Википедија

Praški Mali Isus

Praški Mali Isus (češ. Pražské Jezulátko: šp. Niño Jesús de Praga) je voskom presvučena drvena statua Deteta Isusa iz 16. veka koje drži šar, španskog porekla, i nalazi se u Crkvi Bosonogih karmelićana Gospe Pobednice u okrugu Mala Strana, u Pragu, Češka. Prvi put se pojavila 1556. godine; pobožne legende tvrde da je statua nekada pripadala Tereziji Avilskoj i da ju je 1628. godine karmelićanima poklonila princeza Poliksena od Lobkovica.

Praški Mali Isus

Sliku redovno oblače monahinje karmelićanke u luksuzne tkanine sa carskim regalijama i zlatnom krunom; njegova leva ruka drži šar, a desna je podignuta u znak blagoslova.[1] Poštuje se na Božić i prve nedelje maja u znak sećanja na stogodišnjicu i „episkopsko krunisanje“ 1655.[2]

Istorija

uredi

Tačno poreklo statue Malog Isusa nije poznato, ali istorijski izvori ukazuju na skulpturu Svetog Deteta sa pticom u desnoj ruci koja se trenutno nalazi u cistercitskom manastiru Santa Marija de la Valbona u oblasti Asturija, u Španiji, koja je isklesana oko 1340. Mnoge druge skulpture Malog Isusa takođe su rezbarili poznati majstori širom Evrope u srednjem veku. Česta skulptura u ranom srednjem veku, sa pticom koja simbolizuje ili dušu ili Svetog Duha. Skulpture Svetog Deteta su bile obučene u carske regalije koje su odražavale aristokratsku modu tog perioda.[3]

Jedna legenda kaže da je monah u napuštenom manastiru negde između Kordobe i Sevilje imao viziju malog dečaka koji mu je rekao da se moli. Monah je proveo nekoliko sati u molitvi, a zatim je napravio figuru deteta.[4]

Dinastija Habzburga počela je da vlada Kraljevinom Češkom 1526. godine; kraljevina je razvila bliske veze sa Španijom. Statua se prvi put pojavila 1556. godine, kada je Marija Maksimilijana Manrikez de Lara i Mendoza donela sliku u Češku nakon udaje za češkog plemića Vratislava od Pernstina. Stara legenda u porodici Lobkovic kaže da je Marijinoj majci, Donji Izabeli, statuu dala sama Terezija Avilska.[5] Marija je porodično nasleđe dobila kao svadbeni poklon. Godine 1587. dala ga je svojoj ćerki Polikseni, prvoj princezi Lobkovic kao svadbeni poklon.

Godine 1628. princeza Poliksena fon Lobkovic je poklonila statuu osiromašenim bosonogim karmelićanima (Bela braća).[6] Predstavljajući ga, pobožna princeza Poliksena od Lobkovica je rekla:

"Dragi Oci, donosim vam ono najdraže što posedujem. Poštujte ovo i nikad nećete biti siromašni".[7]

Statua je postavljena u oratorijumu manastira Gospe Pobednice u Pragu, gde su se dva puta dnevno pred njom prinosile posebne pobožnosti Isusu. Karmelićani iskušenici su ispovedali zavet siromaštva u prisustvu Božanskog deteta. Pošto je čuo za privrženost i potrebe karmelićana, car Ferdinand II iz kuće Habzburga poslao je 2.000 florina i mesečnu stipendiju za njihovu podršku.

 
Crkva Gospe Pobedonosne, u Maloj Strani, Prag, Češka.

Godine 1630. novicijat karmelićana je prebačen u Minhen. Nemiri u Češkoj zbog Tridesetogodišnjeg rata doveli su doprekida specijalnih pobožnosti, a 15. novembra 1631. vojska švedskog kralja Gustava Adolfa zauzela je glavni grad Češke. Karmelićanski samostan je opljačkan, a lik Praškog Malog Isusa bačen u gomilu smeća iza oltara. Ovde je ležao zaboravljen sedam godina, odlomljenih ruku, sve dok ga 1637. godine nije ponovo pronašao otac Kirilo i stavio ga u crkveni oratorijum. Jednog dana, dok se molio pred kipom, Kirilo je tvrdio da je čuo glas kako kaže:

"Smiluj se na mene, i ja ću se smilovati na tebe. Daj mi ruke i daću ti mir. Što me više poštuješ, ja ću te više blagosloviti."

Od tada, statua je ostala u Pragu i privukla je mnoge poklonike širom sveta da odaju počast Svetom Detetu. Tvrdnje o blagoslovima, uslugama i čudesnim isceljenjima izneli su mnogi koji su se obraćali Malom Isusu.[8]

Godine 1739, karmelićani austrijske provincije formirali su posebnu pobožnost osim svog redovnog apostolata. Godine 1741. statua je premeštena na epistolnu stranu crkve Gospe Pobednice u Pragu.

Kopije Malog Isusa stigle su u Poljsku 1680. godine i bile su popularne u poljskim domovima i Bohemiji uopšte, gde su kopije obično smeštane u staklene zabate.[9][10] Nakon početka ere kontrareformacije u 17. veku, statua se proširila među hrišćanskim zajednicama Južne Afrike, Australije, Kariba, Tajlanda i Šri Lanke.[11]

Opis

uredi

Statua je visoka 48 cm, drvena je i premazana voskom i predstavlja Dete Isusa. Površina voska je prilično krhka. Da bi se zaštitila lomljiva voštana površina, donja polovina ispod struka je zatvorena u srebrnu kutiju.[12]

Od 1788. podignuta dva prsta statue nose dva prstena, kao poklon zahvalnosti plemenite češke porodice za izlečenje njihove ćerke. Neki raniji zapisi ukazuju da je originalna perika verovatno bila bela.[6]

 
Nemačka kopija statue, sa belom perikom umesto tradicionalne plave kose, oko. 1870. godine

Odeća

uredi

Dobrotvori su poklonili nekoliko skupih vezenih odeždi. Među poklonjenim su i oni od carice Marije Terezije i austrijskog cara Ferdinanda I, koje su sačuvane do danas. Značajan odevni predmet u kolekciji je ogrtač od hermelina postavljen na statuu prve nedelje posle Uskrsa, na dan godišnjice krunisanja statue od strane nadbiskupa Praga Ernsta Adalberta fon Haraha 4. aprila 1655. 1713. počinje da se menja odeća prema liturgijskim normama. Ostala vredna odeća koju nosi lik su odežde optočene raznim dragim kamenjem, vezene zlatom i od svilene tkanine, kao i ručno rađene čipke prilagođene namenski za statuu.

Boje odežde prema praznicima:

  • Zeleno - obično vreme
  • Purpurno – Veliki post, Sretenje i Advent
  • Crvena ili zlatna – Božić i Uskrs
  • Kraljevsko plavo - Bezgrešno začeće/Uspenje

Figura obično prati odeću sa šemom boja koju koriste katolički sveštenici, kao predstavljanje svog sveštenstva.

Odanost

uredi

U aprilu 1639. švedska vojska je započela opsadu grada Praga. Uplašeni građani požurili su ka svetilištu Praškog Malog Isusa jer su se danonoćno održavale službe u crkvi Gospe Pobedonosne u Maloj strani. Kada je vojska odlučila da se povuče, zahvalni stanovnici su to pripisali čudesnom Svetom Detetu. Tradicija procesije Malog Isusa i krunisanja traje do danas. Ova ceremonija je završni vrhunac godišnjeg praznika Malog Isusa u Pragu.

Praznik Svetog Imena Isusovog je glavni praznik čudesnog deteta.[13]

Mnogi sveci su imali posebnu odanost Malom Isusu. Miniserija iz 1984. Teresa de Jesús prikazuje Terezu Avilsku sa statuom u brojnim scenama. Tereza od Deteta Isusa postavila je statuu u novicijat u Lizijeu, jer je znala za mnoge blagoslove koje je Božansko Dete donelo karmelićanskim iskušenicama u Pragu kada je postavljena u njihovu sredinu.[13]

Statuete Malog Isusa postavljene su u mnogim katoličkim crkvama, ponekad sa citatom: „Što me više poštujete, više ću vas blagosloviti“.[14]

Odanost Praškom detetu i vera u njegovu moć da utiče na vremenske prilike još uvek je jaka u mnogim delovima Irske. Posebno je omiljen svadbeni poklon statue Praškog deteta. Takođe je uobičajeno videti Praškog Isusa izloženog na prozorima kuća u nekim od starijih delova Dablina i praksa da se stavi u živu ogradu ili zakopa u bašti kao poziv za lepo vreme je široko rasprostranjena u oblastima Kork, Dablin, Slajgo i okrugu Lajtrim.[15]

U Irskoj je statua popularna i naziva se „Dete iz Praga“. Irske neveste koje se nadaju sreći i lepom vremenu na dan venčanja ritualno postavljaju kopiju statue ispred svojih domova.[16]

U crkvama američkih država Oklahoma, Konektikat i Mičigen osveštane su statue Praškog deteta.[14]

Rituali

uredi
 
Vikarijatska replika kopija Deteta Isusa iz Praga u svom ogoljenom formatu

Kopije statue Praškog deteta su poštovane u mnogim zemljama katoličkog sveta. U crkvi u kojoj se nalazi original, ritualno je neguju, čiste i oblače crkvene sestre karmelićanke, koje menjaju odeću Bogomladenca u jedan od oko stotinu kostima koje su vernici poklonili.[17][18] Statua je imala posvećenu odeždu za svaki deo crkvenog kalendara. Statua je poštovana, a vernici veruju da Isus ima moć da pruži usluge onima koji se mole.[19] Kopije statue takođe poštuju katolički vernici koji govore španski širom sveta.[20]

Jednom u četiri godine, dve drvene statue Malog Isusa napravljene u Pragu šalju se u različite katoličke crkve sveta. Praška crkva takođe ima posvećenu službu koja svake nedelje šalje kopije statue, razglednice, verske suvenire i druge predmete širom sveta katoličkim poklonicima.[21]

Crkve po uzoru na prašku crkvu osnovane su i drugde, kao što su Sjedinjene Države i Afrika, gde poklonici pevaju, plešu, propovedaju i viču.[22] Pobožno obožavanje deteta Isusa iz Praga nije ograničeno samo na Prag, a tokom 18. veka proširilo se na crkve u srednjoj Evropi. Krajem 19. i početkom 20. veka, kako su gips i metalni kalupi postali pristupačniji, statue Praškog deteta brzo su se proširile u domove moderne Evrope.[23][24]

Papska odobrenja

uredi
 
Figura koja nosi svoju nekadašnju kanonsku krunu, sada se čuva u muzejskoj riznici crkve
 
Hodočasnici u crkvi
  • Papa Lav XII je 24. septembra 1824. izdao dekret o pontifikalnom krunisanju, koji je overio kardinal Pjetro Frančesko Galefi u ime Patrijaršijskog saveta „Vatikanskog kaptola“. To je prva hristološka figura kojoj je dodeljena prestižna čast.
  • Papa Pije X osnovao je Bratstvo Malog Isusa iz Praga pod kanonskim vođstvom Karmelićanskog reda 30. marta 1913. godine. Papsku bulu je potpisao i izvršio kardinal Rafael Meri del Val.[6][25]
  • Papa Benedikt XVI je tokom apostolske posete Češkoj u septembru 2009. posetio crkvu Gospe Pobedonosne u Pragu i poklonio zlatnu krunu sa osam školjki sa brojnim biserima i granatima, koju trenutno nosi statua.[26] Od te godine, „jastučasta kruna“ iz 1924. sada se trajno čuva u karmelićanskom muzeju, izložena iza crkve, dok je kruna od granata koju je poklonio Benedikt ona koju trajno nosi statua.

Kipovi Deteta Isusa poštovani u drugim zemljama

uredi
 
Američka parohija Svetog Jovana Nepomuka u Misuriju čuva figuru Praškog Isusa krunisanog eparhijskom počastima 4. januara 1948. godine.
  • Od 1200. godine, pobožne legende i verska odanost na Iberijskom poluostrvu, među zajednicama Portugala i Španije, Santo Niño de Atocha (dete Santo Ninjo de Atoča) koji nosi korpu obuhvata razne čudesne legende. Legenda je takođe preneta u Meksiko gde su slične hrišćanske mitologije kasnije ponovo stvorene.[27]
  • Od 1499. godine, u Rimu, u Italiji, još jedna slična statua se zove Santo Bambino (bukvalno, „Sveto dete“) i ritualno se poštuje posebno tokom božićne sezone, kao u Bazilici Svete Marije na nebeskom žrtveniku u Rimu.[28][29] Papa Lav XIII dodelio je toj figuri papski dekret o krunisanju 1897.
  • Od 1521. godine, slika Deteta Isusa Santo Niño de Cebú stigla je u Sebu, na Filipinima, sa Ferdinandom Magelanom. Statua se trenutno nalazi u španskoj bazilici sagrađenoj 1739. godine. Godišnja devetodnevna proslava ili devetnica uvedena je 1889. i uključuje procesiju koja se održava u čast statue, privlačeći preko milion hodočasnika svakog januara.[27] Papa Pavle VI dodelio je toj slici papski dekret o krunisanju 1965. godine.
  • Od 1897. godine, u Misuriju, Sjedinjene Američke Države, statua koja se nalazi u parohiji Svetog Jovana Nepomuka dobila je eparhijsko krunisanje 4. januara 1948. od strane njenog paroha, oca Alberta Prokesa. Poštovana statua datira iz 1897. godine, kada ju je u Ameriku doneo Džozef Hesun (1853—1903) iz njegove rodne Čehoslovačke. Pobožni vernici su joj darivali svoj lični nakit, koji je u krunu, privezak i ornamente ugradio juvelir Edgar Šmit.
  • Od 1902. godine, Bambino Gesu of Arenzano u bazilici Arencano je kopija statue koju je donela italijanska markiza Delfina Gavoti iz Savone. Nekadašnju kopiju prvobitno su doneli karmelićani. Papa Pije XI odobrio je dekret o pontifikalnom krunisanju 24. februara 1924, a krunisao ga je kardinal Rafael Meri del Val 6. septembra 1924.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Goto 2016, str. 67–68
  2. ^ Sandra La Rocca (2007). L'enfant Jésus: Histoire et anthropologie d'une dévotion dans l'occident chrétien. Presses Universitaires du Mirail. str. 65—71. ISBN 978-2-85816-857-6. 
  3. ^ „Infant Jesus .com :: Devotion”. www.infantjesus.com. Pristupljeno 2018-10-05. 
  4. ^ „Prague Infant Jesus”. www.prague.cz. Pristupljeno 2018-10-05. 
  5. ^ M. Santini: The Holy Infant of Prague. Martin, Prague, 1995
  6. ^ a b v Ball, Ann. "A Handbook of Catholic Sacramentals," Our Sunday Visitor Publishing Division, Our Sunday Visitor.
  7. ^ Cruz OCDS, Joan Carroll (1995). Miraculous Images of Our Lord. TAN Books and Publishers, Inc. ISBN 0-89555-496-8. 
  8. ^ Wong, Anders, "History of the Infant Jesus of Prague"
  9. ^ Tenazas, Rosa C. (1965). The Santo Niño of Cebu. Catholic Trade School, University of San Carlos. str. 9—10. 
  10. ^ Reilly, LW (1911). Our Young People, Volume 20, Number 6. Wisconsin: St Francis Press. str. 175—176. 
  11. ^ Sally Ann Ness 2016, str. 62–63
  12. ^ "The statue of Infant Jesus of Prague", Our Lady of Victory Church Arhivirano 7 april 2014 na sajtu Wayback Machine
  13. ^ a b „Davies, O.Carm., Peter. "The Miraculous Infant Jesus of Prague"” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 11. 2019. g. Pristupljeno 29. 04. 2022. 
  14. ^ a b J Gordon Melton (2007). The Encyclopedia of Religious Phenomena. Visible. str. 151—152. ISBN 978-1-57859-230-2. 
  15. ^ „The Infant of Prague Irish customs - World Cultures European”. www.irishcultureandcustoms.com. Pristupljeno 2018-10-05. 
  16. ^ Horgan, John (2013). Great Irish Reportage. Penguin Books. str. 382. ISBN 978-1-84488-322-6. 
  17. ^ J. Gordon Melton (2001). Encyclopedia of Occultism & Parapsychology: A-L. Gale. str. Idolatry. ISBN 978-0-8103-9488-9. , Alternate Link
  18. ^ Goto 2016, str. 67–68
  19. ^ Thomas De Witt (1859). Annual Report of the American and Foreign Christian Union, Volume 10, Number 7 (July). American and Foreign Christian Union. str. 217—218. 
  20. ^ Kowalska, Eva (2007). Acta Comeniana, Volume 20-21. Academia. str. 123. ISBN 9788070072912. 
  21. ^ Linda Kay Davidson; David Martin Gitlitz (2002). Pilgrimage: From the Ganges to Graceland : an Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 247—248. ISBN 978-1-57607-004-8. 
  22. ^ Margarita Simon Guillory (2011), Creating Selves: An Interdisciplinary Exploration of Self and Creativity in African American Religion, PhD Thesis, Awarded by Rice University, Advisor: Anthony Pinn, pages 122-128
  23. ^ Bertrand, Régis (2003). La Nativité et le temps de Noël: XVIIe-XXe siècle (na jeziku: French). Publ. de l'Université de Provence. str. 87—95. ISBN 978-2-85399-552-8. 
  24. ^ Reinhardt, Steven G. (2008). „Review: La Nativité et le temps de Noël, XVIIe-XXe siècle”. The Catholic Historical Review. Johns Hopkins University Press. 94 (1): 147—149. S2CID 159896901. doi:10.1353/cat.2008.0002. 
  25. ^ National Shrine of the Infant Jesus of Prague Arhivirano 30 avgust 2012 na sajtu Wayback Machine
  26. ^ "Child of Prague", Czech Republic, Land of Stories
  27. ^ a b Brockman 2011, str. 494–495, 236–238
  28. ^ Sandra La Rocca 2007, str. 65–71 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFSandra_La_Rocca2007 (help)
  29. ^ Brockman, Norbert C. (2011). Encyclopedia of Sacred Places, 2nd Edition. ABC-CLIO. str. 462. ISBN 978-1-59884-655-3. 

Literatura

uredi

Dodatna literatura

uredi
  • Emericus a S. Stephano O.Carm.Disc.: Pragerisches Gross und Klein. Das ist: Geschichtes-Verfassung dess in seinen seltsamen Gnaden, scheinbaren Wunder Zeichen, Wunder-würdigen Begebenheiten Grossen … (Prague 1737). Accessible through Dpt. of manuscripts and old printed books, National library of the Czech Republic. Sig. 51-G-39. (This is the original edition of the legend.)
  • Emericus a S. Stephano O.Carm.Disc.: Pražské Weliké a Malé. To gest Wejtah Příběhův … (Prague 1749). This is the first Czech translation of the upper one.
  • The Infant of Prague, by the Reverend Ludvik Nemec, Benziger Brothers, Inc, 1958.
  • Holy Infant Jesus, by Ann Ball & Damian Hinojosa, The Crossroad Publishing Company. Ball, Ann; Hinojosa, Damian (2006). Holy Infant Jesus: Stories, Devotions, and Pictures of the Holy Child Around the World. Crossroad Publishing Company. ISBN 0-8245-2407-1. .
  • The INFANT JESUS OF PRAGUE and Its Veneration, by Rev. H Koneberg, O.S.B. Translated from the Seventh Revised Edition of Rev. Joseph Mayer, C.SS.R Catholic Book Publishing Co. New York, N.Y. Nihil Obstat: John M. Fearns, S.T.D. Censor Librorum Imprimatur: Francis Cardinal Spellman, Archiepiscopus Neo Eboracensis Sept 16, 1946

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прашки_Мали_Исус&oldid=27823551”