Razgovor s korisnikom:ClaudiusGothicus/8

Plemenita Kuća Stoinci od Srbenice

Poštovani ClaudiusGothicus evo me na stranici za razgovor. Priѕnajem da sam tekst o Plemenitoj Kući Stoinci (Konstantinovi) počeo bez dovoljno znanja o procedurama Vikipedije. Time sam vas sve koji ste tekst pratili verovatno zbunio. Ipak, nije bilo namere da se tako nešto uradi. Ja sam, naime, skromnijih znanja u korišćenju računara, mada se sa dosta truda nekako snalazim i nije mi teško da stalno učim. Za čiveka mojih (starijih) godina - mislim da sam dosta toga shvatio. Dalje, ja nisam dobro i stručno podkovan iz istorije. Moj stric, koji je kao doktor istorijskih nauka, odlično poznavao istoriju Pirotskog kraja, nažalost nije više među živima i od njega mi nema pomoći. A dosta o temi o kojoj govori moj članak saznao sam i od njega. Ali ne samo od njega. Informacije koje imam o temi članka uglavnom su usmene. Ali su pouzdane. Plemenski rod - ja sam upotrebio termin Plemenita kuća - Stoinci je pojava, za koju sam siguran da postoji i u drugim krajevima Srbije. Radi se o poštovanoj familiji, koja je imala istaknute i uvažavane pretke i o čijoj istoriji se u lokalnom stanovništvu priča sa pohvalama. Vrlo je moguće da u tim narodnim pričama ima preterivanja i sasvim je sigurno teško dokumentima dokazati veći deo tog usmenog predanja. Još nešto o toj familiji - ja lično ne pripadam Stoinacima - sada jedini poznati živi član te familije na našim prostorima (mislim u Beogradu) je starac od 84. godine, Stojan. Od njega sam dobio dosta informacija. Stojan zna dosta o tradiciji svog plemenskog roda, zna da mu je i ime od srpske varijante imena Konstantin, zna da su Stoinci od nekog latina Marka Konstantinovog. To mu je poznato od malih nogu, ali to shvata dosta prirodno - bez bilo kakvih pretenѕija da od tih činjenica ima bilo kakvu korist. Familija je dosta rasuta po svetu, saznanje o plemenitom poreklu je kod nekih od njih i potisnuto, ali niko od njih nema nikakvih pretenzija niti aktivnosti po kojima bi bilo koristi za njih od sopstvenog porekla. Ja sam se poslednjih godina, kako sam malo slobodniji od redovnog posla, više bavio zavičajem, odlazio sam češeće i tako se ponovo sreo sa pričom o Stoincima. Tamo u Gostuši je od tog roda samo starica Nada - jedna je od stotinak stanovnika sela, ima 88. godina, nije pismena, ali sam i od nje lično dobio dosta interesantnih podataka - kroz priču - naravno. E sada, šta je motiv pisanja članka. Ja, generalno, smatram da Srbija ima fantastičnu tradiciju, sigurno jaču i ozbiljniju od mnogih dugih koji se i te kako kite istorijskim nasleđem. Pri tome, ja nisam opterećen nacionalističkim preterivanjima i nemam nikakvu ostrašćenost. Samo smatram da i mi trebamo isticati i prikazivati te lepe stravi koje imamo, a ne da se o nama zna po ekscesima i kao o skorojevićima. Ne tako davno - u opuštenom, ali ozbiljnom razgovoru došli smo do teme plemstva i "konstatovali" da ga kod nas nema ??? Na tu tezu, oštro sam se suprostavio, tvrdeći da imamo i te kako svetlih i plemenitih primera, ali da smo ih verovatno zbog svojih naravi osporavali ili bar potiskivali. Tvrdim - na primer - da englezi ili španci imaju familiju kao što su naši Stoinci, već bi se za njih znalo i u njihovoj zemlji i u celom svetu. A mi gledamo, kako jedni druge da potisnemo na dole... Pisanjem članka o Stoincima imam nameru da iznesem jedan dobar primer, da podstaknem i druge koji o sličnim porodicama imaju saznanja - da ih predstave. Od toga niko neće imati koristi, ali sigurno ni štete. Osim ako se kao opšta korist ne računa to što će i u Srbiji biti naglašenije pitanje plemenitosti kao dobrom primeru na duže staze. E da, čika Stojan i tetka Nada nemaju pojima da o njihovoj familiji pišem za Vikipediju. Naravno da sam od njih dobio usmenu saglasnost da pišem o njihovoj istoriji i da nešto o tome objavim, ali oni nisu u toku sa Internetom i Vikipedijom. Šta još očekujem od članka. Pa moguće je da će skrenuti pažnju potomcima i da će se na neki način javiti iz ko zna kog dela sveta i dati svoj doprinos sa informacijama ili dokumentima koje oni poseduju. Tako će priča biti potpunija. Naravno, može biti i reakcija sličnih onima na početku - kao to je sve koještarija. Ali, iskreno, ako se malo dubnje razmisli i posveti temi, niti su to koještarije niti imaju za cinj da naprave kakvu bilo smutnju. E za ovo javljanje je dosta. Nadam se da me bolje razumete, a isto tako da mogu računati i na vašu pomoć u budućem završetku i uređenju članka. StaracVujadin (razgovor) 22:50, 27. maj 2009. (CEST)

Dakle, uz svo poštovanje, nije neophodno biti malicioѕan sa komentarima u stilu "vaskolikog carstva nebeskog naroda SrBskoga" da bi se stavila sumnja ili kritikovao neki tekst.

Tekst, koji je još uvek u nastajanju, bavi se periodom koji počinje u 4. veku i nigde ne navodi da su tada na tim prostorima boravili Srbi. Izvori na koje se poziva (Corovica, Mirkovic) potvrđuju dešavanja u tom vremenu i na tim prostorima. Naravno da ovaj iѕzvor nije i ne koristi se kao "dokaz" da su srbi bili na tom prostoru pre 6. veka.

Dalje, viteštvo kao kategorija nastalo je upravo u 4. veku, kada je u okviru obimne reforme Konstantin oformio masovnu narodnu vojsku na čije čelo je postavio 50. svojih najpouzdanijih konjanika kojima su dati barjaci sa karakterističnim znakom (kasnije poznato kao Konstantinov zlatni ili crveni krst). O ovome postoje jasni izvori i dokazi, a na ovoj krajnje poznatoj tradiciji naslonjene su značajne organizacije (Knight of the Red Cross of Constantine)koje obuhvataju vrlo značajne i ugledne ličnosti. Taj momenat kao nastanak viteštva prihvataju i drugi autoriteti, pa opaska "Kakvi crni vitezovi u 4. veku i sl." stvarno ne stoji.

Sledeće, nobles ili vlastera jeste kategorija koja je nastala u rimskom periodu istorije i označavala je istaknute predstavnike države koji su dobijali privilegije i položaje, pa su se po tome razlikovali od ostalog plebsa, pa ni opaska "Kakva vlastelinstva" ne stoji.

I još nešto, niko nije ni trvrdio da se teritorija o kojoj govori članak nalaѕila pod Konstantinovom vlašću te 312. godine, ali nakon toga i nakon što je Konstantin postao Imerator, svakako jesu, a područje se nalazilo na trasi puta između Niša i Konstantinopolja koji je Konstantin favorizovao za novu prestonicu i samim tim dobilo na značaju.

Izvinjavam se administratorima i autoritetima, sto polemišem na ovaj način, možda to nije uobičajeno. Ali molim za malo strpljenja i opuštenih živaca (bez brzopletih procenjivanja), članak će do kraja biti mnogo kompletniji i jasniji. A vremena za brisanje ima i tada.

:)

Nisam uopšte obratio pažnju na sadržaj teksta. Ukoliko smatraš da nema smisla da stoji na toj stranici, onda ga označi za brisanje. Neki korisnici stavljaju uvučen tekst pa isti ispadne prilično konfuzan. Stoga, kada naiđem na takvu situaciju jednostavno ispravim taj nedostatak. Bilo je slučajeva da neko napiše dobar članak, ali zbog toga bude obrisan jer korisnik nije znao kako funkcioniše viki. Pozdrav M!cki ^talk 18:26, 13. mart 2008. (CET)

U svakom slučaju, dobro ti je poređenje. --M!cki ^talk 18:30, 13. mart 2008. (CET)

Šablon

Evo ovde Šablon:Vizantija----László (talk) 02:02, 14. mart 2008. (CET)

C&C v.2

Pa jbg,pošto sam dao sebi oduška nekoliko dana,bacih se na ove "Laskarise" da imamo nešto da se nađe.

Vidim da ti je ona stara kuka Laslo,naš`o šablon.(Inače,kad uređuješ neku stranicu skroz na dnu ekrana su ti linkovi ka svim šablonima koji se na njoj koriste.)Što se samog šablona tiče,ja sam nabucio nešto pre zilion godina,tek da bude nešto,tako da ga zasigurno treba promeniti i unaprediti,ako imaš ideju,iznesi tamo na strani za razgovor,ako ne uspeš sam da je realizuješ.Možda uraditi nešto ovako,ne znam.(No ako ti znaš šta,lako će da nađemo kako.)

Crni Bombarder!!! (†) 02:12, 14. mart 2008. (CET)

Sredio je Laslo.Sve jedno mi je kojeg,ću ti počni šta ti više leži odgovara,a ja ću na onog drugog. Crni Bombarder!!! (†) 02:25, 14. mart 2008. (CET)

12 septembar

Veoma mi se dopada taj članak.--Metodicar (razgovor) 02:23, 15. mart 2008. (CET)

Tebi će krčma...

...tj. Aleksije IV,pošto ja nabacah nešto za Murzulfa.

Nego,jedna stvar me muči(a to nije ko je ova žena).Naime,na en.njiki u članku o Toši I stoji da je kod Antiohije na Meandru ubio sultana,što stoji i u našem članku o Aleksiju III.Međutim u našem članku o Toši stoji da je on potučen kod te Antiohije,a da je tek nakon toga isprašio ovog sultana na mrtvo(kao što navodi Ostrogorski,pominjući nekih 800 latinskih najamnika koji su radili za Tošu i bili isprašeni).Šta je tu sad ispravno?

Crni Bombarder!!! (†) 09:05, 15. mart 2008. (CET)

Gladijator (film)

Ćao, vidim da si na film Gladijator stavio šablon radovi u toku. Gledao sam na istoriju članka i vidim da si do sada samo 2 puta nešto menjao. Mogu da te zamolim, ako nemaš više nešto da radiš u tom članku da skloniš šablon radovi u toku, pošto si ga ti i postavio. Hvala. --> Aleks CHRazgovor <-- 14:56 15. mart 2008 (CET)

Hvala ti na stranu. Biće mi velika pomoć. Ali, pogledao sam kod Met Dejmona da se stvarno film zove Igraj svoju igru. Hvala. --> Aleks CHRazgovor <-- 16:34 15. mart 2008 (CET)

Našo sam još jednu veb stranu gde piše da se film zove Okeanovih jedanaest - Igra svoju igru, a ne Igraj svoju igru [1] --> Aleks CHRazgovor <-- 18:25 15. mart 2008 (CET)

Višeslavova krstionica

Napravio sam grešku. Izgleda da baš i jeste krstionica Višeslavova. Evo šta kaže Ivo Goldštajn, Hrvatski rani srednji vijek, Zagreb, 1995.:

Ova pojava Franaka na granicama Jugoistočne Evrope dovela je do dramatičnih promjena. Franci su osvojili langobardsku Italiju (773/4), zatim bizantsku Istru (788), a potom su razbili Avare (791-796) i zauzeli Panoniju do Dunava. Karlo Veliki je počeo rat 802. protiv Bizanta i Srbije pod knezom Višeslavom, prvim srpskim knezom pomenutim u "Spisu o narodima" čija je krstionica s prelaza iz VIII u IX v. otkrivena u Ninu. Otpor napadu nadmoćnijeg neprijatelja pružen je u koliko se sada zna, tvrđavama Bribir, Knin, Čuker kod Mokrog Polja, i dalje niz Unu. Franci su prodrli čak u dolinu Neretve, u čijem se donjem slivu javljaju Liciki, ali nisu uspjeli da savladaju Srbe. Mirom zaključenim u Ahenu 812. između Bizanta i Franačke, Bizantu je vraćena primorska Dalmacija bez Istre, zadržavajući otoke između Istre i Trogira i primorske gradove Zadar, Trogir i Split, a ostala je bez primorja od Istre do Nina, gde su naseljeni Hrvati pod guduščanskim knezom Ljudemislom.

A preneta je iz Boke kotorske, nad kojom je izgleda prvi poznati srpski vladar vladao (Đ. Janković). --HRE (razgovor) 01:30, 16. mart 2008. (CET)

Hvala na dragocenim savetima.(: Pa eto to oko prevoza što je jedino malo, ovako smeštaj i hranu neću plaćati. Pustiću ti mejl ako mi bude trebala neka informacija pride.--Grofazzo (razgovor) 02:22, 16. mart 2008. (CET)

Atila

Nisam ja napisao članak o Atili. Mrzi me da gledam ko je i šta je, ali video sam da je user:A.Dinčić, profesor istorije radio na članku. Kada sam počeo da radim na članku, on je izgledao ovako. Tu sam video nekeg greške u godinama, pa sam obrisao te pasuse i prevodio sa engleske. -- Bojan  Razgovor  05:19, 18. mart 2008. (CET)

Ima li nade za onaj članak srpske oblasti. Ne na glasanju već da li taj članak ima razlog da stoji?--Vojvoda razgovor 20:03, 21. mart 2008. (CET)

Teodor protivu sultana

Povodom priče koju smo nedavno vodili oko toga gde je tačno Teodor I Laskaris pobedio i navodno u dvoboju usmrtio rumskog sultana(tj. da li je to bilo kod Antiohije na Meandru ili nakon toga),slučajno mi je kroz ruke prošao Uspenski i njegova istorija i on u njoj navodi da su Seldžuci u prvoj fazi bitke razbili Teodorovu glavninu od oko 800 latinskih najamnika,ali da je u drugoj fazi bitke Teodor sredio sultana i napravio kaos međ` Seldžucima.Znam da to nije bitno,al` me kopka,pa ako doznaš nešto u modernijoj literaturi,javi (kad god da svrneš vdeo). Crni Bombarder!!! (†) 17:56, 26. mart 2008. (CET)

Carske "povesti"

Zdravo,

čitam članak Carske povesti, pa se pitam da li znaš da li je ta knjiga prevođena na srpski i, ako jeste, da li znaš kako je tačno preveden naslov? Naime, ovo „povesti“ mi, iskreno, zvuči kao nabrzaka ekavičenje hrvatske riječi „povijest“ za koju mi, kao što i sam sigurno dobro znaš, imamo riječ „Istorija“. Sama riječ „povest“ mi nekako zvuči kao kad bi se reklo „železo“ (da bi se prebacilo u ekavicu) umjesto „gvožđe“, kako ljudi u Srbiji jedino i kažu. --Darko Maksimović 18:21, 26. mart 2008. (CET)

Ličiki

Šta znaš o njima? --HRE (razgovor) 17:15, 27. mart 2008. (CET)

Povesti

Drago mi je što je to tako kao što kažeš, jer sam i sam protiv „otuđivanja“ srpskih riječi samo zato što ih i Hrvati koriste. Htio sam, međutim, da provjerim da li je originalni prevod naslova tog djela takav kakav jeste ovdje, za slučaj da postoji drugačiji, bliži današnjoj učestalosti riječi „Istorija“. Naravno da ne sumnjam niti u tvoju dobru namjeru niti u tvoju kompetentnost, na osnovu onoga što vidim da radiš na srpskoj vikipediji i načina na koji to radiš. Kao što rekoh, samo sam htio da se i sam uvjerim i da to ti, kao stručniji u toj oblasti, potvrdiš. Pozdrav --Darko Maksimović (razg.) 00:48, 2. april 2008. (CEST)

Možeš da navratiš na dži mejl?--Vojvoda razgovor 20:37, 2. april 2008. (CEST)

odgovorio sam ti.--Vojvoda razgovor 18:21, 9. april 2008. (CEST)

Prebačeno.--Vojvoda razgovor 18:35, 9. april 2008. (CEST)

Fajn end Osprej

Što se Fajna tiče,samo sam ljubopitljiv šta je zaprav`o nadžvrljao nakon ovog članka tj. jedne od ovih nedoumica.

Što se Osprejevih knjiga tiče,imam i ja neko krdo njihovih na disku(kolekcija Marka Kraljevića o Drugom svetskom ratu mahom) i neke o Vizantiji koje sam samostalno poskidao s` neta,ali sam uvek raspoložen za širenje kolekcije,tako da ću se sa zadovoljstvom ogrebati od tvoju. Crni Bombarder!!! (†) 03:44, 19. april 2008. (CEST)

Manethon

Hvala... eh, baš sam preturala po knjigama da nađem te podatke...Ali pretekao si me (i oslobodio me muke) :) Slabo stojim sa pisanim izvorima, očigledno ;)! Imam i jedno pitanjce: da li treba napraviti preusmerenja sa Manethon i Manetho na Maneton ili nema potrebe? Pozdrav, --S.sanja (razgovor) 00:15, 21. april 2008. (CEST)

Jaoooo, što sam te naljutila... Izvini, molim te.. neću ti se više mešati u Grke i Rimljne ;)... Bore će mi izaći od straha kako ćeš odreagovati... S.sanja (razgovor) 21:12, 21. april 2008. (CEST)

PS Btw, nisi baš u pravu za to kako se čita, da si učio i Epigrafiku ili Arheologiu znao bi da mi veoma često u literaturi itekako koristimo originalne nazive, a da si kod Vulićevićke učio latinski jezik (ili kod Zore starogrčki) znao bi da se Ciceron u našem jeziku podjednako prevodi i ka Kikeron, a i da je MOGUĆE zadržati i nominativni nastavak -us, odnosno -on... No dobro... To je već razlika u pristupu gradivu i mislim da neki drugi ljudi treba već oko toga da se dogovore. U svakom slučaju pitala sam te ne da bih te uvredila (a ono "MUĆNI GLAVOM" ... ne znam da li je trebalo da uvredi mene?) već da bi mi pomogao pošto si iskusniji (a i čini mi se da si mi sam ponudio pomoć nedavno). Ali ne brini, neću te više daviti. Pozdrav!S.sanja (razgovor) 21:12, 21. april 2008. (CEST)

Klaudije

Eto dokaza da jesam pao istoriju. Vidiš, bio sam ubeđen da si pseudonim uzeo od onog Kladuija po kome je rađena ona lepa serija (oprosti prirodnjaku koji misli da je on nasledio Kaligulu ili već nekog koji je(to sam zapamtio) spavao sa svim svojim sestrama, a jednoj je (bljak) pojeo fetus iz rasporenog stomaka po ugledu na Krona (valjda)) i koga je otrovala njegova zla žena. :) Što se tiče linka koji si mi dao, pa, deluje mi neverovatno, a najneverovatnije je da ljudi zaista odlaze da čuju sve to...--Metodicar (razgovor) 00:52, 22. april 2008. (CEST)

Ako imaš, bio bih ti zahvalan da mi jednom narežeš, posebno što cela moja porodica voli tu seriju. Eto, ispostavilo se da je ipak nisam zalud gledao. :) Što se tiče pseudonauke, ono što me takođe čudi je kako je taj čovek doktorirao. Eto, na kraju će ispasti da više ni tu titulu nije teško dostići. Što se tiče hrljenja naroda, pa i ne čudi me mnogo, znam da statistike (2002/2003) kažu da 55% ljudi u nas ne završi srednju školu.--Metodicar (razgovor) 01:10, 22. april 2008. (CEST)

Nema veze, imam ja drugaricu prevodilicu. :) Da, zanimljivo je kako čika mašinac poima istoriju. Zanimljivo je i kako zanimljivo (zlo)upotrebljava svoje zvanje. Makar za utehu, ova naša njiki je poštenija što se toga tiče (ako ništa drugo). Pozdrav!--Metodicar (razgovor) 01:29, 22. april 2008. (CEST)

Zaista "poučan" članak.Uvek me iznova i iznova iznenađuje ova "priča" i njeno širenje. Crni Bombarder!!! (†) 23:40, 22. april 2008. (CEST)

Nema našta. :) Trebalo je mnogo ranije. --MetodicarPiši! 10:58, 28. jun 2008. (CEST)

Dođi na dži mejl.--Vojvoda razgovor 15:17, 7. avgust 2008. (CEST)

Vesti

Pa i to sa gučom nije baš vest od globalnog značaja. ja ni to ne bih stavljao. Pogledaj npr. vesti na engleskoj vikipediji. Da li si video da se javlja neka vest koja nije udarna u svim svetskim medijima (kao Mauritanija). A to što je Srbija po prvi put učestvovala kao samostalna zemlja nije važna vest, čak ni za one koji govore srpski. Što nisi stavio da je crna gora po prvi put učestvovala na OI. Pa i tamo 60% ljudi govori srpski, a još 30% "crnogorski". I šta je sa njima. Pa šta je sa BiH. Tamo skoro 2.000.000 ljudi govori srpski. Pa stavi onda i to Oni nisu Srpski državljani, ali govore srpski jezik. --Jovan Vuković (r) 23:37, 8. avgust 2008. (CEST)

Tačno sam znao da će do ovoga da dođe. Zato sam se i razmišljao da li da uklonim vest, jer sam znao da ću morati posle da objašnjavam 2 sata što to radim. Znači engleska vikipedija jesta nadnacionalna, ali takva je i srpska. Tačnije ne postoje engleska i srpska vikipedija, već vikipedija na engleskom jeziku i vikipedija na srpskom jeziku. Svaka vikipedija je nadnacionalna. E sad što se tiče primera cara dušana mislim da i sam znaš kakvu si glupost odvalio, ali ajde da prokomentarišem i to. Znači nije problem da pišeš opširnije, ali problem je kad lokalizujemo stvari. To bi bilo isto kao kada bi u članku Kiša pisao o tome u kojim mesecima u srbiji najviše ima padavina, kolika je količina padavina u Srbiji i sl. Ili npr. u članku o Biljkama nabrajao koje biljke postoje u srbiji. E to je lokalizacija, i to bi trebala da radi „ srpska vikipedija“, ali mi nismo „ srpska vikipedija“ već „vikipedija na srpskom jeziku“, pa ako neko hoće da piše o kiši u srbiji, radi to u okviru članka padavine u srbiji, ako hoće da piše o biljkama radi to na članku flora srbije... E isto tako ovakve vesti treba da stoje na npr. Portalu Srbija ili na nekom sličnom mestu, a ne na glavnoj strani. E sad za kraj da ti kažem, da nisam ja ovo ovako smislio, nego je sama vikipedija tako zamišljena. Kao nadnacionalna, a to i en-viki poštuje, a trebalo bi da to rade i sve ostale. Znači to je jedan od principa rada vikipedije, i nije na nama da to menjamo. E sad ja se nadam da ćeš ti to da shvatiš, ali problem je što ljudi ne čitaju pravila i smernice (kao što ni ti očigledno nisi) pa svakom pojedinačno mora da se objašnjava ovo —Jovan Vuković (r) 00:16, 9. avgust 2008. (CEST)

Svetitelji

Uroše, mislim da je jasno da u zagrade stavljam godine života a godine vladanja idu u nastavku teksta (isto sam radio i kod vladarskih rodoslova). Mislim da ćeš biti zadovoljan dopunama koje sam napravio u tekstu i verujem da sada tekst izgleda baš onako kako si i rekao (jer je to bila i moja prvobitna zamisao). Trudiću se da ga što pre upotpunim i da mu uskoro ubacim referecne. Mada, kao što ti i sam reče, ima tu dosta posla. A što se tiče upotrebe rimskih brojeva, ni oni nisu naročito prirodni kada ih upotrebljavaš u imenu, ili bilo kom tekstu, pisanom ćirilicom.--Aleksandar (porazgovarajmo!) 18:47, 19. avgust 2008. (CEST)

Transilvanija

Hvala! :) --Aleksandar (porazgovarajmo!) 16:41, 20. avgust 2008. (CEST)

Istorija i nova godina

Pozdrav. Imaš li kakve predloge za ovo, ovo i ovo a da se ne ponavljaju od prošlih godina? -- Bojan  Razgovor  07:13, 29. decembar 2008. (CET)

Srećna Nova godina i sve najbolje.--Metodičar � 18:51, 1. januar 2009. (CET)

Fudbal

Postavio sam članak fudbal na glasanje. Pogledaj pa odluči.--Bane (razgovor) 13:09, 9. januar 2009. (CET)

Hvala

Hvaal što si poklonio pažnju igri Rim totalni rat. Nego me zanima kako da stavim istu referencu na isto mesto?--VuXman Razgovor 00:14, 13. mart 2009. (CET)

Hvala ti i već sam reko da si verovatno u pravu, a i rekao sam da se trudim da što manje zabrljam...Sve u svemu hvala ti puno!!!Potrudiću se da popravim još....--VuXman Razgovor 00:30, 13. mart 2009. (CET)

Nadam se da nisam pogrešio prostor i način da se uključim u razgovor. Ipak sam samo početnik.

Orlović

Tek sad se javljam,pošto mi cede sa nekim knjigama nije bio pri ruci.

Znam članak od ranije i on je u rangu sa onim o Crnojevićima u kome se gotovo direktno navodi da danas postoje njihovi direktnu potomci,za šta,nema (verodostojnih potvrda).Ista stvar je i ovde legende postoje i o Orloviću se može govoriti kao takvom, sve ostalo je puka izmišljotina i ono što naš narod kaže:wishful thinking.

Stvari su ovde kristalno jasne.Marko Šuica u svojoj knjizi „Nemirno doba srpskog srednjeg veka“(imam,ako ti treba tj. nemaš je) jasno kaže da Pavle Orlović postoji isključivo u narodnoj tradiciji i da nema podataka o njemu u istorijskim izvorima.Podataka nema ni o njegovom ocu,a moralo bi ih biti,ukoliko je on zaista postojao,jer su istorijski izvori o ovom periodu vrlo detaljno prikazani,bar koliko sam ja imao prilike da zagrebem po knjizi.Samim tim ova urnebesna teza da su Orlovići trenutno najstarija postojeća srpska plemićka porodica koja datira još iz XIII veka pada u vodu.Nemam sumnje da je čovek to zaista napisao u svojoj knjizi,ali činjenice,sudeći prema Šuicinoj knjizi,izgledaju daleko drugačije.

Članak je sad pre za brisanje ili debelo skraćivanje.

(Ma pusti je,nek` raste još malo,dok je mlada.) Crni Bombarder!!! (†) 01:15, 11. jun 2009. (CEST)

Garašanin

zašto onda na engleskom jeziku stoji pogrešna slika? ako znaš da je pogrešna što je nisi zamenio? u svakom slučaju, ubacio sam neku drugu... poz!! --Damjan /razgovarajmo/ 13:18, 11. jun 2009. (CEST)

ma znam, nisam uopšte zlonamerno shvatio tvoju opasku, nego mi je bilo čudno da nisi ubacio pravu kad si već primetio, samo se zameni jedan fajl drugim... u svakom slučaju hvala, članak je sad bolji. ja ne poznajem lik i delo njegovog oca, pa sam posmislio da mu je to neka slika iz starijih dana. --Damjan /razgovarajmo/ 21:19, 11. jun 2009. (CEST)

Haj strejndžer...

Samo da te pozdravim... --Jagoda ispeci pa reci 00:23, 22. jun 2009. (CEST)

Dodži na gmajl.--Jagoda ispeci pa reci 14:54, 23. jun 2009. (CEST)

Galski rat

Pa dozvoljavam ti. Nisam ništa značajno menjao (samo malo pravopisa i razmaka između redova). --filip ██ 16:33, 27. jun 2009. (CEST)

dušanovo carstvo

jel znaš možda zašto je su u onu kartu dušanovog carstva uključene i bugarska i bosna? da li je u pitanju obična greška, ili se se tada tako smatralo u nauci? --Damjan /razgovarajmo/ 18:28, 15. jul 2009. (CEST)