1976): The Russian Rockefellers : the saga of the Nobel family and the Russian oil industry Hoover Institution Press, Stanford University. Tolf, Robert W. (1976). The Russian Rockefellers: The Saga of the Nobel Family and the Russian Oil Industry. Hoover Institution Press, Stanford University. str. 1. ISBN 0-8179-6581-5.

[2] Schück, Henrik, Ragnar Sohlman, Anders Österling, Carl Gustaf Bernhard, the Nobel Foundation, and Wilhelm Odelberg, eds. Nobel: The Man and His Prizes. 1950. 3rd ed. Coordinating Ed., Wilhelm Odelberg. New York: American Elsevier Publishing Company, Inc.. . 1972. str. 14. ISBN 978-0-444-00117-7. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). (Originally published in Swedish as Nobelprisen 50 år: forskare, diktare, fredskämpar.)

[3] Yergin, Daniel (2003): The Prize: the Epic Quest for Oil, Money and Power, Free Press. Yergin, Daniel (1992). The Prize: The Epic Quest for Oil, Money, and Power. Simon & Schuster. str. 58. ISBN 0-671-79932-0.

[4] Feder, Barnaby J. (2007-10-18). „The Nobel Prize That Wasn't”. The New York Times. Pristupljeno 2007-10-18.

[5] „Mémoire du monde | Organisation des Nations Unies pour l'éducation, la science et la culture”. portal.unesco.org. Arhivirano iz originala 20. 4. 2007. g. Pristupljeno 12. 1. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[6] Nilzén, Göran (2004). „Immanuel Nobel - mångsysslaren med ett växlingsrikt liv”. Personhistorisk Tidskrift (na jeziku: Swedish). 100 (2): 157—162. Pristupljeno 21. 10. 2019.

[7] Fant, Kenne (1993). Alfred Nobel: A Bibliography. Prevod: Ruuth, Marianne. New York: Arcade Publishing, Inc. str. 14.

[8] Åsbrink, Brita (2001): Ludvig Nobel: "Petroleum har en lysande framtid!" Wahlström & Widstrand. Åsbrink, Brita (2001). Ludvig Nobel: "Petroleum har en lysande framtid": En historia om eldfängd olja och revolution i Baku. Wahlström & Widstrand. str. 19. ISBN 978-91-46-18181-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]