Википедија

Predmenstrualni disforični poremećaj

Predmenstrualni disforični poremećaj (PMDP) jedan je od sindroma koji se obično javlja nedelju dana pre menstruacije, odnosno tokom lutealne faze menstrualnog ciklusa, što znači da je glavni faktor etiologije promena nivoa hormona. Neke teorije podržavaju abnormalnosti u metabolizmu kalcijuma. Takođe su dokazane i razlike u reaktivnosti mozga pacijentica tokom PMDP-a u pogledu jake reaktivnosti na negativne stimuluse i nemogućnosti suzbijanja reakcije u odnosu na zdrave kontrolne grupe u lutealnoj fazi.[1]

Predmenstrualni disforični poremećaj
SinonimiLate luteal phase dysphoric disorder
Specijalnostipsihijatrija
SimptomiTeške promene raspoloženja, depresija, razdražljivost, uznemirenost, nelagodnost, promena apetita, teški umor, anksioznost, bes, otok, modrice, nesanica/hipersomnija, osetljivost dojki, smanjeno interesovanje za uobičajene društvene aktivnosti, smanjeno interesovanje za seksualnu aktivnost, lupanje srca, tahikardija, poteškoće u koncentraciji
Vreme pojaveMože se pojaviti bilo kada tokom reproduktivnih godina
Trajanje6 dana - 3 nedelje ciklusa
UzrociVerovatno neuro-osetljivost na reproduktivne hormone
Faktori rizikaPorodična istorija, istorija nasilja/traume, pušenje, prisustvo drugih poremećaja mentalnog zdravlja
Dijagnostički metodNa osnovu simptoma i dijagnostičkih kriterijuma
Slična oboljenjaPredmenstrualni sindrom, depresija, anksiozni poremećaj
LečenjeLekovi, savetovanje, promena načina života, operacija
Lekovioralni kontraceptivi koji sadrže drospirenon, analozi GnRH, kognitivna bihejvioralna terapija (CBT)
Prognozaodlična
Frekvencijakod oko 8% žena sa menstruacijom

Kako predmenstrualni disforični poremećaj nije zvanična dijagnostička kategorija, on se smatra veoma kontroverznom dijagnoza jer dovodi do poteđkoća u dijagnostici i stigmatizacije žena, iako se u literaturi često opisuje kao sindrom. Teškoća dijagnostikovanja PMDP je jedan od razloga zašto advokatima može biti teško da navedu poremećaj kao odbranu od zločina, u veoma retkim slučajevima kada je PMDP navodno povezan sa kriminalom i nasiljem.[2]

Epidemiologija

uredi

Procenjuje se da PMDP pogađa oko 5% žena, ali zbog nepostojanja konsenzusa o dijagnostičkim kriterijumima, tačni epidemiološki podaci nisu poznati. Smatra se i da oko 80% žena ima bar neke simptome iz navedenih dijagnostičkih kriterijuma u smislu promene raspoloženja, sna ili određenih somatskih tegoba, ali nedovoljno da potraže medicinsku pomoć.

Patofiziologija

uredi

Simptomi predmenstrualnog disforičnog poremećaja prisutni su samo kod žena sa menstruacijom. Dakle, simptomi se ne javljaju tokom trudnoće, nakon menopauze ili kod žena koje imaju anovulacijski ciklus. Dok drugi poremećaji raspoloženja obično traju tokom svih reproduktivnih životnih događaja i nezavisni su od menstrualnog ciklusa žene.[3]

Trenutni konsenzus o uzroku PMDP je kombinacija:

  • povećane osetljivosti na fluktuirajuće nivoe određenih hormona (reproduktivnih hormona),
  • stresa okoline i
  • genetske predispozicije.[4]

Seksualni steroidi—estrogen i progesteron—su neuroaktivni; primećeno je da su na modelima pacova uključeni u puteve serotonina.[4] Serotonin je uključen u regulaciju raspoloženja zajedno sa estrogenom, čiji se receptori nalaze u prefrontalnom korteksu i hipokampusu — regionima koji su najpoznatiji po svom učešću u regulisanju raspoloženja i sveukupne spoznaje.[4]

Dok vremenski raspored simptoma ukazuje na hormonske fluktuacije kao uzrok PMDP, vidljiva hormonska neravnoteža kod žena sa PMDP nije identifikovana. U stvari, nivoi reproduktivnih hormona i njihovih metabolita kod žena sa i bez PMDP se ne razlikuju.[5] Umesto toga, pretpostavlja se da su žene sa PMDP osetljivije na normalne nivoe hormonskih fluktuacija, pretežno estrogena i progesterona, koji proizvode biohemijske događaje u nervnom sistemu koji izazivaju predmenstrualne simptome. [5] Ovi simptomi su preovlađujući kod žena koje imaju predispoziciju za ovaj poremećaj.[6]

Očigledno je da su predmenstrualni poremećaji biološki vođeni i da nisu samo psihološki ili kulturni fenomeni. PMDP su prijavile žene sa menstruacijom širom sveta, što ukazuje na biološku osnovu koja nije geografski selektivna.[7] Većina psihologa zaključuje da je ovaj poremećaj uzrokovan i reakcijom na fluks hormona i genetskim komponentama. Postoje dokazi o heritabilnosti (retrospektivno prijavljenih) predmenstrualnih simptoma iz nekoliko studija blizanaca i porodica sprovedenih 1990-ih, pri čemu se pokazalo da je naslednost PMDP oko 56%.[8][9][10]

Genetski faktori

uredi

Iako se u akademskoj zajednici još uvek raspravlja o tome da li ovaj poremećaj ima specifičnu genetsku osnovu i da mogući genetski faktori koji doprinose PMDP tek treba da budu detaljno istraženi, nedavno je identifikovano više genetskih faktora koji doprinose neraspoloženosti, depresiji, razdražljivost, povećanom apetitu, problemi sa spavanjem, pojavi akni, zadržavanju tečnosti, glavobolji, mučnini i drugim simptomima koji su svi povezani sa ovim poremećajem.

Mnoge studije su primetile da je polimorfizam gena neurotrofičnog faktora koji potiče iz mozga (BDNF), gena koji pomaže neuronima u njihovoj funkciji i opstanku u mozgu stvaranjem proteina koji pomaže u rastu, sazrevanju i održavanju ovih ćelija, može igrati ulogu u izazivanju simptoma PMDP. To je zato što rezultat ovog polimorfizma oponaša obeležja PMDP: promenljivo raspoloženje, depresija i razdražljivost usredsređeni na menstrualni ciklus. Ovaj gen je opširno proučavan u vezi sa depresijom i, što je obećavajuće za istraživanje PMDP, miševi homozigotni za polimorfizam BDNF pokazali su osobine slične anksioznosti koje su fluktuirale i menjale se oko estrusa miševa, analogno ljudskoj menstruaciji, i tako oponašaju neke od simptoma PMDP.[11]

Faktori rizika

uredi

Utvrđeno je da stresori iz okruženja prospektivno povećavaju rizik od simptoma PMDP.[12] Komponente životne sredine kao što su stres, hormonske fluktuacije i epigenetika igraju ključnu ulogu u patologiji i nastanku poremećaja.[13]

Neke studije su primetile dokaze o međuljudskoj traumi (nasilje u porodici, fizička ili emocionalna trauma ili zloupotreba supstanci) ili sezonskim promenama (što PMDP čini potencijalno komorbidnim sa sezonskim afektivnim poremećajem) koje utiču na rizik od PMDP.[14][15]

Najčešće prisutan poremećaj koji se nalazi kod onih sa dijagnozom PMDP je teška depresija, pri čemu su je ili stvarno imali ili su pogrešno dijagnostikovali kada je trebalo da im se dijagnostikuje samo PMDP.[14]

Konačno, faktor rizika za PMDP koji se lako može promeniti je pušenje cigareta. Jedna meta-analiza je otkrila dramatično povećan rizik od razvoja PMDP kod žena koje puše i imaju menstruaciju.[16]

Veza sa trudnoćom i menopauzom

uredi

Žene sa PMDP obično uočavaju da njihovi simptomi nestaju dok su trudne. Predmenstrualni disforični poremećaj je prvenstveno poremećaj raspoloženja koji je povezan sa početkom menstruacije; trudnoća, menopauza i histerektomija dovode do prestanka menstruacije, čime se zaustavlja pojavljivanje predloženih simptoma izazvanih seksualnim steroidima/serotoninom.[17][18]

Iako se može očekivati veća stopa postporođajne depresije među onima sa PMDP, velika studija žena sa prospektivno potvrđenim PMDP nije otkrila veću prevalenciju postporođajne depresije u odnosu na kontrolnu grupu.[19][17]

Klinička slika

uredi

Karakteristični simptomi PMDP su:

  • sniženo raspoloženje,
  • anksioznost,
  • afektivna labilnost,
  • razdražljivost i sklonost ka međuljudskim sukobima,
  • smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti,
  • slabija koncentracija,
  • osećaj letargije,
  • brzi zamor i nedostatak energije,
  • nesanica ili prekomerna pospanost.

Moguća je i pojava subjektivnog osećaj „gubljenja kontrole“, i pojava fizički simptoma, kao što su osećaj nadimanja (edem), glavobolja, bol u mišićima i zglobovima i povećanje telesne težine.

Dijagnoza

uredi

Zbog brojnosti znakova i simptoma i prisustva subjektivnih osećaja, dijagnoza zahteva obavezno traženje prisustvo psiholoških i fizičkih simptoma.[20][21]

Postoji nekoliko stručnih medicinskih smernica koje pružaju dijagnostičke kriterijume za PMDP. Žena može pomoći lekaru u postavljanju dijagnoze ako koriste metod svakodnevnog beleženja svojih simptoma. ​ Vođenje dnevnika pomaže u razlikovanju kada se jave poremećaji raspoloženja i omogućava da se PMDP lakše razlikuje od drugih poremećaja raspoloženja.[1]

Kod PMDP- simptomi raspoloženja su prisutni samo tokom lutealne faze ili poslednje dve nedelje menstrualnog ciklusa. Dok su simptomi raspoloženja PMDP ciklične prirode, drugi poremećaji raspoloženja su promenljivi ili konstantni tokom vremena.[22]

Iako postoji nedostatak konsenzusa o najefikasnijem instrumentu za potvrđivanje dijagnoze PMDP, nekoliko validiranih skala za snimanje predmenstrualnih simptoma uključuje:[22]

  • Kalendar predmenstrualnih iskustava
  • Dnevni zapis ozbiljnosti problema ​

U kontekstu istraživanja, primenjuju se i tandardizovane numeričke granice da bi se potvrdila dijagnoza.[23]

Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-5)

uredi
 
Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje u svom petom izdanju (DSM-5) uspostavio sedam kriterijuma (A do G) za dijagnozu PMDP

Iako je Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje u svom petom izdanju (DSM-5) uspostavio sedam kriterijuma (A do G) za dijagnozu PMDP, postoji preklapanje između kriterijuma za PMDP u DSM-5 i kriterijuma pronađenih u DRSP.[23]

Prema DSM-5, dijagnoza PMDP zahteva prisustvo najmanje pet od sedam simptoma, pri čemu jedan od simptoma mora da budu oni navedeni pod brojevima 1-4.[24]  Ovi simptomi se moraju javiti tokom nedelje pre menstruacije i nestati nakon početka menstruacije. Da bi se ispunili kriterijumi za dijagnozu, simptomi moraju biti zabeleženi tokom dva uzastopna ciklusa ovulacije kako bi se potvrdila privremena i ciklična priroda simptoma. Simptomi takođe moraju biti dovoljno jaki da utiču na normalan posao, školu, društvene aktivnosti ili odnose sa drugima.[24]

Kriterijumi AC simptoma moraju biti ispunjeni za većinu menstrualnih ciklusa koji su se desili u prethodnoj godini i morali su u određenoj meri uticati na normalno funkcionisanje (kriterijum D).

Kriterijum A : Tokom većine menstrualnih ciklusa tokom prošle godine, najmanje pet od sledećih jedanaest simptoma (posebno uključujući najmanje jedan od prva četiri navedena) mora biti prisutno u poslednjoj nedelji pre početka menstruacije, i oni mora početi da se poboljšati u roku od nekoliko dana nakon početka menstruacije i postati minimalan ili odsutni u nedelji nakon menstruacije:[24]

  1. Izražena labilnost (na primer, promene raspoloženja)
  2. Izražena razdražljivost ili bes
  3. Izrazito depresivno raspoloženje
  4. Izražena anksioznost i napetost
  5. Smanjen interesovanja za uobičajene aktivnosti
  6. Teško usredsređivanje
  7. Letargija i izražen nedostatak energije
  8. Izražena promena apetita (na primer, prejedanje ili žudnja za određenom hranom)
  9. Hipersomnija ili nesanica
  10. Osećaj preopterećenosti ili otsustvo kontrole
  11. Fizički simptomi (osetljivost ili otok grudi, bol u zglobovima ili mišićima, osećaj nadutosti i povećanje telesne težine )

Kriterijum B : jedan (ili više) od sledećih simptoma mora biti prisutan:[24]

  1. Izražena afektivna labilnost (promene raspoloženja, iznenadni osećaj tuge ili suza, ili povećana osetljivost na odbacivanje)
  2. Izražena razdražljivost ili bes ili pojačani međuljudski sukobi
  3. Izraženo depresivno raspoloženje, osećaj beznađa ili samokritične misli
  4. Izražena anksioznost, napetost ili osećaj da ste na ivici

Kriterijum C : Mora biti prisutan jedan (ili više) od sledećih dodatnih simptoma da bi se dostiglo ukupno pet simptoma kada se kombinuju sa simptomima iz kriterijuma B:[24]

  1. Smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti (npr. posao, škola, prijatelji, hobiji)
  2. Subjektivna teškoća koncentracije
  3. Letargija, lak zamor ili izražen nedostatak energije
  4. Izražena promena apetita; prejedanje ili žudnja za određenom hranom
  5. Hipersomnija ili nesanica
  6. Osećaj preopterećenosti ili van kontrole
  7. Fizički simptomi kao što su osetljivost ili otok grudi, bol u zglobovima ili mišićima, osećaj nadutosti ili povećanje telesne težine

Kriterijum D : Simptomi navedeni u kriterijumima AC povezani su sa klinički značajnim uznemirenjem ili ometanjem na poslu, školi, uobičajenim društvenim aktivnostima ili međuljudskim odnosima (npr. izbegavanje društvenih aktivnosti, smanjena produktivnost i efikasnost na poslu, školi ili kući).[24]

Klinički značajan distres nije eksplicitno definisan DSM-IV, gde su ga različiti naučnici kritikovali kao previše nejasan i potencijalno štetan za one sa simptomima depresije, anksioznosti ili drugih poremećaja raspoloženja, jer ne ispunjavaju kliničke zahteve.[25][26]

Kriterijum E : Poremećaj nije samo pogoršanje simptoma nekog drugog poremećaja, kao što je veliki depresivni poremećaj, panični poremećaj, uporni depresivni poremećaj (distimija) ili poremećaj ličnosti, iako može koegzistirati sa bilo kojim od ovih poremećaja.[24]

Kriterijum F : Kriterijum A mora biti potvrđen prospektivnim dnevnim procenama za najmanje dva ciklusa simptoma. Dijagnoza se može postaviti privremeno pre ove potvrde.[24]

Kriterijum G : Simptomi se ne mogu pripisati fiziološkim efektima supstance (npr. zloupotreba droga, lekovi ili drugi tretmani) ili drugom medicinskom stanju (npr. hipertireoza).[24]

Diferencijalna dijagnoza

uredi

Važno je razlikovati PMDP od predmenstrualnog sindroma, koji se takođe karakteriše razdražljivošću i disforijom, ali se ne smatra psihijatrijskim poremećajem u užem smislu i ne uzrokuje značajnije smetnje u svakodnevnom funkcionisanju kao što to čini predmenstrualni disforični poremećaj. Ključni faktor u postavljanju dijagnoze je vremenska povezanost simptoma sa menstrualnim ciklusom.

Neke uobičajene diferencijalne dijagnoze[27]
Diferencijalne dijagnoze Znaci i simptomi
Veliki depresivni poremećaj Simptomi depresije uključuju loše raspoloženje, nisku energiju, anhedoniju, promenu apetita, poremećaj sna, poteškoće u koncentraciji i misli o samoubistvu. Otprilike polovina slučajeva PMS-a/PMDD-a može imati koegzistirajuću dijagnozu depresije.[28]  Dijagnoza PMS-a ili PMDD-a može prethoditi postavljanju dijagnoze depresije ili depresije, a PMDD može koegzistirati. Kriterijumi za dijagnozu ovih poremećaja su različiti, ali ne i isključivi.
Bolesti štitne žlezde
(hipertiroidna ili hipotiroidna)
  • Simptomi i znaci hipotireoze uključuju povećanje telesne težine, zatvor, netoleranciju na hladnoću, depresiju, suvu kožu i odložene duboke reflekse tetiva.
  • Hipertiroidni znaci i simptomi uključuju gubitak težine, loš san, netoleranciju na toplotu, poremećaj srčanog ritma kao što je atrijalna fibrilacija i hiperrefleksija.
Generalizovani anksiozni poremećaj Simptomi anksioznosti uključuju palpitacije i osećaj straha. Mogu se identifikovati okidači za napade anksioznosti, a pacijent pokazuje da izbegava ove okidače. Hronična ili situaciona anksioznost ne varira u zavisnosti od menstrualnog ciklusa. Generalizovani anksiozni poremećaj i PMDD mogu koegzistirati. Kriterijumi su različiti, ali nisu isključivi.
Mastalgija Simptomi mastalgije mogu biti ograničeni samo na osetljivost i otok dojki, a mastalgija može biti prisutna i u drugim vremenima osim tokom lutealne faze, ali se pogoršava tokom lutealne faze.

Terapija

uredi

Prva linija lečenja PMDD uključuje lekove iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina koji se mogu uzimati tokom celog ciklusa ili samo tokom simptomatskih dana.[29]

U literaturi se navodi i upotrebu oralnih hormonskih kontraceptiva.[30]

Ostala simptomatska terapija uključuje analgetike protiv bolova, sedative za anksioznost i nesanicu, a u težim slučajevima mogu se koristiti i diuretici za edem.[31][32][33]

Jedan od oblika lečenja je i higijensko dijetetski režim života - promene načina života, vežbanje i izbegavanje kofeina, kao i suplementacija kalcijumom i vitaminom D.

Komplikacije

uredi

Simptomi PMDP mogu postati toliko ozbiljni da ometaju svakodnevni život žene. Žene sa depresijom mogu imati gore simptome tokom druge polovine menstrualnog ciklusa i mogu zahtevati promene u lekovima.

Neke žene sa PMDP imaju samoubilačke misli. Veća je verovatnoća da će se samoubistvo kod žena sa depresijom desiti u drugoj polovini menstrualnog ciklusa.

PMDP može biti povezan sa poremećajima u ishrani i reteranim pušenjem.

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ a b Steiner, M; Pearlstein, T; Cohen, LS; Endicott, J; Kornstein, SG; Roberts, C; Roberts, DL; Yonkers, K (2006). "Expert guidelines for the treatment of severe PMS, PMDD, and comorbidities: the role of SSRIs". Journal of Women's Health. 15  (1):  57–69.
  2. ^ Ro, Christine. „The overlooked condition that can trigger extreme behaviour”. www.bbc.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-09. 
  3. ^ Douma, S. L.; Husband, C.; Oʼdonnell, M. E.; Barwin, B. N.; Woodend, A. K. (2005). „Estrogen-related Mood Disorders”. Advances in Nursing Science. 28 (4): 364—375. PMID 16292022. S2CID 9172877. doi:10.1097/00012272-200510000-00008. 
  4. ^ a b v Reid, Robert L.; Soares, Claudio N. (2018). „Premenstrual Dysphoric Disorder: Contemporary Diagnosis and Management”. Journal of Obstetrics and Gynaecology Canada. 40 (2): 215—223. PMID 29132964. doi:10.1016/j.jogc.2017.05.018. .
  5. ^ a b Hantsoo, Liisa; Epperson, C. Neill (2015). „Premenstrual Dysphoric Disorder: Epidemiology and Treatment”. Current Psychiatry Reports. 17 (11): 87. PMC 4890701  . PMID 26377947. doi:10.1007/s11920-015-0628-3. .
  6. ^ Steiner, Meir; Pearlstein, Teri; Cohen, Lee S.; Endicott, Jean; Kornstein, Susan G.; Roberts, Carla; Roberts, David L.; Yonkers, Kimberly (2006). „Expert Guidelines for the Treatment of Severe PMS, PMDD, and Comorbidities: The Role of SSRIs”. Journal of Women's Health. 15 (1): 57—69. PMID 16417420. doi:10.1089/jwh.2006.15.57. .
  7. ^ Yonkers, Kimberly Ann; O'Brien, PM Shaughn; Eriksson, Elias (2008). „Premenstrual syndrome”. The Lancet. 371 (9619): 1200—1210. PMC 3118460  . PMID 18395582. doi:10.1016/S0140-6736(08)60527-9. .
  8. ^ Kendler, Kenneth S.; Karkowski, Laura M.; Corey, Linda A.; Neale, Michael C. (1998). „Longitudinal Population-Based Twin Study of Retrospectively Reported Premenstrual Symptoms and Lifetime Major Depression”. American Journal of Psychiatry. 155 (9): 1234—1240. PMID 9734548. S2CID 2048753. doi:10.1176/ajp.155.9.1234. 
  9. ^ Condon, John T. (1993). „The Premenstrual Syndrome: A Twin Study”. British Journal of Psychiatry. 162 (4): 481—486. PMID 8481739. S2CID 27525780. doi:10.1192/bjp.162.4.481. 
  10. ^ Wilson, Carol A.; Turner, Charles W.; Keye, William R. (1991). „Firstborn adolescent daughters and mothers with and without premenstrual syndrome: A comparison”. Journal of Adolescent Health. 12 (2): 130—137. PMID 2015237. doi:10.1016/0197-0070(91)90455-U. .
  11. ^ McEvoy, Katherine; Osborne, Lauren M.; Nanavati, Julie; Payne, Jennifer L. (2017). „Reproductive Affective Disorders: A Review of the Genetic Evidence for Premenstrual Dysphoric Disorder and Postpartum Depression”. Current Psychiatry Reports. 19 (12): 94. PMID 29082433. S2CID 21658798. doi:10.1007/s11920-017-0852-0. 
  12. ^ Namavar Jahromi, B.; Pakmehr, S.; Hagh-Shenas, H. (2011). „Work stress, premenstrual syndrome and dysphoric disorder: Are there any associations?”. Iranian Red Crescent Medical Journal. 13 (3): 199—202. PMC 3371938  . PMID 22737463. 
  13. ^ Dubey, N.; Hoffman, J. F.; Schuebel, K.; Yuan, Q.; Martinez, P. E.; Nieman, L. K.; Rubinow, D. R.; Schmidt, P. J.; Goldman, D. (2017). „The ESC/E(Z) complex, an effector of response to ovarian steroids, manifests an intrinsic difference in cells from women with premenstrual dysphoric disorder”. Molecular Psychiatry. 22 (8): 1172—1184. PMC 5495630  . PMID 28044059. doi:10.1038/mp.2016.229. .
  14. ^ a b Epperson, C. Neill; Steiner, Meir; Hartlage, S. Ann; Eriksson, Elias; Schmidt, Peter J.; Jones, Ian; Yonkers, Kimberly A. (2012). „Premenstrual Dysphoric Disorder: Evidence for a New Category for DSM-5”. American Journal of Psychiatry. 169 (5): 465—475. PMC 3462360  . PMID 22764360. doi:10.1176/appi.ajp.2012.11081302. .
  15. ^ Rapkin, Andrea J.; Lewis, Erin I. (2013). „Treatment of Premenstrual Dysphoric Disorder”. Women's Health. 9 (6): 537—556. PMID 24161307. S2CID 45517684. doi:10.2217/whe.13.62. 
  16. ^ Choi, S. H.; Hamidovic, A. (2020). „Association Between Smoking and Premenstrual Syndrome: A Meta-Analysis”. Frontiers in Psychiatry. 11: 575526. doi:10.3389/fpsyt.2020.575526  . 
  17. ^ a b Kepple, Alyson L.; Lee, Ellen E.; Haq, Nazli; Rubinow, David R.; Schmidt, Peter J. (2016). „History of Postpartum Depression in a Clinic-Based Sample of Women with Premenstrual Dysphoric Disorder”. The Journal of Clinical Psychiatry. 77 (4): e415—e420. PMC 6328311  . PMID 27035701. doi:10.4088/JCP.15m09779. .
  18. ^ Reid, Robert L. (2012). „When should surgical treatment be considered for premenstrual dysphoric disorder?”. Menopause International. 18 (2): 77—81. PMID 22611227. S2CID 21181483. doi:10.1258/mi.2012.012009. 
  19. ^ Studd, John; Nappi, Rossella E. (2012). „Reproductive depression”. Gynecological Endocrinology. 28: 42—45. PMID 22394303. S2CID 41778636. doi:10.3109/09513590.2012.651932. 
  20. ^ „Menstrual Disorders”. Baylor College of Medicine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-09. 
  21. ^ „DIAGNOSTIC AND STATISTICAL MANUAL OF MENTAL DISORDERS FIFTH EDITION DSM-5” (PDF). Pristupljeno 9. 7. 2022. 
  22. ^ a b Eisenlohr-Moul, Tory A; Girdler, Susan S; Schmalenberger, Katja M; Dawson, Danyelle N; Surana, Pallavi; Johnson, Jacqueline L; Rubinow, David R (August 2016). „Toward the Reliable Diagnosis of DSM-5 Premenstrual Dysphoric Disorder: The Carolina Premenstrual Assessment Scoring System (C-PASS)”. The American Journal of Psychiatry. 174 (1): 51—59. 
  23. ^ a b Endicott, J; Nee, J; Harrison, W (2006). "Daily Record of Severity of Problems (DRSP): reliability and validity". Archives of Women's Mental Health. 9  (1):  41–49
  24. ^ a b v g d đ e ž z Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (5th Edition). Arlington, VA: American Psychiatric Association. 2013. p. 625.4. Code: 625.4 (N94.3)
  25. ^ Grenier, Sébastien; Préville, Michel; Boyer, Richard; O'Connor, Kieron; Béland, Sarah-Gabrielle; Potvin, Olivier; Hudon, Carol; Brassard, Joëlle (April 2011). «The Impact of DSM-IV Symptom and Clinical Significance Criteria on the Prevalence Estimates of Subthreshold and Threshold Anxiety in the Older Adult Population». The American Journal of Geriatric Psychiatry. 19 (4): 316—326.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). PMC 3682986. . PMID 21427640.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)Grenier, Sébastien; Préville, Michel; Boyer, Richard; o'Connor, Kieron; Béland, Sarah-Gabrielle; Potvin, Olivier; Hudon, Carol; Brassard, Joëlle; Scientific Committee of the ESA Study (2011). „The Impact of DSM-IV Symptom and Clinical Significance Criteria on the Prevalence Estimates of Subthreshold and Threshold Anxiety in the Older Adult Population”. The American Journal of Geriatric Psychiatry. 19 (4): 316—326. PMC 3682986  . PMID 21427640. doi:10.1097/JGP.0b013e3181ff416c. .
  26. ^ Spitzer, RL; Wakefield, JC (December 1999). «DSM-IV diagnostic criterion for clinical significance: does it help solve the false positives problem?». The American Journal of Psychiatry. 156 (12): 1856—64.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). . PMID 10588397.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  27. ^ Mishra, Sanskriti; Elliott, Harold; Marwaha, Raman (2024), Premenstrual Dysphoric Disorder, StatPearls Publishing, PMID 30335340, Pristupljeno 2024-01-23 
  28. ^ Beck, L E; Gevirtz, R; Mortola, J F (1990). „The predictive role of psychosocial stress on symptom severity in premenstrual syndrome.”. Psychosomatic Medicine. 52 (5): 536—543. ISSN 0033-3174. doi:10.1097/00006842-199009000-00006. 
  29. ^ Rapkin, Andrea J.; Lewis, Erin I. (2013). „Treatment of Premenstrual Dysphoric Disorder”. Women's Health. 9 (6): 537—556. PMID 24161307. S2CID 45517684. doi:10.2217/whe.13.62. .
  30. ^ Sundblad C, Wikander I, Andersch B, Eriksson E. A naturalistic study of paroxetine in premenstrual syndrome: efficacy and side-effects during ten cycles of treatment. Eur Neuropsychopharmacol. 7 (3): 201—6. avgust 1997.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  31. ^ Freeman EW, Rickels K, Sondheimer SJ, Polansky M. Differential response to antidepressants in women with premenstrual syndrome/premenstrual dysphoric disorder: a randomized controlled trial. Arch Gen Psychiatry. 56 (10): 932—9. oktobar 1999.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  32. ^ Smith S, Rinehart JS, Ruddock VE, Schiff I (jul 1987). „Treatment of premenstrual syndrome with alprazolam: results of a double-blind, placebo-controlled, randomized crossover clinical trial”. Obstet Gynecol. 70 (1): 37—43. .
  33. ^ Harrison, Wilma M. (1990-03-01). „Treatment of Premenstrual Dysphoria With Alprazolam”. Archives of General Psychiatry. 47 (3): 270. ISSN 0003-990X. doi:10.1001/archpsyc.1990.01810150070011. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предменструални_дисфорични_поремећај&oldid=27841961”