Википедија

Prohor Pčinjski

Prohor Pčinjski (početak 11. veka – 14. septembar 1067) je srpski pravoslavni pustinjak i svetac i prijatelj svetog Jovana Rilskog i Gavrila Lesnovskog. Rođen je u prvoj polovini 11. veka od pobožnih roditelja, Jovana i Ane, u okolini Ovčeg polja.[1] Po Žitiju, Prohor je rano izučio knjižne mudrosti i u svemu bio bolji od svojih vršnjaka. U duhovnom ushićenju on odlazi u pešteru Nagoričinsku (istočno od Kumanova), blizu današnjeg manastira Staro Nagoričino, gde sreće lovca Diogena. Prohor mu proreče da će postati car i reče mu: seti se i mene kad postaneš car.[2] To se i obistinilo - Diogen posta vizantijski vladar Roman IV Diogen (1067-1071). Žitije dalje kazuje da se pustinožitelj Prohor podvizavao trideset godina u planini Kozjak (južno od Vranja), u jednoj maloj pećini. Tu se i prestavi posle šezdeset i dve godine isposničkog života.

Prohor Pčinjski – stara ikona

Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javi caru Diogenu i opomenu ga rečima: „Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“. Cara obuze strah i sa patrijarhom i pratnjom pođe u Žegligovski kraj u Nagoričino da traži starca Prohora. Pošto ga tu ne nađe, pređe u planinu Kozjak. Posle mnogo dana traženja pronađoše pećinu i u njoj mošti prepodobnog Prohora. Na tom mestu car podiže crkvu u slavu Svetoga apostola Luke, a desno od reke Pčinje sagradi hram posvećen prepodobnom Prohoru. U tome hramu, sa desne strane oltara, položiše svete mošti Prepodobnoga; iz njih poteče sveto miro. Deo moštiju car je odneo u Carigrad, jedan deo dospeo je docnije u Ljubostinju, a ostali deo i danas se nalazi u manastiru Svetog Prohora Pčinjskog pod planinom Kozjak.[3]

O prepodobnom Prohoru Pčinjskom, čije mošti i danas počivaju u njegovom manastiru i toče miro, sačuvana su mnoga pisana svedočanstva, posebno o njegovim čudotvornim moštima. Pravoslavna crkva ovoga sveca slavi 1. novembra (odnosno 19. oktobra po starom kalendaru).[2]

Reference uredi

  1. ^ „Prepodobni Prohor Pčinjski”. SPC. Arhivirano iz originala 17. 11. 2019. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  2. ^ a b „Sveti Prohor Pčinjski”. Crkveni kalendar. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  3. ^ „Prepodobni Prohor Pčinjski”. RT Vranje. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 


Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прохор_Пчињски&oldid=26983850”