Википедија

Ptice pevačice

Ptice pevačice ili vrapčarke (lat. Passeriformes), red je ptica koji je po broju vrsta (preko 5.000) najbogatiji u klasi ptica (Aves). Naučno ime Passeriformes je izvedeno iz latinske reči za vrapca (Passer), konkretno odnoseći se na vrapca pokućara (Passer domesticus).

Ptice pevačice / vrapčarke
Modrovoljka - Luscinia svecica
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Kladus: Psittacopasserae
Red: Passeriformes
Linnaeus, 1758
Podredovi
Mužjak domaćeg vrapca / vrapca pokućara

Opis uredi

Red Passeriformes je podeljen u zavisnosti od glasovnih sposobnosti vrsta (kontrola sirinksa), na tri podreda: kreštalice Tyranni suboscine, pevačice Passeri oscine i novozelandske cariće Acanthisitti čija je taksonomska pripadnost još uvek nesigurna. Većina ptica pevačica je znatno sitnija od vrsta iz ostalih redova, mada postoje neke poput gavrana koje su među krupnijim letačima. Najmanja ptica pevačica je Myiornis ecaudatus iz porodice tirantskih muharica sa prosečnom dužinom od 6,5 cm i težinom od 4,5 gr. Takođe, ptice pevačice često su živo obojene.

Anatomija uredi

Stopala ptica pevačica su sa tri prsta usmerena ka napred i sa jednim prstom u opoziciji, dobro prilagođena za hvatanje vertikalnih površina i grančica. Raspored tetiva u nogama omogućava ovim pticama da stoje dok spavaju. Sve pevačice izuzev lirorepe imaju po 12 repnih pera.

Gnežđenje uredi

Veličina i oblik gnezda zavise od vrste, tako na primer gnezdo gavrana u prečniku može da ima i preko 1,5 m, dok je kod vrste Tyrannulus elatus svega 3-5 cm. Veličina pologa takođe varira, od jednog kod lirorepe pa do desetak jaja kod nekih senica. Jaja su uglavnom obojena za razliku od većine ostalih ptica. Novo izleženi ptići su goli, slepi i nesposobni da se samostalno hrane tako da im je nega roditelja neophodna.

Poreklo uredi

Smatra se da su ptice pevačice grupa gondvanskog porekla koja je području severne Australije i Nove Gvineje doživela procvat, odakle se proširila preko Azije po čitavom svetu. Najstariji fosil ptice koja nalikuje pevačicama, star 55 miliona godina, pronađen je u blizini gradića Murgon u Kvinslendu.

Ptice pevačice u Srbiji uredi

U Srbiji, ova vrsta ptica je najpopularnija. Većina odgajivača ptica u svojoj volijeri ima neku vrstu ptice iz reda pevačica. Naravno, kao i u ostalim zemljama pa tako i kod nas, često se održavaju takmičenja i sajmovi sa učesnicima koji predstavljaju ptice pevačice koje odgajaju. U Srbiji najviše odgajivača ovih ptica ima u Leskovcu, te su tako Leskovčanima pripisali novi sinonim.

Ptice pevačice koje se najviše gaje u Srbiji su:

Red ptica pevačica - Passeriformes obuhvata oko 110 porodica (familija), od kojih 22 imaju predstavnike u Srbiji:

Lista porodica uredi

 
Novozelandski carić kamenjar (Xenicus gilviventris)
 
Dugina pita (Pitta iris)
 
Zlatnoglavi manakin (Pipra erythrocephala)
 
Veličanstvena lirorepa (Menura novaehollandiae)
 
Hihi (Notiomystis cincta).
 
Siva vrana (Corvus cornix)
 
Rusi svračak (Lanius collurio)
 
Crno-žuta baštovanka (Sericulus chrysocephalus)
 
Kraljić (Regulus regulus)
 
Seoska lasta (Hirundo rustica)
 
Trstenjak rogožar (Acrocephalus schoenobaenus)
 
Kos (Turdus merula)
 
Smeđoglavi brgljez (Sitta pusilla)

podred: Acanthisitti (Novozelandski „carići”)

podred: Tyranni (Kreštalice)

podred: Passeri — Prave pevačice

Rodovi uredi

Vrste uredi

Reference uredi

  1. ^ Knežević, Nataša (2015). Ptice pevačice (Passeriformes) iz zbirke Prirodnjačkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin. Zrenjanin: Narodni muzej Zrenjanin. str. 22. ISBN 978-86-85961-60-1. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Ptice pevačice na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Птице_певачице&oldid=27602839”