Razgovor:Kosovska bitka/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ovaj tekst treba detaljno preurediti. Vandal B 15:24, 25 Mar 2005 (CET)

---

Just for the record,deo koji je izbačen/vraćen nisam ja radio(daleko od toga),već sam ga samo iskopirao ovde iz drugog članka(o istoj temi) da bi ih spojio.Nisam se pozabavio njegovim značajem,pošto članak i sa tim i bez toga ne liči ni na šta,pa će se onaj ko se uputi u sređivanje pozabaviti i tim delom,mada je možda bolje pisati novi članak. Crni Bombarder!!! (†) 00:35, 23. jun 2006. (CEST)

---

Sramota što nam stoji šablon "za sređivanje" kod ovog toliko važnog članka, a još je ovo srpska Vikipedija. Sklonio sam šablon sa vrha i stavio ga u odeljak "posledice". Tekst pre tog odeljka sam malo uredio, mada tu još ima dosta posla. Zamolio bih sve rodoljube (a video sam gomilu šablona gde piše "ovaj korisnik je srpski rodoljub") da se pokažu na delu i pomognu oko članka "Kosovska bitka". -- Boris  Malagurski  ^bre! 01:11, 23. jun 2006. (CEST)

A jesi ti video članak Prvi srpski ustanak, i pogledaj nekoliko verzija ranije kako je izgledao :). --SašaStefanović • 01:13, 23. jun 2006. (CEST)

Ma, video sam, ali kao što sam rekao na stranici za razgovor tog članka, ne razumem se dovoljno u tu temu da bih nešto značajnije doprineo članku. O Kosovskoj bici se nadam da svi makar ponešto znaju. -- Boris  Malagurski   ^bre! 01:30, 23. jun 2006. (CEST)

momci ne znam koliko je u našoj moći da urgiramo za članke na tuđim vikipedijama ali pogledaj te ovo

bs.wikipedia.org/wiki/Kosovska_bitka

jedan podatak je toliko nebulozan i netačan, da me čudi da ih nije sramora da to drže.--Bilosta 02:02, 30. avgust 2006. (CEST)

Ne obaziri se na bošnjačku "Vikipediju". Tu lakrdiju niko ne uzima za ozbinjno. -- Obradović Goran (razgovor) 02:07, 30. avgust 2006. (CEST)

Gregorijanski datum u clanku Kosovska bitka

Datum Kosovske bitke je bio 15.jun 1389. godine, i ne znam zasto zakljucavas clanak pre nego sto si utvrdio kako se pise istorija!!!! Tada NIJE postojao Gregorijanski kalendar, i ne moze se taj datum konvertovati samo zato sto nasa crkva nije prihvatila promenu. Uostalom, treba procitati Corovicevu istoriju (www.rastko.org)! Po Gregorijanskom kalendaru Vidovdan ce (ako nasa crkva ostane pri Julijanskom) biti u sledecem veku 29.juna, a u XXIII veku 30.juna. U XIX veku je bio 27.juna! Posto je Gregorijanski kalendar zaziveo oko 200 godina posle Kosovske bitke, znaci da se bitka odigrala kada je u hriscanskom svetu bio samo jedan kalendar u upotrebi. Zamisli kada bi istoricari sve istorijske datume konvertovali! Procitaj samo malo od srpske istorije od Corovica, pa zamisli kakav bi posao bio menjati sve datume koji se u tekstovima nalaze. Prilikom pisanja istorije koriste se datumi koji su bili vazeci kada su se desavali dogadjaji koji se opisiju!

U Srbiji se koristi gregorijanski kalendar, a ovo nije wikipedija Sprske pravoslavne crkve. -- Bojan  Razgovor  09:52, 23. april 2007. (CEST)

I nisi dobro informisan. SPC koristi gregorijanski kalendar pomeren da kasni 13 dana. I bilo je price da i ona predje na novi kalendar. -- Bojan  Razgovor  09:55, 23. април 2007. (CEST)

Ovde se ne radi o tome koji se kalendar koristi danas, vec o tome da se istorijski dogadjaji UVEK prikazuju koristeci kalendar koji je vazio kada su se dogadjaji desili!!! Ne vrsi se konverzija datuma. Npr. Kolumbo je otkrio Ameriku 12.oktobra 1492. godine kada je takodje vazio samo Julijanski kalendar i niko nikada nije konvertovao taj datum! Ako V.Corovic (a on valjda predstavlja autoritet na ovim podrucju) koristi 15.jun kao datum Kosovske bitke to valjda nesto znaci. Uostalom, zasto se ne konsultuju istoricari da pojasne kako se pise istorija? A, sta znaci da SPC koristi Gregorijanski kalendar pomeren za 13 dana? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.152.121 (разговор • доприноси) | 20:19, 23. април 2007.

Prvo, nemoj da koristiš uzvičnike (ili više njih) kada diskutuješ sa nekim na internetu, jer stičem utisak da vičeš na nekog. Dalje, važno je staviti i gregorijanski jer se bitka po Kosovu ne obeležava 15. juna, već 28. juna.

SPC koristi takav modifikovan kalendar da ne bi za 100 godina još više kasnila za gregorijanskim. -- Bojan  Razgovor  20:46, 23. април 2007. (CEST)

Ovde se ne radi o tome koji kalendar koristi SPC vec kako se pise istorija. Nemam nista protiv napomene da se sada Kosovska bitka zbog promene kalendara obelezava 28.juna, a ne 15.juna, ali se ona dogodila 15.juna! (Uzvicnik nije vikanje vec naglasavanje). Ne moze se reci da se bitka dogodila 28. juna po novom kalendaru, jer tada novog kalendara nije bilo. Po tvojoj logici bi se u XIX veku pisalo da se bitka odigrala 27.juna po novom kalendaru. A to da SPC koristi pomeren Gregorijanski kalendar, je nesto sto prvi put cujem, upravo se i radi o tome da su pravoslavne crkve htele da prihvate Milankovicev kalendar da se ne bi reklo da prihvataju katolicki. Uostalom Wikipedia na engleskom ima to dosta podrobno objasnjeno. Da se vratimo na datum Kosovske bitke. Ne znam zasto uporno izbegavas da pogledas istoriju V.Corovica, a naveo si www.rastko.org kao izvor. Svi datumi pre 1582. godine kada je poceo da se u nekim zemljama primenjuje gregorijanski kalendar se u istoriji beleze onako kako su se tada belezili. Nema logike da se svakih 100 godina prepravljaju istorijski spisi. I u samom clanku o Kosovkoj bici se pominje 18. septembar kao dan pogibije Balse. Da li je to po novom ili po starom kalendaru? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.152.121 (разговор • доприноси) | 21:03, 23. април 2007.

Pa ako nemaš ništa protiv šro onda brišeš 28. jun? Ovo za ovih 13 dana sam čitao u novinama u intervjuu nekog astronoma koji radi za SPC-- Bojan  Razgovor  21:06, 23. april 2007. (CEST)

Evo da pokušaš shvatiti. Kosovski boj se odigrao kada je planeta zemlja bila u ovom položaju (....O.......). Mi praznujemo taj praznik kada se planeta zemlja nađe u istom položaju oko sunčeve orbite u kakvom je bila i na dan Kosovske bitke. Dakle u ovom vijeku identičan položaj planete zemlje je 28. juna. U idućem vijeku identičan položaj planete zemlje će biti 29. juna. Tvoja konstatacija, da gregorijanski kalendar nije postojao tada, jeste tačna, ali po jednom kalendaru vrijeme se računa i u prošlosti i u budućnosti. Ukoliko se bude praznovalo 15. juna, to neće biti identičan položaj planete zemlje. I ne znam od kuda ti to da se datumi u istoriji ne preračunavaju na gregorijanski kalendar. To uopšte nije problem uraditi, a sa druge strane je neophodno radi tačnog hronološkog pozicioniranja određenog događaja u vremenu.--Banović (razgovor) 23:10, 23. april 2007. (CEST)

Grešiš u jednom, Banović. Nije prihvatljiv "klizni" datum u stilu "u ovom veku to je bilo 28. juna, a u sledećem će biti da je bilo 29. juna"--Gorran 23:17, 23. april 2007. (CEST)

Kako misliš, "bilo 28. juna". Pa gregorijanski kalendar nije tada postojao. . Ništa ja ne griješim, ja samo pričam o identičnom položaju zemlje na njenoj putanji oko sunca, a dali tu poziciju neko naziva 15. jun, neko 28. jun, a neko 23. mandžet po hidždžetskom kalendaru, to me toliko i ne zanima. Ali ono šta znam, jeste, da kada zavrtiš zemlju od trenutka Kosovskog boja, 618 puta oko sunca, a svaki taj obrtaj traje 365,2425 dana, dobićeš tačno 28. juni 2007.--Banović (razgovor) 00:01, 24. april 2007. (CEST)

Grešiš, prijatelju. Da za čas prihvatimo taj tvoj, inače neprihvatljiv, kriterijum koji nazivaš "u kom je položaju zemlja bila". U 14. veku julijanski kalendar je već napravio grešku od oko osam dana - zbog toga je u šesnaestom i uveden gregorijanski. Znači, zemlja je bila u položaju "23. jun". Do 28. juna se došlo samo zbog toga što je ova konverzija napravljena u 20. veku, kad je razlika kalendara bila 13 dana. Pogrešna je pretpostavka da je 15. jun 1389. po julijanskom kalendaru isti dan u godini kad i 15. jun 1989. po julijanskom kalendaru. Da ponovim, zbog toga je julijanski i zamenjen.--Gorran 00:26, 24. april 2007. (CEST)

Ah, tako mi svih dabrova darkvudske močvare, u pravu si prijatelju. Kada zavrtiš zemlju od trenutka Kosovskog boja, 618 puta oko sunca, a svaki taj obrtaj traje 365,2425 dana, dobićeš tačno 23. juni 2007.--Banović (razgovor) 10:37, 24. april 2007. (CEST)

Ja sam sve ovo pokrenuo samo zato da se ispostuju neki principi kako se pise istorija. Istorija se ne prepravlja zato sto je neko prihvatio ili nije prihvatio kalendar. Evo ovako: Bozic se u hriscanskom svetu svuda slavi 25.decembra. Ali svaka crkva prema svom kalendaru! Tako mi govorimo da je Bozic 7.januara sto nije tacno, sto je samo nasa konverzija "julijanskog" Bozica na gregorijanski kalendar. Ajmo malo hipoteticki: Da je SPC prihvatila gregorijanski kalendar, kada bi se obelezavao Vidovdan? 15.juna! Mi o ovome govorimo samo zato sto je Vidovdan siroko poznat medju Srbima, a u svakodnevnom zivotu smo prihvatili gregorijanski kalendar. O svim drugim datumima ne razmisljamo na takav nacin. U Srbiji je do stvaranja Jugoslavije svuda vazio samo julijanski kalendar i Srbi su Vidovdan slavili 15.juna. Ko ne veruje, neka u Narodnoj biblioteci potrazi izdanje "Politike" od 16.juna 1914 i procita da je "juce u Sarajevu ubijen Franc Ferdinand", iako je ta vest u npr. zagrebackim novinama nosila datum 29.jun. Datumi se mogu prepravljati radu usaglasavanja se istovremenim dogadjajiima koji su opisani u drugacijem "vremenskom koordinatnom sistemu". Ali kada je Kosovska bitka u pitanju, svi evropski dogadjaji iz tog vremena, u svim evropskim istorijama su vodjeni po julijanskom kalendaru, i niko ih nigde nije prevodio na gregorijanski, a ako dogadjaji zasluzuju da se obeleze, proslave, ni tada se ne vrsi preracunavanje. Mi imamo problem iskljucivo zato sto SPC ima svoj kalendar, Vidovdan je crkveni praznik, a drzava ima svoj kalendar. Da su ti kalendari izjednaceni Vidovdan bi se obelezavao 15.juna. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.17.4 (razgovor • doprinosi) | 10:09, 24. april 2007.

Ajde ovako. Stavićemo da je bitka bila 15. juna (28. juna u gregorijanskom). Izbacivanje datuma po gregorijanskom vodi do zabune. -- Bojan  Razgovor  10:22, 24. april 2007. (CEST)

Pitanje je zeznuto. U 19. veku je crkva, odnosno julijanski kalendar smatrao da je 15. jun 27. juna, a 25. decembar odnosno Božić šestog januara. Možemo reći, na primer, da crkva nije nadležna za merenje vremena. Ali jeste za crkvene praznike. Kako god okreneš, imamo razmimoilaženje. Uglavnom, ovo "po gregorijanskom kalendaru" mi ne zvuči dobro, jer se a) radi o danas važećem kalendaru, b) u 14. veku taj kalendar nije važio, i v) 28, jun 1389. nema nikakve veze sa bitkom ni u jednom kalendaru. Nije sporno da je bitka bila 15. juna po tada važećem kalendaru, i to je to. 15. jun 1389. je 15. jun 1389. Nikako ne može postati 28. jun 1389. Jedino treba napomenuti da se crkveni praznik vezan za bitku tokom vekova pomerao zbog posebnog kalendarskog sistema.--Gorran 11:14, 24. april 2007. (CEST)

Da, godišnjicu bitke obeležavamo 28. juna. Milošević je imao govor na Gazimestanu 28. juna, a 12 godina kasnije je izručen Haškom tribunalu. Simbolika... -- Bojan  Razgovor  11:23, 24. april 2007. (CEST)

Po gregorijanskom kalendaru bitka se odigrala 23. juna (to se dobija računanjem, iako tada gregorijanski kalendar nije postojao). 28. jun je samo transkribovani 15. jun iz julijanskog na gregorijanski kalendar.--Banović (razgovor) 18:14, 24. april 2007. (CEST)

28. jun je samo transkribovani 15. jun iz julijanskog na gregorijanski kalendar

ma nije tako, prijatelju, to je samo jedna slučajnost. Radi se samo o tome da julijanski kalendar tokom 20. i 21. veka pogrešno smatra da je 15. jun 28. juna. Što nema apsolutno nikakve veze sa 28. junom 1389., ni 28. junom 1899. ni sa 28. junom 2101. Reći da je bitka bila 28. juna 1389. po gregorijanskom kalendaru jednostavno je besmislica. Jedino je tačno reći da se u prošlom veku iz nekih razloga godišnjica slavila 28. juna.--Gorran 22:42, 24. april 2007. (CEST)

Vazal

U samom uvodu stoji

... a Srbija je postala turski vazal.

što mi je neprihvatljivo jer vladari postaju vazali a države nisu živa bića, a usput rečeno, jedini srpski kralj je već bio turski vazal u to doba. -- JustUser  JustTalk 11:18, 24. april 2007. (CEST)

Greška kod sukobljenih strana

Napravili ste grešku kod Sukobljenih Strana. Nije Srbija i Bosna, već samo Srbija. Kao što svi znamo Bosna je poslala samo jedan odred u pomoć Srbiji, ovo je sveta Srpska bitka i ne bih trebali ovako da grešimo bar ne mi, Srbi. Broj Srpskih vojnika je bio od 12 do 30 hiljada a ne 25 hiljada (niko ne zna tačan broj, a ono su najverovatnije tačne procene). Takođe veliki broj ljudi tvrde da je ovo bila Srpska Pirova pobeda, jer ne verujem da bi se ijedan jedini veliki osvajač kada mu je nadohvat ruke da osvoji Srbiju vraćao u Osmanlijsko carstvo sem ako nije u pitanju poraz, odnosna Srpska Pirova pobeda (nakon ovog Srbi više nisu imali vojsku). Nov sam i ako neko može da me nauči kako te greške da izmenim.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Srpski Radikal (razgovor • doprinosi) | 23:10, 20. jun 2007.

Pridevi na ski i čki se pišu malim slovom, brate Srbine. Tako da koliko god to tebi bilo neobično, srpski se piše malim slovom. A ako imaš referencu da potkrepiš sve te tvoje tvrdnje, samo napred, menjaj ali ne zaboravi da referenciraš.--Maduixa kaži 23:24, 20. jun 2007. (CEST)

---

A u Bosni nije bilo Srba? Šta li je više od pola tadašnjeg stanovništva Bosne bilo po tebi po nacionalnosti, da mi je samo znati. I hajde bogati promjeni taj nadimak, jer koga briga koja je tvoje političko opredjeljenje na jednom projektu gdje se piše enciklopedija. Dakle, ovo nije forum i postoje konvencije i pravila za imenovanje korisnika. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:00, 21. jun 2007. (CEST)

Slavene, odakle ti pola?--Vojvoda (razgovor) 11:32, 22. avgust 2007. (CEST)

---

U kosovskom boju su učestvovale Srbija i Bosna na jednoj, i Osmansko carsvo na drugoj strani. To što je Bosna poslala jedan odred upravo i znači to: učestvovala je u boju. Pogledajte malo po vikipedijama, videćete podatke da je i NDH učestvovala u staljingradskoj bitci, tj. poslala je jedan broj vojnika tamo!--DusanNS 19:30, 20. oktobar 2007. (CEST)

• • • Fakat je greška kod sukobljenih strana! Za one koji ne znaju 1389. kralj Srbije je bio Tvrtko I Kotromanić od Bosne. => da se bitka vodila između Bosne i Osmanlijskog Carstva. P.S. Vlatko je probio s krila u sredinu a ne Vuk.Vlatko od Bosne!!*** — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Donientes (razgovor • doprinosi) | 21:00, 17. jun 2011.‎

Pridevi i ostalo

Pa sam Kotromanić je bio Srbin (poluSrbin poluBošnjak ali s obzirom da ovo drugo je muslimanski Srbin onda Srbin). Imam i reference za moje tvrdnje ali ne znam kako da izmenim. Za prideve ću pisati uvek veliko ako je u pitanju Srpsko, Rusko, Grčko, Makedonsko, Slovačko. Ali naravno, poštovaću pravila pa to neću pisati kada budem menjao stranicu. Što se tiče mog nadimka, ponosan sam Radikal i nikad ga neću menjati, ne vidim da krši pravila o nadimcima. I da ponovoim, kako mogu da promenim tabelu a posle ću dodati reference? Unapred zahvalan. --Srpski Radikal 10:44, 21. jun 2007. (CEST)

Tabelu menjaš tako što kad klikneš na uredi pri vrhu stranice deo koji počinje sa {{Битка| e jačiu srpske vojske menjaš tako što izmeniš ovo što piše јачина2=око 25,000 војника| na јачина2=измеђи 12 и 30 хиљада војника|. Samo odmah pored ovog hiljada dodaj i <ref>Литературу/линк ка сајту где се спомињу те бројке</ref>. Znači kad završiš trebalo bi da izgleda јачина2=измеђи 12 и 30 хиљада<ref>Српска породична енциклопедија из 2006. године</ref> војника|. Ovo između <ref> и </ref> se ne vidi kao tekst nego kao brojka fusnota --Jovan Vuković (r) 13:22, 21. jun 2007. (CEST)

Koji Bošnjak. Da nije i Tvrtko Prvi bio bošnjački kralj --Vojvoda (razgovor) 11:10, 22. avgust 2007. (CEST)

kralj Srbije 1389 je bio bosanski kralj Tvrtko Prvi,njegovu krunu su priznali i Lazar i Vuk. Srbiju je prisvojio a Bosna mu je bila nasljedna. Evropski vladari su vijest o izhodu bitke čekali od njega(jer je on bio legitimni vladar tog prostora:tj današnje Bosne i Srbije). On nije pomagao Srbiji jer to je bilo već njegovo-on je se borio da sačuva svoje! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Donientes (razgovor • doprinosi) | 00:44, 3. februar 2011.

Bosna nije učestvovla nego je vladala tada Srbijom!! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Donientes (razgovor • doprinosi) | 01:04, 3. februar 2011.

Odakle broj o mrtvima ?

Da je naša strana imala 30 iljada mrtvih, a Turci 10 ? Odakle to ? --Mile 18:34, 1. oktobar 2007. (CEST)

Lupetanje. Eto odakle. -- JustUser  JustTalk 00:36, 9. oktobar 2007. (CEST)

Oko broja gubitaka

Uklonio sam veliku glupost. Nija srpska vojska ni imala tolko učesnika, kamoli gubitaka. A ko je napisao "Skoro cela srpska vojska" taj je majstor.

A gde su Vlatko i Vuk sa vojskom? Nestali na polju ? --Mile 11:11, 18. novembar 2007. (CET)

Možda bi bilo dobro da uzmememo podatke sa engleske...izgledaju OK. --Mile 11:15, 18. novembar 2007. (CET)

Vikipedija

Nemojte sa engleske kao boga vas molim. Lažu čim usta otvore, kao da su same ustaše pisale (napisali da je bilo 100 000 Srba). Mislim da je uredu ovakvo kakvo je ali Turski gubici su bili toliko veliki da su bili primorani da se povuku. Pročitaću ostalo i reći da li treba nešto menjati. --Rodoljub 23:00, 3. decembar 2007. (CET) Što se tiče bosanskog udjela u bitci:In the center, Serbian fighters managed to push back Ottoman forces, except for Bayezid's wing, which barely held off the forces commanded by Vlatko Vuković. Vuković thus inflicted disproportionately heavy losses on the Turks. The Ottomans, in a ferocious counter-attack led by Bayezid, pushed the Serbian forces back and then prevailed later in the day, routing the Serbian infantry. Both flanks still held, with Vuković's drifting toward the center to compensate for the heavy loses inflicted on the Serbian infantry. Obrazujte se malo,Vlatko je za razliku od srpskih despota iza sebe ima niz uspješnih bitaka(Tvrtko I se spremao da zauzme čak i Dubrovnik s Vlatkom kao generalom njegovo vojske).Posle pobjede na svom krilu,Vlatko je skrenuo duboko u turski centar i da su Lazar i Vuk bili i pola uspješni kao on...vjerovtno bi i pobjedili tog dana!! Još nešto:gde je bio veliki Marko Kraljević tog dana- na turskoj strani!!! Nemojte samo reci da je kasno stigo!-jer nije ni krenuo.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Donientes (razgovor • doprinosi) | 00:53, 3. februar 2011.

Donientes,

bilo bi lepo da prosvetliš nas neuke pa da nam kažeš koji istorijski izvor iz 14. ili 15. veka konkretno govori o ulozi Vlatka Vukovića u Kosovskom boju? (odnosno koji izvor konkretno pominje događaje koje ti donosiš u ovom odeljku na engleskom)

Obrazuj se i ti pa vidi kada su bile bitke na Dubravici i Pločniku i kako su u tim bitkama prošli Osmanlije? Od kada vladari Srbije nose titulu despota? Koji izvor, opet iz srednjeg veka, na bilo koji način spominje kralja Marka Mrnjavčevića i njegovo učešće u Kosovskoj bici iz 1389? Kakvi su bili odnosi kralja Srba i Bosne Stefana Tvrtka I i Dubrovačke republike? (sem što su i Bosna i Dubrovnik načelno priznavali vrhovnu vlast Ugarske) --ClaudiusGothicus (razgovor) 23:12, 17. jun 2011. (CEST)

Šta...

Ć šablon srednjovekovna bosna u ovom članku.--Vojvoda razgovor 11:42, 2. februar 2008. (CET)

Pazi ovo

38.000 vojnika jedni, 18.000 vojnika drugi. A Istorija Srbije kaže “Osmanlijska armija je brojala između 30.000 i 40.000 vojnika. Sukobili su se sa 15.000 do 25.000 Srba.” Ima li neko tu knjigu? -- Bojan  Razgovor  18:46, 13. mart 2008. (CET)

Sine,ako te zanimaju cifre,idi na bs.njiki i crkni od smeha.(Na en su navel cifre sa citatima izvora.)Inače,da onaj Benedikt na dnu nije možda Kuripešić,a ne Kuripečič kako stoji u članku? Crni Bombarder!!! (†) 09:21, 15. mart 2008. (CET)

Posredni izvori

O Kosovskom boju se vrlo malo zna, jer su istorijski izvori vrlo oskudni. Ono što se jedino sa sigurnošću može reći jeste da se bitka dogodila i da su oba vladara poginula. Sve ostalo dolazi iz posrednih izvora iz 15 veka, tok bitke, rezultat bitke, broj vojnika, izdaja Vuka Brankovića i dr. Mislim da sve ovo treba navesti u članku. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 72.14.193.5 (razgovor • doprinosi) | 14:27, 23. mart 2009.‎

Turska vikipedija: Srba je bilo 25.000, a Turaka 10.000

Po vikipediji na turskom jeziku Srbi su bili brojčano duplo nadmoćniji :)

Trebalo bi im skrenuti pažnju, da se ne brukaju!

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎188.2.168.231 (razgovor • doprinosi) | 16:30, 1. oktobar 2009.

A viki na albanskom jeziku navodi da je bitka bila između Otomana sa jedne strane, a sa druge "balkanskih naroda, pre svega Albanaca, Bugara, Rumuna i Srba" :))))))))) — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎188.2.168.231 (razgovor • doprinosi) | 16:38, 1. oktobar 2009.

Rastko i reference

Ako su delovi preuzeti sa sajta Rastko, treba referencirati delove članka pozivajući se na taj tekst. Članak, osim broja vojnika u info-kutiji i dalje ne navodi nikakve reference. -- Loshmi (razgovor) 03:32, 11. mart 2010. (CET)

Literatura je jasno navedena na dnu i zato ću ukloniti šablon.Ukoliko smatraš da članak treba poboljšati unošenjem dodatnih referenci,zamolio bih te da prođeš kroz njega i staviš {{чињеница}} tamo gde bi voleo da vidiš dodatne reference. Crni Bombarder!!! (†) 11:34, 11. mart 2010. (CET)

Po mogućstvu iza svake rečenice. -- Loshmi (razgovor) 14:26, 23. mart 2010. (CET)

Okej,prođi kroz članak i stavi šablon {{чињеница}} iza svake rečenice i tako olakšaj onima koji eventualno hoće da ih unesu u članak.Ne vidim šta je tu toliko teško. Crni Bombarder!!! (†) 14:57, 23. mart 2010. (CET)

Šablon {{bez izvora}} ima svoju namenu — da ukaže da članak ne navodi izvore i ukaže na to da se tekst treba izreferencirati. Običaj je da se kada članak nema nikakvih izvora stavi taj opšti šablon. On se koristi i ima svoju namenu. Ovaj tekst je delom preuzet iz teksta s Rastka, ali niti link vodi na taj tekst, niti postoje reference koje pokazuju koje rečenice u tekstu se pozivaju na taj tekst (pod uslovom da taj tekst postoji na Rastku). Kako bih izbegao dalje prepirke, a i s obzirom da je ovo bitna tema, staviću šablon {{чињеница}} iza svake rečenice. -- Loshmi (razgovor) 02:26, 24. mart 2010. (CET)

Vidi,ukoliko smatraš da ja nisam u pravu u vezi upotrebe tog šablona,obrati se na nekom Trgu i zatraži mišljenje zajednice o njemu,jer očigledno postoje različita mišljenja o njegovoj upotrebi.Drago mi je da si rešio da budeš od pomoći i olakšaš drugima rad na članku.Doduše,nije mi jasno da li su za neka opšta mesta zaista neophodne reference (da je bitka bila 15/28,da su u bici učestvovali Murat sa sinovima tj. da su Branković i Vuković komandovali krilima,a Lazar centrom),ali okej.To je najmanja frka. Crni Bombarder!!! (†) 02:45, 24. mart 2010. (CET)

Koliko sam ja uspeo da vidim jednim blagim preletom,ceo tekst (osim poslednjeg poglavlja) je preuzet od DoVle.Nagradno pitanje glasi da li da obrišem sve {{чињеница}} iz tog dela teksta ili da unesem 7652 istovetne reference? Crni Bombarder!!! (†) 03:02, 24. mart 2010. (CET)

Naravno uneti sve kao reference. O ovoj temi postoje različita mišljenja različitih istoričara, tako da je bitno prema kom izvoru se šta dogodilo. Tako se tačno zna koji deo teksta se poziva na koji izvor. U kranjem, idealno je da u jednom članku svaka rečenica ima i referecu. -- Loshmi (razgovor) 12:38, 24. mart 2010. (CET)

Osim ako se vise recenica može naci u jedno izvoru, cisto da nemamo:

Recenica 1, bla, bla, bla. ^[1]. Recenica 2, truc, truc, truc.^[1] Recenica 3: bla bla, bla, truc, truc.^[1].

već:

Recenica 1, bla, bla, bla. Recenica 2, truc, truc, truc. Recenica 3: bla bla, bla, truc, truc.^[1].

Valjda je ocigledno da ce neko pogledati prvo plavu vezu na Vikipediji ili ce proveriti u najblizoj referenci. -- Bojan  Razgovor  12:52, 24. март 2010. (CET)

Nije. Gore sam lepo objasnio. Pročitaj ponovo. -- Loshmi (razgovor) 13:00, 24. март 2010. (CET)

Šta si objasnio? -- Bojan  Razgovor  13:03, 24. март 2010. (CET)

Da se tako tačno zna koja rečenica se poziva na koji izvor. Članci na Vikipediji se stalno menjaju. Ako neko ubaci neku rečenicu između tri uzastopne koje se pozivaju na jedan izvor nastaje haos. -- Loshmi (razgovor) 13:06, 24. март 2010. (CET)

Pa ako neko ubaci nešto sporno i nepoznato (ali zaista sporno i nepoznato i to ne svakom laiku) i to nešto se ne može proveriti u nekom drugom lepo napisanom članku i obližnjoj referenci na spoljašnji izvor, ti lepo stavi ((fact)). Nije svrha referenci da ih se stavljaju kad god neko vidi da se rečenica ne završava tačkom i ref tagovima (ovo je nivo inteligencije botova, prosti search & replace), već da se olakša provera. A sad ja ne znam šta je tu sporno da je nešto što se u istoriji naziva Moravskom Srbijom obuhvatalo slivove tri Morave, da su Vlatko Vuković, Bajazit i Jakub učestоvali u bici, da se sigurnošću ne zna kada je Murat umro i da srpski izvori ne slažu (a pritom su navedeni koji izvore treba proveriti (Konstantin Filozof, Jefimija i Gerasim). -- Bojan  Razgovor  13:23, 24. март 2010. (CET)

Reference se ne stavljaju samo za sporne stvari. Nešto što je za nekog opšte poznato, za drugog je špansko selo. -- Loshmi (razgovor) 13:35, 24. март 2010. (CET)

Nije problem da ti zahtevaš reference, problem je što ti ni ne znaš zašto tražiš reference, sve mehanički radiš po gore opisanom algoritmu. -- Bojan  Razgovor  13:40, 24. март 2010. (CET)

Netačno. Već sam ti više puta objašnjavao kako stoje stvari s referencama. Ili tebi tebi neke stvari nisu jasne, ili samo želiš da opstruiraš nečije napore da se ispoštuje princip proverljivosti. -- Loshmi (razgovor) 13:52, 24. март 2010. (CET)

Čisto da pojasnim: ja sam naravno za referenciranje, ali sam snažno protiv načina na koji ti to radiš. Niti gledaš članke na Vikipediji, niti reference ili spoljašnje veze, niti proveriš neke trivijalnosti na Googleu. Iz navedenih primera iz moje treće poruke na ovoj temi se vidi kako ti radiš - ti samo znaš da staviš ((fact)) i to na mnogo mesta, a na nekima bez smisla. -- Bojan  Razgovor  14:06, 24. март 2010. (CET)

Netačno po drugi put. Naravno da proveravam kada mislim da ima smisla proveravati. Da li ti misliš da ja imam toliko vremena i da sam toliko lud da ću redom da idem i proveravam svaku rečenicu koju je neko napisao? Naiđem na nereferenciran tekst i sad treba da guglam i tražim da li ima izvora za tako nešto. Ne pada mi na pamet. („Обавеза да наведе битан извор је на кориснику који укључује материјал, не на ономе који теже уклањању“) -- Loshmi (razgovor) 14:18, 24. март 2010. (CET)

Da li ti misliš da mi imamo vremena da za svaku činjenicu koju ti ne znaš i nećeš da za njeno proveravanje potrošiš 20 sekundi svog života (a znamo da je 10.000 % tačno) trčimo da tražimo pouzdan izvor? Ne pada nam na pamet. Ti treba da imaš razloga da težiš uklanjanju, čisto da ne budeš svrstan među budale, trolove, vandale i dokazivače poenti. A mi ćemo sigurno postupiti po pravilu da je obaveza na onom ko uključuje materijal. -- Bojan  Razgovor  14:32, 24. март 2010. (CET)

Ne lupaj gluposti. Nisu u pitanju 20 sekundi, već sati života. Kilometarski tekst bez ikave reference. Znaš li ti koliko vremena treba da se tako nešto proveri? Pa lakše mi je da sam pronađem izvore i napišem tekst iznova. A kao što sam ti već rekao, ne pada mi na pamet da trošim život zbog nečega za šta je nako drugi odgovoran. -- Loshmi (razgovor) 14:39, 24. март 2010. (CET)

Pa kad se trpaš među „španska sela“, naravno da ti je mnogo nepoznato. Ovo su biseri stvarno: Испред њега, према Турцима, налазило се у Косово под влашћу Лазаревог зета Вука Бранковића, које је штитило Србију с југа.[тражи се извор] (ne znas da je Kosovo južno od oblasti Lazareve oblasti koja je obuhvatalo ove dve Morave?) ... Такође није јасно зашто је народни певач оптужио Вука Бранковића као издајицу .[тражи се извор]... Међутим, по Србију последицу су одмах биле видљиве.[тражи се извор] (a onda se nabrajaju koje su to posledice bile) -- Bojan  Razgovor  14:55, 24. март 2010. (CET)

Nemaš argumente, i sada pokušavaš da skreneš temu. Što se kaže, od drveta ne vidiš šumu. -- Loshmi (razgovor) 15:07, 24. март 2010. (CET)

Šta nemam argumente. Da si samo pogledao u članak Moravska Srbija (imas link ka njemu u kutijici) utvrdio bi njen polozaj, time bi sebe postedeo traženja bar 3-4 reference. Itd. Ali naravno tebi ne pada napamet da malo istražuješ, već jedino znaš da staviš fact posle svake rečenice, a vi ostali pogađajte šta je i zbog čega Lošmi osporio. -- Bojan  Razgovor  15:26, 24. март 2010. (CET)

Ja itakako mnogo istražujem kada sam pišem neki članak. Šablon {{чињеница}} iza svake rečenice sam stavio tek nakon razgovora s CrnimBombarderom, pogledaj malo bolje. A da sam pogledao u nereferencirani članak Moravska Srbija utvrdio bih da je taj članak takođe bez izvora. -- Loshmi (razgovor) 15:40, 24. март 2010. (CET)

Referencirana mapa Moravske Srbije i susednih srpskih oblasti

Nema veze što si stavio posle raygovora sa Bombarderom, nije tebi ovo prvi put da radiš, niti sam ja pričao samo o ovom članku. Ali da si pogledao članak Moravska Srbija, utvrdio bi da se slažu da je Lazareva Srbija bila u slivu Velike, Zapadne i Južne Morave. Trebaš biti mnogo paranoičan ili nešto strašnije pa sumnjati da će dva ili više (makar i nerefenciranih) članaka govoriti pogrešno i to baš ono što ti hoćeš da proveriš. -- Bojan  Razgovor  16:08, 24. март 2010. (CET)

Ono što nije prvi put je to da ti opstruiraš pokušaj da se neki članak izreferencira. Već sam ti objasnio — nemam nameru da proveravam činjenice iznete u svakom bogovetnom članku, niti je tako nešto moguće. Onaj ko piše članak trebalo bi da ga usput i referencira. -- Loshmi (razgovor) 22:08, 24. март 2010. (CET)

Niko ti neće stavljati izvore za primere koje sam ti naveo. Kada ne bi sumnjao u ovakve trivijalnosti imao bi manje stvari da proveravaš. -- Bojan  Razgovor  04:39, 25. mart 2010. (CET)

I ja ne opstruiram referenciranje, ja sam referencirao (onoliko koliko mislim da je razumno, pošto su celi pasusi iz jednog izvora). Ako si toliko nepoverljiv, nemoj koristiti Vikipediju za obrazovanje, čitaj neke druge sajtove sa kredibilitetom. -- Bojan  Razgovor  05:07, 25. mart 2010. (CET)

I nemoj misliti da je ovo upereno lično protiv tebe. Jednostavno, kada bih tebi dozvolio ovako da radiš, morao bih svakome trolu da dozvolim i vikipedija bi postalo gadno mesto. Zato vršim pritisak na tebe da imaš meru i da razgovaraš o problemu. -- Bojan  Razgovor  05:30, 25. март 2010. (CET)

Ok. Ja to ne radim stalno, već onda kada su u nekom članku reference zaista neophodne. Najčešće samo stavim opšti šablon koji ima svoju svrhu — da upozori da tekst ne citira nikakve izvore, uz sugestiju da bi ga trebalo dopuniti referencama. Ako ispratiš kako je ovde stvar tekla, videćeš da sam i ovde prvo stavio taj šablon, a da sam svuda stavio {{чињеница}} tek nakon što je Bombarder to tražio. S druge strane, ovo je bitna tema o kojoj postoji ne znam ni ja koliko verzija i tumačenja, tako da bi i trebalo za većinu stvari stoji referenca. To što ima možda par manje-više uslovno rečeno opšte poznatih stvari ne znači da zbog toga ostatak treba da bude bez izvora. Na kraju, ako se već najveći deo članka poziva na taj tekst sa Rastka onda ne bi trebalo da je problem većinu šablona {{чињеница}} zameniti tom referencom. -- Loshmi (razgovor) 14:18, 25. март 2010. (CET)

Znam kako je tekla rasprava. Nije jasan samo tok bitke, sve ostalo (uvod i posledice) je jasno. Ali opet neke stvari koje si radio nemaju smisla osim dokazivanja poente da članak treba da bude pun referenci. Postavio sam izvor na kraju svako odeljka. Valjda je jasno da se ona odnosi na ceo odeljak. -- Bojan  Razgovor  14:48, 25. mart 2010. (CET)

Koji je zaključak?Jer mesto svih {{чињеница}} turamo vezu ka Rastku ili brišemo te šablone? (Mislio sam da ste se rešili za jedno od ta dva i odradili to,ali je prošlo više od mesec dana,a članak je i dalje prošaran.) Crni Bombarder!!! (†) 22:29, 13. maj 2010. (CEST)

Pirova

Ne bih se složio da je ova pobeda Pirova. Pirova pobeda je pobeda osvojena uz velike gubitke na svojoj strani, a sama pobeda ne donosi neku korist pobedniku. Srbija je postala vazal Turske, što nije malo. -- Bojan  Razgovor  16:30, 24. mart 2010. (CET)

Slažem se.Mislim da je bolje reći da je bitka kratkoročno gledano,okončana nerešeno (oba vladara bacila kašike,obe vojske se povukle),ali je dugoročno gledano u pitanju otomanska pobeda.Za to bi možda trebali napraviti neku napomenu u kojoj bi se tačno pojasnilo,u kratkim crtama,u čemu je štos sa ishodom bitke,a ne da se služimo referencama koje dokazuju jedno ili drugo. Crni Bombarder!!! (†) 21:51, 24. mart 2010. (CET)

Napiši to u uvodu, uvod je jako kratak. -- Bojan  Razgovor  05:01, 25. mart 2010. (CET)

Dodao sam neki kao uvod,baci pogled pa ga još dosredi ili bači ovden neke sugestije. Crni Bombarder!!! (†) 20:03, 26. mart 2010. (CET)

Traženje činjenica oko Samodreže

Trenutno ispod slike stoji sledeći teks`:Crkva Samodreža, posvećena sv.{{чињеница}} Jovanu, u kojoj se Lazareva vojska poslednji put pričestila pred bitku, izgled iz 1932. godine.

Za šta tačno treba referenca? Da je na slici Samodreža?Da je posvećena nekom svecu? Crni Bombarder!!! (†) 20:03, 26. mart 2010. (CET)

Opet oko datuma

Da je u 14. vijeku postojao Gregorijanski kalendar razlika između njega i Julijanskog ne bi bila 13 dana već 8 što se poklapa i sa "nebeskim pojavama" koje je neko pominjao. Da li bi onda bilo dobro bar ubaciti taj podatak (ne moramo mijenjato ono 28.) ako neko to može referencirati? Takođe tada je korišten, čini mi se, i još neki stari kalendar (godina 3 hiljade i neka) pa i taj datum bi valjalo ubaciti ako ga ko nađe.-- Марко Dic,amice! 16:44, 28. jun 2012. (CEST) Cela hrišćanska Evropa je u 14. veku koristila Julijanski kalendar, jedini tada postojeći (na stranu to što su pravoslavni još uvek brojili godine od "postanka sveta") tako da se može govoriti samo o 15.junu, i nikako drugačije. Konfuziju kod današnjih Srba pravi vezivanje Kosovske bitke za verski praznik (Vidovdan) koji se obeležava po Julijanskom kalendaru, jer jedino taj priznaje Srpska pravoslavna crkva. Živimo po jednom kalendaru obeležavamo bitku po drugom, to je napravilo konfuziju kod 99% (čak i "učenih" Srba). Biti "doktor istorijskih nauka" i pričati o 28. junu kao datumu bitke je SRAMOTA!!! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.200.54.158 (razgovor • doprinosi) | 17. april 2018. u 08:56

Gregorijanski kalendar je od 1582. Szajci ^reci 08:36, 5. avgust 2012. (CEST)

Greska u datumu

Ako govorimo o 28. junu onda se koristi godina 1389. Ukoliko govorimo o 15. junu treba da se koristi godina 6897. jer je po julijanskom kalendaru ta godina i ta godina je od pocetka sveta. Nemojte siriti neznanje po Vikipediji.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.221.169.142 (razgovor • doprinosi)

Rezultat

Ne bi se moglo tako lako napisati "Osmanska pobeda", tačnije bi bilo Reѕultat:Neodlučan(veliki gubici na obe strane), ili srpska pirova pobeda ili mozda i Turska dugoročna pobeda. --AcoCar (razgovor) 22:45, 16. maj 2013. (CEST)

Svaka drugi opis osim turske pobede je adekvatan. Vojska koja pobeđuje nikada se ne povlači. Tek nakon 70 godina od Kosovske bitke Turci su ušli kao osvajači u predeo današnje Srbije. Zašto je to tako, je političko pitanje. Najverovatnije ova teritorija postaje vazalska jer je kralj Stefan (Tvrtko) bio blag prema Milici Hrebeljanović i dozvolio joj da iako to nije smela ona odlučuje o tom prostoru. Stefan je ovkvim odnosom svojim naslednicima učinio medveđu uslugu jer su Turci kasnije samleli Srbe sa obe strane Drine. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 83.77.236.120 (razgovor • doprinosi) | 17:32, 19. septembar 2013.‎

Stvarno evo i na Engleskoj Vikipediji stoji da je ishod same bitke bio neriješen. Tako da bi valjalo da i mi tako napišemo. To što je Srbija postala vazal Turske 70 godina nakon bitke ne može promijeniti ishod bitke, zar ne. Znači ne možemo posmatrati stvari Retrogradno. To bi značilo da su Srbi izgubili i Cersku i Kolubarsku bitku zato što 2 godine nakon toga Austrijska vojska ipak ulazi i okupira Srbiju. Alliance (razgovor)

Ovaj iznad je u pravu. Pobednička vojska se ne povlači. Tek nakon godinu dana Bajazit je zatražio od carice Milice da prihvati da carevina postane despotovina i dobio njenu ćerku Oliveru za hanumu. Zašto firentinska opština par meseci posle bitke čestita kralju Tvrtku pobedu nad oholim muhamedancem Amuratom ? 109.122.92.180 (razgovor) 11:45, 22. april 2015. (CEST)

Svi su u pravu. Ne znam ko je toliko tvrdoglav da mi poništava izmene. Lepo sam zamenio sa ‚‚Srpska pobeda" ali je neko "pametni" to poništio. Znam da sigurno nije turska. Zato neka neko to prepravi.--Jeremić Vlada (razgovor) 20:32, 27. jun 2015. (CEST)

Srpska pobeda ne može biti, Srbija je ostala bez vojske. Kneginja Milica nikada nije imala vezu sa depotskom titulom. Nju je Stefan dobio od vizantijskog cara 1402. I srbija je odmah postala turski vazal, a 70 godina kasnije je konačno pala pod Turke. -- Bojan  Razgovor  04:18, 28. jun 2015. (CEST)

Bojane mnogo si tvrdoglav. Ne znam zbog cega sve to. Ali ajde da krenemo sa cinjenicama. Posmatramo samo jednu bitku, kao i svaku drugu. Prvo treba da definisemo sta znaci pobediti u jednoj bitci? Koliko sam ja upoznat i koliko sam ja ucio iz istorije, pobediti u bitci znaci zauzeti neprijateljski polozaj, pri cemu se neprijatelj povlaci, delimicno je unisten pa se povlaci, ili je sav unisten. Ni jedan od ta tri uslova nije ispunjen. Srpska vojska je dobrim delom izginula, ali je i dobar deo preziveo, recimo Vlarko Vukovic sa svojom vojskom kao i Vuk Brankovic sa svojom. Osmanska vojska nije okupirala Srbiju nakon bitke, nije preuzela neprijateljski polozaj. Nakon bitke ostatak obe vojske je napustio Kosovo. Mozes li sada da mi objasnis u cemu ti tu vidis Osmansku pobjedu?

Vlatko Vuković je imao svog kralja. Bajazit je otišao da preuzme vlast. Osmanska vojska nikada nije okupirala države posle jedne bitne, već ih je uvek pretvarala u vazalne, a okupirala bi ih posle smrti vazalnog vladara. -- Bojan  Razgovor  03:59, 29. jun 2015. (CEST)

Nemoj ti meni da izbjegavas odgovor nego mi navedi po kojim to uslovima je u pitanju Osmanska pobjeda? Opet kazem, ono sto se desilo nakon bitke nekih 90 godina kasnije ne moze uticati na bitku retrogradno. A i kako objasnjavas da na engleskoj vikipeidji stoji takticki nerijesen rezultat bitke? I mogu li ja da promijenim i da stavim isto to, a kao fusnotu da stavim englesku vikipediju? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.228.110.65 (razgovor • doprinosi)

Zaboravljate da svaka bitka od nastanka sveta pa do danas ima svoj cilj. U boju na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu cilj Karađorđa i ustanika nije bio da unište Tursku vojsku već da je oslabe i spreče da dođe do opsednutog Beograda. Turcima nije bio cilj da osvoje Srbiju, već da je nateraju na vazalni odnos, što je Murat i naglasio u pismu Lazaru i što je i postignuto. Drugo ta priča o tome da onaj ko ode sa bojnog polja je gubitnik ne pije vodu, jer Murat je pored Bajazita i Jakuba imao još dva sina kao pretendente na presto, a Turci nikada nisu imali pravo naslednika, već ko pobije ostalu decu on nasleđuje. Valjda je Bajazitu bilo bitnije da nasledi presto od toga da se igra sa Srbima. Bajazit je otišao sa Kosova polja, jer je ubistvo Murata otvorilo pitanje ko će biti naslednik, otišao je jer je morao da obezbedi presto i ubije ostala dva brata. Što se tiče pobede, ako je Turcima bio cilj da Srbe učine vazalima, a oni su to posle bili, jasno je ko je pobedio. Što se tiče famoznog Ćetkovićevog klina, Lazar je bio mator kao biblija ko i Murat, rođen je 1331-ve u vreme bitke na Velbuždu i u vreme Kosovske bitke je za ono vreme bio poprilično mator. Mator čovek teško da može da juri na konju kao mlad čovek. Vi sve merite aršinima fudbalskih navijača, kao da su bitke nekakve utakmice, a ne borbe u kojima lukaviji i pokvareniji pobeđuje. Plus čisto sumnjam da pobedniku posle bitke odsecaju glavu.Što se tiče engleske vikipedije, njih realno baš briga za sve što nije njihova istorija, oni nisu merodavni, napisaće svašta što im odgovara, a boj na Kosovu nije uticao na njihovu istoriju ni malo. A valjda se neko i vratio iz te bitke pa je rekao Milici i ostalima šta se desilo. Na Tvrtka zaboravite, njega su lagali samo da bi bio sretan. I za kraj poslovica kaže ,,Od drveta ne vidi šumu,, Srbi od Kosovskog boja ne vide rat sa Turcima koji je trajao od 1371-ve do 1459-te i u tom ratu je bilo mnogo bitaka i Marička i Rovinska, i Nikopoljska, i Angorska i Opsada Carigrada i Opsada Beograda i na kraju Opsada Smedereva. Rezultat tog rata svi znaju, a posle rata se stvaraju mitovi i određuje šta je bitno. Što se tiče ubijenog sultana, bilo je i gorih situacija, reimo zarobljen sultan je veće poniženje od sultana ubijenog na prevaru, a baš je interesantno da je sin jednog ubijenog sultana Bajazit zarobljen i ponižavan. Pored Murata i Bajazita i Mehmed Osvajač je u Opsadi Beograda ranjen, pa je prživeo, a i Sulejmana je u Mohačkoj bitci pogodila strela u oklop, tako da Murat nije nikakav izuzetak. Posle Sulejmana malo je sultana išlo u rat, tako da ništa posebno.

Pomoć

Ljudi, ajde nek neko pomogne na engleskoj verziji ovog članka - nema više smisla!

http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Battle_of_Kosovo&diff=638543956&oldid=638534801

212.178.230.159 (разговор) 10:14, 18. децембар 2014. (CET)

Ishod bitke

Ishod bitke mora obavezno da se promeni. Turci su osvojili ‚‚posrednu pobedu" ali su srbi ili pobedili, ili je nerešeno. Zato ne pišite pogrešno na sajtu koji čita ceo svet. Zašto bi se Bajazit povukao u malu Aziju posle bitke ako je pobedio. Da je turska pobeda, Srbija bi bila pod Turcima. Stefan Lazarević i njegova majka su postali turski vazali zbog opasnosti da bi ih ugarski kralj Žigmund Lukseburški napao sa severa. --Jeremić Vlada (разговор) 08:44, 20. јун 2015. (CEST)

А зашто би Милица и Стефан постали вазали ако је Лазар победио? -- Bojan  Razgovor  08:45, 20. jun 2015. (CEST) Pa zato što je mađarski kralj hteo da ih napadne, a ako su turski vazali, sultan bi ih štitio od Mađara.--Jeremić Vlada (razgovor) 08:48, 20. jun 2015. (CEST)

Ne moze taj da shvati da neko moze dobiti bitku a izgubiti rat. Ko da se to nikada ni prije ni poslije nije dogodilo. A vidim ovdje je glavni na Vikipediji sto se tice istorije. Cu li mu pitanje, sto su postali vazali, presmijah se. A sto je Austrougarska okupirala Srbiju kada je Srbija pobedila u svim bitkama prije okupacije? Nije u pitanju to sto on ne moze da shvati, moze ali nece jer je toliko drzak i bezobrazan, i toliko mrzi svoj narod, ako je uopste i Srbin.

Možda bi anonimac-stručnjak mogao da pročita kako je došlo do pada Srbije 1915. I evo vam citat Vladimira Ćorovića: O samom toku borbe zna se sigurno, da su Srbi iz početka napredovali i da su potisli odeljenje sultanova sina Jakuba. Vlatko Vuković sa Bosancima imao je toliko uspeha, da je svom kralju, u dva maha, slao vesti o hrišćanskoj pobedi. Dobro se držalo i krilo Vuka Brankovića. Pobedu u korist Turaka rešio je Bajazit, brz i odlučan i s toga prozvan Ilderim (munja), koji se sa svom snagom oborio na kneza Lazara. Glavna borba vodila se oko Mazgita i Gazi Mestana. Nije sigurno da li Muratovo tulbe na Kosovu pokazuje baš mesto njegove pogibije, ali je vrlo verovatno da je na prostoru oko njega razvijana glavna snaga konjice. Knez Lazar borio se hrabro, ali turskom naletu nije mogao odoleti. U srpskoj vojsci nije bilo jedinstva komande i povezanosti. Ranjen, on je pao Turcima u ruke i bio posečen u odmazdi za Muratovu glavu. Odeljenja i Vuka Brankovića i Vlatka Vukovića mogla su da se spasu, jer ih Turci nisu daleko progonili. Bajazitu je bilo preče, da pogubi brata Jakuba tobože za kaznu zbog poraza, a u stvari da ga izluči kao takmaca, i da odmah potom krene kući, i da bi osigurao svoj presto. Narodno predanje osudilo je teško i nepravedno Vuka Brankovića, kao da je on izdao na Kosovu. On je, zna se, i pre i posle Kosova bio protivnik Turaka i preporučivao veze sa Mađarima, a od Turaka niti je što tražio ni dobio. Njemu je narodno predanje stavilo na teret kasniji sukob njegovih sinova sa Lazarevim naslednikom Stefanom i jednu mnogo kasniju tuđu izdaju na Kosovu, a nije mu htelo oprostiti što na Kosovu nije našao smrt i on uz tolike druge vitezove "kneza čestitoga". Kad nadjete nekog istoricara srednjeg veka koji ce reci isto sto i vi, dodjite. Dotle ce stojati ovako. -- Bojan  Razgovor  03:19, 30. jun 2015. (CEST)

Ne bih da se trudim da trazim Istoricara Srednjeg vijeka, a i nemam ni namjeru ni potrebu. Vidim i dalje se drzite Corovica (uz duzno postovanje prema njemu, ali to mi sve nekako djeluje amaterski svi ti istoricari njegovog doba kao i ovi iz 18. vijeka). Nego ja tebe pitam zasto na Engleskoj Vikipediji stoji Nerijesen rezultat, a na Srpskoj Osmanska pobjeda? I evo, prilazem englesku vikipediju kao fusnotu. Vjerujem da su se i oni pozivali na izvore, pored "Tactically Inconlusive" stoji 7 fusnota i izvora. https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Kosovo#cite_note-2 Dakle eto ti dokaza. Ajde sad zamolio bih te da promijenis to, ali evo ljubazno.

Nemam problem da stoji i nerešeno, ali dugoročno bitka na Kosovu je poraz po Srbiju. Niko od istoričara ne može i niko ne kaže da je to bila pobeda jer onda bi imali problema da objasne dalje događaje. -- Bojan  Razgovor  04:41, 1. jul 2015. (CEST)

Ne bih rekao da je samo Bitka na Kosovu uzrok propasti Srbije, vise jedan od uzroka zato sto je poginuo Knez Lazar i Srbija je ostala bez Vodje. I prije i poslije Kosovske bilo je bitaka. Ali evo kako stoji na engleskoj vikipediji, stavi i ti tako i neka te Bog pogleda.

- Takticki nereseno

- Veliki obostrani gubici - pogubno po manje brojnije Srbe

- Strateska Osmanska pobeda

Mislim da bi ovo bio najbolji opis rezultata bitke obzirom na trenutna znanja koja imamo, nadam se da se slazes. Oprosti sto se ne potpisujem zaboravio sam sifru na vikipediji.

I Turci su ostali bez sultana, ne zaboravi. Ne mogu da se odlučim od ova tri. Šta god da bude, neka bude referencirano. -- Bojan  Razgovor  04:01, 2. jul 2015. (CEST)

Ja sam mislio da stavis sva tri. Tako stoji na Engleskoj Vikipediji.

Vremenski blisko bici je pismo kralja Tvrtka Trogiru od 1. avgusta 1389. godine, gde se bez trunke nedoumice govori o srpskoj pobedi. Jedno krilo srpske vojske predvodio je najbolji Tvrtkov vojskovođa, vojvoda Vlatko Vuković, koji se do 1. avgusta svakako vratio u Bosnu i svom kralju dao informacije iz prve ruke. Sledeći izvor je pismo firentinske opštine kralju Tvrtku, u kome se ističe da su oni već znali za hrišćansku pobedu, „kako iz prispelih glasova, tako i iz pisama mnogih ljudi“.

Firentinci su znali i za pogibiju turskog sultana Murata, koju ovako opisuju:

„Srećno i tri puta i četiri puta srećno dvanaest zaklete vlastele, koja je prodrevši kroz čete neprijatelja i kroz lancima uokrug vezane kamile junački prodrla do Muratovog šatora. Srećan nada sve druge onaj koji je vođu takve sile mačem hrabro ubio udarivši ga u grlo i trbuh“.

Sledi francuski izvor: „U isto vreme kada je nastalo pismo firentinske opštine, u Parizu je Filip Mezijer zabeležio da je Murat poražen od hrišćana i da je poginuo zajedno sa sinom u boju“, navodi Sima Ćirković u komentaru za izdanje monografije Stojana Novakovića „Srbi i Turci XIV i XV veka“. https://srpskaistorija.wordpress.com/category/%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/page/3/ Dooshko Doobuyic (razgovor) 08:02, 7. maj 2016. (CEST)

Na osnovu izvedenih činjenica a po uzoru na englesku vikipediju proširujem opis ishoda bitke:

- Taktički nerešeno

- Dugoročna osmanska pobeda

- Veliki obostrani gubici

Priloženo 6 referenci/izvora.--Aryanprince (razgovor) 02:59, 11. oktobar 2016. (CEST)

Kom to pobedničkom vladaru poraženi vojskovođa odseče glavu. Što ne može da piše da je turska pobeda, jel zato što se fudbalskim navijačima ne dopada tako. Jel ova vikipedia treba da bude objektivna ili željoteka pojedinih grupacija.

Evo šta piše u jednoj stručnoj literaturi kao odgovor na sve te tobože ,,izvore i spise:,,Kako podaci o njoj najčešće dolaze iz sekundarnih istorijskih izvora, njihova verodostojnost je upitna. Verodostojnost arhivskih dokumenata relativna je koliko i istinitost ličnih zapažanja i bez njihovog uzajamnog prožimanja nema ni istorijske istine. U istorijskoj metodologiji, primarni izvori su ljudi koji su bili direktni svedoci i učesnici događaja, dok su sekundarni izvori svi oni koji su naknadno saznali ili čuli za događaj. S toga povelja kralja Tvrtka je nepouzdana kao i zvona crkve Notr Dam jer su za oba događaja vezani sekundarni izvori, tj ljudi koji su čuli za bitku naknadnu. Posebno u ono vreme, kada su informacije prepričavane od usta do usta i prilikom tog procesa su gubile verodostojnost. Čak šta više ako se doda i vreme na to, jedna ista informacija posle nekog vremena iz raznih razloga gubi svoju verodostojnost. Mi moramo uzeti u obzir da je svaki događaj bio realan u svoje vreme, ali da izvori o njima, ako nisu iz prve ruke, tj rečene od svedoka sa lica i mesat događaja, onda nisu tačne.

Evo šta piše na Engleskoj vikipediji na datum 15.Juni, pogledajte za 1389-tu godinu. https://en.wikipedia.org/wiki/June_15

Ko god tvrdi da je srpska vojska u Kosovskom boju bila u boljoj poziciji od Turaka nikada nije služio vojsku. Metalni šlemovi posebno srednjovekovni se na toploti zagrevaju, jer je metal odličan provodnik toplote. Dok Turban se koristi baš zato što hladi glavu od sunca. Dakle ako je bitka trajala ceo dan, Srbima je bilo mnogo gore od Turaka jer se na Junskom suncu šlemovi zagreju, dok je Turcima bilo lakše jer su imali turbane.

Pravopis

U odseku "Pripreme za bitku" - "Hrišćanske vojske" i " Hrvatskog odreda" piše se sa malim početnim slovom, molim da se to ispravi kad već uređivanje nije dozvoljeno neregistrovanim korisnicima. A verovatno ima još dosta sličnih grešaka. 212.178.253.76 (razgovor) 19:42, 29. decembar 2019. (CET)

Odsek "Beleške austrijskog poslanika na Porti Benedikta Kuripečiča", opis ispod slika - "Srpskih vitezova" i "Turskih vojnika", srpskih i turskih trebalo bi da se piše malim slovom.

Odsek "Posledice" - opis ispod slike "Oružje Srednjovekovne Srbije", srednjovekovne treba malim slovom. 212.178.253.76 (razgovor) 19:48, 29. decembar 2019. (CET)

Muratova pogibija i Pohvala knezu Lazaru

U Pohvali knezu Lazaru se nigde ne pominje vreme Muratove pogibije — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 91.148.94.179 (razgovor • doprinosi)

Da li je prikladno uopšte pominjati Milojevića kao izvor za broj vojnika?

Bez ikakve hiperbole, to je isto kao da citiramo Deretića. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.149.154.103 (razgovor • doprinosi) | 9.18 č, 12. novembar 2020.

Deretića više ne možete da uzmete u razmatranje, jer za njegove tvrdnje postoji pitanje geografije. Naime tvrdnja da je Lazar posle bitke otišao časkom do crkve Samodreže da se pomoli i da ga je tu sačekao Bajazit poraženi i ubio ga bi imala logike da je Lazar otišao do crkve helikopterom a ne konjima, jer crkva Samodreža je u Vučitrnu koji je udaljen od Kosova Polja 33 km. Tako da ili je knez Lazar po Jovanu Deretiću imao neke magične konje koji imaju krila ili džet pogon ili se dotični Jovan Deretić nije setio da proveri na guglu mapsu svoju tvrdnju...Sve u svemu ima logike da se Lazar s vojskom pričestio kod Samodreže pre boja dan ranije, kad je iz Kruševca krenuo u boj jer je usput, obrnuto ne... — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.93.171.219 (razgovor • doprinosi) | 18.29 č, 9. maj 2021.

Ne znam ja...Kad su u pitanju pobede Cer, Kolubara, Mišar itd onda se tu ne raspravlja...Pobeda pa pobeda...Međutim kada je u pitanju famozno Kosovo onda se nešto mnogo tu zavija i uvija, te ovaj izvor, te onaj izvor,te ovo se dokazuje te ono se dokazuje, te ovo se pobija, te ono se pobija, a niko ne može da vidi te izvore, a što je najgore izvore pišu ljudi koji nisu ni bili prisutni, niti su videli boj...Jedini validan izvor je napisan od Stefana Lazarevića, gde on tvrdi da je Lazar izgubio bitku...Pa valjda su sinu preživeli učesnici rekli šta se desilo, bolje nego Tvrtku i Francuzima...Setimo se Tvrtko nije ni bio na Kosovu, mogao je Francuzima da piše šta hoće, briga je njih bilo...U svakom slučaju imamo problem sa Kosovskom bitkom ne kao bitkom samom, već imamo problem sa knezom Lazarom, jer je on ,,svetac... Pa sad iz pijeteta prema crkvi izmišljamo svašta...A i čini mi se da bi sad svako da bude Zdravko Šotra, jer realno Šotra je oživeo tu bitku, on je otac Kosovskog boja... — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.220.157.136 (razgovor • doprinosi) | 17.36 č, 30. januar 2022.

Još jedna stvar. ,,Bitka je dobijena,, je klasičan primer upotrebe anglo saksonske morfologije građenja reči u srpskom. Dakle ,,The battle is won,, mi Srbi ne koristimo takvu morfologiju i oblik građenja reči jer čudno zvuči, mi kažemo ,,Srbi su pobedili ili Srbi su izgubili...,, Tako da činimi se da je opet neko polupismen sa obrazovanjem engleskog jezika iz srednje i filmova bez fakultetskog obrazovanja i učenja da žargon i govor jednog jezika ne idu u drugi jezik.Takođe kada se budete otrgli Holuvudu shvatićete da je ta bitka bila realan događaj sličan tuči navijača na neurednoj travnatoj poljani obrasloj žbunjem, ne neka magična bitka iz bajke i da su ti junaci za ono vreme bili obučeni u odeću i oklope normalne kao danas za nas jakne. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 93.87.129.102 (razgovor • doprinosi) | 11.31 č, 15. mart 2022.

Datoteci na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima nedostaje dozvola za korišćenje

Zdravo! Sledećoj datoteci na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima nedostaje dozvola i može biti izbrisana:

• Zeta Flag.png

Više informacija možete naći na navedenoj stranici opisa datoteke. —Community Tech bot (razgovor) 01:37, 17. mart 2022. (CET)

Besmisleni novi kalendar, kada ga nema i srbska pobjeda

Desno u onom uokvirenom dijelu piše datum bitke 15. jun. I to je ispravno. Ispod je 23. jun po gregorijanskom, a on tada još nigdje ne postoji, pa je besmislica... Može se navesti da je danas 15. jun po jul. - 28 po greg.

Mato Artuković u knjizi Srbi u Hrvatskoj navodi na str. 280. da najraniji izvori ne govore o porazu no pobjedi hrišćanske savezničke vojske na Kosovu - Tvrtkova pisma, čestitka općine u Firenci kralju Tvrtku...citira R. Mihaljčića, Kosovska Bitka, u Ist.sr.naroda, II, Bgd 1982, 43-45. Andrija12345678 62.4.40.219 (razgovor) 23:29, 29. jul 2022. (CEST) E kad mi nađete to Tvrtkovo famozno pismo Firentincima, taj famozni letopis od Zvonima Notr Dam i sve ostalo, ja vam dam 1000 evra...Pa vi ljudi pišete za Cersku bitku da je imala rovove jer je neki seljak rekao da je neki nazovimo vojnik jeo neku breskvu na grudobranu, pogido ga metak i on se survao u rov a iz tog rova kao nikla breskva koju na Tekerišu niko do dana današnjeg nije video, nego eto kao postojala...Pa kako se završi bitka Cerska za 9 dana, ako je bilo rovova, kad rovoski rat stvara pozicioni rat od više meseci...Bitka na Drini i na Kolubari su pozicione pa su trajale dva meseca sa povlačenjima...Da je Cer bio pozicioni završio bi se u Aprilu 1915. Tako da manite se mitova...Drugo i konj i čovek su živa bića, kad natovariš konja i čoveka čelikom na Junskom suncu na 40 stepeni, konj i čovek će da proključaju, al vi to ne znate jer niste bili u vojsci niste nosili metalni šelm...Metal je provodnik, ako je bitka trajala od 8 ujtru do 18 uveče, znači da su Srbi popadali od srčanog udara i sunčanice...Ko ne veruje neka se obmota čelikom i izađe 15. Juna na sunce, pa ako izdrži od 8 ujtru duže od 4 sata, dajem mu 1500 evra...