Pojednostavljeno kinesko pismo

Pojednostavljeno kinesko pismo ili uprošćeno kinesko pismo (pojed. kin. 简化字 / 简体字, trad. kin. 簡化字 / 簡體字, pin. Jiǎnhuàzì / Jiǎntǐzì), jedan je od dva standardna kompleta kineskih znakova, savremenog kineskog pisanog jezika. Oni se uglavnom temelje na popularnim rukopisima kurzivnog oblika koji se sastoje od grafičkih ili fonetskih simplifikacija „tradicionalnih“ oblika koji su korišćeni u štampanom tekstu više od hiljadu godina. Vlada Narodne Republike Kine unapređuje ih za upotrebu prilikom štampe u pokušaju da poveća pismenost. Pismo se službeno koristi u Narodnoj Republici Kini, Singapuru, Maleziji i Ujedinjenim nacijama.

Pojednostavljeno kinesko pismo
Tip	Logogram
Jezici	Kineski
Vremenski period	od 1956.
Porodica	zapisi na oklopima kornjača pečatno pismo činovničko pismo tradicionalno kinesko pojednostavljeno kinesko pismo
Sestrinski sistem	kanđi, ču nom, handža, kitansko pismo, bopomofo
Pravac	sleva nadesno
ISO 15924	Hans, 501

Tradicionalno kinesko pismo se trenutno koristi u Republici Kini, Hongkongu i Makau. Prekomorske kineske zajednice uglavnom koriste tradicionalne znakove, a uprošćeni znakovi postepeno dobijaju popularnost među kineskim emigrantima. Istovremeno, tradicionalno pismo povećava prestiž u Narodnoj Republici Kini.

Uprošćeni oblici karaktera su napravljeni smanjivanjem broja poteza i pojednostivljanjem oblika značajnih tradicionalnih kineskih znakova. Neki znakovi su pojednostavljeni koristeći regularna pravila, na primjer, zamenivši sve pojave određenog dela sa jednostavnijom varijantom. Međutim, neki znakovi su pojednostavljeni neregularno, a neki uprošćeni karakteri su pojednostavljeni drukčije i nepredvidljivo u odnosu na tradicionalne znakove. Konačno, mnogi znakovi su netaknuti tokom pojednostavljenja i tako su oni isti u tradicionalnom i uprošćenom kineskom pismu.

Veličina promena

Izdanje: „Kompletan spisak uprošćenih karaktera“ (kin: 简化字总表), najavljen u 1986. godini, sadrži sljedeće:

• Nacrt 1, koja sadrži 350 pojedinačnih uprošćenih karaktera, koji nikada ne mogu da se koriste kao uprošćene komponente karaktera
• Nacrt 2, koji sadrži 132 uprošćenih karaktera i 14 uprošćenih ključeva koji se ne mogu samostalno koistiti
• Nacrt 3, spisak 1753 karaktera koji su uprošćeni u skladu sa nacrtom 2. Ova lista nije iscrpljena, tako da karakter koji može biti uprošćen u skladu sa nacrtom 2 treba biti uprošćen iako se nije pojavio u nacrtima 1, 2 ili 3.

Izdanje: „Serija jedan organizacija spiska varijantnih karaktera“ (pin: Di yi pi yitizi zhengli biao) objašnjava neke od razlika između pravopisa kontinentalne Kine i Hongkonga i Tajvana. Iako to nisu tehnička „uprošćenja“, oni se često gledaju kao takve, jer je krajnji efekat isti. Sadrži 1027 varijantnih karaktera koji se smatraju zastarelim od konačne revizije 1993. godine. Neki od njih su zastareli u Tajvanu i Hongkongu a drugi su i dalje u upotrebi.

Nakon Drugog svjetskog rata, i Japan je uprostio niz kineskih znakova (kanđi) koji se koristi u japanskom jeziku. Novi oblici se zove shinđitai. U odnosu na kinesku, japanska reforma je bila više usmjerena, utičući na samo nekoliko stotina karaktera i zamjenjuje ih sa pojednostavljenim oblicima, od kojih su većina već u upotrebi u japanskom rukopisnim originalima. Broj znakova, koji se koristi, takođe je smanjen i formalni spiskovi znakova koji treba da se nauče tokom svakog razreda škole su osnovani.

Poreklo i istorija

Iako je većina uprošćenih kineskih slova koji se danas upotrebljavaju, rezultat rada komisija vlade Narodne Republike Kine pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka, pojednostavljenje slova potiče od prije formacije Narodne Republike Kine 1949. godine.

Kurzivni pisani tekst skoro uvek sadrži uprošćena slova. Uprošćeni oblici koji se koriste u štampanom tekstu su uvek postojali. Oni datiraju čak iz dinastije Ćin (221 — 206. p. n. e.), iako su raniji pokušaji uprošćenja u stvari rezultovali povećanjem znakova.

Jedan od najranijih predlagača za uprošćenje je Lufei Kui, koji je predložio 1909. godine da se koriste pojednostavljeni karakteri u obrazovanju. U godinama nakon Pokreta 4. maja 1919. godine, mnogi antiimperijalistički kineski intelektualci su tražili načine da modernizuju Kinu. Tradicionalna kultura i vrednost, kao što je Konfucijanizam je bila osporena. Zatim, ljudi u pokretu su smatrali da je tradicionalni kineski sistem pisanja prepreka za modernizaciju Kine i zato su predložili da se započne reforma. Predloženo je da se kineski sistem pisanja pojednostavi ili potpuno ukine.

Fu Sinian, jedan od vođa Pokreta 4. maja, je zvao kineske karaktere: „pisanje demona volova i bogova zmija“.

Lu Sjin, poznati kineski autor u 20. veku, izjavio je: „Ako kineska slova ne budu uništena, Kina će umreti“.

Tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka, razgovori o uprošćenju slova su se vodili unutar Kuomintang vlade. Veliki broj kineskih intelektualaca i pisaca su već dugo tvrdili da će se povećati pismenosti u Kini ako se uproste kineska slova. 324 uprošćenih slova koje je prikupio Ćijen Sjuentung službeno su uvedeni 1935, kao tabela 1. serije uprošćenih slova ali su suspendovani 1936. godine.

Narodna Republika Kina je izdala svoj prvi krug zvaničnih pojednostavljenja slova u dva dokumenta, prvi 1956, a drugi 1964. godine. Pedesetih i šezdesetih godina, dok je konfuzija oko uprošćenja slova i dalje bujala, prelazni karakteri koji su mešali pojednostavljene delove sa delovima koji je trebalo da budu još uprošćeni su se pojavili na kratko vreme, a zatim nestali.

Unutar Kine dalje uprošćavanje slova je postalo povezano sa levičarima Kulturne revolucije, što je kulminiralo drugim talasom uprošćavanja slova (poznato kao erđijen), koji su objavljeni 1977. Delom zbog neudobnosti koja se osećala nakon Kulturne revolucije i Maove smrti, drugi krug uprošćenja je loše primljen, i 1986. vlasti su potpuno povukle drugi talas.

Kasnije iste godine, vlasti su donele konačan spisak uprošćenja, koja je identična spusku iz 1964. godine, osim za šest promena uključujući i tri slova koja su uprošćena u prvom krugu.

Nakon prekida uprošćivanja drugog kruga, NR Kina je izjavila da je želela da drži kineski pravopis stabilnim. Godinama kasnije 2009. godine, kineska vlada je objavila veliku reviziju spiska na kojoj ima 8300 znakova. Nikakva nova uprošćenja nisu uvedena. Međutim, šest slova koja su prethodno navedene kao „tradicionalni“ oblik koji su bile uprošćene, kao i 51 drugih „varijanta“ likova su vraćena na standardnom spisku. Pored toga, ortografije (npr. oblik poteza) za 44 znakova su se malo izmenile.

Uprava za jezik je proglasila vreme otvorenog komentara do 31. avgusta 2009. za povratne primedbe od javnosti.

Singapur je prošao kroz tri uzastopna kruga uprošćenja slova, konačno stižući na isti skup pojednostavljenih karaktera kao Kina. Prvi krug, koji se sastoji od 498 pojednostavljenih slova od 502 tradicionalni slova, proglasilo je Ministarstvo prosvete 1969. godine. Drugi krug, koji se sastoji od 2287 pojednostavljenih slova, proglašen je 1974. Drugi skup je imao 49 razlika od kineskog sistema, koje su bile uklonjene u finalnoj rundi 1976. Godine 1993, Singapur je usvojio šest revizija od strane Kine 1986. godine. Međutim, za razliku od Kine gde se lična imena mogu registrovati samo koristeći uprošćena slova, roditelji imaju opciju registrovanja imena dece tradicionalnim slovima u Singapuru.

Malezija je proglasila skup uprošćenih slova 1981. godine, koje su bile potpuno identične uprošćenim slovima koje su se koristili u kontinentalnoj Kini. Škole na kineskom jeziku koriste ova slova.

Način uprošćenja

Postoji nekoliko načina na koji su karakteri uprošćeni:

1. Zamjenjivanjem komplikovane komponente zajedničkih karaktera sa uprošćenim oblicima:
   • 對 → 对; 觀 → 观; 風 → 风; itd.
2. Promjena fonetike:
   • 潔 → 洁; 鄰 → 邻; 極 → 极; itd.
3. Izostavljanjem celih delova:
   • 廣 → 广; 寧 → 宁; 滅 → 灭; itd.
4. Korištenje štampanog lika rukopisnih oblika (uproš: 草书楷化; trad: 草書楷化; pin: cǎoshūkǎihuà):
   • 書 → 书; 長 → 长; 馬 → 马; itd.
5. Usvajanje drevne forme koje su jednostavniji u obliku:
   • 涙 → 泪; 網 → 网; 傑 → 杰; itd.
6. Stvaranjem novih ključ-ključ spojeva:
   • 體 → 体; 塵 → 尘; 竃 → 灶; itd.
7. Stvaranjem novih ključ-fonetičkih spojeva:
   • 護 → 护; 驚 → 惊; 膚 → 肤; itd.
8. Spajanjem karaktera u drugi jedan koji zvuči isto ili slično:
   • 餘 → 余; 穀 → 谷; 後 → 后; itd.
9. Spajanjem nekoliko karaktera u novostvoreni i jednostavniji karakter:
   • 髮 & 發 → 发; 儘 & 盡 → 尽; itd.
10. Sistematično uprošćavanje oblika, tako da svaki lik koji ga koristi se uprošćuje:
    • 門 → 门; 閉 → 闭; 問 → 问; itd. (dva izuzetka na ovu vrstu pojednostavljivanja su riječi za „otvoren“: 開 → 开, i riječ za „zatvoren“ 關 → 关 gde je ključ za vrata (門) potpuno izostavljen.)

Zato što su tradicionalni karakteri ponekad spojeni, zbunjenost može da nastane kada klasični kineski tekstovi su štampani u uprošćenim karakterima. U rijetkim slučajevima, uprošćeni karakteri zapravo postaju u jedan ili dva poteza složeniji od svojih tradicionalnih karaktera zbog logičke revizije. Jedan primjer ovoga je 搾 koji mapira na prethodno postojeću varijantu forme 榨. Ključ „ruka“ na levoj strani (扌) sa tri poteza, je zamenjen sa „stablo“ ključem (木), sa četiri poteza.

Distribucija i korištenje

Uprošćena kineska slova na znaku u Kini

Narodna Republika Kina, Singapur i Malezija uglavnom koriste uprošćena slova. Oni se pojavljuju vrlo retko u štampanom tekstu proizvedeno u Hongkongu, Makau, Tajvanu, i prekomorskim kineskim zajednicama, ali postaju sve više rasprostranjeni otkad se Kina otvara prema svetu.

Nasuprot tome, kontinentalna Kina uviđa povećanje korištenja tradicionalnih oblika, gde se često koriste na znacima i logoima.

Veb stranice

Radna grupa WWW Konzorcijuma za internacionalizaciju preporučuje korištenje jezičke oznake zh-Hans za vrednost atributa za jezik i jezilkog sadržaja (Content-Language) da bi se navelo da je sadržaj stranice u uprošćenim kineskim slovima.