Никола Коцић Пурјак

Pozdrav, Nikola Kocić Purjak. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Nikola Kocić Purjak. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad!

Šta ćemo sa izvorima, uredniče? -Tajga (razgovor) 16:08, 30. mart 2019. (CET)

Želim da Vam se iskreno zahvalim što ste našli vremena i volje da napišete članak na Vikipediji o mom pradedi Vlajku Kociću. Ovo je prvi članak koji uređujem na Vikipediji, tako da ako dođe do nekih propusta, slobodno me obavestite. A što se tiče izvora, naveo sam jedan u vezi citata patrijarha Dimitrija. Hvala vam još jednom i moram da Vas pitam odakle interesovanje za pisanje članka o Vlajku Kociću?Nikola Kocić Purjak (razgovor) 15:54, 31. mart 2019. (CET)

@Nikola Kocić Purjak: Ne ide ti loše, mada je u pitanju tvoje prve uređivanje na Vikipediji, čak toliko da mi se činilo da nisi nov urednik (ovde ima puno povratnika). Obično navodimo izvore za sve podatke koje unosimo u članke, a živi su retki svedoci. Probaću da dodam link na taj jedan izvor, pošto je dostupan u Digitalnoj Narodnoj bibliotici, ali malo kasnije, ako ti ne možeš. U principu smo hteli da nekako razjasnimo termine Aleja zaslužnih građana, Aleja velikana i Arkade na Novom groblju u Beogradu. Jedan od uradnika, Korisnik:Pinki je otišao da to sve usnimi na licu mesta i napravio je spisak poznatih ličnosti, a s obzirom da su, kako možeš primetiti na njegovoj korisničkoj stranici, njegova interesovanja sasvim drugačija, kao urednicu koja je i ranije pisala o predratnim poznatim ličnostima (a kojoj je više dojadilo da je stalno kinje), zamolio me je da napravim članke o osobama za koje mogu da se pronađu podaci. Tako je nastao članak o Vlajku Kociću. Imali smo inače i nekih enigmi. I pored mnogo truda, neke ličnosti su nam ipak ostale nerazjašnjene. Konkretno nam je ostala nejasna tabla pored grobnice sa imenima Koste i Zorke Đorđević i mali spomenik njihove rano umrle ćerke, jer nam nije jasno zašto stoje pored grobnice tvog pradede i da li je neko od njih rođak Vlajka Kocića. Meni se činilo da oni nemaju nikave veze i da su verovatno došli sa neke druge obližnje grobnice, zbog sahrane i manjka mesta, a on smatra da su rođaci, mada nigde nema podataka o tome. Možda ti znaš nešto o tome? (u meniju iznad teksta postoji alatka za potpisivanje - tilde, ne moraš ručno da se potpisuješ) Molim te nemoj da mi persiraš, ovde se urednici jedni drugima obraćaju sa ti.-Tajga (razgovor) 17:34, 31. mart 2019. (CEST)

O divizijskom generalu Kosti Đorđeviću, znam vrlo malo, uglavnom su to neki istorijski podaci iz Prvog svetskog rata sa kojima sam se susreo na fakultetu. Iskren da budem baš sam se iznenadio kad sam na slici video da se njegov spomenik nalazi na grobnici mog pradede. Ja imam jednu teoriju, sada pitanje koliko je ona tačna da je Kosta Đorđević možda brat deda Vlajkove supruge Zorke Kocić. Moja teorija proizila iz jedne stare porodične slike, koja je nastala negde oko 1912. godine, na kojoj prepoznajem sve moje pretke osim jednog oficira sa suprugom, koji stoji baš pored baba Zorke i deda Vlajka. Ja sam ujedno i hteo da postavim tu sliku na onom mestu gde si pisala o porodici, ali nisam uspeo jer ne znam kako se postavljaju slike na Vikipediji. Ako možeš da mi objasniš kako se postavljaju ili da ja tebi pošaljem na e-mail tu i još neke slike pa da ih postaviš ti.--Nikola Kocić Purjak (razgovor) 13:39, 1. april 2019. (CEST)

Možda ti je tačna teorija, mada se to nigde ne pominje. Trebalo bi da u familiji postoji bar još neka fotografija ili neki drugi podatak koji to može da potvrdi. Molim te javi ako slučajno još nešto saznaš ili upiši u članak. Fotografije možeš da postaviš ovde na primer, uz pomoć opcije Otpremanje datoteke opcija Obični lokalni obrazac, otvori se ova stranica. Gore imaš dugme koje ti mogućava da odabereš sliku koju želiš da postaviš. Dole možeš da ubaciš šablon za slike na mestu gde piše opis slike, recimo kao ovaj. U šablonu treba da upišeš izvor, što bi u tvom slučaju bilo porodična fotografija, autora, gde treba da postaviš na primer sebe (šablon {{Own}}) i da odabereš neku licencu. Licenca zavisi od toga šta želiš sa slikom: možeš da upišeš da je javna i slobodna, šablon {{ЈВ-корисник}}, ili da je deliš pod istim uslovima, šablon {{self|GFDL|cc-by-sa-4.0|migration=redundant}}. Ako imaš bilo kakav problem, možeš da pitaš za pomoć na Trgu, a možeš da pitaš i bilo kog iskusnijeg urednika da ti pomogne. Sliku inače možeš da postaviiš i na Ostavi, ali za to je bolje da pitaš nekog drugog, jer sam ja lično od Ostave odustala i tamo slabo šaljem slike. Naime, po mom mišljenjeu vrlo olako brišu slike, tako da se ne usuđujem nikome da prepručim. -Tajga (razgovor) 20:40, 2. april 2019. (CEST)

@Tajga: Izgleda da sam bio u pravu u vezi generala i porodice Kocić, možda su ipak rođaci, kao u mojoj pretpostavci :) Pa ne bi se valjda slučajno sahranili u istom grobu. Tada je Novo groblje bilo još uvek novo i bilo je za razliku od danas mesta koliko god hoćeš. --Pinki (razgovor) 20:13, 3. april 2019. (CEST)

Nisam rekla da nisi u pravu @Pinki:, samo sam rekla da nemamo nikakvih potvrda za to da jesu sahranjeni u istoj grobnici, i jednom potvrđeno mogli bi da dodamo u biografiji obe poznate osobe. Tabla stoji pored porodične grobnice i ne znam da li stojala oduvek tamo, niti da li je i dalje tamo, a mogla bi da stoji bilo gde. I mali spomenik takođe je lako pomeriti na drugo mesto. Ranije, verovtno pre nego što je oformljena prostrana Aleja zaslužnih građana, groblje je, osim tih nekoliko parcela, služilo za sahranjivanje običnih građana, pa je bilo dosta mesta, što je razlog manje da se različite porodice sahranjuju u istoj. Zorka i Đorđe su bili posebna porodica, s drugim, odnosno četvrtim prezimenom, jer na glavnom spomeniku stoje već tri različita. -Tajga (razgovor) 22:19, 3. april 2019. (CEST)

@Nikola Kocić Purjak, @Tajga: U vezi table Đorđevića, možda je intersantno znati da je žena Ljubomira Kocića, sina Vlajka i Zorice, bila Nadežda rođena Đorđević, te su možda Kosta, Zorka i Radmila njena familija. Na žalost nemam više podataka o Nadeždi.

Inače, Vlajkova supruga Zorka Zorica nije imala brata već je bila kći jedinica Ljube Kujundžića i Zorke rođ. Vidić. (A Zorka Vidić je kći Terezije Darinke rođ. Snjećive, sestre moga pradede Bohumila Snjećivog tj. Bogoljuba Jovanovića.) Gaga1964 (razgovor) 13:11, 31. maj 2022. (CEST)

@Nikola Kocić Purjak: možeš li da upišeš u opisu porodične fotografije imena članova porodice koje znaš i ako znaš godinu kada je snimljena fotografija?-Tajga (razgovor) 00:40, 4. april 2019. (CEST)

@Tajga: Hvala na objašnjenju u vezi postavljanja slika, da nije bilo tvog uputstva ne bih uspeo u tome. Razmišljao sam da li da stavim imena, ali sam odlučio da napišem samo Porodica Kocić-Purjak jer ne znam par imena. Napisaću sada ona koja znam. Što se tiče godine trebalo bi da slika nastala negde oko 1912. godine.Nikola Kocić Purjak (razgovor) 11:41, 4. april 2019. (CEST)

Odlično. Ima samo par stvari koje mi ne izgledaju logične. Ako si ti Milivojev praunuk Nikola, koji potpisuje komentare na slikama, nema puno logike da ne znaš Milivojevu godinu rođenja i smrti, a ako znaš mogao si ih dodati u članku. Žena koja stoji pored Milivoja, bi trebalo da je njegova žena, odnosno tvoja prababa, ali si je ti takođe označio kao n.n. Osim toga, osoba koju si označio kao Koca na fotografiji bi zapravo bio Nikola, prema dokumentu koji je postavljen u Albumu sećanja, a po kome pretpostavljam nosiš ime, kao njegov čukununuk?-Tajga (razgovor) 21:37, 4. april 2019. (CEST)

@Tajga: Hvala. Ja sam potomak Dragutina Kocića, zato imam oskudne podatke o deda Miletu. Kad budem išao u Vlasotince (živim u Nišu), pogledaću na spomeniku godinu rođenja i smrti i ime njegove žene. A što se tiče slike deda Nikole i deda Koce, onako je kao što sam napisao, jer imam i druge njihove fotografije. Ja jesam postavio nekoliko slika na stranici "Album sećanja", tačnije četiri, jednu zajedničku deda Vlajka i deda Dragutina, jednu od deda Mileta, jednu na kome se nalazi sat i jedna na kojoj je prikazana legitimacija "udruženja nosalaca albanske spomonice". Nije mi poznata ta fotografija o kojoj govoriš u vezi deda Nikole i deda Koce? I da tačno je da sam dobio ime po svom čukundedi, čestitam na zapažanju.Nikola Kocić Purjak (razgovor) 22:52, 4. april 2019. (CEST)

Dobro, učinilo mi se da je Mile najstariji, obično najstariji sin svom sinu daje ime po svom ocu. Ostali daju imena kako hoće. Ali možda Mile takođe nije imao muških potomaka, kao ni Vlajko. Mislila sam na lagitimaciju, jer u njoj piše da se otac zove Nikola. Ali, pomešala sam, jer je na porodičnoj fotografiji takođe Nikola i dobro je upisan, a pored njega je valjda njegov otac, pa se valjda on zove Koca i po njemu svi nose prezime Kocić. Sve je u redu.Tajga (razgovor) 00:14, 5. april 2019. (CEST)

Mile i jeste najstariji sin deda Nikole, on i danas ima kako muške tako i ženske potomke. Ti moji rođaci žive u Vlasotincu u kući koja se nalazi na mesto one stare kuće koja se vidi na porodičnoj fotografiji. Što se tiče deda Vlajkovih potomaka, njegova ćerka imala je ćerku Vericu (možda ona krstača koja se nalazi na grobu pripada njoj) i sina Vladetu. Što se tiče Ljubomira (desa Vlajkov sin) čuo sam da je njegov sin profesor u Sad-u, ali to ne mogu da potvrdim, za ostale potomke ne znam. Iskreno ja već duže vreme pokušavam da saznam nešto o njima i da stupim o kontakt, ali do sada nisam uspeo. Prezime smo dobili po mom deda Koci, njegovo prezime bilo je Purjak bar se tako pominje u jednom pismu koje su stari Vlasotinčani uputili nemačkom kancelaru Oto fon Bizmarku u oči Berlinskog kongresa da Vlasotince i okolina pripadne Kneževini Srbiji a ne Bugarskoj. To tada verovatno i nije bilo prezime, jer su ovi južni krajevi tek nakon oslobođenja od Turaka dobili prezimena u današnjoj formi. Na spomeniku mu piše Koca Stojana Purjakovića. Eto to je kratak istorijat mog porodičnog prezimena. Na početku deda Vlajkove biografije stoje imena roditelja Paraskeva Gazibarić i Nikola Koce Stojanovića, zanima me gde si našla taj podatak? Jer je ovo drugi put da se susrećem sa prezimenom Stojanović koje je izvedeno iz imena oca deda Koce.Nikola Kocić Purjak (razgovor) 01:45, 5. april 2019. (CEST)

@Nikola Kocić Purjak: Vlajkova ćerka je Desanka Pavasović, sahranjena u istoj grobnici, i ukoliko na krstu piše Vera Pavasović rođ. oko 1933. (ne vidi se jasno), biće da je to Desankina ćerka. Vera se udala za arhitektu prof. Milana Mitrovića (1927-2007), i ima dva sina Jovana i Đorđa, koji su takođe arhitekti. Vlajkov sin Vladeta ima sina Ljubomira.

Ljubomirov sin Vlajko je (bio?) profesor matematike u Beogradu i u SAD. Ima dva sina i unuke koji žive u SAD. Gaga1964 (razgovor) 13:29, 31. maj 2022. (CEST)

Izvinjavam se za zbrku: prvo spomenuti Ljubomir je Ljubomir Vladete Pavasović (posle 1970-), a drugi je Ljubomir Vlajka Kocić (1921—1998). Gaga1964 (razgovor) 15:32, 31. maj 2022. (CEST)

Podatke za koje me pitaš sam našla u Srpskom biografskom rečniku, ima opširnu literaturu i autori su uglavnom iz tog kraja. Jesi li imao prilike da vidiš Nikolin grob?-Tajga (razgovor) 02:28, 5. april 2019. (CEST)

Naravno, to je porodična grobnica u Vlasotincu. Prešao sam u Niš kad sam upisao srednju školu, i kasnije fakultet. Ali rođen sam u Vlasotince i idem vrlo često. Jer te interesuje nešto u vezi deda Nikolinog spomenika?Nikola Kocić Purjak (razgovor) 17:58, 5. april 2019. (CEST)

Još Vlasotinčana, a? Kude se svi nađomo ovde na ovuj Vikipediju . — Aleksandar (✉) 18:27, 5. april 2019. (CEST)

Pitao si me gde sam našla podatke, učinilo mi se da misliš da nisu tačni, pošto možda imaš drugačije podatke iz prve ruke. -Tajga (razgovor) 21:26, 5. april 2019. (CEST)

Ne mislim da su netačni, samo mi u porodici nikada nismo koristili to prezime Stojanović. Verovatno je neko od tih starih autora napisao tako na svoju ruku, smatrajući da je to ispravno. Ja sam prvi put za to prezime čuo u listu "Samouprava" (Radikalna stranka), gde su objavili "... u Vlasotincu je preminuo Koca Stojanović Purjak". Mada već sam ti rekao da njemu na spomeniku piše prezime Purjaković, a da deda Nikoli piše prezime Kocić. Hvala tebi puno na sve ove podatke koje si stavila u tekstu. Ako budeš dolazila nekada u Niš, javi mi, možemo da odemo u kafanu (to bar ovde kod nas ima na pretek) u zanak moje zahvalnosti tebi.Nikola Kocić Purjak (razgovor) 00:50, 6. april 2019. (CEST)

@Acamicamacaraca: Zdravo zemljače, od koji si ti (familiju)? Dok se ne pojavimo mi Vlasotinčani to nije to...Nikola Kocić Purjak (razgovor) 00:54, 6. april 2019. (CEST)

Živkovići (baba mi Smilja, a deda Stojan) . — Aleksandar (✉) 11:02, 6. april 2019. (CEST)

U Nišu sam bila, sad već ima više godina. Nišlije su pravi domaćini, ali ne znam kad ću imati prilike sledeći put. Moguće je da autori nisu pisali na svoju ruku, već da su Koca i kasnije Nikola koristili oba prezimena. Koca je izgleda takođe poznata ličnost, možda imaš podatke za članak o njemu ili za dopunu nekih drugih članaka o poznatim ličnostima iz Vlasotinca? Ja sam inače pisala i dopunjavala članke o još nekim vašim zemljacima, od kojih je najpoznatiji čini mi se bio gradonačelnik Beograda.-Tajga (razgovor) 13:11, 6. april 2019. (CEST)

Kad budeš dolazila da znaš moj poziv stoji otvoren. Moguće da si upravu što se tiče prezimena. O deda Koci znam iz porodične tradicije da je u učestvovao u Oslobodilačkim srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine. I da je bio u nekoj vrsti delegacije koja je sačekala kneza, kasnije kralja Milana, ali gde se to tačno desilo (mislim na lokaciju) ne znam. I da se kasnije njegovo ime nalazi među drugugim Vlasotinčanima koji su uputili jedno pismo Oto fon Bizmarku (to sam ti već rekao u nekoj prodhodnoj poruci). Znam da je to pismo izašlo u "Srpskim novinama" 12. Aprila 1878. godine. Pored toga bio je veoma ugledan i veliki zemljoposednik, uz Kostu Ilića Mumdžiju verovatno je bio najveći. To je nešto ukratko o njemu. Ako dođeš do nekih podataka o deda Koci, zamolio bih te da mi ih proslediš. Što se tiče Vlade Ilića, naravno da znam koje, čitao sam o njemu dosta, skoro sam video da je biografija o njemu na Vikipediji dopunjena (možda si to uradili baš ti), kao i da postoji članak o njegovom ocu Kosti Iliću, kog sam već pomenuo. Pored njih značajne ličnosti koje bih ja istakao su Stanko Atanacković Bojadžija, on je učestvovao u Niškoj buni 1841. godine, o njemu znam već malo više jer sam na fakultetu radio jedan seminarski o toj buni. Jedna ulica u Nišu nosi njegovo ime. Poznat je i Stoiljko Bornodolac komandant ustaničkih snaga sa područja Vlasotinca u ratovima 1876-1878. On sarađivao sa niškim vojvodom Nikolom Kole Rašićem i Taskom Uzunovićem (koji je predak nekadašnjeg predsednika vlade Nikole Uzunovića). Kao i Gligorije Hadži-Jovanović general kraljevine Jugoslavije, Uroš Crnilović (1892-1941) učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, poginuo je herojskom smrću braneći Kragujevac 1941. u činu rezervnog potpukovnika. Bio je izrazito hrabar i častan čovek. Njegov brat Hristifor je zaveštao neka kulturna dobra Manakinoj kući u Beogradu, verovatno je to tebi bolje poznato. To se neke značajnije ličnosti koje su rođene u Vlasotincu. Ako ti je potrebno mogu da ti dostavim podatke o poznatim ljudima iz Leskovca?Nikola Kocić Purjak (razgovor) 12:57, 7. april 2019. (CEST)

Bilo bi lepo da i ti urediš još neki članak o ličnostima za koje imaš literaturu -Tajga (razgovor) 23:34, 9. april 2019. (CEST).