Razgovor:Mihajlo Pupin/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Pupin = Makedonce

M.Pupin je Makedonskog Porekla. Roditelji su mu Makedonski Emigranti iz Struge.

Pozdrav MRQ

Datum rođenja

Svuda u tekstu se navodi datum rođenja 9. oktobar, a na grobu je napisano 4. Oktobar.

Šta je tačno

Mihailo ili Mihajlo

Možda nekom izgleda nebitno, ali obzirom da nije usaglašeno ni na Vikipediji ni na drugim mestima moram da postavim pitanje: Da li je Pupin bio

MIHAILO ili MIHAJLO?

Ranije je bio referenciran isključivo kao Mihailo, ali kasnije veoma često kao Mihajlo. --@1@ 21:16, 15. mart 2006. (CET)

• Mihailo. U godišnjaku SANU jasno piše Mihailo, takođe postoji i trg "Mihaila Pupina". Postoji i neki institut pod tim imenom. Mihajlo ipak nije ispravno. --Đorđe Stakić (r) 21:23, 15. mart 2006. (CET)

I ja isto tako mislim, ali me je žena iznenadila donevši mi fotografiju na kojoj se Pupin potpisao kao "Mihajlo"!!

Meni se čini da ovo nije za Gugl fajt već pitanje pravopisa i zato mi Mihailo izgleda ispravno. --@1@ 21:28, 15. mart 2006. (CET)

Jedna verzija biografije

Pronašao sam na Internetu jednu verziju Pupinove biografije koja bi se mogla uklopiti u ovu postojeću, adresa odakle je tekst preuzet je:

http://www2.serbiancafe.com/cir/diskusije/mesg/62/008177882.html?29 --Ђорђе Стакић (р) 19:29, 13. јун 2006. (CEST)

majusna_zechica - 9. јуни 2006. у 07.04 (*.neobee.net)

evo nešto o pupinu sto sam pisala,tražila...itd pre nekih godinu dana za neki seminarski...pa da se zna:)

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. u selu Idvor, opstina Kovacica, u Banatu. Otac Konstantin (Kosta) i majka Olimpijada, zemljoradnici srednjeg poseda imali su desetoro dece, 5 muskih i 5 zenskih.

Prvo je ucio u Srpskoj veroispovednoj osnovnoj skoli u Idvoru, a zatim u Nemackoj osnovnoj skoli u Perlezu. Posle toga je presao u Gradjansku skolu i Realku (srednju skolu) u Pancevu, u kojoj je zavrsio V razred u leto 1872. godine. Kao odličan ucenik, dobio je već 1871. stipendiju u Pancevu.

U jesen 1872. posao je na skolovanje u Prag, u Cesku. Osnovni razlozi za to su ucesce u sukobima Omladine srpske sa nemackim vlastima i zelja okoline (majke, ucitelja prote V. Zivkovica i ucitelja fizike i matematike Simona Kosa) da kao darovit ucenik nastavi dalje skolovanje.

U Pragu, Pupin je nastavio sesti razred i prvi semestar sedmog razreda realke. Primio je stipendiju iz Panceva, ali nedovoljnu i neurednu. Ucio je vrlo neuredno zbog ucesca u sukobima ceske i nemacke omladine i tugovanja za zavicajem. Stoga 1874. odlazi u SAD, preko Hamburga, u svojoj 20-toj godini.

Pupin je prvih pet godina po dolasku u SAD imao vrlo teske uslove zivota. Radio je kao fizicki radnik, prvo na poljskim, nosackim i sličnim poslovima, a zatim u jednoj fabrici dvopeka u Njujorku, posecujuci Kuperovu vecernju skolu. Kad je postao pomoćni sluzbenik, konkurisao je i polozio prijemni ispit na Kolumbija-koledzu u Njujorku u jesen 1879. Odmah se istakao kao primeran ucenik. Oslobodjen je placanja skolarine, a već na kraju prve godine dobio je dve novcane nagrade (iz grckog i matematike). Uglavnom se izdržavao prihodima od poducavanja slabijih ucenika i fizickog rada.

Po zavrsetku skolovanja 1883. godine primio je diplomu prvog akademskog stepena Bachelor of Arts, a dan pre toga primio je americko državljanstvo. Dobio je odmah stipendiju, kao odličan ucenik, za studije matematike i fizike u Kembridzu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim u Berlinu (1885-1889), gde je polozio doktorat iz oblasti fizicke hemije, sa temom: „Osmoticki pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji”.

Svoju nastavnicku karijeru i naučnu delatnost zapoceo je kao nastavnik fizicke matematike u odeljenju za elektrotehniku na Kolumbija univerzitetu u Njujorku 1889. godine. Pupin je punih cetrdeset godina bio nastavnik i profesor Kolumbija univerziteta, od 1889. do 1929. godine. Redovni profesor je od 1901. godine, odnosno od svoje 43. godine zivota.

Pupin je pored naučne delatnosti, smislio mnogo pronalazaka, od kojih je patentirao 24. Za svoj sveobuhvatni rad dobio je mnoge nagrade i priznanja.

U sukobu pristasa jednosmerne i naizmenicne struje bio je uz Teslu.

Pupin je bio i uspesan pisac. Za svoje autobiografsko delo „Sa pasnjaka do naucenjaka” (naslov u originalu: „From Immigrant to Inventor”), objavljeno 1923. godine, godinu dana kasnije 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu.

Nikada nije zaboravio i nije se odrekao starog zavicaja i pomagao je i Idvor i Srbiju i Jugoslaviju na sve moguće nacine.

Pupin je bio ozenjen Amerikankom Sarom Katarinom Dzekson iz Njujorka. Imao je sa njom cerku Varvaru, udatu Smit.

Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen na groblju Vudlaun u Bronksu.

Везе

Слободно додајите везе на све релевантне појмове без обзира да ли ће бити топле или хладне.--Војвода (разговор) 16:54, 19. децембар 2007. (CET)

He earned his doctorate in mathematical physics at the University of Berlin in 1889 before returning to Columbia to assume the position of teacher of mathematical physics;— --Војвода (разговор) 17:13, 19. децембар 2007. (CET)

У чланку пише да је докторат стекао из физичке хемије а овде стоји из математичке [физике.http://c250.columbia.edu/c250_celebrates/remarkable_columbians/michael_pupin.html]--Vojvoda (razgovor) 17:16, 19. decembar 2007. (CET)

Potreban prevod

Priznanja

• The Elliot Cresson Medal of the Franklin Institute (1902) Medalja Eliot Kreson instituta Frenklin
• The Herbert Prix of the French Academy (1916) Herbertova nagrada Francuske akademije
• The Edison Medal of the American Institute of Electrical Engineers (1919) Edisonova medalja američkog instituta inženjera elektrotehnike
• Honor Medal of the Radio Institute of America (1924) Počasna medalja američkog Radio instituta
• Honor Medal of the Institute of Social Sciences (1924) Počasna medalja instituta društvenih nauka (biće američkog instituta?)
• The John Fritz Medal of the Four National Engineering Societes (1931) Medalja Džona Frica četiri američka nacionalna udruženja inženjera elektrotehnike
• George Washington Award of the Western Society of Engineers (1928) Nagrada Džordž Vošington zapadnog udruženja inženjera
• White Eagle, First Order of Yugoslavia (1929)
• White Lion, First Order of Czechoslovakia (1929)
• Mikrotalasna revija Jun 2005.

Pupin’s Membership in Societies

• National Academy of Sciences - Nacionalna akademija nauka
• American Mathematical Society - Americko matematicko drustvo
• American Philosophical Society - Americko filozofsko drustvo
• American Physical Society - Americko fizicko drustvo (ili Americko drustvo fizicara)
• Honorary Member, American Institute of Electrical Engineers - Pocasni clan Americkog instituta elektroinzenjera
• Honorary Member, German Electrical Society
• Corresponding Member, Royal Serbian Academy, Belgrade - Dopisni clan Srpske kraljevske akademije, Beograd

• Pupin was the president of the folowing institutions:
• New York Academy of Sciences - Njujorska akademija nauka
• Radio Institute of America - Americki radio institut
• American Institute of Electrical Engineers Americki elektroinzenjerski institut
• American Association for the Advancement of Science Americko drustvo za unapredjenje nauke
• University Club of New York Njujorski univerzitetski klub
• Engineering Foundation (Chairman)
• Pupin’s Honorary Degrees

Year Degree Institution

• 1904 Sc.D. Columbia University - doktor nauka na Univerzitetu Kolumbija
• 1915 LL.D. Johns Hopkins University
• 1924 Sc.D. Princeton University - doktor nauka na Univerzitetu Prinston
• 1924 LL.D. New York University
• 1924 LL.D. Muhlenberg College
• 1925 D.Eng. Case School of Applied Science
• 1925 L.H.D. George Washington University
• 1925 Sc.D. Union College - doktor nauka na Junion Koledžu
• 1926 LL.D. Marietta College
• 1926 LL.D. University of California
• 1926 Sc.D. Rutgers University - Doktor nauka na Univerzitetu Rutger
• 1926 LL.D. Delaware University -
• 1926 LL.D. Kenyon College
• 1927 Sc.D.. Brown University - doktor nauka na Univerzitetu Braun
• 1927 Sc.D. Rochester University - doktor nauka na Univerzitetu u Ročesteru
• 1928 L.D. Middlebury College
• 1929 Sc.D. University of Belgrade, Yugoslavia - doktor nauka na Univerzitetu u Beogradu
• 1929 Sc.D. University of Prague, - doktor nauka na univerzitetu u POragu

Czechoslovakia

LD nisam nasla u Websteru. LLD je legum doctor, to jest doctor of law [1], ne znam da li kod nas postoji neka odgovarajuca titula... Doktor pravnih nauka??? S druge strane, ne znam da li je Pupin imao ikakve veze s pravima... --Jagoda ispeci pa reci 21:22, 19. decembar 2007. (CET)

Ubacio sam Počasni doktor nauka, pošto je to zvanje upravo tako i dobio, a pravnik sigurno nije bio.--piši mi   Jefe 21:41, 19. decembar 2007. (CET)

Sve ove Sc.D titule su u stvari "pocasne" titule koje se dodeljuju za istrazivanja i za izuzetan doprinos nauci. Jedino je "PhD" "prava" akademska titula doktora nauka. Mihajlo Pupin je stekao PhD (doktorirao, kako bi mi rekli) na University of Berlin, a sve ostale ScD titule je sticao kasnije kao pocasne doktorate od raznih univerziteta. Titule LD i LLD su slicne - pocasne titule doktora pravnih nauka koje univerziteti dodeljuju istaknutim naucnicima kao sto je Pupin.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 78.30.136.99 (razgovor • doprinosi)

Iz tog razloga, ja bih uz sve ove titule dodao naziv "pocasni" da bi se razlikovale od doktorata koji je stekao na University of Berlin i titule "Bachelor of Arts" koju je dobio kada je zavrsio osnovne studije na Columbia University.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 78.30.136.99 (razgovor • doprinosi)

Mihajlo / Mihailo

Dobro bre, da li je sa „j“ ili sa „i“? Npr. ulica u kojoj stanujem je sa „i“. Najmerodavnija je krštenica, ako bi neko imao pristup. Inače i ja mogu da slikama da se potpisujem kao „Eliot Minola“, pa me niko ne treba tako zvati.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 19:38, 19. decembar 2007. (CET)

Po meni je merodavan Diplomski rad koji je ova devojka uradila na Prirodnomatematičkom fakultetu u Novom Sadu. Mislim da je do zabune došlo kada je čovek promenio ime u Michael pa je ostala nedoumica da li je Mihailo ili Mihajlo, čak mislim da je i Institut Mihajlo Pupin smernica za to.--piši mi   Jefe 19:43, 19. decembar 2007. (CET)

Kao što se može videti sa dokumenta o najavi doktorske disertacije ipak je Mihajlo.--piši mi   Jefe 19:54, 19. decembar 2007. (CET)

---

I ja sam video tu fotografiju u jednoj monografiji gde se Pupin potpisao kao Mihajlo (Pupin). I ne razumem šta znači ona rečenica Ja mogu na slikama da se potpisujem . . . Pa, valjda je Pupin znao kako se zove? Budući da nemamo njegovu krštenicu, valjda je najnormalnija stvar na svetu da prihvatimo onu verziju imena kojom se potpisivao i sam njegov nosilac. Pogotovo što u medijima (a i u nazivima stručnih institucija, ulica, ustanova itd.) ne preovlađuje značajnije ni prva ni druga verzija.

—delija (razgovor) 19:57, 19. decembar 2007. (CET)

Jel te to nešto žacnulo? E, ne beše mi namera. Pak, s obzirom da Mihajla nisi lično poznavao ne možeš reći ne bi li se isti ikada potpisao pod drugim imenom. No, ova fotka objave rešava stvar.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 20:54, 19. decembar 2007. (CET)

Vudro Vilson

Pupin je bio počasni konzul dugi niz godina u Americi. Dosta biografija pominje da je Vudro Vilson bio prijatelj Pupina ali nisam uspeo naći nijednu njihovu fotografiju niti nešto više osim da se pominje da su bili prijatelji. Mislim da je to najverovatnije neko ono što neko naziva poznanstvo, pretvorio u neznam kakvo prijateljstvo. Sve u svemu, Pupin jeste poznavao američkog predsednika, i jeste mu uputio Memorandum nakon čega je usledilo Vilsonovo izlaganje od 14 tačaka pred američkim Senatom. A zbog Pupinovog političkog angažmana i položaja konzula najverovatnije je da je često bio u kontaktu sa Vilsonom. Ostalo, ono o prijateljstvu, mi više liči na propagandu.--piši mi   Jefe 23:39, 19. decembar 2007. (CET)

Par stvari ...

Ovdje navodim par primjedbi (koje ne treba staviti na zlatnu vagu, pošto predstavljaju stvari koje bih ja uradio da sam na Jefe-ovom mjestu) koje bi možda doprinijele poboljšanju članka:

• Nabrajanje i zarez u uvodnim rečenicama.

  Pri nabrajanju se pretposlednji i poslednji član ne razdvajaju zarezom. Sa tim u vezi je i druga rečenica u kojoj se dalje nabraja - tu bi trebalo nastaviti sa "Bio je i jedan ...", itd. Nisam htio da sam mijenjam,pošto sve zavisi od sklopa tih rečenica, pa je najbolje da ti to obaviš odjednom. --Kaster (разговор) 10:59, 20. децембар 2007. (CET)

Popravljeno--piši mi   Jefe 13:57, 20. decembar 2007. (CET)

• Mjesto rođenja i smrti u uvodnoj rečenici.

  Iako se kasnije navode mjesta rođenja i smrti, "standard" na vikipediji ipak "nalaže" da se ta mjesta navedu i u prvoj uvodnoj rečenici zajedno sa datumima rođenja i smrti. Mislim da je tako na 95% svih biografija na vikipediji i ne vidim zašto bi ovdje to bio izuzetak. --Kaster (разговор) 10:59, 20. децембар 2007. (CET)

Ni Napoleon , ni Kralj Petar, ni Petar Veliki nemaju mesta rođenja smrti u prvoj rečenici. Mislim da to ostavim ovako kako je.--piši mi   Jefe 13:56, 20. decembar 2007. (CET)

• "Zaslužan je za pronalazak Pupinovih kalemova."

  Ovu rečenicu bih zamijenio sa "Zaslužan je za pronalazak Pupinovog kalema 1894., koji je omogućio telefoniranje i slanje telegrama na velike udaljenosti." --Kaster (разговор) 10:59, 20. децембар 2007. (CET)

• "Već tada se isticao kao talentovan i darovit učenik, i bio odličnog uspeha, zahvaljujući čemu mu je dodeljena stipendija."

  Ovu rečenicu bih zamijenio sa "Već tada se isticao kao talentovan i darovit učenik, i bio odličnog uspeha, zbog čega mu je dodeljena stipendija." --Kaster (разговор) 10:59, 20. децембар 2007. (CET)

• Obrazovanje; podjela pasusa

  Pošto fakultet i postdiplomske studije spadaju u obrazovanje, logično je da i ti periodi bude unutar pasusa "obrazovanje". --Kaster (разговор) 10:59, 20. децембар 2007. (CET)

Popravio--piši mi   Jefe 11:33, 20. decembar 2007. (CET)

• "... sednica Društva za fiziku kojoj je predsedavao Helmholc, ..."

  Ovu rečenicu bih zamijenio sa "... sednica Društva za fiziku kojoj je predsedavao fon Helmholc, ..." --Kaster (разговор) 10:59, 20. децембар 2007. (CET)

• Činjenica da su Kirhof i Pupin bili savremenici u istom gradu, ne opravdava pominjanje Kirhofa u Pupinovom članku. Nije dakle objašnjeno kakvu vezu imaju njih dvojica odnosno njihova otkrića/polja istraživanja.

  Napraviti vezu ili izbaciti Kirhofa --Kaster (разговор) 10:59, 20. децембар 2007. (CET)

Повезао сам Кирхофа и Пупина--piši mi   Jefe 11:29, 20. децембар 2007. (CET)

... (касније настављам) --Kaster (разговор) 10:59, 20. децембар 2007. (CET)

I ja sam za to da u prvoj rečenici stoji kada i gde je rođen i umro. To je bar lako isppraviti. I sa ostalim zamerkama je uglavnom sve u redu a imam i nekoliko svojih što ću kasnije da iznesem. --Vojvoda (razgovor) 14:07, 20. decembar 2007. (CET)

Pa iznesi. Nego, Kaster je pomenuo da je običaj dodati mesta rođenja i smrti u prvoj rečenici a ja izgleda baksuz, otvorio tri članka biografije i u sva tri nema toga: Kralj Petar Karađorđević, Napoleon Bonaparta, Petar Veliki. Ne vidim da to pravilo postoji a ovde sam naveo članke koji su sjajni.--piši mi   Jefe 14:13, 20. decembar 2007. (CET)

Kakva Bohemija!? Uklonite to nespretno pominjanje zastarelog istorijskog pojma. To uopšte ne doprinosi članku. —Jakša (razgovor) 21:19, 20. decembar 2007. (CET)

Patenti

Zanima me da li neko zna gde su Pupinovi patenti registrovani? OVDE ih nisam našla, a tražila sam po broju patenta. Ili kaže da ne postoji takav broj, ili izbaci neki sasvim drugi patent, nekog sasvim drugog pronalazača... --Jagoda ispeci pa reci 10:56, 21. decembar 2007. (CET)

Na engleskoj viki patenti imaju 7 cifara. Pretpostavljam da je naknadno svim patentima zavedenim sa 6 cifara dodata 0 pa onda broj. Npr. 0519347 --piši mi   Jefe 16:06, 21. decembar 2007. (CET)

Hm, u pravu si. Evo ovde na primer nalazi se prvi. Da li mislis da bi bilo dobro da se dodaju linkovi ka tim stranicama? Potrebno je imati Quick Time da bi moglo da se vidi... Osim toga, iako sam instalirala taj QT, ja mogu da ga vidim samo u IE, ali u FF ne... Sta mislis? --Jagoda ispeci pa reci 16:37, 21. decembar 2007. (CET)

I ja evo instalirao Quick Time i ne radi mi (koristim FF). Možda samo da staviš link ka sajtu i da im treba IE pa ko hoće da vidi nek se pomuči.--piši mi   Jefe 16:41, 21. decembar 2007. (CET)

Prvo cu da proverim da li su svi tamo, jer sam ranije ubacivala i neke sa kecom ispred i nisu mi se pojavljivali, a onda cu da vidim sta cu da uradim... I svakako, treba napisati napomenu o QT i IE... --Jagoda ispeci pa reci 16:43, 21. decembar 2007. (CET)

Ok. Uradi to. Ja više ne editujem ništa da bih mogao da ga predložim u petak (ono blesavo pravilo o 7 dana nerada na članku).--piši mi   Jefe 16:46, 21. decembar 2007. (CET)

nacionalnost....

Hm... Pa Pupin je bio američki državljanin... --Jagoda ispeci pa reci 15:56, 21. decembar 2007. (CET)

Pupin je postao američki državljanin dan pre diplomiranja. Do tada nije bio. Od tada pa do smrti je bio amerčki državljanin pod imenom Michael I. Pupin.--piši mi   Jefe 16:03, 21. decembar 2007. (CET)

Pa da stavimo onda i americku zastavu pored srpske? --Jagoda ispeci pa reci 16:32, 21. decembar 2007. (CET)

Moj predlog. Nemojte nista da stavljate: zastava odredjuje drzavljanstvo, a ne nacionalnost. Napisite u uvodu MP je americki naucnik sprskog porekla. -- Bojan  Razgovor  16:34, 21. decembar 2007. (CET)

Pa nije on srpskog porekla već je srbin.--piši mi   Jefe 16:35, 21. decembar 2007. (CET)

...američki naučnik,poreklom Srbin. -- Bojan  Razgovor  16:37, 21. decembar 2007. (CET)

Pa ako odredjuje nacionalnost, onda je Srbin bio i Srbin ostao. Ako je u pitanju drzavljanstvo, onda je bio prvo "Austrougarin", pa Amerikanac. Srbin nikad nije ni bio. Tako da je dobro kako je sada, jer tamo pise nacionalnost. Sori sto sam unela pometnju. --Jagoda ispeci pa reci 16:41, 21. decembar 2007. (CET)

Nije dobro, treba ukloniti sadašnju zastavu Srbije. -- Bojan  Razgovor  16:43, 21. decembar 2007. (CET)

Sto jes', jes'. Ja uopste ne bih stavljala te sablone nego bih samo slovima napisala "srpska" ili Srbin. --Jagoda ispeci pa reci 16:45, 21. decembar 2007. (CET)

za popraviti

1. Rečenica "Dobitnik Pulicerove nagrade (1924) za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (engl. From immigrant to inventor)[1][2]." "visi" u vazduhu. Sređeno.

   "Dobitnik je i Pulicerove nagrade (1924) za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“ (engl. From immigrant to inventor)[1][2]."

2. Zagrada viška u pasusu "Studije u Americi i doktorat" Sređeno.
3. "(do1929)." Sređeno.

   "(do 1929)."

4. "Nacionalni institut za društvene nauke odlikovala je Pupina zlatnom medaljom za ovaj izum." Sređeno.
5. "Godine 1899. razvio je teoriju veštačkih linija na kojima se bazira matematička teorija filtera." Sređeno. (mada je svejedno, al ajde, zarad kućnog mira... )

   "Godine 1899. razvio je teoriju veštačkih linija na kojima se zasniva matematička teorija filtera."

6. Nezgrapna rečenica "Pokazao je da kad se negativna otpornost unese u induktivno-kapacitivno kolo, mogu se dobiti neprekidne električne oscilacije." sređeno

   Možda "Pokazao je da se pri unosu negativne otpornost u induktivno-kapacitivno kolo, mogu dobiti neprekidne električne oscilacije."

7. "od fizčke do duhovne stvarnosti" sređeno

   "od fizičke do duhovne stvarnosti"

8. Pri nabrajanju djela u pasusu "Književna delatnost", godinu izdavanja od djela najbolje odvojiti, ili zarezom ili između zagrada. Engleska djela najbolje kosim slovima. Zašto kosim slovima? Kosa slova služe umesto navodnika. Zašto bi se engleski naslovi stavljali u navodnike, a srpski ne? Godine su stavljene u zagradu.
9. "Kasnije je ovu organizaciju tokom Drugog svetskog rata ponovo aktivirao Jovana Dučića sa istim zadatkom[16]." sređeno

   "Kasnije je ovu organizaciju tokom Drugog svetskog rata ponovo aktivirao Jovan Dučić sa istim zadatkom[16]."

10. Spriječiti transliteraciju engleskog to je još onomad urađeno
11. ... i još par ne toliko strašnih stilskih stvarčica

--Kaster (разговор) 13:27, 28. децембар 2007. (CET)

Sve zamerke su ispravljene. Da budem iskrena, te sitnice je korisnik Kaster mogao i sam da ispravi, manje vremena bi potrošio nego što je utrošio na samo pisanje ovih zamerki. Al ajd.... --Jagoda ispeci pa reci 13:48, 28. decembar 2007. (CET)

Korisnik Maduixa me je lijepo pitala gdje su greške. Da je rekla "ispravi greške", onda bi korisnik Kaster možda i direktno ipravio zamjerke. Šalu na stranu, radi se o tome da je ponovo članak stavljen kao predlog za sjajne a da članak nije ni pročitan, inače bi se ove greške otkrile. Onomad me je Jefe pitao da pregledam, ali sam uspio da odradim samo početak. Dakle, nakon pripreme kandidata za sjajnog od strane autora (obično su to djela jednog autora) je potrebno zaključno lektorisanje ili bar čitanje, i to prije nego se postavi na glasanje. --Kaster (разговор) 13:59, 28. децембар 2007. (CET)

---

Samo bih skrenuo pažnju na to da u slučaju da sam lektorisao danas mogao bih ga prema pravilima vikipedije predložiti tek za 7 dana, a upravo zbog toga sam skrenuo ostalima pažnju na ovaj članak verujući da će ove sitne korekcije ukoliko za njima bude bilo potrebe oni napraviti. --piši mi   Jefe 14:04, 28. decembar 2007. (CET)

Ja sam ga lektorisala prošle nedelje i ispravila pravopisne greške kojih je bilo. Ovo mi je promaklo. Zapravo, UOPŠTE SE NE RADI O PRAVOPISNIM NEGO O TIPOGRAFSKIM GREŠKAMA. Ako korisnik Kaster misli da je on nepogrešiv i da njemu ne može da se desi neki tipo, svaka mu čast na savršenosti. Mi, obični smrtnici, nismo tako savršeni i ponekad nam se i desi da nam se provuku neke greške, jer RADIMO, a ne sedimo skrštenih ruku i samo PRIDIKUJEMO. Uostalom, radi se o tako minornim i TIPO greškama da zaista ne razumem taj jed i žuč s kojim korisnik Kaster o njima govori. --Jagoda ispeci pa reci 14:22, 28. decembar 2007. (CET)

Tek sad vidim da sam ovdje ponovo lično napadnut. Ali nisam iznenađen. Na zapadu ništa novo. --Kaster (разговор) 19:58, 12. јануар 2008. (CET)

Izbaciti kartu Jugoslavije.--Vojvoda (razgovor) 11:52, 29. decembar 2007. (CET)

NAgrada Mihailo Pupin se dodeljuje za posebne zasluge u kojoj oblasti?--Vojvoda (razgovor) 11:53, 29. decembar 2007. (CET)

Državno priznanje za doprinos nacionalnim interesima Amerike.--piši mi   Jefe 12:16, 29. decembar 2007. (CET)

Stavi to u članak.--Srećna nova godina 13:47, 30. decembar 2007. (CET)

Datum rodjenja

pogledajte nadgrobnu plocu, tamo pishe da je rodjen 4. oktobra, a u chlanku pishe 9-og.

Vajistinu. Crni Bombarder!!! (†) 19:07, 11. mart 2008. (CET)

Ni meni nije jasno, u istom članku na Vikipediji stoji i 4. i 9. oktobar? Zaposlen sam u Osnovnoj školi koja nosi ime "Mihajlo Pupin" (sa "j") i mi slavimo 9. oktobar kao dan škole, pa sam očekivao valjan podatak?

U biografiji od Bergena Dejvisa (Bergen Davis) iz 1938 godine, takođe stoji 4. oktobar!SergiPopescou (razgovor) 08:36, 29. avgust 2011. (CEST)

Jos interesantnija je godina rodjenja ;) Na nadgrobnoj ploci stoji 1858. a u biografiji 1854. Te dve godine se pojavljuju u zavisnosti da li su podaci uzeti iz austrijske ili americke arhive. U austrijskim uvek stoji 1854. a u americkim 1858.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 78.30.136.99 (razgovor • doprinosi)

Rentgenologija

Prema Pravopisu, kod Rentgenovog imena nema jednačenja po zvučnosti (jer je u pitanju ime), ali ima u svim ostalim rečima izvedenim iz njegovog imena: rendgenski zraci, i sl. --V. Burgić (reci...) 21:16, 5. februar 2009. (CET)

Pupinov grob

Na engleskoj Vikipediji,Pupinov spomenik izgleda drugačije. Koja od ove dve slike je tačna?--Darko SpaceMan (razgovor) 18:36, 26. septembar 2011. (CEST)

Tačan datum rođenja Mihajla Pupina

U vezi varijanti 04. i 09. oktobar 1854. godine, u crkvenoj knjizi pravoslavne crkve u Idvoru piše dan rođenja je 27.septembar 1854, a dan krštenja u susednoj rubrici je 04.oktobar 1854. po starom julijanskom kalendaru SPC. Znači, po novom gregorijanskom kalendaru tačan datum rođenja je 09.oktobar 1854.godine. Greška je nastala kada je paroh Dudvarski iz Idvora izdao krštenicu sa pogrešnim datumom krštenja umesto rođenja (poslato M.Pupinu u London 1888. godine radi venčanja sa Katarinom Džekson). To je posle pogrešno uneto i u Pupinovu Dr diplomu 1889.godine, a zatim dospelo u neke američke članke o Pupinu i američke arhive. M.Pupin je mnogo kasnije u jednom pismu proti Vlajku Nikolin iz Idvora objasnio nastanak te greške, ali datum rođenja ne pominje u svojoj Autobiografiji iz 1923. godine. Sve ovo je utvrđeno na Naučnom skupu iz 1979.godine u Idvoru povodom jub. 125-te godišnjice rođenja M.Pupina (vidi Literatura, Zbornik radova: "Život i delo M.I.Pupina", izd. Novi Sad 1985). Dhrist, 15:50, 9. oktobar 2013. (CET)

Evo i slike groba: https://images.findagrave.com/photos/2010/148/844_127513823535.jpg

Grob Mihajla Pupina

Ako neko može neko od enciklopedista da doda informaciju o tome da je sahranjen na masonskom groblju i to po svojoj želji, pošto je bitna informacija. Čitam feljtone o tome, ali nemam literaturu da referenciram, pa ako neko ima, bilo bi korisno za članak. 178.220.201.162 (razgovor) 02:54, 16. mart 2015. (CET)

Slažem se. Mislim da treba pisati o njemu kao javnoj ličnosti, bez vrdanja, pa i o tome. Njegovo "članstvo" mnogo toga objašnjava.Srbbolusic (razgovor) 22:18, 21. oktobar 2017. (CEST)