Портал:Kulinarstvo/Voće i povrće
Voće i povrće su važne namernice u ishrani. Sadrže neophodne vitamine i minerale neophodne ljudskom organizmu.
Voće je bogat izvor vitamina, mada ih, u poređenju sa povrćem, voće sadrži manje. Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i karotina. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u cijelom plodu. Najviše ga ima u ljusci i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je karotin. Najviše ga sadrže: kajsija, ananas, suva šljiva, breskva, lubenica itd. U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: K, E, vitamine B grupe.
Povrće je termin koji se upotrebljava u kulinarstvu, a odnosi se na biljke ili delove biljke koji se koriste za ishranu.U biologiji podela na voće i povrće ne postoji, jer se u ishrani koriste raličiti biljni organi (plodovi, semena, korenje, podzemna i nadzemna stabla, listovi i cvetovi) pa ih nije moguće klasifikovati u iste kategorije.
Izabrano voće
Kajsija (lat. Prunus armeniaca, tur. kayısı), takođe poznata po imenu „marelica“, je kontinentalna koštuničava voćka koja zajedno sa šljivama, bademima, breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus familije Rosaceae.
Centar nastanka i prirodni areal ove vrste teško je definisati, usled rane domestifikacije (3 milenijum p.n.e.) Kajsije najverovatnije potiču iz predela Srednje Azije i severoistočne Kine, iz oblasti u blizini ruske granice. Moguće je da prirodni areal vrste obuhvata i Korejsko poluostrvo i Japan. Kajsija, iako to njeno botaničko ime sugeriše, ne potiče iz Jermenije. U Jermeniju su kajsije stigle posle 3000 godina, šireći se duž Puta svile. Odatle su je Rimljani, oko 70. godine pre nove ere, proširili po celoj Evropi.
Danas, divlje (nedomestifikovane) jedinke kajsije rastu u veoma malim grupama u Kini, Kazahstanu, Kirgiziji i Uzbekistanu. Usled male brojnosti ovih populacija, vrsta Prunus armeniaca smatra se ugroženom.
...dalje
Izabrano povrće
Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Vrsta je domestifikovana u južnom Peruu, a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka.
Krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, a bio je vrlo značajan za nestanak gladi u Evropi. U ljudskoj ishrani se upotrebljava kuvan i pečen dok je sirov blago otrovan. Industrijskim postupkom od krompira se dobija skrob, a sečenjem krompira na tanke listiće, zatim odstranjivanjem skroba i pečenjem u vrelom ulju dobija se čips. Krompir napada insekt krompirova zlatica koja može biti pogubna za rod.