Razgovor s korisnikom:CrniBombarder!!!/Arhiva 7
 |
| |
|---|---|---|
You talkin' to me? Then who the hell else are you talkin' to? You talkin' to me? Well this is my talk page. Who the fuck do you think you're talking to?“ |
||
| ||
- O crni bombarderu, što ispaili mene i Gorana u subotu za domaćicu?? --Maja Đermanović 21:55, 10. januar 2007. (CET)
Sastanak u nedelju, 18. februara uredi
Zdravo. Pozivam te da dođeš na sastanak u nedelju, 18. februara 2007. povodom dve godine od formalnog postojanja naše zajednice (15. februara 2005. smo se prvi put videli uživo). Sastanak će se održati u tribinskoj sali Doma omladine od 17 časova (ulaz iz Makedonske, prvi sprat, prostorija do Američkog kutka). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:36, 14. februar 2007. (CET)
Ako si u prilici da stigneš, obavezno pogledaj članak Vikipedija:Uživo/nedelja, 18. februar 2007. i samopozovi se da daš neku ideju za priču. Takođe, na sastanke obično nosimo pivo i slično :) --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:36, 14. februar 2007. (CET)
Pozdrav,
Ima li nesto novo (oko tvrdjava)?
Schroeder
Staroslovenski bogovi uredi
Ako zelis da ih sredis, mozda ti ovaj link moze pomoci http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/04/article-10.html --BokicaK Got something to say? 06:53, 8. mart 2007. (CET)
Golubac uredi
Zdravo Bombarderu,
Ja sam Carski i učestvujem na nemačkoj i na srpskoj wiki. Sa srpskog Golubca preuzeo sam nekoliko podataka za nemački Golubac. Međutim, javio mi se Bbik sa engleske/američke wiki sa molbom o izvorima za tekst. Pa pošto vidim da si ti autor srpskog Golubca, zamolio bih opet ja tebe da mi navedeš par izvora, to jest adrese, knjige i šta god se nađe. Ili pošalji njemu, kako ti je draga volja. Unapred ti se puno zahvaljujem. Svako dobro, Dragan -- Carski 21:00, 15. mart 2007 (CET)
Hvala ti!! -- Carski 21:00, 15. mart 2007 (CET)
Nije naveden izvor za Slika:Football.png uredi
Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Football.png. Međutim, vidim da na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji (pogledaj označavanje autorskog prava niže). Ako nisi ti sam(a) tvorac datoteke, moraš da navedeš gde si je dobavio(dobavila) tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.
Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Ako si ti napravio(la) ili snimio(la) sliku, audio ili video, onda možeš da upotrebiš oznaku {{gfdl-ja}} da bi predao(la) rad pod GNU FDL licencom. Ako veruješ da ispunjava uslove za poštenu upotrebu, upotrebi na primer oznaku {{poštena upotreba u|ime članka}} ili neku od drugih oznaka navedenih na Autorsko pravo#Poštena upotreba. Za kompletan spisak oznaka za autorska prava koje možeš da upotrebiš vidi Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo.
Ako si poslao(poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo(la) izvore i oznake. Spisak datoteka koje si poslao(la) možeš da pogledaš ovde. Slike bez izvora i oznake mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno na Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Ako imaš bilo kakvih pitanja molim te postavi ih na strani namenjenoj za to. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 08:17, 26. mart 2007. (CEST)
Problematične slike uredi
Dakle, Slika:Kapija bgd.jpg i Slika:Kula va.jpg nemaju licence. Problem je da, ako su obe građevine čitave, ne može poštena upotreba. Najbolje bi bilo da ako možeš da slikaš ove građevine. Ovako biće obrisane za 7 dana. Poz. --BokicaK Got something to say? 18:14, 6. април 2007. (CEST)
Kako? uredi
Zaintrigirao si me, kako je Danilo spasao Hilandar vinom? Verovatno je zanimljiva prica i ako se moze referencirati, ja bih i to stavila u clanak... --Maduixa
kaži 10:21, 10. април 2007. (CEST)
E, prica je super, s obzirom da sam ja iz svega sto sam procitala o almogaverima, shvatila da su onibili kao neka vrsta citavog odreda tasmanijskih djavola...:). Ne mora da bude na netu, dovoljno je da budes siguran da to u nekoj knjizi pise (kako ti je to rekao Klaudijus), pa da navedemo referencu knjige i to je to.--Maduixa kaži 13:03, 11. април 2007. (CEST)
Katalanci uredi
Crni, ako te interesuju Katalanci pogledaj pre onu Istoriju srpskog naroda koju je referencirala Jagoda. Tu ces naci i deo o opsadi Hilandara i sl. pre nego u Danilovom zitiju (a mislim da se ne moze u celini naci na netu). Isto tako, mozes pogledati i Milosa Blagojevica, Srbija u doba Nemanjica...--ClaudiusGothicus 01:26, 11. април 2007. (CEST)
Данило uredi
Не мислим на Ћоровића, чије је дело насловљено као Историја срба, већ на Историју српског народа од групе аутора која се први пут појавила почетком 80тих. Ћоровића јако волим да читам и сам због сјајног стила и ерудиције, али покушавамо да пишемо енциклопедију 2007. и требало би увек консултовати што рецентнију стручну литературу. Ћоровићева Историја Срба није референцирана тако да не можеш увек пратити изворе а и писана је 30тих година и нека хронолошка и друга питања су данас другачије решена. Поздрав. --ClaudiusGothicus 02:54, 11. април 2007. (CEST)
A ja moram da dodam da mi se taj Ćorović ne sviđa zbog sledeće rečenice:
У борби с Турцима Каталани су с почетка имали успеха, али већ после две године проведене у византиској служби они, пусти, недисциплиновани и острвљени крвљу, обрћу 1305. год. своје оружје против својих изнајмитеља, истина не без византиске кривице, јер, не беху солидни у плаћању.
Nisu almogaveri bili cveće, ali nije samo vizantijsko neplaćanje dugova bilo uzrok katalonskoj osveti. O smrti i izdajstvu Ruđera de Flora ni reči kod tog Ćorovića... Osim toga, oni nisu bili nedisciplinovani, jer da jesu, ne bi mogli tako odlično da ratuju ida budu gotovo nepobedivi. Jednostavno su bili ljudi sirovi i sa planine, i nenavikli da sede skrđtenih ruku, već na ratovanje, nešto kao Asteriks i Obeliks... Kad ne ratuju, pesnice ih prosto svrbe pa moraju da ih počešu a ako nema neprijatelja, onda na prvog koji im se nađe na putu...
Nego, ako to sa vinom već piše negde, i to su plus istorijski izvori, ajde dodaj tu priču u članak, jer je stvarno interesantna. Ovako kako je sada, izgleda kao neka bombona koja stoji toliko visoko da je ne možeš dohvatiti, nego samo sedeti ispod dok ti voda ide na usta... --Maduixa kaži 13:22, 11. април 2007. (CEST)
Цар Андроник, да би с више изгледа одолевао Турцима, узе под најам једну јаку дружину шпанских ратника, "Каталане", који су дотле служили као најамници у борбама по Италији.
Ne znam ja koliko da verujem nekome ko tvrdi da je istoričar a govori o Španiji u 14 veku, i pominje ime jednog čitavog naroda kao ime neke grupe ljudi... Katalani su Katalonci, narod isto kao i Srbi, Hrvati ili Turci... Nisu "Katalani" nego Katalonci. Ovako napisano na način kako to oni izgovaraju, i sa navodnicima, stiče se utisak da je ime za neku specifičnu grupu ljudi, kao na primer "uskoci" ili "almogaveri"... Plus što se radilo o almogaverima a ne o Kataloncima, a u almogaverima nisu bili samo Katalonci (iako možda najbrojniji, pored Aragonaca), jer oni nisu imali predrasuda - primali su u svoje redove i Turke, i Jevreje, i Arape, svakoga ko je hteo da ratzuje za pare. Imaš li ti nekog malo ozbiljnijeg istoričara da potkrepi ove tvrdnje? Da budem iskrena, ne stavlja mi se ova referenca iz prostog razloga što sama definicija katalonskih plaćenika koju on daje je u potpunoj suprotnosti sa onim što sam ja napisala, a ja sam to napisala na osnovu barem deset izvora koje su napisali što sami Katalonci, što istoričari iz drugih delova Španije...--Maduixa kaži 13:36, 11. април 2007. (CEST)
Ma ok, nisam ja sad mislila... neka su oni poznati ikao Katalanci, nije problem sto suoni poynati kao katalonska druzina, vec sto ih corovic naziva SPANSKIM placenicima, jer oni nisu bili Spanci, pogotovu nisu u to vreme mogli biti jer tada Spanija nije ni postojala. Medjutim, ok, vidim da je to uopste fazon svih istoricara, ne samo srpskih nego i svetskih, da jednostavno previdjaju tu cinjenicu, te pisu kako su na primer Vizigoti, te Rimljani te Mavri osvajali Spaniju sto je uprincipu totalno pogresno jer u to doba kad su se ta osvajanja desavala, Spanija nije bila ni u stogodisnjem planu, a kamoli da jepostojala. Poredjenja radi, dala sam ti primer, kao kad bismo na primer pricali o Dusanovom carstvu i govorili o nekim Jugoslovenima, ili uskoke nayivali Srpskom druzinom, jugoslovenskim placenicima austrougarskih careva. Medjutim, iygleda da o tome vode racuna samo spanski i narocito katalonski istoricari. Fayon je u tome sto je Spanija, isto kao i nasa draga nam Juga, pre svega vestacka tvorevina iyajednica vise naroda, samo sto je nekako u istoriji imala duzi vek te su imali vremena da se presaltuju na "ja sam Spanac" a ne "ja sam Andaluzanin" ja sam Ekstremadurac" itd, mada, moram priynati da su ipak vise veyani i vise im ynaci rodno selo neg Spanija kao celina. U svetu, medjutim, vecina ljudi smatra da su Spanci jedna etnija, sto u sustini nikako nije istina. Ta etnija yapravo, ne postoji.
Nema frke, samo ti stavi Corovica, a ja cu vec polako da se navikavam na tu terminologiju, koliko god ona bila netacna... Iyvini ako sam malo haoticna, ali nisam kod kuce i na svom kompjuteru i mnogo mi treba da nadjem pojednia slova na tudjim tastaturama, cak mi se na ovom kompu iygubilo dugme ya potpis, te ne ynam uopste kako da se potpisem... MADUIXA--Maduixa kaži 15:50, 13. април 2007. (CEST)(Mislim da sam nasla...)
A knjigu koju pominje Klaudijus, nemam, jedino da idem da je trazim po knjizarama... A ti ne ynas gde si to o vinu procitao?--Maduixa kaži 15:52, 13. април 2007. (CEST)
Где си ставио ту дозволу, не могу нигде да је нађем? Такође, треба да ставиш било {{ГЛСД-по-дозволи}} или {{ГЛСД-по-дозволи-са-аутором}}. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 14:08, 13. април 2007. (CEST)
- Сад погледах - среди и остале слике са Мизар (група), рекао бих да ниједна није обележена како ваља. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 14:10, 13. април 2007. (CEST)
PREVOD uredi
Evo ja sam bio vredan i napravio sam Vam traženi prevod. Nije me mnogo umorio iako je tekst dosta dugačak. Inače ne znam šta su barokne licene koje se tamo pominju i ja mislim da se to isto tako i kod nas zove da je to strana reč a verovatno se radi o nekom ukrasu iz doba barokne arhitekture. Malo je tih specifičnih izraza za ovu vrstu građevina koji se tu upotrebljavaju kao vrlo specifični ali ipak postoje a ni meni nisu poznati.
Imam jednu molbu ako Vam to nije teško. Naučio sam da stavim sliku koja već postoji u ostavi na stranicu ali ako ne postoji ne umem da je stavima kao i da pošaljem sliku koju sam sam snimio u ostavu. Ako to nije suviše komplikovano iskoristio bi priliku da Vas zamolim da mi to objasnite.
Nadam se da ste mislili da Vam prevod pošaljem ovim putem pa ću to i učiniti:
...
Evo to bi bio prevod, zahvaljujem Vam se za interes za moje članke pozdravljam Vas i želim svako dobro. Inače je sam poreklom iz te oblasti o kojoj je članak i jedan deo mojih predaka je došao iz Zvoljena. Još jedan pot pozdrav--Vcesnak 03:53, 20. април 2007. (CEST)
- Evo da Vam odmah odgovorim ja sam imao poteškoće jer mi tekst nije pravilno prikazan i neka slova su bila obeležena brojevima pa je moguće da nisu pravilno interpretirana. Isto tako je sam upotrebio izraz Zvoljen umesto Zvolen to je pod uticajem slovačkog jer se le čita kao lje tako je nisam Vlastislav nego Vlasćislav ali to nije kako mi se čini baš u duhu srpskog jezika. Ako Vam treba pomoć slobodno mi se obratite. Meni je pisalo Žolnaj ali ako je Zolnaj onda nije slovo Ž to nije slovačko ime i nisam siguran kako se izgovara.
Evo sad idem da vidim to sa slikama jako me interesuje dali ću shvatiti to. POZDRAVI--Vcesnak 05:26, 20. април 2007. (CEST) Slobodno mi se obraćajte za pomoć u slovačkom ja ću Vam pomoći uvek!
- kako se i gde se nalazi ostava- spotakao sam se već kod prvog!
- Izvinite molim Vas još ću malo da Vas ugnjavim ja sam ubacio sliku i sad kako ja da dobijem i gde da nađem ono http:... za sliku kad želim da je ubacim u stranicu to sam ja uvek do sada kopirao a sad neznam kako... Inače slika je već tamo to sam video?!
- Хвала Вам велика на устрпљењу и ако Вам буде требала помоћ са језиком јавите се могу добро да преводим и са чешког--Vcesnak 06:48, 20. април 2007. (CEST)
Градови и тврђаве uredi
Знам, знам, видео сам мало пре него што си ми писао, и тражио на ИРЦу да обришу Градац (средњовековни) и Категорију градови-бла-бла... Не знам што нису. А онда си ти стандардизовао (!?) :) чланке и категорију и тако... --Wlodzimierz 09:28, 23. април 2007. (CEST)
Re: Sjajni članci uredi
Odgovoreno je na Tarnumovoj stranici za razgovor. Poz. -- Bojan Razgovor 12:17, 25. april 2007. (CEST)
Pad Carigrada uredi
Što se pada Carigrada 1453. godine tiče vrlo smo srećni što su praktično dve najrelevantnijer knjige o toj temi prevedene na naš jezik i trebalo bi ih lako naći u bibliotekama. Prva je knjiga Pad Carigrada 1453, Novi Sad 1996, koju je napisao britanski istoričar Stiven Ransiman. Druga je Besmrtni car, Beograd 1997, još jednog Britanca Donalda Nikola. Konsultuj ove knjige ako si u prilici i potom ih dodaj u bibliografiju o Padu Carigrada. Nikol ima čitavo poglavlje o predanjima vezanim za besmrtnog cara Konstantina Dragaša i sl. čak i o pop pesmama u Grčkoj koje se bave vizantijskom propašću. Inače i ja mislim da se kosovski ciklus i grčka predanja o padu Carigrada mogu jako dobro uporediti. Pomenuta Istorija srpskog naroda se može naći u svakoj boljoj biblioteci. Nažalost, prodaje se samo u komletu, a cijena...prava sitnica. --ClaudiusGothicus 01:57, 27. april 2007. (CEST)
Pad Carigrada 2 uredi
Pravo da ti kazem, ovi iz Klija mi bas i nisu pajtosi. Ja sam ipak dugogodisnja musterija kod njih, tako da sam se vremenom sprijateljio sa ljudima koji rade tamo sa klijentima. Bilo bi dobro da sam npr pajtos sa gazdom Klija Hamovicem, ali... Paralele sa Kosovom i sl. se mogu naci kod Nikola, k'o sto rekoh. Ne znam bas koliko ce ljudima znaciti Kritovul, Sfrances, Nikolo Barbalo, Leonardo Hijoski i sl. Jedini izvor izokola vezan za pad Carigrada 1453., a preveden je na srpski, su Janicarevi memoari Konstantina Mihajlovica. Ne znam opet mogu li se pomenuti naci na netu, nesto bas nisam siguran... Vecito pitanje, zasto je Polibios Polibije, Julijus Julije (Cezar), a neki manje poznati autori tipa Kritovula ostaju Kritovulos i sl. Cista logika, nista vise. Budi hrabar, kaze Wiki. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 03:05, 27. april 2007. (CEST)
Hajde ovako. Hajde da sačuvamo taj tekst o poređenju negde na strani, da ga malo doteramo i da mu nađemo reference, pa da ga vratimo u članak. Šta kažeš? Sigurna sam da možemo naći negde na nekom mestu neku knjigu/veb stranicu gde se ova dva događaja porede.--Maduixa kaži 10:16, 27. april 2007. (CEST)
OKS. Pogledaću. Pazi, kad bi našao neku referencu gde se pravi to poređenje, dovoljno bi bilo započeti taj deo teksta: Zanimljivo je poređenje koje nam daje XZ u svojoj knjizi YZ.... Stavimo referencu i malo doteramo tekst. Samo nađi negde gde se vrši to poređenje. Pitala sam i Klaudijusa da nam pomogne.
Sa ispravkama i postavljanjem "traži se izvor" ću nastaviti ili večeras ili sutra, kod kuće. Moram malo da radim, "će me otpuste ovi Španci"
--Maduixa kaži 12:02, 27. april 2007. (CEST)
I jos jedared... uredi
E sad, ne znam bas da li je dao direktno poredjenje ili ne, posto nemam knjigu pri ruci trenutno. Ali, srpske pesme o kosovskoj propasti pominje, cini mi se, u svojoj knjizi The Last Centuries of Byzantium 1261-1453 i pise kako su Grci sastavljali tuzbalice, a Srbi mnogo borbenije i optimisticnije epove. Ili je bar to smisao...Pozdrav --ClaudiusGothicus 14:41, 27. april 2007. (CEST)
Crkve Carigrada uredi
Pozdrav ponovo... Crkve u Carigradu, a i drugde, nisu rusene vec pretvarane u dzamije. Ako bi se grad predao, UGLAVNOM, bi lokalno stanovnistvo zadrzavalo svoje crkve. Ako bi grad bio osvojen, serijat je nalagao pretvaranje bogomolja u dzamije. U slucaju Carigrada, za koji je Mehmed II zeleo da ostane prestonica jos jednog univerzalnog carstva, nekoliko manjih crkava je ostavljeno na upotrebu patrijarsiji i pravoslavnom stanovnistvu. Naravno najvece crkve, koje su u simbolicnom pogledu i bile najvaznije, npr Aja Sofija, su pretvarane u dzamije. E sada crkve nije bilo moguce tako lako popravljati, a kamoli graditi nove, a ni zvona se nisu mogla koristiti javno za pozivanje vernika na sluzbu i sl. Tako da one nisu rusene vec su lagano propadale od zuba vremena i nebrige, a povremeno su, narocito Carigrad pogadjali i zemljotresi i velike pobune koje su dovodile do pozara ili planske istrage hriscana (ukljucujuci i katolike) i Jevreja. Da su bas rusene ne bismo danas imali nekoliko velikih i vaznih carigradskih crkava, ali i drugih (npr najveci srpski srednjevekovni manastiri su ipak opstali do danas kako-tako). --ClaudiusGothicus 19:11, 27. april 2007. (CEST)
Pad Carigrada, treći put uredi
Zvirni na stranicu za razgovor, imam tri rečenice koje su mi malo konfuzne, možda možeš pomoći nekim objašnjenjcem. Završila sam postavljanje onog "traži se izvor". Pošto imam onu knjigu o osmanskom carstvu koju sam već ubacila kao referencu za neke stvari, videću da pogledam gde još mogu da je ubacim. A ono proeđenje, premestiću ga na posebnu stranu da ne brnjam previše po samom članku, pa kad se sredi (i po mogućstvu, referencira) opet ćemo ga vratiti u članak. Zapravo, neću ga ni brisati iz članka, al ću ga kopirati na drugo mesto.--Maduixa kaži 21:46, 29. april 2007. (CEST)
Paleolozi uredi
Odlična ti je ovo geneološko stablo Paleologa. Ipak, žena Andronika II se zvala IrIna, ne Irena, a čini mi se da je za nekog ko nosi grčko ime TeOdor prirodnije nego TodOr koje mi je više onako po naški. Možeš li to izmeniti? Ostavio sam ti i malu poruku na strani razgovora o Padu Carigrada 1453. Pozdrav i laku noć. --ClaudiusGothicus 03:11, 1. maj 2007. (CEST)
Sv. Arhangeli uredi
--ClaudiusGothicus 11:48, 1. maj 2007. (CEST)Za Arhangele nisam bas siguran. Cini mi se da je i njih naceo zemljotres pre nego Turci. Medjutim, sta je radjeno u debeloj provinciji Prizrena u 17. veku a sta u Carigradu posle 1453. godine razlikuje se. Elem, prilike se menjaju nagore po hriscane u vreme Selima I koji uzima titulu kalife tj carstvo postaje i prava teokratija. Odatle i potice ona teorija, koju su fanarioti lansirali ne bi li ocuvali bar nesto od carigradskih crkava, da su se pojedine cetvrti Carigrada predale Mehmedu II pa ih je on odatle i postedeo tj njihove bogomolje. Kao sto znas u Selimovo vreme tri matora janiocara, koji su ucestviovali u osvajanju grada, su o tome posvedocila u korist patrijarha. I pored toga, Selim I je navodno pred smrt pretvorio sve carigradske crkve u dzamije a hriscanima dozvolio da podizu samo drvene (citaj: privremene) crkve. I jos nesto, pitanje je opet i u kakvom su stanju bili Sveti Apostoli. Carigrad 14. i 15. veka je bio otuzna predstava nekadasnje velicine, skoljka nekada ogromnog i velelepnog grada. Paleolozi su obnovili po nesto, uglavnom najhitnije stvari. A Sv. Apostoli su predstavljali jednu od najstarijih crkava Carigrada, neke delove je podigao bukvalno Konstantin Veliki oko 330. godine.
Gusari/Kaperi uredi
Bil mogao da mi objasniš zašto si promenio ime članku Gusari u Kaperi? Ni na jednom mestu u članku se ne pominje ta reč. --Maduixa kaži 20:21, 1. maj 2007. (CEST)
OK. Znaci, u sustini ta dva clanka (Pirati i Kaperi) govore o istom? Znaci da su zreli za spajanje. Fala na odgovoru.--Maduixa kaži 13:24, 2. maj 2007. (CEST)
Mada, kad malo bolje razmislim, korsario na ital, i ostalim jezicima koji imaju ovu reč jeste donekle raѕlilčito od pirat/gusar. To je gusar u službi nekog kralja, pa tako je npr. Frensis Drejk bio korsar u službi engl. kraljice i dosađivao je Špancima, ili onaj naš Barbarosa koji je bio u službi Otomanskog carstva... Radili su isto - napadali i pljačkali trgovačke brodove - samo što su pirati/gusari to radili za svoj račun a korsari za račun nekog vladara. Šta je to Interviki?--Maduixa kaži 13:30, 2. maj 2007. (CEST)
Greška u koracima. Nije Kuk nego Drejk. U svakom slučaju, imam jedan člančić o gusarima/korsarima u ovim mojim historijskim časopisima, pa ću da pogledam šta može da se učini. Pitam ѕa interviki, jer ne znam koji termin da upotrebimo za korsare - to Kaperi nisam nikad u životu čula, pa me interesuje pouzdanost izvvora odakle si ga uzeo. Korsari mi se čini kao ok izraz. Šta kažeš?--Maduixa kaži 13:34, 2. maj 2007. (CEST)
Srednjo i srednje uredi
Evo da ti ja odgovorim odmak, da ne cekas na deliju.
Srednjovekovni je pravilno i pise ti to kod Klajna u Recniku jez. nedoumica. srednje se upotrebljava samo kada je u pitanju stvarna sredina - srednjelep, srednježut, srednjepečen itd (znaci, ni tamo ni vamo, nego nesto izmedju, sto nije slučaj sa srednjoskolskim, srednjovekovim itd. Ako imas Klajnov RJN potrayi malo bolje, pod srednj... i vidices da ima. Ako niste zadovoljni odgovorom, kad stignem kuci, pogledacu u citap i prepisati od reci do reci Klajnovo objasnjenje, mada sam to vec radila vise puta ovde, al se sad ne secam gde...--Maduixa kaži 13:48, 2. maj 2007. (CEST)
Čika Klajn kaže:
Srednje- samo kad označava stepen ili količinu (tj. tamo gde se može javiti i "nisko-" ili "visoko-"): srednjeproduktivan, srednjeradioaktivan . . .
Srednjo-: srednjovekovni, srednjoškolski, srednjotehnički, srednjoprugaš itd.; srednjoistočni, srednjoamerički itd.
Konkretno, trebalo bi srednjoevropski i srednjovekovni.
A zašto je ovako pravilnije? Pa, koga briga. Lingvisti kažu da je tako, pa mislim da nije na nama da razbijamo glavu oko odgovora na to pitanje.
Pozdrav.
Fanar uredi
Opet, ko i za one govorancije Konstantina XI postavlja se pitanje izvora za te carigradske cetvrti i njihovu predaju i sl. pitanja. Ako ih izvori savremeni padu Carigrada (plus koja decenija jos) nisu zabelezili...Ko sto su Selimu I dovodili ta tri janicara da potvrde da je ugovora izmedju Mehmeda II i patrijarha Genadija II bilo posto izgleda da pocetkom 16. veka pisanog dokaza nije bilo. Nego, da se ja ne pravim mnogo pametan, mislim da rasprava o ovom pitanju predaje kljuceva i sl. ima kao appendix u Ransimanovoj knjizi. Verujem da Fanar i Petrion imaju svoje zidine, ali iz kog perioda su te zidine? Kao potpunom laiku za to pitanje meni deluje logicnije da su iz postviz vremena ako su vec stanovnici tih cetvrti bili iskljucivo Grci. --ClaudiusGothicus 16:30, 2. maj 2007. (CEST)
Šta bi? uredi
Pa hoćemo li mi da završimo onaj Carigrad ili si se već smorio?
--Maduixa kaži 15:31, 4. maj 2007. (CEST)
Samuilo uredi
Ma nema šanse! haha.... Vratiću ja to nazad. Premestila sam jer je neko negde rekao da je prorok važniji od cara, pa ja reko'aj da poslušam. Eto šta se dešava kad ja nekog slušam. Zamoliću nekog admina da vrati a ѕa proroka će stavimo ono ako ste tražili proroka kliknite 'ođe...
Hm, znači, mene čeka Carigrad? Pa tamo ima još "traži se izvor"-a. Aj, dobro. Neću više sebi da tovarim nove zadatke na vrat dok ne završim stare a to je Karlo, Carigrad i oni Kaperi (ja se sećam, heheh.)
BTNj, da li si ti negde još čuo da se za korsare kod nas kaže Kaperi? Ja bih to stavila korsari. Š'a kažeš? Ima li negde gde se to može proveriti?--Maduixa kaži 16:10, 4. maj 2007. (CEST)
eeee.. Ja sam ti stari forumski ljisic! ... Praksa je to, druže. Mala šala, al ponekad, kao sad, kad se moj šef izgubi, ja dam sebi oduška pa se malo opustim. Inače ima dana kada ni nos ne promolim.
Pa ne znam, ja bih to premestila na korsari, jer je to ipak jedna posebna vrsta gusara... Pitaću nekog. A ono o Carigradu će da malo pričeka. Moram da imam inspiraciju ipre svega vreme da na miru to pogledam. Jedno je ovo piskaranje u ukradenim momentima, kad ti nije mnogo glava potrebna, a drugo je ono... Zato me i ovaj Karlo ubi. --Maduixa kaži 16:30, 4. maj 2007. (CEST)
Svibor uredi
E čovek jade pomozi ako možeš.Ja sam jedan od članova Svibor saveza, dobio sam dozvolu da uredim članak o nama međutim nisam baš vičan u ovome, ajde mi pomozi oko toga.
Evo zašto... uredi
Imam živce kao strune i ne kapiram šale. Vikipedija:Administratorska tabla. Poslednji naslov: Lični napad. Pa ti vidi
...--Maduixa kaži 02:15, 13. maj 2007. (CEST)
Tim heraldika uredi
Hoću da se priključim timu heraldika pa sam zato preveo jedan članak sa engleske vikipedije Zastava Bahama. Molim vas da pogledate da lije prevod dobar (jer ne poznajem baš terminologiju). --Vojvoda 00:26, 14. maj 2007. (CEST)
Kako se prevodi uredi
White Ensign. To je izgleda neki stručan termin jer na engleskoj vikipediji imaju čitav članak o njemu. --Vojvoda 09:54, 14. maj 2007. (CEST)
Zdravo... uredi
Pošto sam počela rad na španskoj Vikipediji (jer mi je rad na ovoj postao nemoguć), sada prevodim tekstove sa srpskog na španski. Trenutno sređujem članak o Beogradu i pojavila mi se reč Srpska despotovina. Pošto ja ne baratam našom istorijom, nisam baš sigurna šta je to despotovina - čemu otprilike odgovara - kneževini, greofoviji...Čemu? Vidim da na engl. viki stoji Despotate, ali mi se čini da je to izmišljena reč - tj prilagođena srpska reč. Šta mi savetuješ da radim? Možeš mi odgovoriti i na mojoj stranici. Unapred ti hvala.--Maduixa kaži 10:43, 17. maj 2007. (CEST)
Hvala ti na odgovoru, već sam videla da si nešto menjao u Epirskoj despotovini (kad sam nestrpljiva ), pa sam krenula tim tragom, i našla Despotado de Epiro... Verujem da ću verovatno imati još puno pitanja, s obzirom da na šp. viki nema gotovo ništa o Srbima. Fala ti još jednom. --Maduixa kaži 14:33, 17. maj 2007. (CEST)
Zoja uredi
A sta mislis da buduci clanak o Zoji bude naslovljen prosto Zoja (carica) ko na eng Wiki,a o njenoj sestri Teodora (11. vek). Mislim ako je osnivac dinastije bio Vasilije Makedonac, zasto da Zoja bude Makedonska, a ne Makedonka? Da bi se izbegle konfuzije kod citalaca predlazem resenje sa eng Wiki kao jako dobro. Pozdrav.--ClaudiusGothicus 05:08, 19. maj 2007. (CEST)
Hvala! uredi
Puno hvala, vidim da si posao obaviio valjano. Ne mogu da skapiram gde sam ja to pogresio prilikom pokusaja arhiviranja...--ClaudiusGothicus 12:05, 19. maj 2007. (CEST)
J e l' gotovo? uredi
Jel gotov Stefan Nemanja? Aj javi kad bude bio pa da počnem da ga prevodim na španski...--Maduixa kaži 09:21, 22. maj 2007. (CEST)
OK, počela sam. Imamproblem sa slikom - na španskoj viki mogu da se uyimaju samo slike sa ostave, teko da sam popela sliku na ostavu, medjutim, ne dopusta mi da je koristim dok ne stavim sve podatke. A podatak koji mi fali je poreklo slike. Kako vidim da si ti poslednji pbio koji si je uploadovao, možes li da mi kazes izvor? Jesi li je ti slikao? (tome se potajno nadam:):):)) Ako ne, onda ce da mi clanak ostane ruzan i bez slike:(es:Stefan Nemanja)--Maduixa kaži 00:46, 23. maj 2007. (CEST)
Ups! Misteriozno se sad pojavio! (Pa svetac je, pa nije cudo sto cini cuda ). U svakom slucaju, ako moye da se navede neko poreklo, reci mi, jer sada tamo trenutno imam samo opis i to cirilicom ispisan. Mozda je uskoro obrisu...--Maduixa kaži 00:51, 23. maj 2007. (CEST)
hehe... Pa ne trazi se autor FRESKE nego ove fotografije, a ako si je uzeo sa sajta, onda pretpostavljam da na tom sajtu pise jasno i glasno da se moze koristiti materijal, ili imas odobrenje webmastera...? Nemoj da mi obrisu Nemanju, ub'cuse! --Maduixa kaži 09:29, 23. maj 2007. (CEST)
Pa naravno da možeš, pa to je posao fotografa! Fotografi uslikavanjem raznoraznih stvari/pojava/itd, zarađuju pare! Nije bitno šta je na fotografiji, nego ko ju je napravio. Na fotografiji može da bude ipriroda (čiji je autor, jetle Svevišnji ), ali ta slika ipak može da ima autorska prava koja drži ili sam fotograf, ili onaj koji je tu sliku kupio (u ovom slučaju, samog sajta odakle si skinuo sličku). Al, dobro, ako kažeš da ti nisu pravili problem... Kako gledaš ti istorijal na ostavi? Ja ne mogu da nađem taj jezičak (a prijavljena sam!)--Maduixa kaži 13:25, 23. maj 2007. (CEST)
Eto, sad nam je Nemanja "ko lutka". Malo sam brljao i po sintaksi, a ti briši ako ti se ne sviđa ili ako sam negde slučajno izmenio smisao rečenice.
Pozdrav.
One little revert... uredi
Hi. Could you please explain me this: [1] ? Thanks. --84.42.133.240 23:02, 25. maj 2007. (CEST) ili cs:User:Aktron