Kvant

Klikni ovde da mi ostaviš poruku Moji razgovori Skalarni proizvod Naslovi (imena) članaka bi trebala biti precizno formulisana. Kao što smo razmotrili: „Mehanički rad“ umesto „Rad (fizika)“ ili „Skalarni proizvod vektora“ umesto samo „Skalarni proizvod“. Mislim da Skalarni proizvod ne bi bila odgovarajuća formulacija ni i ovom drugom slučaju. Od članaka možeš da napraviš preusmerenje, tako što zameniš sav sadržaj šablonom #Преусмери [[Име чланка]]. Imaš gotov kod, ispod u alatima. Ovde trebaš obratiti pažnju na to da su već neki članci preusmereni ili vezuju ka članku od kojeg hoćeš da napraviš preusmerenje. Listu tih članaka možeš da vidiš sa leve strane, klikneš na Šta je povezano ovde. To bi trebalo prepraviti, da vode direktno ka glavnom članku pa tek onda napraviti preusmerenje. Pored toga, razmotri koji članci/preusmerenja su za brisanje. Po meni je ovo Dot product suvišno. SmirnofLeary (razgovor) 12:45, 9. januar 2010. (CET) Brzo napraduješ. To bi bilo to, sad možeš da napraviš preusmerenje. Isto postupaš kad se odlučiš da postaviš šablon za brisanje na neki članak. Prvo prepraviš preusmerenja, pa onda ide brisanje. Uređivači obično stave šablon, a taj posao ostave onom ko neposredno vrši brisanje. U svakom slučaju to bi trebalo da se odradi. SmirnofLeary (razgovor) 13:24, 9. januar 2010. (CET) Svaka čast, ako nastaviš ovako imaš od mene spomenicu. Ima dosta rupa da se krpi poput ovih sa kojima si se izborio. Ako bude potrebna pomoć, slobodno se obrati. SmirnofLeary (razgovor) 21:46, 9. januar 2010. (CET) Hm, naučim i ja nešto od tebe. Nisam znao da imamo tim za šah !? Tek sad vidim. Dade ti meni dve spomenice? Hm, prosledio sam i ja jednu da ne ostanem dužan. A i svakako si zaslužio. SmirnofLeary (razgovor) 20:20, 10. januar 2010. (CET) Ostavio sam kratak komentar na strani za razgovor članka Karo-kan. Pogledaj. SmirnofLeary (razgovor) 13:09, 11. januar 2010. (CET) Super, samo pogledaj preusmerenja u „Šta je povezano ovde“. Trebalo bi da vode direktno ka novom članku. Isto kao za Skalarni proizvod vektora. SmirnofLeary (razgovor) 14:20, 11. januar 2010. (CET) Dražeta je naveo da se pojavljuju sva tri naziva. U svakom je ovo Kan velikim slovom. Sad, vikipedija je opšta enciklopedija, a ne šahovski informator. Tako da mislim da bismo morali biti precizniji sa definisanjem naziva članaka. Zato u nekim člancima stoji u zagradi dodatni parametar na pr. Karo-Kan odbrana (šah). SmirnofLeary (razgovor) 20:14, 11. januar 2010. (CET) Možeš da izbaciš tu stavku (da li ste znali), ako je plazma (jonizovan gas) četvrto stanje. Elektroni su kao čestice bozoni, pa bi elektronski gas ili jonizovan gas, bio Boze-Ajnštajnov gas, jer se teorijski tretira njihovom statistikom. Mada ako je u pitanju redak gas, on se naziva Bolcmanov gas, i tretira se kombinacijom klasične Bolcmanove i Boze-Ajnštajnov statistike. Elektroni kvantno, a atomi (joni) klasično. Stanja su tri, a za primene u nauci i tehnici mogu da se kreiraju razna po potrebi, pa i tečni kristali. SmirnofLeary (razgovor) 00:58, 16. januar 2010. (CET) Super, prođi jednom i moj članak Kristalna struktura, ima veze sa hemijom, a i sa fizikom svakako. Posledica su: Fononi, prostiranje svetlosti kroz kristal, elektronska struktura ... SmirnofLeary (razgovor) 02:14, 16. januar 2010. (CET) Da, sad sam pogledao. Izabran za decembar, a do tada ću ga sigurno još doraditi. Valjda je i Ana videla članak, pa je progovorila da ne ide „kristalni sistem“ nego „kristalna sistema“. Nažalost, pošto na njenom fakultetu kažu tako, a na mom ovako kako sam napisao nisam uslišio primdebu. Opet ako ostali misli da treba da bude, „kristalna sistema“ nek promene. SmirnofLeary (razgovor) 15:50, 17. januar 2010. (CET) Uf, nemoj se uplitati u te vode. Bar ne na vikipediji. Bilo je ovde dosta ratova po tom pitanju, skoro i jedna bespotrebno pokrenuta rasprava, koja nije dala nikakve rezultate. Ali je bilo blokirano 4 ili 5 korisnika na po mesec dana, od kojih se neki kasnije nisu ni vratili. Tj. od tada slabo doprinose projektu. Rasprave su bile uglavnom između geografa i lektora. I meni su bile smešne neke njihove prepravke, tipa: Leče umesto Leće, Vičenca umesto Vićenca, MakDonalds umesto Mek, Kolin Makre itd. Izgleda sa imamo takav pravopis, gde se nastoji postaviti jednoznačno pravilo pa da bude što manje ili ne bude izuzetaka. Tako da nije opravdanje da je nešto ustaljeno u jeziku ili literaturi. SmirnofLeary (razgovor) 16:20, 17. januar 2010. (CET) Jete, elektrotehnika. Vidim da je Ana dala obrazloženje po tom pitanju. Moram da priznam da je dobra logika. Kad bismo tako formirali jezik i pričali na taj način, mogli bismo preciznije da izrazimo svoju misao. I bolje da razumemo sagovornika. Mada mislim da to ipak nije slučaj. Polagao sam ispit na pr. Elektromagnetika i koristili smo izraze Elektromagnetna indukcija, znači magnetna. Na ovo magnetska ćeš sa druge strane da naiđeš vrlo često u literaturi na nazovi „hrvatskom jeziku“. Pretpostavljam da je to više zato što bi hteli da naprave razliku između jezika, tj. da naprave svoj jezik pošto po to. SmirnofLeary (razgovor) 18:09, 17. januar 2010. (CET) Svaka čast za ovaj članak: Dvostruka veza. Čitao sam članke ne eng viki iz hemije i začudio sam se kad sam video da imamo napisan članak. SmirnofLeary (razgovor) 18:21, 25. januar 2010. (CET) Ideja nije moja. I ja sam je „pozajmio“ od nekoga. :)--Metodičar zgovor2a 15:18, 9. januar 2010. (CET) Tu ne mogu da ti pomognem, jer pojma nemam o tehničkim stvarima. Verovatno ti se negde u kodu pojavljuje plava boja, trebalo bi da je nađeš i zameniš srebrnom. Možda može da ti pomogne spisak boja.--Metodičar zgovor2a 16:00, 9. januar 2010. (CET) Pa meni se sviđa i ovako (veruj čoveku s ukusom za dizajn)--Metodičar zgovor2a 16:17, 9. januar 2010. (CET) Da, vidim sad. Za pretraživač, može da ti pomogne i program koji je napravio Nikola Smolenski; veoma je dobar: [1]. Ja ga često koristim.--Metodičar zgovor2a 16:56, 9. januar 2010. (CET) Hvala na vezama koje si postavio na članak. Iskreno, htela sam to i sama uraditi, ali nisam imala vremena. S obzirom da sam početnik, biću zahvalna na svim izmenama, ispravkama i komentarima svojih članaka. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Chellenne (razgovor • doprinosi) Šah Pozdrav nemoj da se sekiraš zbog naslova Karo-Kan odbrana. Naka sada ostane tako pa ćemo vremenom videti. Opravdanje na strani za razgovor postoji, pa neka neko treći promeni. Kod pisanja na vikipediji ti je kao i u šahu uvek je kvaltetnija partija turnirskog šaha od brzopotezne. Vremena uvek ima, bar ovde ne pada zastavica.Pozdrav--Drazetad (razgovor) 19:50, 11. januar 2010. (CET) Vidim da si glasao za poslednju stavku, ali smo uveli novu stavku i preformulisali. Ako želiš pogledaj i glasaj.--Metodičar zgovor2a 19:23, 14. januar 2010. (CET) Hvala i izvini na gnjavaži. :)--Metodičar zgovor2a 19:35, 14. januar 2010. (CET) Zapravo nisam se vratio, samo sam hteo da podržim ono što sam obećao da ću podržati. Bilo bi vrlo nefer da to nisam uradio i da sam se povukao sa strane i gledao šta se dešava. Imam ponekad tu glupavu osobinu da bežim od problema. Nisam baš primer za uzor. :) Ipak, što bi rekao Švarceneger, aj‘l bi bek.--Metodičar zgovor2a 19:43, 14. januar 2010. (CET) Ne mogu da se snađem u tvojim konstrukcijama. Ti zaslužuješ veća priznanja. Samo napred.--Sahara (razgovor) 23:06, 14. januar 2010. (CET) Ja sam fizičar onoliko koliko moram biti da bih shvatio aerodinamiku i druge vazduhoplovne nauke.--Sahara (razgovor) 23:31, 14. januar 2010. (CET) Da to sam učio, radio i voleo ceo život. Još to traje.--Sahara (razgovor) 23:40, 14. januar 2010. (CET) Magnetni i magnetski Ćao, vidim da ti nije bilo jasno zašto se to ispravlja, pa evo da ti pojasnim. To pitanje sam ja pokrenula, pre određenog vremena, zato što sam u različitim knjigama nailazila na različite termine. Pa su mi objasnili da je ovako: kada je nešto izgrađeno od magneta, npr. igla u kompasu, onda je to magnetno. Dok, sa druge strane, kada je nešto proizvod dejstva nekog magneta, npr. sila, polje, to je magnetsko. E sada, ne bih rekla da botovi baš sve ispravljaju, tj. da svuda gde piše magnetno prebacuju u magnetsko. A ako je tako, onda i to treba ispraviti, pa da ide ovako kako treba. --Ana piši mi 17:23, 17. januar 2010. (CET) Meni je cela tvoja stranica za razgovor cela siva (osim one standardne boje Vikipedije sa strane). Moj okvir je plav (ne znam kako si video zeleno :) ), i ja ga najnormalnije vidim. Moguće da to zavisi od brauzera koji koristiš, i eventualno od monitora... --Ana piši mi 18:57, 17. januar 2010. (CET) Hvala Hvala Vam na svemu što se napisali. Cijenim izuzetno što se nagradili ono što radim. Tu sam šta god Vam treba, bilo za šta. Samo naprijed. :) --Marko Račić (razgovor) 19:12, 17. januar 2010. (CET) Kolege smo. :) Ja sam više na jezike, a od prirodnih hemiju preferiram.--Marko Račić (razgovor) 19:41, 17. januar 2010. (CET) Takođe. Hvala druže. --Marko Račić (razgovor) 19:56, 17. januar 2010. (CET) Portal Aha. Sto se mene tice, mozes sam raditi na njemu, bez da trazis moje misljenje. Pozdrav. -- Bojan  Razgovor  11:30, 28. januar 2010. (CET) :) Hvala na spomenici, mada moram priznati da je i tvoja stranica neobična i originalna Srećan rad. --micki talk 10:26, 1. februar 2010. (CET) Foton Zdravo, vidim da pišeš članak Foton. Javi mi kad završiš sa radom, rado ću da pročitam članak par puta, prepravim greške, iznesem komentare i primedbe ... To mi je možda najinteresantnija tema od ovih koje se trenutno pišu. Što se tiče dobrodošlica novim korisnicima, imaš link (stranu): istorija kreiranja korisnika ili Posebno:Log/newusers. Efikasan način da nađeš sve nove korisnike na jednom mestu. Pozdrav. SmirnofLeary (razgovor) 11:11, 1. februar 2010. (CET) Super što si se odlučio da prevedeš te članke, pogotovo što to radiš sa ruskog. Što se tiče fotona, to mi je struka. Ova predavanja drže moji profesori : predavljanja 1, predavanja 2. Drago mi je da ti se sviđa ta oblast, jer zaista jeste sjajna. A, ljudi malo znaju o tome. Tako da su novi članci više nego potrebni i dobrodošli. Što se tiče referenci, nisam baš siguran da sam razumeo koji je problem sa šablonima. Proveri, da li imamo ekvivalent na našem jeziku. Ako nemamo, nije problem da ih napravimo. Nadam se. SmirnofLeary (razgovor) 18:19, 1. februar 2010. (CET) Odlična nego kako! Ja to reklamiram malo, da znaš šta da upišeš . Važi javi kad završiš. SmirnofLeary (razgovor) 22:49, 1. februar 2010. (CET) Dugujem ti izvinjenje, nisam stigao da pregledam članak Foton. Nisam zaboravio, pročitaću ga i par puta, pa ćemo ga predlagati za sjajan. Treba nam kvalitetnih članaka iz fizike. Usvojili smo nov sistem za izbor članaka u grupu dobrih i sjajnih i otkad je počeo da funkcioniše na svakih par dana se predlaže po jedan članak. Do sada je raspravljano o 7 članaka. SmirnofLeary (razgovor) 00:25, 13. februar 2010. (CET) A gde si ti nest‘o?--Metodičar zgovor2a 00:19, 13. februar 2010. (CET) Drago mi je da su ti obaveze sada veće, pošto to znači da ti se svašta dešava u životu, a drago mi je i da nas nisi skroz napustio.--Metodičar zgovor2a 00:25, 17. februar 2010. (CET) Spomenica Hvala na spomenici! . To mi je struka, a vidim da dosta članaka fali, pa pošto sam nešto u fazonu pisanja, rekoh, da napravim šablon i da raduckam. Dopuni i ispravi šta god misliš da treba, pogotovo na šablonu za laboratorijski pribor, koji je samo početak (malo, malo, pa se setim šta još da dodam). Pera Kojot Šta je, bre??? 11:19, 17. februar 2010. (CET) Videću svakako kako šta stignem da odradim. Treba da prekopam podrum i da nađem literaturu, da to bude na još boljem nivou. Za ovaj pribor će možda najbolje doći „Tehnika rada u hemiji“ za srednju školu, samo ako je nađem. Za ostalo će već trebati neka ozbiljnija literatura. Pera Kojot Šta je, bre??? 11:29, 17. februar 2010. (CET) Zdrvo Kvant, primetio sam da te nema na vikipediji pa sam pretpostavio da imaš obaveza. I ja imam brdo obaveza i nikako ne stižem. Poglesao sam specijalnu teoriju relativnost i ovako na prvi pogled mislim da može lagano da prođe na glasanju. Što se tiče tih glasanja, jesmo napravili pomak, ali nisam još zadovoljan. Slabije funkcioniše nego što sam očekivao, jer izgleda da je manje ljudi prisutno. Đaci imaju obveza oko škole, studenti ispite ... Što se tiče ovih formula za pritisak, obrati pažnju na njihovu oblast važenja i primenljivosti. Jednačina stanja, sama reč kaže opisuje dato stanje u ravnoteži. Ne može da opisuje relaksacione procese, ni sistem u neravnoteži. A pored toga odnosi se na idealan gas kada nema interakcije između čestica, nema sudara između njih već samo sa zidovima suda. SmirnofLeary (razgovor) 12:38, 17. februar 2010. (CET) Moraću malo da se vratim u formu, nisam trenirao godinama, pogledaću pa će mo diskutovarti. Inače što se izbora tiče, više puta sam bio nu situaciji da to neradim. Nema smisla trpiti neukus pojedinaca. Sa druge strane, slab je i interes. Evo Gripen sklabo je posećen a sa druge strane neka dlaka dobije veću specifičnu težinu od celog višemesečnog truda. Čućemo se, hvala pozdrav --Sahara (razgovor) 13:06, 17. februar 2010. (CET) Mislim da imaš pravo što se konkretnog slučaja tiče. Imaš pravo da i oni tu koriste slične aproksimacije. Ja lično cenim kad vidim proračune i kad neko jasno napiše koje sve aproksimacije su uzete u obzir. Kasnije znaš gde on može da se primeni, a gde ne može. Kad se ne navede, zna da ispadne dosta smešno, pa se brkaju babe i žabe. Jednačina stanja i Van der Valsova sa Lenard Džonsovim potencijalom, važe kad je gas redak, tj. da je dužina slobodnog puta čestice znatno veća od rastojanja između zidova suda (ako se radi o gasu u sudu). Sve je to daleko od realnih sistema i ima malu primenu. Mada mislim da tretman jeste idealizovan u ovim proračunima. Dok se kod laserovanja na pr. radi o neravnotežnom sistemu i pristup je kudikamo drugačiji. Pisao si u fotonu o Ajnštajnovom koeficijentu, i to je dosta fina aproksimacija, ali neravnotežnih sistema. SmirnofLeary (razgovor) 13:51, 17. februar 2010. (CET) Mahov broj Slažem se, to je elementarna jednačina i mislio sam da joj više mesto u članku Brzina zvuka, a i jeste. Tamo je ostala jedna siromašna klica, koju bi mogao malo dopuniti. Malo sam ti ispravio dopune, pošto nisi vodio računa o jednoobraznosti oznaka za fizičke veličine, uskladio sam. U pravu si, u krajnjem slučaju, ja da bih podvukao ustvari sam napravio pleonazam. To jest, zavisi preko gustine.--Sahara (razgovor) 18:27, 17. februar 2010. (CET) Nema problema, od mene možeš imati samo podršku i razumevanje.--Sahara (razgovor) 20:32, 17. februar 2010. (CET) Odlično, kada stignem pogledaću. Sada sam u problemima MiG-29. Trenutno nam je to najvažniji avion (bez obzira na mali broj) a članak je bio u dosta lošem stanju. Skroz ga prerađujem.--Sahara (razgovor) 23:36, 17. februar 2010. (CET) Opet problem oznake za fizičke veličine u članku Brzina zvuka u Mahovom broju c. U vazduhoplovnj literaturi je c. Komponente vektora su:(u,v,z). Treba uskladiti, pogotovo što su ova dva članka u direktnoj vezi.--Sahara (razgovor) 23:59, 17. februar 2010. (CET) Onda barem uzmi malo a i uvedi poglavlje fizičkih veličina i njihovih oznaka, pa neće biti zabune.--Sahara (razgovor) 00:25, 18. februar 2010. (CET) OK, uskladi, ima vremena doterivaćemo.--Sahara (razgovor) 00:27, 18. februar 2010. (CET) Taj sam članak pisao još kada sam se prilično mučio sa tehnikom pisanja formula, viki tehnikom i računarem uopšte (samouk sam u svemu tome), što mi je odvlačilo koncentraciju, a i snalazio sam se improvizujući u podešavanju znakova. Dobro si me prozvao da to sada malo popravim i osvežim. Verovatno na brzinu nisam baš sve dobro doterao, to ću još pogledati ovih dana. Zamašćivao sam brzine ne kao vektore već da bih istakao znakove. To sam otklonio. Brzina zvuka jeste vektorska veličina kada je uporedno posmatramo sa brzinom tela (sa istim pravcem i smerom). To je slučaj kod definicije Mahovog broja, posmatramo te dve brzine na istoj pravoj. Znači nije greška smatrati te dve brzine, koje se poklapaju sa pravcima i smerovima, da su vektori, ali to je nepotrebno pošto se u tome slučaju ipak svodi na odnos njihovih skalara. Inače signal svakog poremećaja se širi iz tačke njegovog začetka, sferno na sve strane brzinom zvuka. To je u trenutku beskonačan skup vektora sa njihovim početnim tačkama koje se poklapaju sa tačkom poremećaja, a vrhovi tih vektora čine sferni omotač, čiji je poluprečnik jednak brojnoj vrednosti brzine zvuka. Mahov broj je odnos bezine tela i one brzne zvuka sa čijim pravcem vektora se poklapa (u krajnjem smislu definicije). Inače jednačina kontinuiteta se drugojačije naziva zakon o održanju mase.--Sahara (razgovor) 00:08, 19. februar 2010. (CET) Zakon o održanju mase u mehanici fluida podrazumeva, prosto rečeno da ista masa protiče kro razlite preseke cevi, nemoj uvoditi hemiju u taj pojednostavljen problem, vezan za zakon proticanja.--Sahara (razgovor) 00:50, 19. februar 2010. (CET) Da se vratimo malo na Brzinu zvuka i Mahov broj. Interesantno pitanje: dali je pogrešno brzinu zvuka predstaviti kao vektor?--Sahara (razgovor) 17:50, 18. februar 2010. (CET) Slozio se ili ne, valjda imam pravo da promenim sopstvenu biografiju? Naci ces je i na mom sajtu ako ima nekih problema. Kao sto sam rekla ono je stari text i ne bih zelela da ga neko od organizatora koristi. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MajaBogdanovic (razgovor • doprinosi) Maja Bogdanović Pa čim smo i Micki i ja vraćali, znači da si dobro postupio. :) --filip ██ 13:14, 18. februar 2010. (CET) Kad smo... ... već započeli priču o tome šta je kako u geofizici, evo jedne stvari zbog koje se fizičari, a pogotovo etf-ovci svađaju sa nama (a u stvari smo u pravu i mi i oni). Prema Zakonu magnetskog fluksa, ili drugoj Maksvelovoj jednačini, gde je $\nabla \cdot \mathbf {B} =0$, magnetsko polje je vrtložno, jer je rotor magnetske indukcije različit od nule. Međutim, u geofizici se magnetsko polje smatra potencijalnim poljem, tj. poljem kod koga je divergencija magnetske indukcije različita od nule, a rotor jednak nuli (to je bezvrtložno polje). E, tu je problem u onome što sam napomenula - različita su veličinska područja posmatranja. U domenu izvora magnetskog polja, ono jeste vrtložno, na udaljenostima koja prevazilaze dimenzije samog izvora, magnetsko polje je potencijalno. Eto... :) --Ana piši mi 23:52, 18. februar 2010. (CET) Patroliranje Urađeno upravo tako. Čestitam! :) --filip ██ 12:39, 19. februar 2010. (CET) Spomenica Hvala! Spomenice uvek znače. --Đorđe Stakić (r) 15:48, 19. februar 2010. (CET) Andronik V Tebi kao patroler-vraćaču, je dužnost da nadgledavaš nedavne izmene i da vraćaš očigledne vandalizme. No, ova izmena koju si poništio nije vandalizam jer su napravljeni razmaci između kategorija radi preglednosti (tako je i na ostalim člancima - uveri se sam) i kategorizovano je. --79.101.249.84 (razgovor) 17:40, 19. februar 2010. (CET) Napravio sam korekcije, hvala na upozorenju.--Sahara (razgovor) 20:18, 19. februar 2010. (CET) Hvala... ... za onu lepu matematičku spomenicu! —Lampica ☎ 23:29, 19. februar 2010. (CET) Paaaa, ima nas tu i tamo. —Lampica ☎ 00:10, 20. februar 2010. (CET) E pa u redu onda . Postulate treba znati. Pored Maksvelovih jednačina tu spadaju: Njutnovi zakoni, zakoni termodinamike, postulati kvantne mehanike i Kirhofovi zakoni. Za to mislim da svako mora da zna, što je po meni stvar opšte kulutre. Čak se vrti i po kvizovima, samo ne pitaju konkretno za zakon, nego recimo, koliko ima zakona termodinamike i sl. SmirnofLeary (razgovor) 23:58, 19. februar 2010. (CET) Spomenica Tek sada vidim. Zahvaljujem se najlepše na spomenici. 本 Mihajlo [ talk ] 21:27, 20. februar 2010. (CET) Molba "You must travel the road to reach your destination, and some may travel longer roads than others. But do not judge the person at your door by the length of the road he has travelled to reach you." Na osnovu dogovora sa Korisnik:Goldfinger napisao sam dva članka (Dimitrije Stojaković i The Ballad of Lucy Jordan) u kojima sam pokušao da demonstriram svoje poznavanje rada na Vikipediji. Nisam se trudio da moji prilozi budu opširni (pogotovo ne balada), već da pokažu moje poznavanje rada i svojom temom doprinesu da se opredelite za podršku mojoj kandidaturi. Balada o Lusi Džordan je našla mesto u mojim prilozima jer sam želeo da u spisak (relativno raznovrsnih) tema svojih dosadašnjih priloga[2] (o cveću, istorijskim ličnostima i događajima, ličnim imenima, prirodnim pojavama, državama i gradovima) dodam i jednu iz oblasti umetnosti. Prilikom rada na gore navedena dva članka pokazao sam da znam da: 1. Kreiram novi članak 2. Napravim preusmerenje (za mađarsku verziju imena Dimitrija Stojakovića) 3. Formatiram tekst na kojem radim 4. Koristim šablone 5. Unosim reference i eksterne linkove 6. Radim sa slikama 7. Vodim diskusije (na engleskoj vikipediji sam uspeo da argumentovano ubedim nimalo blagonaklone administratore da iz teksta o Bosanskom ratu izbace JNA i VJ kao izvršioce ratnih zločina u BiH uprkos žestokom protivljenju znatno iskusnijih korisnika)[3] 8. Kategorizujem tekst 9. Napravim poveznice sa tekstovima sa istom temom na drugim vikipedijama 10. Napišem tekst bez značajnijih pravopisnih grešaka 11. Pravilno na početku članka koji nosi latinični naziv isti označim 12. Prilikom pisanja priloga uvažavam 5 stubova vikipedije 13. Argumentovano i uljudno zastupam svoje stavove čak i kada komuniciram sa korisnicima koji umesto argumenata napadaju na moju ličnost i da u nedostatku argumenata agresivnih sagovornika povučem granicu u zaštiti svojih stavova. Želim da se osposobim za dobrog administratora i da gore navedena znanja uz administratorsko iskustvo proširim i u što većoj meri koristim. Molim te da mi pomogneš u tome i, imajući u vidu da sam ispunio sve propisane kriterijume za izbor za administratora, podržiš moju kandidaturu.--Antidiskriminator (razgovor) 01:23, 22. februar 2010. (CET) Pozdrav, pozivam te na glasanje Na stranici Vikipedija:Dobri članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Kod Lioko da isti postane jedan od dobrih članaka. Glasanje traje u periodu 12. april 2010 — 16 č, 19. april 2010 --Pera Kojot Šta je, bre??? 17:55, 24. april 2010. (CEST) Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine. --Vlada talk 16:05, 27. decembar 2011. (CET) Pozivnica za pridruživanje diskord serveru Zdravo, Kvant. Pozivamo vas da se pridružite diskord serveru. On služi da omogući lakšu komunikaciju i saradnju među vikipedijancima. Da biste se pridružili, kliknite ovde. Za više informacija, pogledajte Vikipedija:Diskord. Hvala! — Žile (✉) 15:06, 2. maj 2019. (CEST)