Разговор о Википедији:Sjajni članci/Pravila/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Glasanje premešteno na Vikipedija:Glasanje/Promena pravila o izboru sjajnih članaka--Maduixa kaži 20:27, 4. april 2007. (CEST)

---

OK, promenili smo neka pravila ali mislim da ovo pravilo br. 3 nije dobro formulisano.

*7 dana nakon otvaranja, glasanje se zatvara i smatra uspelim jedino ako je glasalo najmanje pet korisnika. Članak dobija nalepnicu Sjajan ako je za predlog u tom trenutku glasalo barem 80% onih koji su glasali.

Treba da bude ... smatra uspeli jedino ako je glasalo ZA najmanje pet korisnika. Jer u principu, može da glasa pet njih od kojih tri za i dva protiv i da članak bude izabran za sjajan. A upravo smo glasali za to da povećamo minimalni dozvoljeni broj glasača ZA, a ne uopšte glasača.--Maduixa kaži 23:58, 25. april 2007. (CEST)

Pošto me niko ne šljivi, ja sam izmenila rečenicu. --Maduixa kaži 10:10, 8. maj 2007. (CEST)

Hm. Mislim da se baš govorilo o ukupnom broju glasača. Inače, primjer ti nije ispravan. Odnos glasača 3:2 bi iznosio 60%:40% što je manje od potrebnog broja od 80%. --Kaster 10:20, 8. мај 2007. (CEST)

A, ok. OK. Znači, ako glasa pet, i za glasa manje od 80% onda nijeizabran. Koliko je onda to 80%? 4? Ja ipak mislim da je to malo.... Aj, vratiću ono što sam malopre ispravila...--Maduixa kaži 10:23, 8. maj 2007. (CEST)

---

Sjajni tekstovi - kriterijumi za izbor

Pošto je bilo par nesuglasica oko tumačenja pravila za glasanje i uopšte kriterijuma koje tekstovi treba da ispune da bi uopšte bili kandidovani ili izglasani za sjajne, pokrećem diskusiju čiji bi cilj bio određivanje pozicije vikipedije i određivanje trenutnog standarda povodom ovih pitanja.

Svi znamo da bi idelno rješenje bilo da svaki članak posjeduje reference, literaturu, unutrašnje (pasus "Vidi još") i spoljašnje veze sa sledećim značenjem:

• Unutrašnje veze: Interni (unutar vikipedije) izvori (djelimično i potvrda izjava u članku) i dodatne informacije o dotičnoj temi
• Spoljašnje veze: Eksterni internet izvori (potvrda izjava u članku) i dodatne eksterne internet informacije o dotičnoj temi
• Literatura: Eksterni štampani izvori (potvrda izjava u članku) i dodatne eksterne štampane informacije o dotičnoj temi
• Reference: Mješavina preciznih štampanih (strana) i internet (pasus i sl.) izvora pri svim navodima, pri čemu se njihov broj može ograničiti na ključne, osporene ili diskutabilne navode.

Između ostalih, Jagoda zastupa mišljenje da jedan sjajni članak mora da sadrži reference u idealnom obliku.

Jagoda: Reference služe da onaj koji čita članak tačno zna gde se nalazi neka tvrdnja, to jest odakle je dotična tvrdnja preuzeta. Ti poznaješ temu, ja ne. Kako nema referenci, ja ne mogu da znam da li ono što je tamo napisano je ok ili ne, jer ne znam odakle su određene tvrdnje preuzete. Svaki naučni rad ima reference, a ono što mi ovde zovemo Spoljašnje veze, u naučnom radu se zove Further reading, ili preporučena literatura... Radim sa osobom koja piše naučne članke i pomažem u sređivanju referenci i znam o čemu govorim. Naravno da je neprihvatljivo da neko napiše članak iz glave a onda da samo nalepi reference, ali to već prevazilazi ono naše "pretpostavi najbolju nameru" tako da svi ovde pretpostavljamo da su reference pošteno stavljene.

Ja sam pojam reference shvatio malo liberalnije i pod njima trenutno podrazumijevao opštu mogućnost pronalaženja navoda u nekom tekstu tj. spoljašnje veze kao dovoljan izvor provjerljivosti a reference u idealnom smislu uslovljavao samo u slučaju osporavanja i diskutabilnosti.

Pošto su ovo dvije različite interpretacije koje iza sebe kriju i potencijal za nastanak konflikata i nesporazuma želio bih da se ovdje prodiskutuje ko kako shvata ove stvari i dali je potrebno eventualno proširenje teksta pravila za izbor sjajnih članaka, ukupnog postupka predlaganja i glasanja i eventualnog donošenja strateškog plana postupanja sa sjajnim člancima uopšte.

Šta misle ostali? --Kaster 12:56, 14. мај 2007. (CEST)

Sad malo ja

Ja bih samo da dodam još i ovo: Referenciranje u naučnim radovima (i u mnogim člancima na engleskoj i drugim velikim vikicama takođe) ide još dalje: Za neku tvrdnju se navodi ime autora, knjige isbn izdavač I STRANA na kojoj see nalazi određena tvrdnja/e. Naravno, kad su upitanju web stranice kao reference, to nije moguće, ali kad su u pitanju knjige, onda jeste.

Ja bih malo drugačije definisala gore navedene pojmove:

• Unutrašnji linkovi (kod nas imenovano kao: Vidi još) - veze ka drugim člancima
• Spoljašnji linkovi (Kod nas imenovano kao: Spoljne veze) - veze ka drugim veb stranicama koje služe kao "Preporučeno dodatno štivo za čitanje onome ko je zainteresovan za dalje istraživanje teme"
• Reference ili literatura su za mene manje više isto - izvori bilo na papiru bilo kao web stranice gde se mogu naći određene tvrdnje iznete u članku, i koje potvršuju da ono što je napisano nije POV ni originalno istraživanje. Sad, videla sam na engl. viki podelu ova dva - Pod literaturom se stave knjige koje su koriđćene u izradi članka, a pod referencama, fizički stoje ref. na svaku knjigu i stranu gde se nalazi svaka tvrdnja. Ne mogu sad da nađem ni jedan članak kao ilustraciju, ako nađem, javljam se opet.--Maduixa kaži 13:09, 14. maj 2007. (CEST)

Ja se slažem sa Kašterom. Mislim, bilo bi lepo da za svaku tvrdnju postoji referenca, ali zahtevati to je malo idealistički. Dovoljno je da se svaka tvrdnja može proveriti u izvorima koji su dati u članku (spoljašnje veze, reference, literatura). Naravno podrazumeva se da bi korisnik trebao da da sve izvore koje je koristio, čak i ako je iz nekih preuzeo samo jednu rečenicu. Ja sam razmišljao o ovoj temi i pre (nevezano za sjajne članke) i pala mi je na pame ideja da bi jednom u budućnosti (za 4-5 godina) kad nastane nov članak stavljali reference samo za sporne delove tipa reka Ibar je dugačka 123 kilometara pa referenca gde bi bilo objašnjeno da neki izvori navode i da je dugačka 127, a neki 131 kilometar, ali da se većina slaže oko prvog broja. E onda bi se na dno članka stavila literatura ili spoljašnje veze i to je to. Potom bi kada neko dodaje neke tvrdnje u članak treba navesti reference u klasičnom smislu, kao što i sada navodimo (osim ako nisu iz iste literature koja je već navedena). Naravno podrazumevalo bi se da su svuda gde ne stoji ¹ posle neke rečenice korišćeni materijali iz literature izložene na dnu. Kada neko značajno menja članak doda novu literaturu... --Jovan Vuković (r) 13:43, 14. maj 2007. (CEST)

---

Nisi razumeo Joco. Ne treba referencirati SVAKU rečenicu, ali treba referencirati članak, to jest tvrdnje koje bi mogle biti sporne. Niko nije govorio da se referencira SVAKA rečenica, to je iluzorno očekivati a malo je i glupo. Jednostavno članak koji nema literaturu koja je korišćena u toku izrade članka ne može biti ni običan članak bez zamerki, a da ne govorimo o sjajnom članku, jer onda se ladno može reći da je članak POV ili originalno istraživanje. Za sada je dovoljno navesti izvore koji su se koristili za pisanje članka, nije neophodno referencirati rečenice u samom članku. Pravite grešku i ti i KAster, jer poistovećujete Spoljne veze sa Literaturom. To nije jedno te isto. Spoljne veze (opet!) su veze za dalje čitanje, onome koga zanima tema, i nisu služile za pisanje članka, a literatura/reference jeste.--Maduixa kaži 13:59, 14. maj 2007. (CEST)

E onda je ok, za svaki članak bi trebalo da stoji odakle su podaci korišćeni. A što se tiče spoljašnjih veza možda neko koristi za izradu članka baš neku internet stranicu --Jovan Vuković (r) 15:14, 14. maj 2007. (CEST)

---

Nema tu možda, ne može onaj koji čita da nagađa "možda jeste možda nije, moje srce tajnu krijeeeee"... Malo šale nije na odmet, heheh. Elem, ako je koristio određenu stranicu za pisanje teksta, neka je onda i stavi među literaturu a ne među spoljne veze. Ja mislim da ovde dolazi do zabune kod mnogih jer upravo rade isto što i vas dvojica - poistovećuju Literaturu/reference sa spoljašnjim vezama. A to dvoje nije isto. Ima dve sasvim različite namene.--Maduixa kaži 15:28, 14. maj 2007. (CEST)

Baš zbog toga je i započeta ova diskusija, da vidimo koja praksa služi svrsi i kako da je što šire standardizujemo na vikipediji. Očito da i kod drugih vikipedija postoje slične dileme. U njemačkoj vikipediji se razlikuje između "izvora" (pri kraćim člancima) i "pojedinačnih izvora" (pri dužim člancima u kojima je nemoguće na osnovu jedne navedene knjige provjeriti neku pojedinačnu tvrdnju). Ja bih ipak želio da čujem još bar desetak mišljenja prije nego krenemo na predloge zaključaka. --Kaster 15:56, 14. мај 2007. (CEST)

---

Pa eto, sad da čekamo i da se nadamo da je tema zanimljiva i drugima--Maduixa kaži 16:07, 14. maj 2007. (CEST)

Možda bi se ovo moglo prebaciti i na trg, pošto razglabamo o bitnoj stvari koja se ne tiče samo sjajnih članaka --Jovan Vuković (r) 16:26, 14. maj 2007. (CEST)

Već postoji link na trgu (razno) na kome je rečeno da se diskusija ne odnosi samo na sjajne članke. --Kaster 18:19, 14. мај 2007. (CEST)

Tema je jako zanimljiva, a po meni, ne znam da li bi se drugi složili, naziv reference bi trebalo potpuno izbaciti. To je anglikanizam koga kod nas nema u upotrebi u naučnim radovima. Dakle, moj predlog bi bio ovakav - kada se nešto doslovno citira, ili kada se iznosi sporna tvrdnja ili neka posebna zanimljivost, staviti broj i ref i sve ostalo, ali dole te "reference" staviti pod naslov FUSNOTE. Jer to je zapravo to, to su fusnote, u kojima treba navesti autora, delo, ako se može godinu i izdavača i obavezno broj stranica odakle je preuzeto, ili pak tačnu veb-adresu. Sve ostale izvore iz kojih je rađen tekst, staviti pod literatura. Spoljašnje veze bi trebalo da ukažu na veb sajtove gde se može doći do još više podataka. Vidi još - drugi viki članci sa SRODNIM sadržajem. E sad za dalje informacije o temi, a u pogledu knjiga koje nisu koripćene u izradi, ali su od značaja za temu, trebalo bi stavljati podnaslov Ostala literatura ili Dalje čitanje ili Dodatna literatura (dakle, neki prevod engleskog Further reading). Mislim da bi to bilo ok rešenje.--Velimir85 21:11, 14. maj 2007. (CEST)

---

Reference je sasvim legalan izraz ali ako hoćete da menjate ime, nemam ništa protiv. Further reading uključuje i web sajtove i knjige tako da ne treba da se odvajaju, nego sve staviti pod Preporučena literatura, barem se tako piše u naučnim radovima. Dalje čitanje bi mogle da budu veze unutar vikipedije ka ostalim člancima.--Maduixa kaži 21:16, 14. maj 2007. (CEST)

Moguće da su reference legitiman izraz, bazirao sam tvrdnju na tome što ga nisam sreo niti u jednom udžbeniku, seminarskom, magistarskom radu niti doktorskoj disertaciji koju sam pročitao (doduše, verujem da si ih pročitala mnogo više od mene). Fusnote mi deluje kao uobičajenije i sasvim jasno i određeno. Naziv preporučena literatura je sasvim ok, mada mi se čini da bi bilo dosta problema kod ponovnog preimenovanja spoljašnjih veza, ali za pisane radove koji nisu korišćeni u izradi članka je taj naziv sasvim dobar. Vidi još i dalje čitanje su mi tu negde kao nazivi, a prednost prvog je što ga već ima na gotovo svim člancima:)--Velimir85 21:25, 14. maj 2007. (CEST)

---

Zar se ne moze to obaviti botom? Mislim, promena reči referenca u fusnote? Što se tiče Vidi još, to vež imamo za unutrašnje veze, one koje vode ka drugim člancima.

Nego, čini mi se da se nisi izjasnio da li misliš da treba obavezno stavljati reference tj ono što ti nazivaš fusnote u sjajne clanke kao uslov da budu izabrani za sjajan clanak? I da li treba insistirati na tome uopšte, kod pisanja svih članaka, generalno? Ja mislim da je to pitanje na koje bi Kaster hteo da mu se odgovori.--Maduixa kaži 22:40, 14. maj 2007. (CEST)

Baš tako :-) Jagoda, uze mi riječ iz usta. --Kaster 23:01, 14. мај 2007. (CEST)

Fusnote nisu nužne, ali mislim da bi literatura bila neophodna. I ne bi pri sadašnjem stanju stvari trebalo menjati reference u fusnote, jer u većini slučajeva to nije to, pa se pod naslovom referenci nalazi sve od pisane literature do spoljašnjih veza.--Velimir85 23:05, 14. maj 2007. (CEST)

ljudi referenca i fusnota su dva potpuno različita pojma. Referenca je pozivanje na neki izvor dok je fusnota mesto u knjizi gde se referenca navodi. --Vojvoda 17:42, 16. maj 2007. (CEST)

---

Literatura ili preporučena literatura? Ja mislim da je jako bitno da postoje izvori na osnovu kojih je pisan članak, jer mu to daje ozbiljnost i kaže "ne, ovaj članak nije ni originalno istraživanje ni POV, napisan je na osnovu OVOGA". Ponavljam, za sada nije toliko bitno da se referenciraju rečenice u samom tekstu, ali mora da postoji literatura na osnovu koje je napisan članak.--Maduixa kaži 23:59, 14. maj 2007. (CEST)

Kad kažem literatura podrazumevam izvore na osnovu kojih je pisan članak, dakle knjige i internet sajtove koji su izvor.--Velimir85 00:22, 15. maj 2007. (CEST)

Dakle, ne smije da postoji ni jedan članak bez bar nekog od ovih pasusa: "Spoljašnje veze", "Literatura", "Reference" - inače zaslužuje naljepnicu Bez izvora? Za sjajne članke je kriterijum postojanja literature i referenci obavezan, dok su spoljašnje veze "najs to hev" (pošto ipak treba dopustiti mogućnost da trenutno ne postoje referentni izvori o nekoj temi u internetu). Mislim da nismo još složni oko definicije ovih pasusa. Možda neko da rekapitulira? --Kaster 09:39, 15. мај 2007. (CEST)

Ponovno rezimiranje i definisanje tri pojma

Ne, Kaster. Jedino što MORA da ima jedan članak da bi iole bio shvaćen ozbiljno je Literatura/Reference u smislu u kom ga je Velja malopre opisao - štivo na osnovu koga je napisan. Vidi još i Spoljne veze je veoma poželjno i lepo imati, ali nije neophodno, jer to dvoje daje samo mogućnost za dalje unapređivanje znanja. I da rekapituliram :

• Literatura/reference - štivo na osnovu koga je napisan članak. Veoma je poželjno da bude isam tekst referenciran (to su oni mali brojevi pored određenih rečenica), ali može i samo da bude navedena literatura na propisan način - znači, sa sve bibliografskim podacima.
• Vidi još - su unutrašnje veze ka drugim viki člancima sa sličnom temom.
• Spoljne veze (koje bih ja nazvala Preporučena Literatura, jer veze se odnose samo na internet), su web stranice i knjige koje se preporučuju čitaocu ukoliko je zainteresovan da dalje produbljuje svoja znanja o temi članka. OVO NIJE štivo na osnovu koga je napisan članak.

Onaj članak koji nema Literatura/reference TREBA da ima nalepnicu potrebni izvori, jer de fakto, NEMA IZVORE. Dakle, vraćamo se na početak - članak koji se predlaže za sjajni ne može da nema deo Literatura/reference. Nadam se da je sad malo jasnije.--Maduixa kaži 12:07, 15. мај 2007. (CEST)

Sad mi pade na pamet. Imamo još jedan slučaj, kad je članak prevod bilo sa neke druge Vikipedije bilo nečeg drugog. To bi obavezno trebalo navesti negde. Može da bude na istoj strani članka kao Napomena, ili na stranici za razgovor. U svakom slučaju, odakle god da je članak, MORA SE ZNATI NJEGOVO POREKLO. Ako jeprevod, onda napisati da je prevod. Ako je delimičan prevod, napisati da je delimičan prevod itd. Ja sam to radila kod nekih svojih članaka, međutim ne kod svih. Ukoliko se ova praksa ustali (a poželjno je da se ustali) dopuniću sve članke koje sam prevela tom napomenom.

Ponavljam: Da bi neko naše članke na Vikipediji shvatio ozbiljno, mora da se zna na osnovu čega je napisan. To kažem iz iskustva jer mnogi ljudi NE VERUJU Vikipediji, baš zato što može da je piše ko god hoće. Kad bi svaki članak imao naveden izvor, cčitalac bi sam mogao da odredi nivo verodostojnosti i istinitosti podataka koji se nalaze u članku. Ja pišem o istoriji, ali nisam istoričar, tako da čitalac ima svako pravo da mi jednostavno, ne veruje u ono što pišem. Međutim, ako navedem izvore na osnovu kojih je članak napisan, sam članak dobija na težini i čitalac može opušptenije da prilazi podacima koje nalazi u našim člancima.--Maduixa kaži 12:14, 15. мај 2007. (CEST)

--Maduixa kaži 12:14, 15. мај 2007. (CEST)

Слажем се. При преводу са других википедија није још јасно, дали је довољно само навести одакле је преведено. Ја мислим да се не може направити добар превод а да се не погледа тамо наведена литература/референце. Ако тамо не постоје наводи литературе и референци онда је сам превод безвриједан пошто би посједовао другу википедију као референцу (која сама по себи није мјеродаван извор). Закључак: При преводу референцираних чланака са других википедија потребно је, поред означавања да се ради о преводу, преузети и тамошње референце, док нереференциране чланке са других википедија или не треба преводити или при преводу пронаћи референце. Ове ствари се све некако подразумијевају али мислим да нигдје нису у јасној форми написане што оставља простор за интерпретације и неспоразуме. Надам се да је свима овдје познато да овдје говоримо о евентуалној реформи већине чланака на нашој википедији. Дио тих послова (наљепнице, провјера референтних линкова и сл.) би могао да се аутоматизује али да ће се главни дио посла морати обавити ручно. У случају усвајања ове "реформе" потребно је оформити тим који ће се тиме бавити док се сви чланци не среде, односно остати активан да би и сви нови чланци били прописно означавани и корисницима давана дотична упутства. --Kaster 12:39, 15. мај 2007. (CEST)

---

Ne treba da budemo strožiji od pape, to jest od same eng. viki, tako da ako neko prevede neki članak sa druge viki, dovoljno je da se to navede u članku, nema potrebe da se prevode samo članci sa referencama. Poželjno je, ali ne obavezno. Zašto? Zato što prevod omogućava onom ko ne poznaje engl. ili neki drugi jez. da pročita šta je tamo napisano, znači, kao da je čitao članak sa neke druge viki, pa samim tim na njemu je da li će da veruje toj nekoj drugoj viki ili neće. S druge strane, ako neko misli da može da uradi bolji članak SA referencama, uvek se to može uraditi. U međuvremenu imamo zadovoljavajući članak. Kao drugo, kad bismo sad brisali sve što je samo prevedeno, morali bismo da obrišemo pola srpske vikipedije.

Što se prvog dela tiče, ja sam shvatila da se slažeš sa mnom. Ne misliš li da bi trebalo obustaviti ono glasanje s obzirom da nije po pravilima? Skoro je bilo zaustavljeno drugo, iz čisto birokratskih razloga, pa kad se gleda na formalnosti, ne vidim zašto bi sad to bio izuzetak?--Maduixa kaži 12:58, 15. maj 2007. (CEST)

---

Još nešto. "dobar prevod" može da se napravi ako je prevodilac dobar. Dobar prevod nema veze sa onim što taj tekst sadrži. Mislim da si hteo da kažeš, "dobar članak" ili "dobar tekst", zar ne? --Maduixa kaži 13:23, 15. maj 2007. (CEST)

Pošto je prevodilac istovremeno i djelimični autor prevedenog teksta, prevod lošeg teksta se ne može nazvati dobrim prevodom. U najboljem slučaju prevod je bolji od orginalnog teksta a u najgorem slučaju lošiji. Ali to je samo moje mišljenje :-)

Što se prekidanja glasanja tiče, mislim da bez usvajanja ovih stvari o kojima upravo razgovaramo, i jasnih definicija pojmova referenca, spolj. veza, literatura - u stvari ne znamo šta su one i samim tim ne znamo šta nedostaje članku Nosači aviona klase Kijev. Mada nemam ništa protiv i da se ono prekine - ali bolje neka uradi to neko drugi. --Kaster 18:25, 15. мај 2007. (CEST)

Inače, možda bi stvarno trebalo uputiti još jedan, malo zvaničniji poziv ostalima da se uključe u raspravu? Bez aktivnog učešća više ljudi, nas petoro možemo razglabati godinama i opet ne postići nikakav napredak. --Kaster 18:25, 15. мај 2007. (CEST)

---

Što se mene tiče, ja se povlačim iz ove rasprave. Jednostavno, debelo sam razočarana i nadasve zblanuta nezainteresovanošću drugih administratora, iako sam jutros uputila preko IRCa poziv da se uključe u raspravu. Mešutim, dobila sam odgovor samo od jednog od njih - svako ima svoje prioritete, a koji su im to prioriteti bili, bolje da ne pričam (jer mene je sramota). Prema tome, ja se povlačim iz ove rasprave, iz glasanja za sjajne članke i iz pisanja sjajnih članaka, jer smatram da je ovo što se ovde radi pre svega neozbiljno i ne želim više da rasipam svoju energiju na jalove rasprave.

Što se definisanja tiče, ne znam, Kaster, jasnije ne može biti. Nejasno je samo onome koji neće da shvati. Budite mi svi lepo pozravljeni. --Maduixa kaži 19:14, 15. maj 2007. (CEST)

A da ne bih ponavljala jedno te isto, molim da pročitate poslednji moj odgovor Velji na njegovoj stranici za razgovor. Tamo se nalaze moji razlozi zbog kojih mislim da glasanje treba da se obustavi i proglasi nevažećim. --Maduixa kaži 19:16, 15. maj 2007. (CEST)

Samo da kažem da nisam čitao gotovo ništa iz ove diskusije i kao administrator, nisam primoran da je čitam, prosto jer me ne interesuje. To što se administratori nisu odazivali na tvoje pozive i što su pokazivali nezainteresovanost je sasvim normalno - niko ovde nije primoran ni na šta. Administratori nisu plaćeni pa da moraju da budu svugde i vazda. Dakle, očigledno je da će se u raspravu uključiti onaj kome je ona interesantna. Za ostale, božemoj, biće zanimljivijih diskusija. --filip ⁂ 07:53, 16. maj 2007. (CEST)

---

Čemu onda služe administratori? Da se šepure i izigravaju zakon kada im se ćefne? Svaka čast, nemam reči. Onaj ko nije zainteresovan za rad na Vikipediji (pogotovu ako je administrator), neka vrati lentu - jer niko nije obavezan ni na šta, kao što si rekao. Onda kada se kandidujete za administratore ne budite tako licemerni govoreći "mislim da kao administrator mogu da doprinesem projektu" - velike reči prazna obećanja. Sram vas bilo!--Maduixa kaži 09:14, 16. maj 2007. (CEST)

Jagoda, bez obzira na tvoje doprinose, ova Vikipedija se ne vrti isključivo oko stvari koje tebe interesuju. Politike se donose i menjaju u skladu sa konsenzusom zajednice, a ako se u ovu raspravu uključilo četiri korisnika, to bi trebalo da ti govori dovoljno o želji zajednice da ova pravila menja (za razliku od drugih instanci koje možeš da potražiš po arhivama). Kriterijumi za izbor sjajnih članaka su takvi da su nas služili zadovoljavajuće već duže vreme i ne možeš da očekuješ da svi moraju da se slože sa tobom da ona treba da se menjaju. U krajnjem slučaju, imanentna strana procedure za izbor i naziva sjajni članak, govori dovoljno sama za sebe i upravo je ta imanentnost kriterijum kriterijuma. Uostalom, ni to nije neka prepreka, sedam dana od početka ove debate, predlog promena možeš da staviš na glasanje, ukoliko predlog dobije konsenzus, to je to, administratori moraju da poštuju volju zajednice. Jednostavno, količina poslova na održavanju projekta je dovoljno velika i (i pored svih obaveza koje svako od nas ima van projekta) bez rasplamsavanja na efemerne stvari, što ovo jeste jer se sjajan članak može lako prepoznati i bez filosofskih razmatranja pojedinih kriterijuma, a pogotovu u kontekstu drugih stvari koje je na našoj Vikipediji potrebno poboljšati. Nadalje, mislim da je tvoja gornja izjava izuzetno ružna i ako ništa drugo, nije u duhu poštovanja drugih urednika. Razmisli samo (ako uopšte imaš i elementarnu predstavu) koliko je vremena potrebno da npr. Filip isprogramira bota za vršenje nekih izmena, ili drastičnije za masovan unos. Ili Branetu da svakom pojedinačno šest puta objasni kako nije njegov hir da moraju da se poštuju autorska prava. Nije dakle nužno svo angažovanje na projektu potpuno vidljivo. Toliko --Kale ^{◄ info ►} 14:49, 16. maj 2007. (CEST)

Pošto sam bio tamo, mogu da opišem kakvo je to predstavljanje ovog problema na IRC bilo, uključivši podrazumevanje da je pre pola sata ili više 12 minuta i 1 sekunde pušten link vidljiv i onima koji su se tek uključili pre koji minut, ne-želja da se isti link ponovi (pa makar na pvt) pored nerazumevanja za to da neki trenutno nemaju vremena da se uključe, pročitaju i komentarišu sve ovo gore istog trenutka kada to neko drugi hoće i na kraju demonstrativno napuštanje kanala nakon omalovažavanja svih tuđih problema naspram ovog, što se i ovde da pročitati.

Elem, to nije način na koji se razgovara sa ljudima.

Što se službe administratora tiče, Kale je lepo rekao: administratori ne služe pojedincu nego vikipediji. Ako neki problem nema dovoljan publicitet, onda možda i nije ni tako relevantan. Veštačko proizvođenje publiciteta ne bi smelo da se isplati posebno ne na gore opisan način (znači ne mislim na sam apel nego na način na koji je izveden). Da li neko treba da posumlja u svoj rad zbog toga što se neko ne slaže sa ovim pasusom? Ne.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 15:06, 16. maj 2007. (CEST)

Kale: Ja nisam ni pokrenula ovu raspravu, niti želim da menjam pravila. Meni su pravila i te kako jasna, medjutim izgleda da ima i onih kojima nisu. Pre nego što sudiš, udostoji se da pročitaš o čemu smo ovde uopšte raspravljali.

Mihajlo: Ne pravi se sada pametan, kada sam ponovila pet puta isti link, video si ga i rekao si ma dobro, pogledaću kasnije. Kad sam ja rekla da bi trebalo da se pogleda, odgovorio si: Svako ima svoje prioritete i nastavio da razglabaš o tamo nekim ulaznicama za ne znam ni ja šta. Osim toga, ja sam pustila prvo link, kada je Sasa posle deset minuta rekao da ga vise ne vidi, zalepila sam vam OVO: Razgovor o Vikipediji:Sjajni tekstovi/Pravila i rekla prekopiraj u pretraživač vikipedije. Međutim, kad su gospoda videla da tu ima posla (zaboga treba toliko čitati, shit!), počeli su da se prave Toše. Ko je hteo, mogao je ne jednom nego pet puta da vidi link koji sam poslala. Uostalom, šta očekivati od nekog ko uporno piše posumlja umesto posumnja!

Mislim da je od mene bilo dovoljno. Budite mi pozdravljeni.--Maduixa kaži 15:19, 16. maj 2007. (CEST)

Link sam dobio tek nakon više od 30 minuta 13 minuta i 40 sekundi natezanja da ga dobijem, i to ga čak nisam dobio direktno. Kada sam video dužinu stranice, bilo je jasno da u preostalih dvadesetak minuta nemam šanse da ga pogledam. Pošto si bila uporna u tome da je ovo ovde važnije od mojih stambenih i socijalnih problema lepo sam ti rekao da svako ima svoje prioritete. Čekaj sad, to li je sramota, što mene policija u drugoj državi ima da deranžira ako netšo ne obavim pa nemam vremena da momentalno pogledam stranicu? Daješ li sebi za pravo da nekome nakon spomenutog kažeš da se „pravi fin“ i da „treba da ga bude sramota“?

To što kažeš da ne znaš o kakvim se propusnicama radi, dovoljno govori o tome koliko čitaš i poštuješ sagovornike.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 15:28, 16. maj 2007. (CEST)

Nemam reči. Kako možeš tako bezočno da lažeš? Ne mogu da verujem! Link sam ti predala nije prošlo ni pet minuta od kako si se uključio u razgovor! Jedno je sigurno. Svaka vam čast SVIMA koji birate OVAKVE administratore. Čast izuzecima - ima nekih koji su vredni i radni ljudi i doprinose izuzetno projektu, ali ovakvi kao ovaj najnoviji i NAJZELENIJI administrator, vole da se šepure titulama i da ništa ne rade i uz to da ne prezaju od bilo čega samo da bi dokazali da su u pravu. Još jednom ponavljam, LAŽEŠ, a ti me sad blokiraj jer sam uvredila tvoje administratorsko visočanstvo! Baš me briga. --Maduixa kaži 15:42, 16. maj 2007. (CEST)

Čak i da je istina da je između tvog posta linka na kanal i mog dolaska na isti prošlo manje pet minuta (u šta najiskrenije ne verujem, a niko od nas ne može da dokaže šta je od ta dva tačno tako da ću to ostavi po strani), ostatak priče od „očekivanja da neko zna o čemu se pričalo pre nego što je došao“ pa nadalje je precizno naveden, što mogu da potvrde tada prisutni sa kanala, a na tom ostatku je i težište - nemoj ga sklanjati. Umesto što si sa sašom razgovarala o tome kako da ga probudiš ćiriličnim zapisom njegovog imena i još mnogo štošta, mogla si mi dati link. No, prvo sam morao nekoliko puta da ga zatražim.

To što javno vređaš druge je već drugi problem i verujem da treba biti rešen. No ni u tome nisi jedina i posebna.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 15:53, 16. maj 2007. (CEST)

---

Ma, možeš samo da me mrziš! Lažeš kao pas. Al aj nema veze. Kad tebe nije sramota, što će mene biti. ..--Maduixa kaži 15:59, 16. maj 2007. (CEST)

Pa nema šta da me bude sramota, jer nisam ja taj ko laže a nemam ni nekog motiva za to, što se ne bi moglo reći za tebe. Što se nekih dubokih osećanja tiče, na to od mene ne računaj. Kažem šta jeste i šta mislim.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 16:03, 16. maj 2007. (CEST)

Samo da odgovorim Jagodi na njenu repliku upućenu meni. Administratori su oduvek bili tehnička funkcija i zalažem se da tako i ostane. To što su nekada maltene jedini aktivni ljudi na Vikipediji bili ujedno i administratori ništa ne znači. Međutim, sada postoji dosta stalnih korisnika koji nisu administratori i treba biti jasan u tome da svako može da učestvuje na kreiranju/menjanju politika na Vikipediji, a da su administratori samo osobe kojima se veruje da neće praviti gluposti, jer im se u ruke predaju neki potencijalno destruktivniji alati (u smislu da mogu da se ta prava zloupotrebe, u kom slučaju bi nastala velika šteta). Ako uporediš ono šta administrator i običan korisnik može, jasno ćeš uočiti razlike samo po pitanju tehničkih prava. Administratori mogu da brišu, zaštićuju, blokiraju, menjaju interfejs i još par sitnica i to je to! Iako možda običnim korisnicima deluju, oni nisu neko ko upravlja sadržajem, niti oni koji uređuju politike projekta. To, opet, ne znači da administratori ne treba da se interesuju za takve stvari, prosto zato što se od njih očekuje (a očekuju upravo obični korisnici) da se interesuju za politike. Međutim, ne može svako da se interesuje za sve! Mene, konkretno, ne interesuju sjajni članci (ne bih da ulazim u to zašto ne valja imati sjajne članke na način na koji ih mi imamo) i u poslednje vreme ne glasam uopšte na glasanjima za njih i držim ih se podalje. Zašto? Zato što imam slobodu da biram šta hoću ovde da radim i zato što ima ljudi koje to interesuje. Međutim, ne verujem da ćeš naći 5 ljudi koji su u poslednjih godinu i po dana prešli preko SVAKE *EBENE IZMENE NA OVOJ VIKIPEDIJI. Verovala ti to ili ne, ja sam jedan od njih i nemoj da misliš da mi je lako da gubim po nekoliko sati dnevno radeći samo "administrativne poslove", od kojih većinu svaki korisnik može da radi! I to nipodaštavanje mog i rada drugih korisnika je jako bezobrazno! Slažem se u potpunosti sa Kaletom. Iako se to ne primećuje (radim iza kulisa), u poslednje vreme sam, kao i u protekle dve godine, jako puno vremena posvećivao Vikipediji i nameravam da tako i ostane. Svako posvećuje Vikipediji pažnju onoliku koliku može! Ako me ne interesuje da čitam kilometarske diskusije o temi koja me ne interesuje, nema te Jagode koja će da me natera ili isprovocira da ja ipak to pročitam. Poenta je: budi uviđavna i ne optužuj ljude za stvari za koje nisu krivi. Svako ima svoj pravi život i ako nisi u stanju da to prihvatiš, onda si pogrešila projekat. Da se razumemo, ne želim da napustiš ovaj projekat, ali ipak postoje neke granice preko kojih ljudi ne prelaze. --filip ⁂ 18:11, 16. maj 2007. (CEST)

Tema

Da se vratimo na temu. Gore je rečeno da bi trebalo menjati reference u fusnote. E sad problem je što nismo odredili šta bi trebalo da ide pod reference. Koliko sam shvatio trebale bi da idu neke stvari oko kojih postoje oprečna mišljenja. Ako je tako onda bih ja stavio naslov Napomene, kao najsrpskiju i najjednostavniju reč. Dalje spoljašnje veze i vidi još nema baš mnogo veze sa ovim i ostaje isto kao i do sada, to oznaava neki materijal koji bi trebalo još pogledati, a koji je povezan sa člankom. U spoljašnje veze se može dodati i naslov dodatna literatura. E sad ono glavno. Ovo što smo do sada podrazumevali kao reference, treba spojiti sa literatura. Ja predlažem naslov Izvori. Naravno nemamo (još uvek) koncenzus o tome kako treba navoditi izvore. Sem mog gore navedenog predloga (da se navedu izvori koji su korišćeni za početni članak, a potom da se dodaju izvori za svaku rečenicu koja bi se dodala) nemamo ni jedan drugi. --Jovan Vuković (r) 15:44, 16. maj 2007. (CEST)

---

Evo Jovane, pošto vidim da ni ti nis pročitao šta sam pisala, da ponovim:

Ja bih malo drugačije definisala gore navedene pojmove:

• Unutrašnji linkovi (kod nas imenovano kao: Vidi još) - veze ka drugim člancima
• Spoljašnji linkovi (Kod nas imenovano kao: Spoljne veze) - veze ka drugim veb stranicama koje služe kao "Preporučeno dodatno štivo za čitanje onome ko je zainteresovan za dalje istraživanje teme"
• Reference ili literatura su za mene manje više isto - izvori bilo na papiru bilo kao web stranice gde se mogu naći određene tvrdnje iznete u članku, i koje potvršuju da ono što je napisano nije POV ni originalno istraživanje.

Ja bih rekla da je to neki predlog, zar ne? Možeš ga naći odmah ispod naslova koji prethodi ovom tvome. U suštini, ovde se raspravlja da bi se raspravljalo, a ne da bi se rešile stvari, koliko vidim... Srpska posla. A i ja glupa, kad to nisam uočila ranije...--Maduixa kaži 16:01, 16. maj 2007. (CEST)

• Izvini, ali pošto sam posle jednog dana video kilometarsku diskusiju, preskočio sam neke delove za koje sam smatrao da su čista prepcavanja. Znači slažem se sa tobom, ali onda treba se dogovoriti kako treba da izgledaju članci u buduće. Znači definitivno treba spojiti literaturu i reference. S tim što bi trebalo promeniti naziv (po meni je najbolje izvori). Takođe treba videti kako bi se u buduće postavljale "reference" (ili kakav im naziv već damo). Isto kao i sada ili onako kako sam ja predložio, ili nešto treće. Ako ostane kao sada trebalo bi referencirati svaku rečenicu koja postoji u tekstu, osim ako ceo tekst nije pisan iz jednog ili dva izvora i onda samo njih navesti i ne stavljati one brojke ni pored jedne rečenice. Takođe bi bilo lepo napraviti neku opciju kao <references/> samo da se zove <напомене/>. To bi se koristilo kada postoji dilema oko nečega (dužina reke, površina nečega, godia i sl.) --Jovan Vuković (r) 16:15, 16. maj 2007. (CEST)
• P.S. Evo ja raspravljam da bi se ovo rešilo, a ne čisto zabave radi. --Jovan Vuković (r) 16:16, 16. maj 2007. (CEST)

---

Hehe.. ovo je tragikomično... Jednom u životu kada Kaster i ja vodimo normalan i civilizovan razgovor, niko ga ne čita jer misle da je prepucavanje... Da umreš od muke... Što se same teme tiče, ja sam svoje rekla. Sad... PRihvatite, ili nemojte... Svejedno mi je. Ja ionako više neću biti tu.--Maduixa kaži 16:18, 16. maj 2007. (CEST)

---

Pa dobro, ipak ima nekih rezultata. Reference/fusnote nisu isto što i Vidi takođe/Preporučena literatura. Koristim priliku da naglasim da ja i dalje internet literaturu (bilo u referencama bilo u videti takođe) smatram drugorazrednim izvorima po definiciji. "Dno" članka mora biti "šareno". Verovatno vrsta članka određuje kakve vrste "šareniša" treba imati. -- JustUser  JustTalk 16:34, 16. maj 2007. (CEST)

Ok evo jednog relativno kompromisnog predloga. U dnu članka,naročito sjajnog, optimalno bi bilo da stoji sledeće:

• Vidi još - srodni članci na Vikipediji
• Fusnote/Napomene - objašnjenje fusnota iz teksta (doslovnih citata, posebno zanimljivih podataka) - dakle ili neka napomena ili tačan broj strane odakle je neki podatak uzet
• Literatura - literatura korišćena u izradi članka, prvo knjige pa internet sajtovi. Moglo bi se i kod knjiga okvirno staviti koje su strane korišćene, jer teško da je čitava knjiga korišćena za članak.

(E sad, mogle bi se prethodne dve kategorije spojiti u jedan podnaslov - Izvori - gde bi prvo išle fusnote pa knjige pa internet sajtovi. Lično nisam za to, ali nisam baš ni nešto protiv)

• Preporučena literatura - knjige koje nisu korišćene za izradu članka, ali zainteresovanom čitaocu mogu dati dodatne informacije o temi
• Spoljašnje veze - kao i do sad,veb-adrese vezane za temu, a koje nisu korišćene u izradi

(i ovde postoji mogućnost spajanja prethodne dve kategorije u jednu, recimo Dodatne informacije, Preporučeni sadržaj ili već nešto slično).

Neke primedbe?--Velimir85 18:34, 16. maj 2007. (CEST)

---

OK. Da probamo, mislim da će to biti kvalitetniji način prezentacije članaka u svakom slučaju. -- JustUser  JustTalk 11:29, 17. maj 2007. (CEST)

Ja sam protiv spajanja spoljašnjih veza sa bilo čime iz praktičnih razloga. -- Bojan  Razgovor  11:37, 17. maj 2007. (CEST)

Nešto gledam kod Nosači aviona klase Kijev i na dnu ima i Literatura i Spoljašnje veze. I jedno i drugo ukazuje na sajtove. Ja sam sklon da pod literatura ide samo "papirna" literatura. Tako bi svi sajtovi otišli pod spoljašnje poveznice. -- JustUser  JustTalk 11:49, 17. maj 2007. (CEST)

Mislim da treba posebno naglasiti one linkove koji vode ka člancima u novinama. To treba razlikovati od zvaničnih sajtova institucija. "Autorske" sajtove treba izbegavati. -- JustUser  JustTalk 11:57, 17. maj 2007. (CEST)

Ok, i meni je bolje da spoljašnje veze ostanu takve. Dalje, ne mogu svi sajtovi da idu u spoljašnje veze jer jednostavno ako je neki sajt izvor, onda ide u literaturu. Slažem se da naziv literatura dosta asocira na knjige kao izvor, ali ipak i sajt može biti literatura.--Velimir85 20:52, 17. maj 2007. (CEST)

Dobro, samo probaj iz primera nosača aviona da mi kažeš zašto su prva tri sajta u gornjoj sekciji a druga tri sajta u donjoj? Drugo, prvobitno pitanje oko tretiranja referenci (koje je otišlo u limbo) pokreće temu referenciranja "prvobitnog" izvora. Dakle, kod nosača aviona iz kog izvora su uzeti podaci o taktičko-tehničkim karakteristikama? Jedini validan izvor bi mogao da potiče iz ministarstva odbrane Rusije, a to se ne navodi nigde kao izvor. -- JustUser  JustTalk 14:06, 18. maj 2007. (CEST)

Članak je preuzet sa sajta Hrvatski vojnik i to ima dozvolu. Koliko mi se čini to je verovatno najveći deo članka. --213.240.15.8 14:34, 18. maj 2007. (CEST)

Nalepnica

Iz svog skromnog ugla predlazem da se napravi neka nalepnica koja bi posetiocu clanka ukazala na to da je clanak doslovno ili vecim delom sa neke druge Wiki npr eng. Vredi li ova ideja sto? --ClaudiusGothicus 16:18, 17. maj 2007. (CEST)

Doskora o tome nije postojala nikakva posebna praksa, a onda je predloženo da na strani za razgovor stoji obaveštenje da je taj članak preveden odatle po stanju od tog datuma. Ako je nastao spajanjem prevoda više članaka (nemački, italijanski, poljski...) pride sa još par dodatih svojih rečenica ... e to onda nije baš tako jednostavno.-- JustUser  JustTalk 16:29, 17. maj 2007. (CEST)

Slažem se da se stavlja na strani za razgovor ali ne i na samom članku.--Vojvoda (razgovor) 16:53, 18. decembar 2007. (CET)

3 meseca

za postavljanje i skidanje je puno. Dovoljno je jedan mesec. -- Bojan  Razgovor  22:24, 15. decembar 2007. (CET)

Predlog o pravilima predlaganja sjajnih članaka

Znači poukom iz poslednjeg pokrenutog glasanja mogu da zaključim da nam fali donji prag korisnika koji imaju pravo da predlože članak. Stoga predlažem da se odlučimo za ove donje granice. Na primer, korisnik koji sme da predloži neki članak za sjajni, treba da ima:

• 50 ili više izmena u GIP
• Mesec dana ili više prisustva na projetku (od prve izmene)

Oba ova pravila služe tome da se korisniku da vreme da se upozna sa tehnikom pisanja članaka i idejom projekta kao i sjajnih članaka, za koje bi se eventualno zainteresovao.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 22:42, 15. decembar 2007. (CET)

Apsolutno podržavam ideju. Zapravo, čini mi se da kod drugih tipova glasanja već postoji neko slično pravilo. Ne vidim zašto ne bi moglo da postoji i pri postavljanju za sjajni članak. --Jagoda ispeci pa reci 22:51, 15. decembar 2007. (CET)

Ja sam mislio da slična pravila već imamo, pod hitno treba ovo usvojiti.—Filip Knežić (razgovor) 23:02, 15. decembar 2007. (CET)

---

Treba se zapitati da li je 50 izmjena u GIP dovoljno da neko može prosuditi da li određeni članak pripada eliti. Mislim da je cifra od najmanje 1000 tu ipak primjerenija. --Kaster (разговор) 00:22, 16. децембар 2007. (CET)

Ne treba biti toliko radikalan, jer bi to bili tehnički uslovi stroži od onih za kandidaturu administratora. Moj predlog ide maksimalno do 100 izmena u GIP, i 25 u prostoru „Vikipedija“, uz obaveznih 30 dana boravka na projektu (od prve izmene).--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 09:07, 16. decembar 2007. (CET)

---

Slažem se s Mihajlom.--Jagoda ispeci pa reci 13:45, 16. decembar 2007. (CET)

---

Predlog da najmanje 1000 izmjena u GIP jednog korisnika čini kompetentnim za prepoznavanje da li jedan članak zaslužuje proceduru biranja za sjajni ili ne, nije ni malo radikalan. U tom kontekstu je predloženih 50 izmjena u GIP u najmanju ruku neozbiljno. Šta drugo osim iskustva, može da kvalifikuje jednog korisnika za tako nešto? Iskustvo ovdje definišemo, ako me pamćenje ne vara prisustvom (datum pravljenja naloga i kontinuitet virtuelnog prisustva) i iskustvom (brojem izmjena u određenom IP). Naravno, postoje i druge kvalifikacije koje su za predlaganje članaka za sjajne potrebne ali one su većim dijelom već navedene u ostalim pravilima. I, paralela sa tehničkim uslovima za kandidaturu administratora, je u ovom kontekstu apsurdna, pošto ove teme nemaju nikakvih dodirnih tačaka niti sličnosti, pošto se kod administratora radi o iskustvu rada u drugim IP. Poz, --Kaster (разговор) 23:29, 16. децембар 2007. (CET)

3 meseca po 30 izmena u GIP. (Znači u proseku jedna dnevno.) Ovo će proveriti dužinu prisustva i dovoljno čačkanja po člancima. Izmene u Vikipedija: imenskom prostoru su irelevantne za ovu svrhu. --Dzordzm (razgovor) 01:42, 17. decembar 2007. (CET)

Tih 90 izmjena je po pravilu potrošeno na "štancanje" prvog početničkog članka. O iskustvu rada, a kamoli o iskustvu prosuđivanja šta bi mogao biti sjajni članak, ne može biti ni govora. Faktor 10 je primjereniji. --Kaster (разговор) 12:14, 17. децембар 2007. (CET)

Da, ali neće biti tokom tri meseca. Potreban je kontinuitet rada, dakle određen broj izmena svakog od tri meseca. Uostalom ovde ne tražimo savršen sud. Za to postoji glasanje (hm). Osoba ne treba da bude u savršenoj poziciji da proceni šta je sjajan članak već samo ne treba da predlaže gluposti. --Dzordzm (razgovor) 18:02, 17. decembar 2007. (CET)

Opasnost se ne krije u tome da će dva ili tri članka neopravdano biti predložena za sjajni, nego da je otvorena mogućnost da neko ko ne zna koje uslove jedan sjajni članak treba da ispuni predlaže članke beskrajno i da će svi koji imaju volju (ja ću je bar izgubiti u tom slučaju) za učešćem u tim glasanjima, je nakon desetog takvog izgubiti (mislim da je upravo par takvih članaka i predloženo). Sori, ja više argumenata nemam. --Kaster (разговор) 23:45, 17. децембар 2007. (CET)

Kad će glasanje? Ajde, dosta više razglabanja. Postavite konkretan predlog pa da glasamo.--Jagoda ispeci pa reci 00:15, 18. decembar 2007. (CET)

Žao mi je. Diskusija izgleda još traje. Osim toga, malo je zainteresovanih za ovu temu. Tako da je za glasanje još prerano. --Kaster (разговор) 00:18, 18. децембар 2007. (CET)

Ne znam koliko je relevatna dužina boravka. Neko može da ima nalog nekoliko meseci a da ništa ne uradi. Što se tiče broja neophodnih izmena rekao bih da je 200-300 bolje nego 100 (u glavnom imensom prostoru) i još polovina broja u svim drugim imenskim prostorima. --Vojvoda (razgovor) 16:56, 18. decembar 2007. (CET)

Mislim da treba povećati i kriterijume za kandidate za administratora. Safa Stefanović je na primer glasao protiv kandidature korisnika Grofaco jer je ovaj imao malo izmena a imao je višestruko veći broj nego što je predloženi minimum. Stoga mislim da taj minimum treba povisiti (za administratore najmanje 500, a trebalo bi i više, u glavnom imenskom prostoru ipolovina od toga u svim drugim).--Vojvoda (razgovor) 16:59, 18. decembar 2007. (CET)

Kad god se pominje broj izmena, naježim se... Zašto broj izmena (svejedno da li na članku, ili od stran nekog autora kandidata za admina) smatram potpuno irelevantnim? Zato što postoje autori, kojima je više od polovine (od njihovih stotina ili hiljada) izmena u stvari izmena sopstvenih tipo-grešaka, promena jedne reči i sl. Takve izmene ulaze u broj izmena na članku, a najčešće govore o nesređenosti korisnika u tom trenutku (ja sam npr danas imao neke takve izmene), a ne o kvalitetu članka. Imam doduše i zamerku na vremenski minimum postojanja članka, čiju svrhu, i pored čitanja gornjih redova, ne razumem. Treba da postoje smernice za predlaganje, a ne pravila, po mom mišljenju. Toliko od mene. --Wlodzimierz (razgovor) 17:12, 18. decembar 2007. (CET)

Potpisujem. Bilo šta preko 100 izmena za ovo je potpuno besmisleno. Ovde govorimo samo o pravu otvaranja glasanja, a ne o nekakvom ovlašćenju. Ako neko i posle toga postavi bezvezan predlog, taj će biti odbačen i kraj priče. Što se administratora tiče, o tome ovde ne govorimo, ali Vlođimjež je potpuno u pravu. Ja sam više puta ostavljao po 50K potpuno vikifikovanog i sređenog teksta, a nekima treba po 50 izmena za dva patrljka. Broj izmena je samo brana za potpune no-go, a ne može biti kriterijum za nešto. (U tom smislu, Grofaco nije bio no-go, već je naprosto Saša imao osećaj da ga još nije dovoljno upoznao.) --Dzordzm (razgovor) 01:05, 19. decembar 2007. (CET)

---

Pa neki administratori u trenutku dodele lente imali su mnogo manje izmena... Neki su dobijali admin ovlašćenja nakon samo tri dana provedena na Vikipediji... Šta ćemo s njima? --Jagoda ispeci pa reci 17:05, 18. decembar 2007. (CET)

Ovde nije mesto za ove rasprave. Ne znam zašto je Vojvoda uopšte pomenuo to ovde, u ovom razgovoru. Naročito ako imamo u vidu da su glasanja i komentari pri glasanjima LIČNI stav (malo-više-mnogo) glasača. Poz, --Wlodzimierz (razgovor) 17:12, 18. decembar 2007. (CET)

Enough of that bullshit. Procedura za opoziv administratora postoji i poznata je i dostupna svima. Ova priča jeste trolovanje za koje će sledeti sve viši blokovi. --Dzordzm (razgovor) 01:05, 19. decembar 2007. (CET)

Uh, al si opasan... ... Da se nisi prepoznao? --Jagoda ispeci pa reci 15:41, 6. maj 2010. (CEST)

Kriterijumi

Sadašnji kriterijum kaže:

Članak mora da bude čitko napisan i da sadrži reference.

što ne kaže da li treba da se ima dve, tri ili trista. Promenio bih drugi deo rečenice u

Poželjno je da sadrži što više tih referenci, jer one pružaju sigurnost čitaocu da je članak tačan.

Za to gde i kada referencirati, pošto se često osporavaju smešne stvari ili se ne ostavlja komentar šta je osporeno i zašto, odlučio sam da prevedem ovo. -- Bojan  Razgovor  13:22, 22. март 2008. (CET)

Vreme na Glavnoj strani ?!

Dali bi bilo pametno da skratimo vreme na 5 dana ili tako nešto...sada je sedmicu jel?! Pošto imamo dosta dobrih i brže bi došli na red. --Mile (разговор) 10:42, 11. јануар 2009. (CET)