Razgovor:Demokratska stranka (Srbija)/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Sadržaj koji je anonimni korisnik postavio na stranu "Demokratska Stranka"

Nepismeno po običaju... Evo sadržaja koji je bio na toj strani, a dobar deo je kopiran sa ove strane... --Miloš Rančić (razgovor) 14:59, 23. februar 2006. (CET)

Demokratska stranka je jedna od najjačih stranaka u Srbiji. Njen lider je Boris Tadić, koji je trenutno predsednik Srbije. DS u republičkom parlamentu ima 37 poslanika, ali oni od jeseni prošle godine ne učestvuju u radu parlamenta.

Demokratska stranka osnovana je 1919. godine. Njen prvi lider bio je Ljubomir Davidović. U političkom životu Kraljevine Jugoslavije, DS je imala veliki uticaj. Na izborima je uvek bila u vrhu po dobijenim glasovima.

Posle Drugog svetskog rata, 1945, i formiranja nove, socijalističke, države: Federativne Narodne Republike Jugoslavije u kojoj je vlast bila KPJ, za DS i ostale stranke nije bilo mesta, iako je Milan Grol, tadašnji lider demokrata, bio potpredsednik u privremenoj jugoslovenskoj Vladi pod vođstvom lidera KPJ, Josipa Broza Tita. Nakon što su komunisti pobedili na izborima novembra 1945. godine, zabranili su rad svim strankama i DS je nestala iz političkog života.

[uredi] Obnavljanje rada 11. decembar, 1989., grupa intelektualaca je održala konferenciju za novinare i najavila obnavljanje rada Demokratske stranke. Još nije bila formirana zakonska osnova za višepartijski sistem, ali je atmosfera pred raspad bivše Jugoslavije najavljivala kraj komunističkog režima. Sa konferencije je upućen poziv za priključenje prvoj opozicionoj stranci u Srbiji. Osnivači su bili:

Kosta Čavoški, Milovan Danojlić, Zoran Đinđić, Gojko Đogo, Vladimir Gligorov, Slobodan Igić, Marko Janković, Vojislav Koštunica, Dragoljub Mićunović, Borislav Pekić, Miodrag Perišić, Radoslav Stojanović i Dušan Vukajlović Osnivačka skupština je održana 3. februara 1990. godine. Za njenog predsednika je izabran Dragoljub Mićunović, a za predsednika izvršnog odbora Zoran Đinđić. Stranka uzima učešće na prvom antivladinom protestnom mitingu. Pred kraj se 1990. se održavaju prvi (ne baš pošteni ali ipak) višestranački izbori u Srbiji na kojima stranka ima kandidate u 176 od 250 izbornih jedinica na kojima stranka osvaja 7 mandata. Nekoliko dana pred izbore iz stranke istupa Nikola Milošević i osniva Srpsku Liberalnu Stranku.

1992. godine, od DS se otcepljuje jedno krilo i formira svoju stranku: Demokratsku stranku Srbije, na čije je čelo došao Vojislav Koštunica.

Na skupštini DS, 1994. godine, za novog lidera izabran je Zoran Đinđić.

1996, pred savezne i lokalne izbore, DS je formirala koaliciju sa SPO, GSS i DSS, koji je učestvovao u ovoj koaliciji samo na saveznim izborima. Tročlana koalicija Zajedno osvojila je na lokalnim izborima pobedu. Međutim,vlast nije htela to da prizna. Nastupile su tromesečne demonstracije na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije. Konačno je režim, 1997, priznao opoziciji pobedu.

Početkom januara 2000. godine, stvorena je koalicija Demokratska opozicija Srbije (DOS), sastavljena od 18 stranaka. U DOS-u su najjači bili Srpski pokret obnove i DS. Međutim, SPO je tokom te godine napustio ovu koaliciju. DOS je za kandidata na vanrednim izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. izabrao Vojislava Koštunicu. On je pobedio na izborima, ali vlast to nije htela da prizna. 5.oktobra, narod je na silu zauzeo sve najvažnije državne institucije i doveo DOS na vlast.

Demokratska opozicija Srbije je izborima za Skupštinu Srbije, 23. decembra 2000. osvojila dvotrećinsku većinu u parlamentu. Za predsednika nove, dosovske, Vlade Srbije izabran je Zoran Đinđić.

Stranka jugoslovenskog predsednika Koštunice je avgusta 2001. godine,napustila DOS i republičku Vladu.To je označilo veliku krizu u vladajućoj koaliciji,ali je premijer Đinđić sačuvao koaliciju i većinu u Skupštini.

12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider demokrata, Zoran Đinđić. Odlučeno je da stranku vodi, do izbora novog predsednika, zamenik predsednika DS, Zoran Živković. On je postao i predsednik srpske Vlade.

DOS se raspao u jesen 2003. godine, kada je i Vlada izgubila većinu u Skupštini. Raspisani su vanredni parlamentarni izbori za 28. decembar. Demokratska stranka nastupila je samostalno i osvojila 37 poslaničkih mesta. Međutim, ona nije ušla u novu Vladu, koju su formirali DSS, G17+ i koalicija SPO-NS, uz pomoć SPS.

Na izborima za predsednika DS, februara 2004, skupština stranke izabrala je Borisa Tadića za novog lidera.

Tadić je postao kandidat DS na izborima za predsednika Srbije juna 2004. Pobedio je u drugom krugu, 27.juna, kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića.

Poslanici Demokratske stranke odlučili su da napuste republičku Skupštinu, oktobra 2005. godine, zbog toga što smatraju da su im nezakonito oduzeta dva mandata.

Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0"

Miloše takve stvari ubuduće šalji na Vikipedija:MZČKVNM --Jovanvb 15:05, 23. februar 2006. (CET)

Čini mi se da ovde ima više materijala nego u članku, zato sam preneo ovde. --Miloš Rančić (razgovor) 15:21, 23. februar 2006. (CET)

Predsednik Demokratske stranke

Zašto stoji da je bivši predsednik bio Đinđić. Da li bi onda trebalo i za niz drugih stranaka pod ovim imenom staviti sve bivše lidere?--Vojvoda razgovor 19:08, 1. februar 2008. (CET)

Osnivanje stranke

Mislim da nije primereno da se kao godina osnivanja uzima 1919. godina. Demokratska Stranka je osnovana 90 godine. Ne vidim kakve veze ima Ljubomir Davidovic sa Socijalistickom internacionalom i socijaldemokratijom. Tako bismo mogli da povezemo i Vojislava Seselja i Nikolu Pasica. Trebalo bi to promeniti.

Posle ujedinjenja sa Demokratskom strankom (Davidovic-Grol) (da, tako se zvala stranka koja je postojala s pocetka devedesetih), DS je dobila kontinuitet DS Davidovica i Grola. Znaci, formalno gledano, oni poseduju papire stranke koju su vodili Ljuba Davidovic i Milan Grol. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 00:38, 7. jun 2008. (CEST)

Okej,meni to i dalje nije jasno.Kakve oni papire imaju i o kakvom je kontinuitetu reč?Poput onog Šešeljevog vojvodstva ili nešto drugo? Crni Bombarder!!! (†) 02:26, 7. jun 2008. (CEST)

Koliko ja kapiram, jedan od članova Glavnog odbora ondašnje stranke je do skora bio živ. On je bio značajna spona. Inače, početak višestranačkog života u Srbiji je obeležila i želja za kontinuitetom nekih stranaka. Tako je Radikalnu stranku Nikole Pašića baštinila stranka čiji je vođa bio Veljko Guberina, međutim Tomislav Nikolić se odvaja od nje bez želje da se zamlaćuje nepotrebnom istorijom. Pitanje je da li se nečija želja da bude nečiji naslednik može smatrati automatski istinitom i činjeničnom. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 20:09, 10. jun 2008. (CEST)

Pa to za Tošića stoji(koja je zvanično bila njegova funkcija u toj prvobitnoj stranci kad je zabranjena?),ali na osnovu čega je tih 11 ili 13 intelektualaca koji su osnovali DS tvrdilo da obnavljaju DS iz predratne Jugoslavije?Među njima nije bio Tošić,a jedini koji se kao nekakva spona pominje u obe je Pekić,al` je on bio vođa omladine ondašnjeg DS ili čak samo član,tako da to nije baš to.Neko ko se razume u tu priču bi to trebalo da pojasni u samom članku,jer ovako ispada malo čudno. Crni Bombarder!!! (†) 12:45, 16. jun 2008. (CEST)

Ahem? Crni Bombarder!!! (†) 17:52, 24. jun 2008. (CEST)

I tako je to HRE danas presekao i za ovu i za još neke stranke. --Dzordzm (razgovor) 23:31, 27. avgust 2008. (CEST)

I to baš onako,k`o Gordijev čvor. Crni Bombarder!!! (†) 03:43, 29. avgust 2008. (CEST)

I onda je neko doš`o i vratija sve nazad.Dokle... Crni Bombarder!!! (†) 08:50, 14. decembar 2008. (CET)

potencijalno koristan materijal

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=904109, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=904115 --Dzordzm (razgovor) 20:41, 26. decembar 2009. (CET)

NEUTRALNOST (2011)

Skinuo sam šablon jer mislim da sam ispravio previše subjektivne rečenice. Ako se neko ne slaže, tu sam da pričamo. Bolen (r) 22:28, 22. septembar 2011. (CEST)

Partija evropskih socijalista

misim da treba napisati u članku kada je ds posta njihov član

Podela članka

Mislim da bi iz ovoga članka trebalo izbaciti deo o Demokratskoj stranci iz Kraljevine Jugoslavije, jer se radi o dve različite političke partije.Po ovakvom principu bi i Srpska radikalna stranka trebala da počinje još od Nikole Pašića. Eventualno bi trebalo napisati da DS sebe smatra naslednikom Demokratske stranke iz doba Kraljevine Jugoslavije.--Nenadkgkg (razgovor) 01:09, 21. maj 2012. (CEST)

Ideologija

Smatram da je ideologija DS-a socijaldemokratija, a ne socijalni liberalizam. To se može pronaći na zvaničnom sajtu stranke, a takođe mnogi visoki funkcioneri, posebno predsednik Tadić, ističu socijaldemokratsku orijentaciju Demokratske stranke. --Vasilije Blagojević (razgovor) 16:37, 18. novembar 2012. (CET)

Pa oni mozda isticu socijaldemokratiju, ali nije zlato sve sto sija. DS nema na primer eticki odbor za saradnju sa radnickim sindikatima, a dok su bilina vlasti ekonomski model je bio onaj neoliberalni Dinkicev potrosni model razvoja. Ja bih pre rekao da je njihova ideologija socijal- ili cak neo-liberalna. Serb1914 (razgovor) 17:15, 18. novembar 2012. (CET)

Najavljeno je donošenje novog, izrazito socijaldemokratskog programa DS na ovogodišnjoj skupštini. Takođe je najavljeno osnivanje etičkog odbora za saradnju sa sindikatima. To se moglo čuti u izjavama predsednika Tadića. Kada to bude učinjeno, svakako treba preispitati sadržaj članka. A što se tiče toga kako je DS vršila vlast u proteklim godinama, ja ne želim da zadirem u domen dnevne politike, već da se bavim njihovom ideologijom. --Vasilije Blagojević (razgovor) 23:42, 18. novembar 2012. (CET)

Mandati

Bivši ministri Goran Bogdanović, Božidar Đelić i Dragan Šutanovac ponudili su mandat stranci i zbog tog čina glavni odbor je doneo odluku da zadrže mandate

To nije tačno. I drugi su podnjeli ostavke , ali glavni odbor nije donio odluku da im ostanu mandati.--Miut (razgovor) 09:35, 20. mart 2013. (CET)--Miut (razgovor) 09:35, 20. mart 2013. (CET)

Ovakva odluka nije doneta. Navedeni izvor je razmišljanje novinara, pa navedenu rečenicu i izvor treba obrisati. Ako se donese takva odluka, može se ponovo dodati sa novim izvorom.--Drazetad (razgovor) 10:14, 20. mart 2013. (CET)

Ispravljeno novom referencom. Zmija bgd 12:29, 20. mart 2013. (CET)

Nije ispravljeno ispravno. Ponovo je zabrljano. Đelić nije potreban zbog Kosova i Metohije.--Miut (razgovor) 13:03, 20. mart 2013. (CET)

Biće obrazloženo detaljno. Ništa se ne sekiraj. Zmija bgd 13:21, 20. mart 2013. (CET)

.Onako kako je stajalo da Đelića i Šutanovca trebaju zbog Kosova je notorna laž i nikako se ne može objasniti, jer za takvo nešto nema izvora osim u tabloidima.--Miut (razgovor) 13:27, 20. mart 2013. (CET)

Slažem se detaljno je odbrazloženo zadržavanje mandata i nemoj da ubacuješ klanove, grupe jer to nigde ne piše. Piše u tabloidima ali oni nisu reference. Zmija bgd 13:30, 20. mart 2013. (CET)

Od bivših ministara većina je ponudili mandate stranci. Za razliku od drugih bivšim ministrima Goranu Bogdanoviću, Božidaru Đeliću i Draganu Šutanovcu dozvoljeno je da zadrže mandate pod izgovorom da su potrebni stranci u parlamentu.

Sviđa mi se ovo pod izgovorom a nigde ne piše u referencama biće obrisano. Lepo piše u B92 da se da podrška vladi. Zmija bgd 13:36, 20. mart 2013. (CET)

Broj osvojenih mandata

Broj osvojenih mandata i broj poslanika koji su članovi Demokratske stranke je 14 poslanika u Skupštini ko nezna, da nebude nedoumica i nejasnoća ko nezna neka ukuca na sajtu Skupštine Srbije Demokratska stranka neka izbroji broj poslanika DS-a i videće da ih ima 14 poslanika.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (razgovor) 23:23, 3. septembar 2014. (CEST)