Razgovor:Novi Sentivan/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Službeni mađarski naziv je Ujsentivan. Kako ga zovu mesni Srbi navedeno je u članku.

--Sly-ah (razgovor) 22:33, 12. april 2010. (CEST)

Šta se sad pa ovde desilo? 35 preusmerenja koja nikuda ne vode...--IvanM. (razgovor) 23:12, 12. april 2010. (CEST)

Šta ste bre ovde radili??? Sto pedeset preusmerenja koja preusmeravaju jedna na druge. Gde je taj članak na koji treba da preusmeravaju?--Jagoda ispeci pa reci 23:13, 12. april 2010. (CEST)

Fala, Ivane. Poludeh tražeći članak... --Jagoda ispeci pa reci 23:28, 12. april 2010. (CEST)

Loš je naziv članka: „Ujsentivan (grad)“, jer se u prvoj rečenici teksta kaže da je u pitanju selo, a ne grad. SmirnofLeary (razgovor) 23:29, 12. april 2010. (CEST)

Ćuti, Smirnofe, dobro je da smo uopšte našli članak. Tolko su se Slaja i Ant ispreusmeravali da su na kraju i sam članak izgubili... --Jagoda ispeci pa reci 23:31, 12. april 2010. (CEST)

ZAMOLIO BIH SVE DA NE ČAČKAJU ČLANAK DOK NE UTVRDIMO ŠTA JE I KAKO JE...

Za Jagodu: Nema na čemu--IvanM. (razgovor) 23:33, 12. april 2010. (CEST)

Onda neka neko premesti na Ujsentivan, kao što je i bilo i kao što je i pravilno.

--Sly-ah (razgovor) 23:33, 12. april 2010. (CEST)

Prvo, ovo je selo a piše grad nešto nije u redu

Drugo: Po čemu je tačno ovo pravilan naziv?--IvanM. (razgovor) 23:35, 12. april 2010. (CEST)

Ivane, ne viči. Neću da se mešam u ime, jer za ovo mesto prvi put čujem, ali ne vraćaj automatski sve Slajine izmene, jer osim imena, on je napravio i neke druge pravopisne ispravke. Prostim vraćanjem vraćaš i ono št treba i što ne treba. S druge strane, nema smisla sa se članak zove po mađarskom a da u tekstu piše po srpskom. Neka sve ide na mađarski, pa onda ovde raspravite kako treba, pa onda tek menjajte. --Jagoda ispeci pa reci 23:36, 12. april 2010. (CEST)

Ne vičem, to je jedini način da te poneko nekada uoči.... Dakle, Slajo gde si pronašao da je ovo pravilan naziv?--IvanM. (razgovor) 23:38, 12. april 2010. (CEST)

Aman, čoveče, bre! Pa jel ti rekoh sad da se naslov i tekst moraju poklapati. Ostavi kako jeste, OVDE se dogovorite kako treba, pa tek onda menjajte. Na šta to liči, jedan naslov a u tekstu drugo ime????--Jagoda ispeci pa reci 23:39, 12. april 2010. (CEST)

Da, naravno... Kao i sve ovde što se slaže i poklapa... Snizi ton--IvanM. (razgovor) 23:40, 12. april 2010. (CEST)

Ar ju toking tu mi???? Aj, ne diži pritisak i sebi i drugima. Nije bre viki vredna gubljenja živaca. Što si vratio članak na ime Ujsentivan? Mogao si to da uradiš na preusmerenju Novi Sentivan. Ostavi da bude isto u naslovu i u tekstu, dogovorite se, pa onda menjajte. --Jagoda ispeci pa reci 23:44, 12. april 2010. (CEST)

Slažem se sa Jagodom da nije u redu vraćati izmene. Ako bi neko sa strane trebao da posreduje u rešavanju sukoba, ne bi imao materijala na osnovu kojeg bi mogao da donese zaključak ko je u pravu. SmirnofLeary (razgovor) 23:41, 12. april 2010. (CEST)

Ah, to sad treba potkitno da nastupi ono vajno Posredničko veće... A ni njegovih članova, ni administratora ni od korova... Zato su Slaja i Ant do mile volje se popreusmeravali, i tako toliko uvezali ova preusmerenja da ih niko živi neće moći razvezati...--Jagoda ispeci pa reci 23:46, 12. april 2010. (CEST)

Šta će nam Jagoda posredničko veće, tu smo nas dvoje . Koliko vidim ovaj članak nema navedene reference, mada na internetu mogu da se nađu podaci da je u pitanju Novi Sentivan. Recimo pdf fajlovi strana 1, strana 2. -- SmirnofLeary (razgovor) 23:48, 12. april 2010. (CEST)

More, ako i' ja dovatim... Kukala im majka. Ne može to tako, Smirnof, da tražimo reference po internetu. Moramo videti kako su ta mesta inače uobičajena na srpskom. Po pravilu, ako se radi o nekim mestima koja nisu toliko poznata međ Srbima, onda se transkribuje, a fakat je da su ova mesta u Mađarskoj. Kako ih zovu tamošnji Srbi, nije tolko bitno. S druge strane, možda ne bi bilo loše videti šta kažu atlasi, jer ja čisto sumnjam da tih sela ima u Pravopisu. Neka svako iznese svoje argumente, pa ćemo da vidimo. Dakle, mojne ono "a zašto je to tako" nego bolje "to je tako zbog toga, toga i toga". Manje se gubi dragocena energija i još dragoceniji živci. --Jagoda ispeci pa reci 23:54, 12. april 2010. (CEST)

Dakle, Slajo gde si pronašao da je ovo pravilan naziv?--

Prvo, snizi ton, u suprotnom ću i ja postati prilično gadan.

Drugo, ko si ti da ja tebi polažem račune? Treće, zašto tako arogantno ne pitaš Anta (koji je sad zauzet slanjem postova u kojima me nazova nenormalnim i kome trebe lekarska pomoć, a ni ne sluti da je meni kroz ordinaciju prošlo na desetine takvih kao on) "gde je pronašao da je Novi Sentivan pravilan naziv"?

Dakle, kada se malo upristojiš i odgovoriš mi na ona dva pitanja, stvoriće se uslovi za normalan dijalog.

--Sly-ah (razgovor) 23:51, 12. april 2010. (CEST)

Gospodine Slajo ako Vas iko vređa ili nešto slično, obratite se nadležnima za to (administratori i dr), a što se tiče polaganja računa, u tom slučaju ne moram ni ja Vama, mogao bih sve da vratim i da kažem isto to što i Vi, što nas dovodi do toga da vam je pitanje retoričko. Kada budem video referencu za Vaše tvrdnje složiću se sa njima, dotle očekujem da u članku stoji prvobitan tekst, bez ispravljanja. Uz to, Pravopis kaže na str. 222, t. 128 da se ako postoje srpski nazivi oni uvek treba da koriste i sačuvaju, ako ne grešim u čitanju i tumačenju istog. Takođe bih Vas zamolio da se u narednom periodu obraćate sa poštovanjem prema meni, kao što i ja sad to činim... Hvala.--IvanM. (razgovor) 00:03, 13. april 2010. (CEST)

Sly-ah je ipak glavna faca na vikipediji...ne kačite se sa njim bez potrebe ! I upristojite se malo, da dođete na njegov nivo.--Zrno (razgovor) 23:58, 12. april 2010. (CEST)Zrno

Ne dolivaj ulje na vatru. Svi smo mi face, samo što to mnogi od nas još uvek ne znaju. Aj, nemojte da se prepucavate, kostrešite i zastrašujete, jer je to bez veze. Aj da vidimo argumente. Ja bih jako volela da vidim argumente kako za jedno tako i z adrugo ime. --Jagoda ispeci pa reci 00:02, 13. april 2010. (CEST)

Jagoda, to je naselje na granici sa Srbijom, kako sam ja shvatio. A po ovom članku što sam postavio "Gibanicijada u Novom Sentivanu". Ne znam da li je članak relevantan, mada ima zanimljivih podataka, recimo u prvom pasusu da je Lazar Putnik (pretpostavljam srbin) načelnik sela i sl. Ako je tako, i ako je recimo većinsko stanovništvo srpsko, glupo je da im određujemo kako im se selo zove. -- SmirnofLeary (razgovor) 00:00, 13. april 2010. (CEST)

Naravno da je glupo da mi određujemo kako se selo zove. Zato i tražim argumente. Kako jedne tako i druge strane.--Jagoda ispeci pa reci 00:02, 13. april 2010. (CEST)

Ujsentivan ili ....

U članku piše: Selo je i danas naseljeno manjim brojem Srba (2,9% seoskog stanovništva)... Što znači da ipak nisu Srbi većinsko stanovništvo tamo. Ivane, zašto ti tvrdiš da selo treba zvati po srpski? Nemoj mi molim te kao Ant, davati arguemente tipa poštovanje prema sopstvenom narodu i sl. Šta piše u atlasima? A i Slaja bi mogao da pridoda neki argument za svoju tvrdnju...--Jagoda ispeci pa reci 00:08, 13. april 2010. (CEST)

Kao što rekoh Pravopis, st. 222. t.128, sve lepo piše, a atlasi ne kažu ništa jer je to seoce i nije nigde ucrtano...--IvanM. (razgovor) 00:12, 13. april 2010. (CEST)

Naselje je Novi Sentivan. Tako tvrde i MađariLANDSCAPE ECOLOGICAL RESEARCHES IN THE WESTERN MAROSSZÖG.--Jakša (razgovor) 00:08, 13. april 2010. (CEST)

I naravno da treba poštovati srpsku varijantu imena, pa da je u selu ostalo i 0% Srba.--Jakša (razgovor) 00:09, 13. april 2010. (CEST)

Možda bi trebali Beč da preimenujemo u Wien, ipak je to njegov pravi naziv na nemačkom.--Zrno (razgovor) 00:11, 13. april 2010. (CEST)Zrno

Zrno, daj ne preteruj, i ne razvodnjavaj diskusiju. Stvarno nema smisla.

Jakša, ja na str. 37 vidim sledeće: Several settlements (Serbian, Hungarian, German) were established here after the destruction of the medieval settlement system during the Turkish times: Szőreg (now part of Szeged), Újszentiván (Novi Sentivan), Tiszasziget, Deszk (Deska), Kübekháza (Kubekhausen), Klárafalva, Ferencszállás, Kiszombor.

Koliko vidim, u prvom planu je mađarski naziv, a u zagradi je ime na jeziku manjine koja je navodno osnovala selo. Konkretno vidim ovo treće da je nemačko selo, ali prvo dolazi mađarski naziv, pa onda u zagradi nemačko ime. Isti slučaj je i sa ovim srpskim selom. I ne, ne treba da nazivamo neko selo u drugoj državi srpskim imenom samo zato što tamo živi 2% Srba. --Jagoda ispeci pa reci 00:17, 13. april 2010. (CEST)

I ne, ne treba da nazivamo neko selo u drugoj državi srpskim imenom samo zato što tamo živi 2% Srba.

Po kom osnovu?--IvanM. (razgovor) 00:19, 13. april 2010. (CEST)

A po kom osnovu bi trebalo? Ne znam koji ti to Pravopis imaš, ali u mom na 222 strani nema tačke 128, nego 138. koja kaže: KAD GOD SU UOBIČAJENI, treba bez ikakvih veštačkih suzbijanja zadržati naše nazive mađarskih gradova. Elem, kod Sigeta, Segedina, Budimpešte je vrlo jasno (a to su ujedno i primeri koje Pravopis daje), to su imena koja su svima nama opštepoznata. A ako to selo čak nije ni na karti ucrtano, onda se svakako za njegovo ime nikako ne može reći da je UOBIČAJENO, kao što su Budimpešta, Siget ili Segedin. Prema tome, ja sam sama našla argumente u korist mađarksog imena, a u korist sprskog nisam dobila ama baš ni jedan jedini, osim "a što da ne?", i "to je znak poštovanja prema sopstvenom narodu". Za mene, momci, to nisu nikakvi argumenti. --Jagoda ispeci pa reci 00:29, 13. april 2010. (CEST)

Šta ćemo onda sa ovim, npr?--IvanM. (razgovor) 00:21, 13. april 2010. (CEST)

Što onda Mađari npr. Suboticu zovu — ovako, kad je to kod nas Subotica... Hm...--IvanM. (razgovor) 00:25, 13. april 2010. (CEST)

Jagoda ne razumem ovaj tvoj argument: I ne, ne treba da nazivamo neko selo u drugoj državi srpskim imenom samo zato što tamo živi 2% Srba. Kakve to veze ima sa celom pričom? SmirnofLeary (razgovor) 00:23, 13. april 2010. (CEST)

Teorija koju si predstavila je potpuno pogrešna. Da li je Peć Peja zato što sada tamo nema (?) Srba. Ako mesto ima srpsko ime, onda to treba poštovati.--Jakša (razgovor) 00:24, 13. april 2010. (CEST)

Upravo. SmirnofLeary (razgovor) 00:26, 13. april 2010. (CEST)

Odgoovor je malo više gore. Peć je uobičajen naziv svima nama poznat. A ovde govorimo o nekom selu u Mađarskoj koje čak ni na karti nije ucrtano. Meni je barem jasno kako treba da se postupi. A vi, vidite šta ćete.--Jagoda ispeci pa reci 00:29, 13. april 2010. (CEST)

Laku noć.--Jagoda ispeci pa reci 00:30, 13. april 2010. (CEST)

Pa onda je trenutak da se sva „nepoznata“ mesta u Mađarskoj preimenuju u mađarske nazive, ako imaju srpski naziv slučajno. To što nije ucrtano ne znači da je nepoznato i nebitno, Jagoda, uputiću te, to se zove generalizacija karte, ne možeš sve nagurati na mapu, zna se šta gde ide, a već na nekim krupnorazmernim kartama naćićeš i ovo selo.--IvanM. (razgovor) 00:33, 13. april 2010. (CEST)

---

Kada budem video referencu za Vaše tvrdnje složiću se sa njima, dotle očekujem da u članku stoji prvobitan tekst, bez ispravljanja

Prvobitni naziv članka je Ujsentivan, ako ti je promaklo.

z to, Pravopis kaže na str. 222, t. 128 da se ako postoje srpski nazivi oni uvek treba da koriste i sačuvaju, ako ne grešim u čitanju i tumačenju istog.

A sad malo i lažuckamo. Eov, citiram tu tačku (verovatno si mislio na t.138 na str. 222, što je opet jedna mala laž, pardon, omaška):

KAD GOD SU UOBIČAJENI (verzal moj), treba bez ikakvih veštačkih suzbijanja zadržati naše tradicionalne oblike mađarskih imena: Budimpešta, Segedin, Pečuj ili Pečuh, Siget, Debrecin i dr...

Dakle, ne "ako postoje", nego "kad god su uobičajeni". A to je veeelika razlika. I sve dok neki malo poznatiji i ugledniji lingvista ne kaže da je Novi Sentivan uobičajeno, mora da ostane Ujsentivan. Prosto ko pasulj.

Naselje je Novi Sentivan. Tako tvrde i MađariLANDSCAPE ECOLOGICAL RESEARCHES IN THE WESTERN MAROSSZÖG.

Na svim geografskim kartama Mađarske piše Újszentiván i nigde ne piše Novi Sentivan (ili ne daj bože Novi Sentivan). A onaj novinski članak opisuje srpsku zajednicu u Novom Sentivanu i sasvim je normalno da će se u članku koristiti srpski naziv. Ali, ljudi moji, grad je u Mađarskoj, službeni mađarski naziv grada je (transkribovano) Ujsentivan, lokalni Srbi ga zovu Novi Sentivan (što je i navedeno u članku) i ja tu ne vidim nikakav problem. Članak je prvobitno, na Ivanovu veliku žalost, imenovan kao Ujsentivan, a onda je Ant došao na revolucionarnu ideju (vidi stranicu za razgovor članka Siget (grad u Mađarskoj)) da počne malo da menja nazive gradova i to svojevoljno jer u nekima od njih živi čak 3 odsto Srba! Pa je čak zajednicu pitao šta misli o tome! U obe njegove intervencije (i Siget i Ujsentivan) imamo originalno istraživanje, a niko nema petlje da to kaže.

I želeo bih da ovim putem pozdravim svog "zemljaka" Zrna koji sebe predstavlja Kninjaninom, iako je rođen u nekoj zapizdini kod Drniša i da mu poželim još mnogo lepih trenutaka u druženju sa mnom i da ga pozovem da nas i dalje obasipa svojim inteligentnim komentarima koji mu služe za oslobađanje od nagomilanih frustracija izazvanih činjenicom da je on ipak seljačić iz Kričaka.

--Sly-ah (razgovor) 00:46, 13. april 2010. (CEST)

To si sigurno sanjao da sam se nekad predstavljao Kninjaninom ili si stvarno psihijatrijski slučaj. Sigurno imaš neke fantazije o veličini i pojmu Knina. Za tvoju informaciju, rođen sam i živio u Splitu - za koji ste vi Kninjani seljačići.--Zrno (razgovor) 01:16, 13. april 2010. (CEST)Zrno

Ovakvi komentari takođe nisu potrebni u ovom trenutku. Smatraj se upozorenim, takođe. --filip ██ 01:21, 13. april 2010. (CEST)

Krajnje vulgarno, neargumentovano i zlonamerno. Ako još postoji institucija administratora, tražim da se ovakvi ispadi sankcionišu.--Jakša (razgovor) 00:52, 13. april 2010. (CEST)

Ovako. Ovo što se gore izdešavalo za dva i po sata je krajnje neprimereno za iskusne Vikipedijance. Članak sam zaključao pošto mi je javljeno šta se ovde dešava i to na verziji koju sam zatekao. Zaključao sam i raznorazna preusmerenja. Molim vas da o ovome diskutujete kao civilizovani ljudi, bez vulgarnosti (pogotovo od Slaje), bez prozivanja, ličnih napada i neargumentovanih tvrdnji. Tek nakon diskusije i ostvarenja kakvog-takvog konsenzusa će se članak otključati (ili nakon nedelju dana). Slaja, tvoji komentari su krajnje neprimereni i smatraj ovo opomenom. --filip ██ 01:02, 13. april 2010. (CEST)

Bože šta se načini oko neke selendre...

Molim vas, ajde malo da spustimo svi loptu i da pogledamo argumente koji su ovde izneti:

Ivane, insistirao si na Pravopisu, citirala sam ti ga, a i Slaja je ponovio. Dakle, opet ću ponoviti:

222 strana, tačka 138 (ne 128, kako ti navodiš), koja kaže:

KAD GOD SU UOBIČAJENI, treba bez ikakvih veštačkih suzbijanja zadržati naše nazive mađarskih gradova.

Dakle, „KAD GOD SU UOBIČAJENI“, a ne „AKO POSTOJE“, kako si ti to naveo. Ja vidim debelu razliku između to dvoje, nadam se da i ti vidiš (a i ostali). S tim u vezi i ide ona moja opaska da se ovde radi o mestu koje "ni na karti nije upisano", dakle mesto za koje verovatno većina govornika srpskog jezika nije ni čula, a kamoli da ima uobičajeni naziv u srpskom za isti. Dakle, ne možemo porediti ovo selo sa Segedinom, Budimpeštom, Sigetom i sl. Jednostavno nije isto. Svako je čuo za Budimpeštu, Siget i Segedin, a za ovo selo, malo ko. Stoga, transkripcija ima prednost. Prema Pravopisu. Sad, ako vam je stalo da bude ispravno... Ovo je ujedno i odgovor onima koji su me pitali zašto sam rekla da 2% Srba u nekom mestu u inostranstvu nije dovoljan razlog da to mesto nazovemo srpskim imenom. Razlozi su upravo ovi koje sam malopre navela.

Što onda Mađari npr. Suboticu zovu — ovako, kad je to kod nas Subotica... Hm

Izvini, Ivane, ja znam da si ti iznerviran, ali moram ti reći da si ovde pomešao babe i žabe. Šta će i kako će Mađari sa svojim jezikom, to je isključivo njihova stvar. Mi ovde govorimo o srpskom i o običajima i pravilima u srpskom jeziku. Da ti dam jedan primer: U engleskom i španskom je uobičajeno da se imena krunisanih glava prevode, pa će tako španski kralj Karlos VI biti Čarls VI kod Engleza, a engleski prestolonaslednik Čarls će biti u španskom Karlos. U srpskom, mi to ne radimo, nego transkribujemo imena, pa tako kad kažemo Čarls znamo da se radi o nekom Englezu, a kad kažemo Karlos, znamo da se radi o Špancu. Svaki jezik ima svoja pravila i ne treba praviti paralele između njih. Mađari zovu Suboticu mađarskim imenom -- pa dobro, takav je mađarski pravopis. Srpski ima drugačija pravila, a pravilo je da ako neko mesto nije poznato u široj javnosti, te nije određeno ime steklo običaj niti je ukorenjeno (kao Budimpešta, Moskva, Pariz, London, Beč, Vašington, itd.), onda ime tog mesta treba transkribovati.

I nemojte više bre da se rogušite. Nije zdravo za srce, a nije ni dobro za ten.. A i mnogo energije se tu izgubi na smišljanje uvreda i doskočica. Sigurno svako od vas ima barem deset boljih i daleko prijatnijih načina da utroši slobodno vreme.--Jagoda ispeci pa reci 14:30, 13. april 2010. (CEST)

Selo je bilo većinski srpsko još od 17-18 veka, Jagoda, kao što možeš pročitati ovde, ako znaš mađarski naravno, pa je zatim došlo do iseljavanja, tako da „Novi Sentivan“ nije proizvod neke novokomponovane ideje preostalih 2% Srba, već naziv koji datira namanje 300 godina unazad. Toliko od mene. A, vidim da si iz nekog razloga zaobišla da daš stručno objašnjenje za ovo. Prijatan dan svima...--IvanM. (razgovor) 14:50, 13. april 2010. (CEST)

Ja ne znam da li pišem srpski ili turski, ali čini mi se da ti jednostavno NEĆEŠ da shvatiš o čemu pričam. Koliko Srba tamo živi je apsolutno nerelevantno. Relevantno je samo ono što piše u Pravopisu: da li je i koliko je određeno ime uobičajeno u srpskom jeziku. Pošto to selo nije ni Budimpešta, ni Segedin, dakle totalno nepoznato, onda se transkribuje. Ili da menjamo ime Čikagu, u kom postoji značajna srpska zajednica? K'mon. Osim toga, da ga barem ima po atlasima, nego ga ni tamo nema (tako si ti rekao). I molim te da sa mnom razgovaraš bez tog nadrndanog stava, jer ja nisam bila ta koja te je nadrndala. Od samog početka ovog razgovora odnosila sam se prema svakom ovde s poštovanjem, tako da očekujem isti tretman od drugih. Ja zaista nisam kriva što mislim isto kao i onaj koji vas je nadrndo. Stav o ovom pitanju i međusobno drndanje nemaju veze jedno s drugim. --Jagoda ispeci pa reci 15:11, 13. april 2010. (CEST)

Draga Jagoda, ja niti sam „nadrdan“ niti „imam takav stav“, ako je ovo pokušaj da me iznerviraš da bih se ja „nadrndao“ to ti neće poći za rukom. Elem, zamolio bih te samo da mi objasniš slučaj Srpski Kovin pošto to vešto izbegavaš ili, oprosti ako grešim, nisi primetila? --IvanM. (razgovor) 15:25, 13. april 2010. (CEST)

Bogami, jesi. Iz svake reci ti izbija drndanje. Kako inace da objasnim to tvoje "ako je ovo pokusaj da me iznerviras?" Sto bih ja tebe zelela da vidim iznerviranog, kad sve vreme pokusavam da smirim strasti? Ili je za tebe cinjenica da se ne slazem s tobom automatski dokaz da "hocu da te nerviram"? Ti si u ovaj razogvor jos sinoc uleteo "iznerviran", a za to su dokaz ona velika slova kojima si ispisao upozorenje da "niko ne cacka clanak". No, nema veze, navikla sam ja da se na mene ovde rezi bez ikakvog razloga i da me se optuzuje za kojekave podle radnje, tako da sam oguglala vec na to. Sto se tog Srpskog Kovina tice... Pa, ocigledno je da naslov nije dobar i da treba da stoji madjarski naziv. Ja ti ne mogu objasniti zasto sad tu stoji takav naziv, niti sam ja pisala clanak, niti znam ko ga je pisao. Ako te zanima sto je clanak tako naslovljen (pogresno), pitaj onog ko ga je pisao zasto je to tako. --Jagoda ispeci pa reci 16:09, 13. april 2010. (CEST)

Pa trebalo bi onda intervenisati da ne daj bože ne ostane neki srpski naziv na ovoj našoj Vikipediji. Ipak su to zvanični mađarski nazivi i treba ih poštovati. Hm, retorika i demagogija... U ozbiljnoj si zabludi draga moja Jagoda niti sam nadrndan niti nervozan niti želim tebe iznervirati, kao što već rekoh u prethodnoj poruci (da ne kažem „postu“) i žalosno je što trošim ove reči da bih tebi objasnio razliku između nadrndanosti i umišljene nadrndanosti koju ti ovde plasiraš tj. mene etiketiraš njome...--IvanM. (razgovor) 16:21, 13. april 2010. (CEST)

A što se tiče onih velikih slova, pokušao sam da obustavim na najcivilizovaniji način (a to su na našoj njiki VELIKA SLOVA) klackanje među izmenama i preusmerenjima, ali ti to nisi stigla da primetiš već si me brže bolje osudila za raspirivanje nervoze na stranici za razgovor, e to je pokušaj da nekoga indirektno i sa namerom iznerviraš, što ti nažalost, još uvek ne polazi za rukom...--IvanM. (razgovor) 16:21, 13. april 2010. (CEST)

OK, Ivane, ne mogu vise da se raspravljam s tovom oko gluposti. Zao mi je sto to tako vidis, jer meni nista od tih suludih ideja koje si ti tu nabrojao i pooptuzivao me nisu mi pale na pamet. Zasto se ne bismo vratili raspravi koja je tema ove stranice, a to je ime ovog grada/sela? Dakle, Pravopis kaze da bi trebalo transkribovati. Koji su vasi argumenti (molim da budu zasnovani na pravopisu, a u nemogucnosti onda na najblizoj strucnoj literaturi,a to su geografski knjige i atlasi)?--Jagoda ispeci pa reci 09:14, 15. april 2010. (CEST)

Slaja

Slajini prelasci na uvrede kad mu ponestanu argumenti nisu ništa novo. Progledavanje kroz prste zbog toga od strane administratora - isto ništa novo. Čovjek (Zrno) je uvrijeđen, i otkrivaju se njegovi (stvarni ili nestvarni, nije važno) lični podaci. To zahtijeva blokiranje i to odmah. Za ponovljene prestupe treba snižavati prag tolerancije, da podsjetim.

Niko ne dolazi ovdje na vikipediju da bi bio vrijeđan i omalovažavan. Satirične i podrugljive tekstove i upadice, kliničke dijagnoze i slično bi Slaja trebao objaviti u posebnoj zbirci. Sabralo ih se toliko. Pa da kanalizira svoj bijes u korisnom smjeru. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:21, 13. april 2010. (CEST)

Nisu njemu ponestali argumenti, ima ih on na pretek (i uvek), ali mu je ponestalo zivaca i strpljenja. Doduse, pitanje je da li ih je ikada imao. Nemojmo Ciko, zamenjivati teze. Slaja argumente uvek ima, a sasvim je drugo pitanje sto ne ume/ne moze/nece da ih iznese na pristojan nacin. --Jagoda ispeci pa reci 16:11, 13. april 2010. (CEST)

Slyah je prisutan na vikipediji da bi se pravio važan i da bi vredjao druge. Pravopis se tumači tako da postaje svoja parodija. Nase školstvo izgleda ne ume da nauči ljude ni da pročitaju kako piše. Ocigledno je i antisrpstvo koje se podmeće kao učenost. Selo na granici Srbije, istorijski vezano za Srbe, sa srpskim imenom, i to je to, bez obzira koji je jezik zvaničan u Madjarskoj. Pogledajte za ilustraciju ma koji madjarski članak o selima na severu Vojvodine.--Jakša (razgovor) 16:45, 13. april 2010. (CEST)

Ajde da se lepo svi vi uzdrzite od licnih prozivki i besmislenih optuzbi. Jaksa, koje to clanke da gledamo? I da li neko uopste pouzdano zna kako glasi zvanicno ime tog sela? Ja mislim da bi to moglo da resi nedoumice. Neka bude zvanicno ime, pa kako god da bude, a ono drugo se pomene u zagradi. --Jagoda ispeci pa reci 09:13, 15. april 2010. (CEST)

Primeri sela u Vojvodini na mađarskoj vikipediji: Bácsfeketehegy (szerbül Feketić / Feketić, németül Feketitsch / Schwarzenberg) Monostorszeg (szerbül Bački Monoštor / Bacski Monostor / Bački Monoštor) Kerény (másként Kernya, szerbül Kljajićevo / Kljajićevo, németül Kernei)

Nijedno selo nije transkribovano ako ima mađarsko ime. Sad će komentar biti da se mađarska pravila ne primenjuju na srpski itd. Ako, stidite se i dalje srpskog jezika i terminologije.--Jakša (razgovor) 21:38, 15. april 2010. (CEST)

I Pravopis jasno kaže da kada god su uobičajena naša imena treba ih zadržati, dati im predonost, i u tom slučaju navoditi mađarsko izvornom grafijom bez transkripcije. Uobičajeno u ovom slučaju je naravno suženo na uži krug ljudi koji žive, ili poznaju to selo pošto se radi o malo poznatom i sićušnom mjestu. Kada Srbi koji žive u tom selu dođu na srpsku Vikipediju, imaće šta i da vide, tj. da su drugi Srbi, koji ranije nisu ni čuli za to selo, odlučili da je bolje transkribovati mađarski oblik, uprkos činjenici da postoji naše ime. Totalno bezveze. Barem u Evropi nije rijedak slučaj da pogranična naselja i sela imaju dva zvanična imena, pošto tu obično žive ljudi više nacionalnosti i govore se makar dva jezika. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:13, 15. april 2010. (CEST)

---

Evo, i ja bih da nešto kažem, ako smem.

Razmotrimo malo argumentaciju pristalica naziva Novi Sentivan:

Jakša je gore naveo ovo:

„Naselje je Novi Sentivan. Tako tvrde i MađariLANDSCAPE ECOLOGICAL RESEARCHES IN THE WESTERN MAROSSZÖG.

kao argumentaciju za svoj stav da i Mađari to selo službeno vode kao Novi Sentivan. Napominjem, službeno. Onda sam ja malo privirio na Vikipediju na mađarskom jeziku i video ovo: [1] i po tome je očigledno da je službeni naziv tog sela Ujsentivan (transkribovano).

Onda je Jakša dodao još jedan jak argument sa sve referencama:

I naravno da treba poštovati srpsku varijantu imena, pa da je u selu ostalo i 0% Srba

.

I ovaj:

Ako mesto ima srpsko ime, onda to treba poštovati.

Napominjem da je ovaj Jakšin zahtev uredno ispoštovan budući da je u članku navedeno da "Srbi to selo nazivaju Novi Sentivan".

Zatim, daljna Jakšina argumentacija se zasniva na tvrdnji da neko od nas ne zna da tumači Pravopis (sem njega, naravno, koji ga, upust budi rečeno, i ne priznaje), zatim da smo svi mi antisrbi (a on to nije, naravno), zatim je malo opleo po školstvu u Srbiji koje nije u stanju da nauči Srbe da čitaju i pišu i da pravilno tumače Pravopis), a konačni argument je da sve svi mi, koji se ne slažemo sa njegovom teorijom, stidimo svoga srpstva.

Naravno, u pauzama između svojih argumentovanih nastupa, Jakša nije propuštao priliku da se osvrne na moj lik i delo, odnosno, da me napada ad hominem, bez ikakve veze sa temom, ali niko od administratora, naravno, to nije sankcionisao makar opomenom. Takođe, niko nije primetio Zrnovu upadicu o mojoj ličnosti i karakteru, na koju sam ja reagovao i nakon čega se na mene osula paljba iz svih oružja. Ćika je čak primetio da sam ja žestoko "uvrijedio" Zrna, zahtevao je oštru kaznu, ali uopšte nije pominjao ono što je prethodilo mojoj reakciji. Naravno, Jakša se, nakon uklanjanja ove stranice, orijentisao na administratore na čijim me stranicama opet počeo opanjkavati, nazivati me teroristom i izazivačem svađa i tražeći da me trajno uklone sa Vikipedije. Nije dobio čak ni opomenu.

Dakle, to su bili Jakšini "argumenti".

Ivanov argument je bio sledeći:

Uz to, Pravopis kaže na str. 222, t. 128 da se ako postoje srpski nazivi oni uvek treba da koriste i sačuvaju, ako ne grešim u čitanju i tumačenju istog..

Ivan je potpuno pogrešio u tumačenju i čitanju istog (postavlja se pitanje na koga se onda odnosio onaj Jakšin komentar o srpskom školstvu), prvo, zato što se ne radi o tačci 128. već 138 Pravopisa, i drugo (što je i Jagoda navela), u toj tačci ne piše AKO POSTOJE SRPSKI NAZIVI, već, KAD GOD SU UOBIČAJENI itd. itd. što je velika razlika. U toj tačci se navode i nazivi mesta koji su uobičajeni (Siget, Budimpešta ...), a u rečniku se još pominju Sentandreja i to bi bilo sve.

Zatim je Ivan naveo i neke istorijske razloge koji su svakako bitni, ali nigde nisam video da je naveo neki dokaz (ne računajući novinske članke i izjave stanovnika tog sela) da je službeni naziv tog sela na srpskom Novi Sentivan.

I Smirnov je izneo svoje mišljenje, ali bez opipljivih argumenata, tu je bio i neizbežni Zrno, ali, opet bez referenci,na kraju se javio Slaven Kosanović sa prilično čudnom definicijom uobičajenosti nekog toponima kojom je pokušao dokazati da bi članak trebalo nasloviti kao Novi Sentivan.

Ah, da, umalo da zaboravim: hronologija.

Ako se ne varam, članak pod naslovom Ujsentivan, napisao je korisnik Ant (ve se lepo može proveriti). Zatim je isti korisnik PROMENIO naziv članka u Novi Sentivan, bez ikakve argumentacije, sem što je na stranici za razgovor članka Siget najavio da će to učiniti jer u tom selu žive Srbi. Koliko je meni poznato, na Vikipediji postoji prilično čudno pravilo da prvi autor članka nije dužan da navodi reference (za naslov, recimo), već referencu MORA da navede onaj koji menja naslov članka. Budući da korisnik Ant NIJE uverljivo (bolje rečeno, nije uopšte) obrazložio SVOJU izmenu sa Ujsentivan na Novi Sentiva, ja sam naslov članka vratio na početno Ujsentivan. E onda je započeo rat izmena i članak je čak u jednom trenutku i nestao. Ivan, u svojoj ulozi vrhovnog arbitra, ultimativno je tražio od mene da naziv članka vratim na prvobitnu verziju i da argumentujem svoju izmenu i ne znajući da sam ja to i pokušavao da uradim, ali mi naprosto nisu dali (ni Ant, ni Ivan ni aministratori). I Ivanu niti u jednom trenutku nije palo na pamet da od Anta zatraži referencu za izmenu naslova članka, iako je ANt bio taj koji je započeo sve te puste izmena. Korisnik Ant je za vreme ove rasprave, naravno, mudro ćutao i nije se oglašavao da bar pokuša da razreši dilemu ili da dade neku valjanu referencu. Doduše, nije on ni sedeo skrštenih ruku: Poslao je nekoliko poruka (Jagodi, Dražeti i nekom od administrator, čini mi se) u kojima se žali na mene (generalno), naziva me neuračunljivim (a u poruci Dražeti i psihijatrijskim slučajem, što je, međutim, neko od adminitratora brže bolje obrisao) i tražio da me skinu njemu s vrata inače će postati opak i zao (otprilike).

Da se ne ponavljam, moju argumentaciju u korist naziva Ujsentivan možete pročitati na ovoj stranici, a nemam ništa protiv da se pitanje o nazivu ovog sela postavi i I. Klajnu, pa neka bude kako on odluči. Ako autoritet kao što je Klajn kaže da I Novi Sentivan/Ujsentivan spada pod t.138 Pravopisa, ja se slažem.

--Sly-ah (razgovor) 23:31, 15. april 2010. (CEST)

Moja argumentacija nije čudna, sviđala se tebi ili ne. Uobičajeno ovdje je ograničeno na uži krug ljudi koji govore srpskim jezikom i žive u, i/ili poznaju to selo, pošto mi ostali vjerovatno nikada nismo ni čuli za ovo selo niti će najvjerovatnije ikad biti pomunuto u Pravopisu, pa čak nije zabilježeno ni u našim geog. atlasima, barem tako reče Ivan. Dakle, uobičajenost nekog oblika se ne može negirati samo time što mi ostali nikada nismo ni čuli za njega, pa shodno tome nije nam ni uobičajeno. U svakom slučaju, svugdje gdje god postoji srpsko ime nekog toponima, ja bih mu dao prednost nad transkripcijom sa stranog jezika na ovoj enciklopediji. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:22, 16. april 2010. (CEST)

Kada bi više ljudi koji govore srpskim jezikom čulo za njega, sumnjam da bi ga dozivali po transkripciji i takođe sumnjam da bi Ujsentivan, umjesto Sentivan, ili Novi Sentivan, postalo uobičajeno, odnosno u široj upotrebi (mada nešto tako teško da će se desiti, tj. da postane toliko poznato). Takve stvari se skoro nikada ne dešavaju ni u drugim jezicima, barem su rijetkost u EU, gdje god postoji oblik na matičnom jeziku govornika, da ne govorim čak i o političkim regulativima zaštite oblika imena koje upotrebljavaju manjinski stanovnici, ukoliko govore drugim jezikom i pripadaju drugoj naciji, mada je ovo sada jedna sasvim druga priča u smislu da će na našim prostorima proteći još dosta vode Dunavom, dok se neke stvari, koje sada izgledaju šizofrenično (ne mislim na korisnike na Vikipediji), ne dovedu u red. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:40, 16. april 2010. (CEST)

Što se tiče uvreda, svi mogu da pogledaju kako si čašćavao Ivana, Zrna, mene i Ćiku. To pas s maslom ne bi pojeo. Ako već pratiš događanja na vikipediji, mogao si da vidiš da od administratora nisam tražio da te blokiraju, već da ti objasne osnovne pojmove o poštovanju drugih i njihovog prava na suprotno mišljenje.

Kada pravopisac navodi primere on ne navodi kompletnu listu, već su to samo primeri. Ti primeri su najočigledniji, ali ne i jedini. Da bi se to pravilno primenilo u praksi, u slučajevima koje Pravopis ne pominje eksplicitno, potrebno je obrazovanje i informisanost. Za prevodioca, ili nekoga ko transkribuje, nije dovoljno da mehanički prevede tekst (kao guglov prevodilac), već treba da poznaje i širi kulturno-istorijski kontekst. Ivan Klajn i drugi lingvisti u svojim napisima uvek daju opširnu kulturološku analizu pre nego što daju preporuku za transkripciju. U ovom slučaju je bitna informacija da selo već vekovima ima srpsko ime. Da je 1918. granica povučena koji kilometar severnije, sada ne bi bilo dileme oko imena. Zar je granica toliko presudna? Je li i to neko pravopisno pravilo? Uostalom, Srbi nemaju svoje ime za Temišvar, Beč i Kanjižu, pa su usvojili mađarske termine (toliko o srpskom nacionalizmu).--Jakša (razgovor) 00:41, 16. april 2010. (CEST)

A što jednostavno ne pošaljete mejl Ivanu Klajnu ili nekom drugom referentnom lingvisti? Gospodin Klajn je do sada uvek odgovarao na mejlove, pa ne vidim zašto ne bi sada ili sledeći put kad se spotaknemo o pravopisni problem. --filip ██ 00:53, 16. april 2010. (CEST)

Sigurno ćemo ga sada cimati za ovo, kada se iz samog pravila u Pravopisu može izvući zaključak da gdje god je uobičajen neki naš oblik, treba mu dati prednost nad mađarskim bez ikakvih vještačkih suzbijanja. Ovdje, je problem interpretacije uobičajeno, gdje Slaja tvrdi da ako ostali govornici srpskog jezika nisu nikada čuli za neki toponim sa srpskim oblikom, on ne može biti uobičajen. U ovakvim situacijama bi to bilo skroz pogrešno tumačenje, jer ako neko nije čuo za neki oblik, nema ga zabilježenog u nekoj značjanoj literaturi zbog manjka značaja, ne može se suditi o uobičajenosti. Na stranu što je ovo valjda enciklopedija na srpskom jeziku, i u slučaju toponima, gdje god postoji neki oblik na srpskom jeziku, bilo bi dobro da se i upotrebljava, ako ni zbog čega, ono zbog toga što su naši oblici uvijek bolje prilagođeni našem jeziku, barem mnogo bolje nego neke novije transkripcije, koje još uvijek nisu doživjele potpunu adaptaciju, koja se neminovno vremenom dešava i ne samo u našem jeziku. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:07, 16. april 2010. (CEST)

Hm...

Evo citata dela Pravopisa, ukoliko nisu svi u mogućnosti da ga vide...

138. Kad god su uobičajeni, treba bez ikakvih veštačkih

suzbijanja zadržati naše tradicionalne oblike mađarskih imena: Budmpešta (BUDAPEST), Segedin (SZEGED), Pečuj ili Pečuh (PECS), Siget (SZIGETVAR), Debrecun (DEBRECEN) i dr. Ako je, iz informativnih razloga, potrebno navesti i pravi mađarski oblik, onda se on može navoditi samo u mađ. latinici (npr.

Budapest, Pecs, a ne nikad "Budapešt" ili "Budapest", "Peč" ili

"Res")

A, evo npr. i spomena naziva Novi Sentivan na sledećem linku, odeljak Krunić Mihailo.

Dakle, kao što smo već zaključili, ovo selo sa ne vise od 1-2 hiljade stanovnika nije ucrtano u našim standardnim i enciklopedijskim atlasima. Zašto? Pa zato što je selo, zamilsite atlas pun svih mogućih naziva sela i zaseoka, ko bi se tu snašao. Budući da se nalazi u neposrednoj blizini grada Segedina, jasno je ko će imati prednost u generalizaciji (za one koji ne znaju šta je generalizacija to sam već objasnio gore i molio bih da se ne interpretira njeno značenje pogrešno). Takođe niko od nas nije ni čuo za ovo selo, a kamoli za njegov naziv. Ja iskreno nisam znao za njega, ali sam znao za ime „Sentivan“, nekadašnji naziv Despotova, čije je ime najverovatnije povezano sa našim problematičnim selom.

Takođe bih napomenuo da u citatu Pravopisa stoji Pečuj ili Pečuh, Siget i dr. Eh, tu je problem, šta je to „dr.“ i ko se sve u njega ubraja. Ne možemo mi suditi ovde da li je ovo selo poznato ili nepoznato samo po tome što za njega nismo čuli i zato što ga nema na kartama. Da li je njegov naziv „Novi Sentivan“ uobičajen ili ne, opet teško možemo utvrditi, jedino se možemo služiti nekim izvorima koje pronađemo, kao što sam gore naveo i Novine serbske, ali nije ni to dovoljno, da bi se izveo zaključak. Tvorci Pravopisa ostavili su na narodu da se najverovatnije sam odluči šta je skriveno u delu „dr,“ ako ne grešim u slobodnom tumačenju, a isto je i jasno da nisu mogli dati spisak svih mesta, sela i zaseoka u Mađarskoj ili npr. na Tajlandu, da bismo mi bili podmireni.

Na sajtu ovog mesta koji sam takođe dao negde gore, navodi se da su Srbi bili većina sve do Prvog svetskog rata (zatim se iselili u novoformiranu K SHS), što se može uzeti kao bitan podatak, a isto tako ime „Novi Sentivan“ se spominje i u dalekom 18. veku, što ukazuje da taj naziv nije novokomponovan ili proizvod nekolicine ljudi koji su imali nameru da neki Ujesentivan krste „po srpski“. Toliko za sada.--IvanM. (razgovor) 11:55, 16. april 2010. (CEST)

Da li su Srbi većina ili ne, sa ovim pravilom nema neke veze. Ako za neko mesto postoji uobičajen srpski naziv, koristićemo ga makar u njima živelo 0% Srba (npr. Šangaj); ako ne postoji uobičajen srpski naziv, nećemo ga koristiti makar u njima živelo 90% Srba (npr. Telep). Nikola (razgovor) 08:14, 17. april 2010. (CEST)

Srpske narodne novine takođe koriste ime Novi Sentivan[2]. Nikola (razgovor) 07:51, 17. april 2010. (CEST)

Da se i ja uključim

Budući da ja napravio stranicu Novi Sentivan, koja je kasnije preinačena u nešto drugo moram se uključiti u priču:

• Srpska zajednica u Mađarskoj (http://www.szerb.hu/ser/main.php?am=map) koristi ovaj naziv Novi Sentivan i za mene je dovoljan dokaz da i mi ovde (u Srbiji) koristimo njega;

• SANU je koristio ovaj naziv u naučno-istraživačkoj studiji "Rastko - Srbi u Mađarskoj". Ako nisu kompetentni onda ne znam ko je;

• Srbi su do kraja Prvog svetskog rata (a to je manje od jedna vek u prošlost) činili pola seoskog stanovništva, a potom su "optirali", tj. napusltili selo i došli u Srbiju. Znači, ovo nije neko srednjovekovni podatak, već je vezan za 20. vek!

• Mislim da je i 100 Srba (koliko ima u ovom naselju našeg življa) mnogo bitnije od podatka gde umro ili poginuo neki osmanlijski paša ili sultan (mada je i to bitno kao u slučaju Sigeta);

• Nisu samo Mađari ti koji koriste maternje nazive za naselja u Vojvodini, već su tu i Rumuni i Slovaci i Rusini. Ovo veoma lako možete proveriti. Rumuni čak i za Smederevo koriste latinski naziv Semedrija (ili nešto slično), iako tu nikad nisu živeli ili ga imaju u okviru svoje vlasti. Tačnije,to je normalno i uobičajeno! Svako pazi na svoj narod i uzdiže gdegod može. Nema tu mesta šovinizmu ili velikosrpstvu - to je, prosto, rodoljublje! Mislim da bi im na način poštovanja naziva mesnih Srba ovako malim gestovima dali podršku da očuvaju svoj jezik, svoj nazive i običaje!

Na kraju, bio sam od Nove Godine jedan od najaktivnijih Vikipedijanaca, ali sam posle sukoba sa Slajjjom!?*!?=?! i nerazumevanja od Jagode shvatio da ja ovde nemam šta tražiti više pošto postoje ljudi koji jednostavno čekaju "da te zaskoče" na bilo koji način. Razumem da ljudi koji su jezičari da moraju ispravljati ono što moraju, ali PITANjE "DA LI JE NEKO NASELjENO MESTO NASELjENO SRBIMA ILI NE" je pitanje GEOGRAFA, ETNOGRAFA I ISTORIČARA, A JEZIKOSLOVACA!!!!

Mislim da ću da pošaljem i pismo SANU baš da vidim da li će neko odgovoriti i šta će! Mislim da je ovo zaista nečuveno, DA SAHRANjUJEMO ŽIVE SRBE!!!!

Na kraju,

Kada sam započinjao rad na Vikipediji uvideo sam da su neki ljudi pre mene bili veoma aktivni na polju geografije, a onda jednostavno napustili posao! Nije to neka nauka pa zaključiti da je to upravo zbog "ludih" jezikoslovaca, koji hoće da kroje sve što im padne pod ruke. Ja odustajem od rada na Vikipediji sve dok se glavni naziv članka ne preimenuje u Novi Sentivan i mislim da srpska Vikipedija gubi tu mnogo više nego ja.

Pozdrav! --Ant83 (razgovor) 13:46, 17. april 2010. (CEST)

Mislim da preteruješ. Kakve veze ima "sahranjivanje živih Srba" sa imenom naselja? Mešaš rodoljublje sa lingvistikom, a to je kao mešanje baba i žaba. Jedno je rodoljublje (koje niko ne osporava Srbima u tom mestu), a sasvim drugo linvistika (koja se bavi samim imenom ovog mesta). Mislim da je vrlo bezobrazno i pretenciozno to raditi, no dobro, ja sam već navikla na raznorazne besmislene uvrede onih kojima jednostavno ne može ući u glavu da pravila srpskog jezika određuju ljudi koji su mnogo stručniji u oblasti JEZIKA (dakle, NE rodoljublja!), i da ta pravila treba slediti, a ne praviti haos u jeziku pisajući onako kako se kome dopadne i kako mu bolje zvuči. Ponovila sam to sto hiljada puta, a ponoviću opet: ni meni se ne dopada mnogo toga kad je transkripcija sa španskog u pitanju, pa mi ne pada na pamet da teram svoje i pišem kako meni bolje zvuči, nego sledim pravila transkripcije sa španskog data u Pravopisu. Dakle, ne radi se ovde o tome šta se kome više dopada i šta kome bolje zvuči, ili šta je ko čuo (ili nije čuo), već kako je propisano pravopisaom srpskog jezika. Ajte sad, slobodno navalite sa novom lavinom uvreda, što na moj, što na račun renomiranih srpskih lingvista koji su napisali Pravopis.--Jagoda ispeci pa reci 18:19, 23. jul 2010. (CEST)

Više puta se pokazalo da je tvoja veza sa lingvistikom samoproklamovana. Naravno da teraš po svome uvek i na svakom mestu. Pravopis si ispljuvala, jer ti znaš ko zna bolje. Pozivam administratore da umešaju i uvaže stav većine.--Jakša (razgovor) 19:48, 23. jul 2010. (CEST)

Zašto Ujsentivan?

Ne razumjem, Zašto Ujsentivan? Gdje je izvor? gledajte mađarski izvori, jer tamo možete gledati, da pravo ime sela je Novi Sentivan. Szajci ^reci 13:38, 23. jul 2010. (CEST)

Apsolutno tačno.--Jakša (razgovor) 17:13, 23. jul 2010. (CEST)