Princip jedinstva teorije i prakse
Princip jedinstva i skladnosti reči i dela, teorije i prakse je pedagoški princip koji ima za cilj da poveže teorijska znanja sa praktičnim delovanjem.
Poželjne aktivnosti vaspitača
urediDa bi se ovaj princip ispoštovao potrebno je da se izaberu i primene metode, postupci i sredstva u skladu sa ciljevima i zadacima vaspitno-obrazovnog rada. Pri svemu tome se od nastavnika očekuje i da bude dosledan, jer prilikom učenja ponašanja, otežavajuća okolnost prilikom diferencijacije i generalizacije tog učenja je kada se zahtevi i očekivanja nastavnika menjaju prema njegovom sopstvenom nahođenju. Naime, u tom slučaju ne postoji kriterijum prema kome bi učenici naučili šta je dobro, a šta ne u njihovom radu, jer nastavnik reaguje uvek različito. Takođe, neophodno je da nastavnik i sam primenjuje u praksi ono što očekuje od svojih vaspitanika. Ukoliko govori o zajedničkom odlučivanju prilikom ocenjivanja znanja svakog od njih, onda mora mišljenje drugih zaista i da uzme u obzir.[1]
Reference
uredi- ^ Vasilev, S. & Rakić, B. 1998. Školska pedagogija. Kultura: Beograd.