Razgovor s korisnikom:Maduixa/6

VMRO...

...Evo za ilustraciju, oko Bugara-Mačedonca i Srba. Vrli školski primjer...VMRO na Engleskoj Viki, stranica za razgovore.

Da pukneš od smeha.:) --Mile 22:13, 5. april 2007. (CEST)

Sjajan članak, a nije prošlo 7 dana?

Pravilo da se članak ne može predložiti za sjajan 7 dana ne podržavam ali ga razumijem. Treba dati ljudima vremena da ga pregledaju i pročitaju. Nakon što završiš članak ljudi će ga čitati i mijenjati, nekad samo sitnice nekad mnogo više. Članak koji je proglašen za sjajan trebalo bi da bude toliko besprekovan da ga mjenjaju skoro isključivo botovi (ne isključivo botovi, ali ako nema mnogo šta da se kaže a da nije rečeno...) pa mu treba dati priliku da postane to i prije nominacije (nekad se članak dosta sredi tokom nominacije).

Nigdje se ne žurimo. Vikipedija će biti tu i za 5 godina od danas (2012. godina) i ni tada neće biti kasno da se neki članak izabere za sjajan članak.

Kada članak predložiš za sjajan ili predložiš skidanje sa liste sjajnih svi krenu da čitaju taj članak. Dešava se da ljudi ne stignu da ga pročitaju pre isteka glasanja (obično je glasanje 7 dana, što je kratak period nekome ko nije tu svakodnevno). Dešava se i da ljudi imaju sukobljene izmjene. Ako je članak odstojao neko vrijeme određeni broj ljudi je već pročitao članak, a većina sitnih ili većih izmjena je već urađeno.

Da ponovim - ljepše je kada članak malo odstoji prije nego se proglasi sjajnim, ali ipak ne podržavam sadašnje pravilo o glasanju (kao ni pravilo da administrator mora da ima više od 50% izmjena u glavnom imenskom prostoru - člancima. znači da oni koji ne svraćaju na trg i ne konsultuju se sa ljudima na razgovor stranicama imaju prednost). --Milan Tešović (r) 04:14, 6. april 2007. (CEST) p.s. ukoliko želiš da mi odgovoriš, molim da to uradiš na mojoj razgovor strani jer mi je teško da pratim ostale razgovor strane

Ovo sam ti napisao ne znajući da si pokrenula glasanje (na redu u spisku nadgledanja je prvo došlo glasanje za naj članak pa onda trg). Nakon što sam ti napisao ovo desilo se nešto što se ne dešava svaki dan - samog SEBE sam ubijedio, nenamjerno. Iako sam sam bio protiv ovog pravila (weak oppose), toliko sam naveo razloga za njegovo postojanje da sam samog sebe ubijedio. --Milan Tešović (r) 05:36, 6. april 2007. (CEST)

Predlaganje za sjajni clanak

Vidim i da su tebi zamerali sto si predlozila clanak na kome si radila. Predlazem da ako hoces da predlozis neki clanak da mi posaljes poruku i ja cu to da uradim. Ako pravila moraju da se postuju to ne znaci da ne mogu da se zaobidju. Vojvoda (razgovor)

---

Pokušaj direktno od izdavača: Matica srpska za Pravopis, a Prometej iz Novog Sada za Prćića. Osim toga, pogledaj po internet-knjižarama. Ja sad nemam vremena da tražim, ali možda ti se posreći. Iako nisam baš optimista budući da je Pravopis objavljen još 1994, a Prćić 1998. Da te utešim: strpi se još malo . . . nije Prćić jedini koji se bavi transkripcijom.

Pozdrav tebi i svim Beograđanima (a naročito Beograđankama).

--delija 23:54, 7. april 2007. (CEST)

Pravopis bi trebala da možeš da nađeš u knjižari u Knez Mihailovoj sa leve strane (gledano od Terazija ka Kalemegdanu) odmah pored (odnosno ispod) zgrade SANU --¡¿Kale?! 01:20, 8. april 2007. (CEST)

Probaj u knjižarama zavoda za udžbenike ako ništa drugo ne upali (Obilićev venac i Kosovska (iza skupštine)) :) -- Obradović Goran (razgovor) 03:27, 8. april 2007. (CEST)

Hristos voskrese!

Hristos voskrese! Lepo se provedi u Beogradu i popij kafu (pice) i za mene. Javni mi sta si pazarila od knjiga. Poceo sam o Androniku II, zelja mi je da bude bolji od engleskog clanka. Katalonsku osvetu sam i video (spoznao?!) zahvaljujuci tebi pa sam pod tim naslovom i mislio da ubacim odnose sa Katalanskom kompanijom itd. Sledece nedelje cu i ja biti malo slobodniji, pa mozda nesto i stignem da napisem o velikom duksu... Pozdrav! --ClaudiusGothicus 22:05, 8. april 2007. (CEST)

Nikola Pešić

Jer interviki veze treba da stoje sa leve strane, na samom članku, a ne da budu "inlajn" sa tekstom. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 00:07, 9. april 2007. (CEST)

Ah, nisam video da je to standardno za taj članak. Kakogod. Ja bih ipak obrisao sve te linkove ka en:, ali u krajnjoj liniji - baš me briga :) --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 00:21, 9. april 2007. (CEST)

Pravopis

Pa da.. ja sam kupio u Kosovskoj pre par meseci, i utrapiše mi školsko izdanje. Vrlo je moguće da tamo neće imati celo izdanje, ali proveri. Srećno. -- Obradović Goran (razgovor) 00:35, 9. april 2007. (CEST)

Slike na engleskoj

Ne vidim ni ja sliku, biće da se desila neka greška pri slanju pa je slika sada falična i ne može da se prikaže. Na engleskoj će ti poprilično ekspresno i bez mnogo rasprave obrisati sve slike koje nisu pravilno licencirane, i da, neće se previše pretrgnuti sa objašnjenjima. Važno je da navedeš ono što im piše u onom šablonu: ko je autor, izvor (odakle ti) i licenca. Ako ti je prijatelj dao dozvolu da sliku upotrebiš na Vikipediji onda to nije kompatibilno sa GFDL licencom koja omogućava i drugim ljudima da je menjaju, umnožavaju i upotrebljavaju i u komercijalne svrhe. Najverovatnije je zbog toga obrisana tako brzo, zato što objašnjenje i licenca nisu bili usklađeni :) Ukoliko ti prijatelj jeste dao dozvolu da sliku upotrebljavaš samo na Vikipediji, paradoksalno, na Vikipediji ne možeš da je upotrebiš jer više nisu prihvatljive slike po takvoj dozvoli već većina stvari mora da bude ili GFDL ili Kriejtiv Komons. --¡¿Kale?! 11:32, 9. april 2007. (CEST)

Da ne ispadne

"Vodio je život buran pa ostao nekulturan" , evo sad primetih da te juče nisam pozdravio i poželeo ti dobrodošlicu u sunčani BGD. Dakle, Maduiša ti nam baš izgleda donese Sunce iz te tvoje Barse, danas baš nema ni traga od nekog oblaka. Pogledah kad sam se probudio u nebo i ne mogu čudom da se načudim i da se nadivim. Inače, juče me Mile navuče sa Slovenačkom poticom (štrudlom, ali nemoj slučajno da mu to pomeneš odma postaje opasan) da prekinem viki-apstinenciju. Ali, ništa zato, bar sam dobio evo priliku da ti kažem, Dobro nam došla, lepo se odmori i želim ti da što pre nađeš te pravopise, da ti ne propadne baš ceo odmor u obilasku knjižara. A što se tiče vikija i tu bi valjalo napraviti malu pauzu, mada jedan viki-ovisnik kao što sam ja poslednji je koji bi ovakav savet trebalo da ti da. Ćao Maduiša!--Zoran.D. 12:41, 9. april 2007. (CEST)

Bekon/Bejkon

Moj profesor filozofije ga je spominjao kao Bekona, ali kaže da može i Bejkon. Znam da ne znači mnogo, ali mogu da pogledam i u mojoj knjizi iz filozofije ako hoćeš --Jovan Vuković (r) 21:53, 9. april 2007. (CEST)

• Ok promeniću, ma da bi ja to preveo na srpski kao Franjo Slaninica ili nešto slišno . E sad da te iskritikujem . Ja nisam matematičar/fizičar i obe ove grane me ne interesuju mnogo. Ako bog da ja sam budući ekolog (biološki fakultet), a za sada sam gimnazijalac opšteg smera. Što se tiče delije slažem se --Jovan Vuković (r) 22:07, 9. april 2007. (CEST)
  • E ipak neću menjati. Proverio sam knjigu iz filozovije i tamo je isto kao i kod nas, a ne Fransis Bejkon. Znači izgleda da je ipak ustaljeno ovako, pa ne treba dirati. Naravno napomenuću u članku da je pravilno Fransis Bejkon --Jovan Vuković (r) 09:25, 10. april 2007. (CEST)
    • Da, ali moramo gledati i šta je ustaljeno u jeziku. Ako je ljudima ovaj čovek poznat kao Bekon, a ne Bejkon onda treba tako da stoji (pogledaj do sada bezbroj puta navođene primere Pariza i Vašingtona) --Jovan Vuković (r) 10:34, 10. april 2007. (CEST)
      • Ok, ali ja ne bih da menjam. Stvarno se ne razumem u tematiku, niti sam ,lingvista, niti filosof tako da ne mih da se petljam. Ako hoćeš promeni ti --Jovan Vuković (r) 10:51, 10. april 2007. (CEST)

Evo premestio sam. Sad ti samo ispravi u tekstu sve bekone u bejkone, i onu prvu rečenicu. I da ono filosof je bilo namerno, a znam da se kaže filozof (mada je i to diskutabilno, ali da ne smaram ) --Jovan Vuković (r) 11:01, 10. april 2007. (CEST)

• Ma slobodno briši gluposti. Svako je slobodan da poboljša članak, a dobra klica je bolja od opširnog članka punog ko zna čega. Mada bi bilo lepo da ne bude baš onako mala klica, uzmi prevedi nešto sa neke druge vikipedije, da ne bude baš klica, ipak ne zaslužuje on to, neka bude baren kratak članak . U svakom slučaju gluposti mogu da se brišu --Jovan Vuković (r) 12:20, 10. april 2007. (CEST)

---

E, odakle ti iskopa Franju Pancetu . . . Ja sam to i zaboravio i da ti pravo kažem, nemam ni namere ni volje da se vraćam na tu temu i da zamećem pravopisnu kavgu po Vikipediji (ionako me bije glas da sam pravopisni terminator, fundamentalista i fanatik) Ako je većini po volji Bekon, eto im Bekona. Za mene je uvek bio (i večno će ostati) Fransis Bejkon.

--delija 00:23, 10. april 2007. (CEST)

April u Beogradu

Tako je Mašo, neuništivi Čola ne može nikako da omane, jednako kao ni april u Beogradu. A tek za maraton, oni jadni maratonci izgiboše od vrućine, al opet lepo ih je gledati kako špartaju po našim ulicama. Eto ne znam koliko su ti ovi tvoji Barselonjani dali slobodno, ako ništa mogli bi da te puste bar do maratona. Ako treba smisli neki izgovor, recimo da skupljaš iskustva za sledeću olimpijadu u Barseloni dve hiljadehhh godine.

A ovo sa Miletovom štrudlom-poticom baš je bilo veselo, pa s obzirom da nisi prisustvovala pročitaj “zapisnik sa sednice” u razgovoru članka. Drago mi je što se i Mile odlično snašao i prihvatio šalu, pa je na kraju počeo da izigrava čak i “čiču” koji ide okolo i daruje sas kolači. Nego baš nas zbuni sa tim štrudlama, pa me ne bi iznenadilo da i sarma u Turskoj izgleda kao punjene paprike, hahaha. Jedino znam, a i ti si čini mi se nešto o tome spominjala, da Turci skoro i ne troše ovu “njihovu” kafu sa kojom se mi obilato nalivamo. Ovo dalje o bureci, smokiji i bananice ne bih da komentarišem, jer ako nastvim ode mas u propas, pa ništa od moga fitnesa. Ćao, do sledećeg pisanja!--Zoran.D. 10:20, 10. april 2007. (CEST)

Lako...

Pa vrlo jednostavno(ako ja nešto žešče nisam pobrkao,a rek`o bih da nisam).Dokoni Katalonci su se spuštali niz Svetu Goru,dovukli se do `ilandara i rešili da bi to bila prava poslastica za opelješiti.Krenu oni tako sa opsadom i naravno reše da vatrom najure Danila i momke van,pošto kontaju da ovi nemaju dovoljno vode i za piće i za gašenje požara.Naravno Danilo ne bi bio jedan od najbistrijih momaka onog doba i na opšte zgražavanje,kako ovih van,tako i ovih iznutra,kaže:

Dajte ono vino za pričest `amo!

Kad su Katalonci s`vatili šta se zbiva i malo razmislili o tome koliko zapravo može biti vina u najvećem srpskom manastiru,pokupili su pinkle i produžili dalje.(Doduše treba imati u vidu i da je Milutin lično krenuo da im odere kožu s` leđa jer mu smaraju rodbinu(Vizantince) pajtosa(Danila).)

Ako nađem negde na `netu referencu okačiću,ali sumnjam da je neko objavio žitije Danila II na `netu,mada nikad se ne zna.

Crni Bombarder!!! (†) 14:45, 10. april 2007. (CEST)

Zvezdica

Što se broja tiče, ja mislim da je nedelju dana optimalan period, barem za sada, jer kako je momentalno stanje, nemamo dovoljno sjajnih članaka koji su zaista sjajni da bismo mogli da ih menjamo svaki dan ili svaka tri dana. Pregledala sam dosta "sjajnih"i ima ih prilično koji ne zaslužuju zvezdicu.

Svaki članak za koji misliš da ne treba da bude sjajan postavi na glasanje.Vojvoda (razgovor)

Sastanak uživo, nedelja, 15. april

Imam vanredno zadovoljstvo i spamersko zaduženje da te u ime svih Vikipedijanaca pozovem da prisustvuješ jednom od naših tradicionalnih nedeljnih sastanaka :) Sastanak će se održati u tribinskoj sali Doma omladine, prvi sprat, ulaz iz Makedonske, sa početkom u 17 časova. Atmosfera neformalna :) Probaćemo da ne pričamo o masovnom unosu, mada obećanja ne dajem :) Za dodatne informacije možeš kontaktirati Filipa. Do skorog viđenja (nadamo se :)) --¡¿Kale?! 23:12, 11. april 2007. (CEST)

Nadam se da ćeš doći, uostalom to 17 nije neki fiksni termin, okupimo se obično tada pa ume da se razvuče i do 21 sastančenje. Ne treba ništa da donosiš, a što se tiče piva, njega ne konzumiramo, iz priloženog se da videti da su to uglavnom visokokalorična pića sa ugljenik-dioksidom u ravnoteži svoje rastvorene i gasne faze :) Levo je primetan moj trezveni pokušaj prebacivanja bulumente na lajt verziju, mada to baš i nije išlo :) U pozadini je jedan od posetilaca skupa. Eto, nadam se da se vidimo, ako dolaziš, nemoj da te zbuni međusprat dok se penješ na prvi, mi smo pored „Američkog kutka“, na vratima ima natpis. Poz --¡¿Kale?! 00:59, 12. april 2007. (CEST)

I meni je drago što ćeš doći da ke konačno upoznamo--Fica Blok38 (razgovor) 10:43, 12. april 2007. (CEST)

Compermiso (Perdona me Maduixa)

Izgleda grubo reći

imadoh nešto drugo u planu.

Jer, koji razlog je preči

sem da ne razočaraš svoju dragu damu?

Zato samo Maduiša, kompermiso,

osim da te molim

da mi oprostiš što neću doći

ja ne znam drugo šta bih napis'o.

Hm, baš čudno,

ovako lepo vreme,

a ja, kanda sam pokis'o.

--Zoran.D. 14:12, 12. april 2007. (CEST)

Ako već moram

da te razočaravam

sa problemima mojim

bolje da te ne zamaram...

Stop, batali rabotu. Koji sam ja bre pesnik, kada sam krenuo ovako i slova m da redam na kraju stiha kao po stepenicama. Nego Mašo, rekoh ti već jednom ranije da sam pravi majmunčina (kao Tarzanov Čita), ali sam uz to još i jedan veliki magarac kada tvoj ljubazni poziv evo već po drugi put odbijam. Izvini još jednom, i potrudi se da što bolje i lepše provedeš ostatak tvoga odmora, što ti od sveg srca želim. A za mene nemoj da brigaš, biću ja super (mi magarci smo baš onako izdržljiva živinčad, hahaha), niti oko mene više da se zamajavaš i gubiš vreme. Adios senjorita!--Zoran.D. 09:22, 15. april 2007. (CEST)

Mašo, ne treba ništa sebi da zameraš, jer kome je još pošlo za rukom da bude taktičan sa ovaki magarci. Ajd, lepo se provedi,..., i da se ne opraštamo po xxx-ti put. Ćao Maduiša!--Zoran.D. 09:57, 15. april 2007. (CEST)

"Odbrana" Ćorovića ili mislim da si neke stvari pogrešno razumela

1.On kad kaže da su bili nedisciplinovani,on to kaže zato što su vrlo brzo(već posle razbijanja opsade Filadelfije) počeli da pelješe i Osmanlije i Vizantince,bez razlike.

2.Što se tiče karaktera Katalonaca,njemu je to samo prolazna napomena koju on nije dublje istraživao,a gradio je svoje mišljenje/utisak na osnovu domaćih i grčkih izvora koji su bili sve sem pozitivno nastrojeni prema njima.

3.Kao što si i sama navela u članku o Amolgaverima,njih su u Vizantiji(a samim tim i na celom vostoku)znali kao Katalonsku družinu sa istoka ili kratko Katalonci(tj. Katalani).Čak i ti dosta često koristiš taj termin u samom članku.Stvar je u tome što je termin Amolgaver,zapadni termin,koji je potpuno nepoznat na istoku,kako u primarnim izvorima,tako i u stručnoj literaturi.On ih jasno stavlja pod navodnike i napominje da su španski najamnici.

Ilustracije radi,kada mi je ortak spomenuo da ima novi članak vezan za Vizantiju i rek`o mi Amolgaveri,ja sam ga samo tupo pogledao sa jednim laganim vtf izrazom lica.Kada mi je pojasnio o čemu je reč,ja sam odma` rek`o:,,Aaaaaaa,vickasti Katalonci."U celokupnoj literaturi na srpskom jeziku se koristi isključivo termin Katalonci(tj. Katalani) za njih.To im je samo ime,a ne nacionalna odrednica.

• Sam Ćorović ima malo čudan stil pisanja,ali velika većina činjenica je i dalje validna.

Što se vina tiče kad nađem referencu,dodaću(baci i ti pogled u tu Istoriju Srba SKZa na koju je Klaudije d Got ukazao,ako je imaš kod sebe).

Crni Bombarder!!! (†) 14:56, 12. april 2007. (CEST)

Molba

Budući da si svojevremeno imala primedbe na članak Ante Starčević, zamolio bih te da se uključiš u raspravu na Razgovor:Ante Starčević#Prijedlog rješenja kada budeš imala vremena, Hvala. --Brane Jovanović, DGzS <~> 20:29, 12. april 2007. (CEST)

Mega duka

Stavio sam člančić o mega duki, malko je duži i čini mi se informativniji od isto naslovljenog članka na eng i ita Viki. Gvirni kada stigneš. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 23:45, 12. april 2007. (CEST)

Knjige i tako to

Draga Jagodo, bas mi je drago sto kupujes dobre knjige u Bgu. Ukratko, mislim da si kupila dve sa spiska koji sam ti ranije pomenuo. Iskoristicu moj glas viska da ti jos jednom preporucim knjigu Radivoja Radica "Srbi pre Adama i posle njega" koja je u isto vreme i hronika 90tih i post oktobarske Srbije i vodic za kriticko misljenje i an zeneral i za istorijske nauke, narocito za vas koji se jako interesujete za istoriju a iz drugih ste oblasti. Elem, Oksfordke istorije se potpuno razlikuju od slucaja do slucaja zavisno od urednika koji ih je sastavljao. Uglavnom su pisane npr za studente neke oblasti pre nego za siru publiku. Ukoliko zelis neku opstu knjigu o Srednjem veku kupi "Istoriju Srednjeg veka" Sidnija Peintera. nisam cuo da se pojavila Oksfordska istorija Osmanskog carstva. mozda ti je za oko zapala knjiga "Istorija Osmanskog carstva" koju je priredio Robert Mantran. To je jako dobra knjiga. Ako te interesuju Osmanlije odlicna i na sve jezike prevedena je i knjiga Halila Inaldzika "Osmansko carstvo, Klasicno doba, 1300.-1600." koja se bavi jelte pomenutim periodom ali dve trecine knjige otpada na istoriju civilizacije tako da ces naci odlicne stvari o haremu, janicarima i tarikatima (derviskim redovima). Drugo, nemoj biti lenja nego otidi u Zmaja od Nocaja 12/1, znaci u samom centru grada, pravo u Clio izdavacku kucu koja je izdala Peintera i Mantrana i mnoge druge ukoricene i sarene knjige koje vidjas u knjizarama u Knezu. Tamo ces moci da dobijes popust i do 40% posto. tj idi i uclani se u Forum citalaca i pozdravi u moje ime Miru ili Natasu ili koga vec nadjes (u ime Urosa). Sto kaze jedna reklama za neku samouslugu "Zasto placati vise?". Inaldzikove Osmanlije se obicno prodaju po bezobrazno visokoj ceni, mada je knjiga jako vredna. Potrazi je po antikvarnicama (izdanje SKZa) ili je mozda po knjizarama zaostao poneki primerak Utopijinog reizadanja od pre koju godinu (ne vidim na sajtu Utopije da je oni vise imaju). Utopija ima i jednu odlicnu knjizicu koja bi tebi verovatno legla: Donald Nikol, "Vizantijske plemkinje, Deset portreta, 1250-1500". Ima tu svasta i o stranim princezama na viz dvoru (npr Jolanda-Irina, zena Andronika II i sl.). Javi kako se snalazis sa knjigama. Uzivaj u kupovini i citanju kada i to dodje na red... --ClaudiusGothicus 20:36, 13. april 2007. (CEST)

Izabrani članci

Moram da te zamolim da ubuduće, kada budeš menjala šablone za izabrane članke, budeš malo pažljivija. Naime, premda je za svaku pohvalu to što si se prihvatila posla koji većina drugih korisnika očito izbegava, ovo je već drugi put da vršiš izmene koje su dosta nekorektne. Konkretno, mislim na članak Galaktička Republika. Najpre si pre nekog vremena izbrisala taj članak sa dva šablona za izabrane članke u martu, što sam, misleći da ti se omaklo, tada oćutao. Međutim, danas si skinula ovaj članak i sa šablona za mesec jun, čime si ga, potpuno bez razloga, uklonila sa svih šablona za izabrane. Ja, naravno, podržavam da se novoizabrani članci postavljaju u šablone, kao i da se oni koji više nisu izabrani skidaju sa tih šablona, ali nema nikakvog opravdanja da se oni članci koji su i dalje izabrani tako nasilno i bez pardona brišu, pogotovo uzevši u obzir da imamo dosta mali broj izabranih članaka. U ovom konkretnom slučaju, stvarno nema nikakvih razloga za uklanjanje jer se Galaktička Republika, premda je postala izabrani još pre više meseci, dosada uopšte nije pojavila na glavnoj strani (zahvaljujući tvojim izmenama u martovskim šablonima). Stoga sam vratio tvoje izmene na nekoliko junskih šablona za ovaj članak, a novopostavljene članke pomerio na kasnije datume. --Tarn 16:23, 15. april 2007. (CEST)

Pitanje o latinoameričkoj istoriji

Planiram da napišem članak o slamanju kolonijalizma u latinskoj americi i o nastajanju latinoameričkih država pa te pitam koji naslov da odaberem:

• Dekolonizacija Latinske Amerike (Južne Amerike) iako ovaj istorijski proces nije imao veze sa kasnijom dekolonizacijom u Africi i Aziji
• Oslobođenje LAtinske Amerike
• Borba za nezavisnost Latinske Amerike

ili ako imaš neki četvrti predlog. --Vojvoda 16:12, 16. april 2007. (CEST)

Što nisi bila u nedelju--Fića (razgovor) 11:24, 17. april 2007. (CEST)

Clio

E pa bas mi je drago sto su te lepo ugostili a i sto si im napravila dobar pazar. Pre svega u urednistvu samog Clia, a narocito biblioteke Polis kojoj pripadaju knjige koje si kupila su uglavnom istoricari od kojih neki popot Dusana T. Batakovica (bivseg ambahadora u Heladi) i predaju tako da dobro poznaju rupe i praznine na trzistu i sire. Samim tim imaju zanimljiv izbor knjiga i prevodi su vrlo, vrlo solidni (ne zameri sto je Pedro III mozda ispao Petar III). Uostalom razliciti ljudi prevode, a Peintera su pre desetak godina prevela dva tada obecavajuca studenta istorije Ceda Antic (danas poznatiji po politickom angazmanu) i Nebojsa Porcic koji se danas bavi nemanjickom diplomatijom (ne znam hoce li uspeti da publikuje magistraturu). Medjutim, ko i sve u nas, i prevodilastvo je cisto zbirka individualnih pregnuca i (ne)mogucnosti. Za to kako ne treba raditi uzmi ono cuveno izdanje skracene Britanike koju su politika i Narodna knjiga (sve sami brendovi, BRE!) izdali pre nekih godinu dana i sl. Ja sam uzeo samo prvi broj posto je bio frei i stvarno nisam mogao da spavam nekoliko dana. Jer cim zaspim izadje mi na um npr da je rabin Alkalaj rodjen u Semlinu u Hrvatskoj. Ako onaj tamo Ingliz ne zna da se Semlin i zvanicno bar od 1918. zove Zemun i da se ne nalazi u Hrvatskoj (sem jelte u periodu 1941-45), valjda bi neko u Politici, Narodnoj knjigi i vaskolikom Belgradu, Srbiji itd. trebalo to da zna narocito ako vec izdaje nesto sto je gromopucno najavljeno da bi trebalo da malo plombira rupu u nesoj leksikografiji. A o rimskom drzavniku koji je izgradio Via Appia, prvi od cuvenih rimskih puteva, Apiju Klaudiju Nedokucivom i sl. bolje da ti ne pricam. Ukratko, lepo se provodi dok si jos u Bgu...Puno pozdrava --ClaudiusGothicus 21:26, 19. april 2007. (CEST)

Te Clio knjige su solidne ali nisu nista narocito. Posto vec zivis u inostranstvu mozes da nadjes mnogo boljih knjiga na engleskom. Drugo ako vec hoces da citas o Otomanskoj istoriji na srpskom ima jedna knjizara Dereta u Knez Mihajlovoj koja je prodavala jedno staro izdanje nekog naseg istoricara i mislim da je mnogo bolje. Ove knjige koje se zovu Oksfordska istorija necega su ustvari prirucnici sto ces videti po njihovom sadzaju gde dobar deo zauzima spisak preporucene literature i izvori koji se koriste pri izucavanju doticnog istorijskog perioda. Mada mogu da posluze. Inace iako nesavrsen ovaj izdavacki poduhvat je znacajan jer je izdato mnogo knjiga koje dotada nisu imale pandana na srpskom jeziku.

---

A sinjorina bi se mogla javit'. Ne bi joj spala kruna s glave.

--delija 22:11, 21. april 2007. (CEST)

Borba za nezavisnost latinske amerike

clanak cu da pocnem u ponedeljak. Izvini sto nisam ostavio potpis, desava se. Prvo cu da zavrsim Srbiju u Prvom svetskom ratu pa onda prelazim na nezavisnost latinske amerike. Ako hoces mozemo zajednicki da radimo. Mozda mozemo u ekspresnom roku (za 4-5 dana) da napravimo sjajan clanak. --Vojvoda 22:40, 21. april 2007. (CEST)

Dobro dosla

Dobro dosla. Ja u Beograd idem tek za dva meseca tako da ga zasada samo sanjam med' javom i snom, a i sve one odande koji mi bas bas fale... No, da se vratimo temi. Kakvi crni prevodioci i lektori, pa to nema. Prevodi ko stigne (BUKVALNO) a vala i lektorise. Ne znam koliko si dugo u inostranstvu, ali izdavacka delatnost je u Srbiji visokoprofitabilna, jer se uglavnom ne placaju prava, prevodioci, i kada su strucni, se minimalno placaju, a cene knjiga se samo pumpaju i pumpaju. A kad udjes u knjizare, cak i one "najelitnije" tu ti u istorijskom pretincu stoje i razni istorijski romani, i ozbiljna istoriografija, i knjige tipa "Srbi narod najstariji". Itd. U nasim novinama i ostalim medijima, bar sto se tice onoga sto nije beletristika, prakticno i nemas kritike, prikaze i sl. Ja tebi, ti meni, to je valjda najvaznija privredna grana u nas Srbalja. No dobro, tranzicija kazu. I mnogo gore stvari se desavaju u nasoj zemlji. Ali prilike u izdavastvu su stvarno lose. Nemamo npr nacionalnu enciklopediju jos uvek, izdanja recnika su u stvari reizdanja od pre dvadesetak godina (i vise), pa su pre jedno pola godine i dopunu Vujaklije plasirali kao nesto epohalno. O tempora, o mores... Puno pozdrava i ne daj se... --ClaudiusGothicus 23:41, 21. april 2007. (CEST)

Aneurizma

Već je obrisano . Nisam video ranije tvoju poruku --Jovan Vuković (r) 11:44, 22. april 2007. (CEST)

Izabrani članci 2

Ovako, izvršio sam zamenu izabranih članaka na šablonima i to po nedeljama, kao što si rekla. Ipak, moram da te upitam zbog čega insistiraš na takvoj raspodeli po šablonima? Koliko znam, ranije je bila praksa da se članci postavljaju na šablone za one datume koji su značajni za samu temu koju obrađuje dati članak, a tek onda ako takvih datuma nema ili ih je premalo, da se biraju datumi po slobodnoj volji. Da li je usvojeno neko novo pravilo po ovom pitanju?

A što se tiče Vilijema/Vilijama, razlog što sam ti ostavio onu poruku je taj što sam i sam jedno vreme mislio da je ispravnije Vilijem, ali posle razgovora sa BBasic-om ispade da baš i nije tako. Pozdrav, --Tarn 18:12, 22. april 2007. (CEST)

Secesija

Izvinite nisam Vam odmah odgovorijo jer sam još radio. Samo se Vi interesujete niko se drugi ne interesuje. 1. Sporni izraz sam zamenio a što se tiče drugog pitanja; 2. "Antoni Gaudí (25 czerwca 1852 - 10 czerwca 1926) – kataloński architekt secesyjny,..." kao što vidite Antonio Gaudi je u poljskoj Vikipediji svrstan u umetnike secesije i dalje se tvrddi da je njegov rad sve secesionističkiji vremenom. Hvala na interesu i pozdravi za Vas--Vcesnak 23:02, 22. april 2007. (CEST)

Neznam šta da Vam kažem veliki umetnici su anticipirali mnoge pravce koji su se javili mnogo kasnije a Gaudi je po poljskoj vik bio secesionista i živeo je još u doba secesije, tako počinje njegov članak o njemu u poljskoj vikipediji. Što se tiče celokupnog navoda o pripadnicima secesije naveo sam to iz poljske viki i tamo je sve u originalu. U nemačkoj vikipediji je mnogo komplikovano i mnogo detaljnije sve obrađeno i po državama tako da sam ja odlučio da preuzmam članak iz češke i slovačke viki koji su identični a poljski je malo detaljniji ali ja se po malo mučim kada prevodim sa poljskog.

Što se tiče toga naziva za koji govorite da treba još ubaciti to mogu da ubacim. Sa engeskim se ne snalazim dobro i vrlo malo ga razumem i skoro da ga nemogu ništa koristiti. Uglavnom to je pravac koji je koristio razne nazive za savremenu umetnost i razvijao se u različitim zemljama pa kako je pisan članak o Bečkoj secesiji mogu se još dodati i drugi članci o secesiji u različitim zemljama. Mi smo koristili izraze secesija i jugendstil i ja nisam do sada poznavao druge izraze za taj pravac a ove izraze kako je kažem i Vi se ne slažete uprednošćavao sm ali vi ste ječi od mene u jeziku i tu ću uvek da Vas slušam...--Vcesnak 23:22, 22. april 2007. (CEST)

Neslažem se sa Vama jer je Bečka secesija članak koji se isklučivo odnosi na Beč i secesiju u Beču a Secesija je poslednji veliki umetnički pravac koji je zastupljen u svim umetnostima i svim državama sveta i takav članak ne može zameniti članak o Beču već taj članak može samo dopuniti ovaj.

Takav članak uostalom se nalazi na oko 30- tak vikipedija--Vcesnak 01:05, 23. april 2007. (CEST)

Ne radi se upošte o secesiji na prostorima bivše Jugoslavije već se radi o secesiji kao svetskom pokretu u svim zemljama Evrope pa i SAD a ne o secesiji samo u Beču neko je napisao iz Nemačke viki secesiju o Beču i taj članak ne može zameniti članak o secesiji u svetu. Ja sam učio o secesiji ali ništa o kineskoj umetnosti ili modernizmu koji je pogrešen izraz i tereba da se upotrebljava savremena umetnost a moderna je ono što je u modi i što je privremenog karaktera pa ja uopšte ne nameravam da pišem o modernoj umetnosti jer je to enciklopediski naziv za pomodarstvo--Vcesnak 01:14, 23. april 2007. (CEST)

Mislim da je u zagradi sada sve kompletirano:

Secesija (u Austriji Winer Secession, u Nemačkoj Jugendstil u Francuskoj Art Noveau u anglosaskim zemljama Modern Style ili Liberty i u Španiji, u Kataloniji kao katalonski modernizamu Italiji stile floreale, a u Rusiji Mir iskusstwa). Već sama ta pojava je protivrečna.

Rešeno

Problem je bio kod <big>ААА<big>. Trebalo je <big>ААА</big> --Jovan Vuković (r) 15:49, 23. april 2007. (CEST)

Lisa

Znam, znam, ja sam jedno nevaspitano prase, stoka, magare . . . Prozivam i trzam ljude okolo, a kad se oni jave, ja se pravim Toša . . .

Izvini, stvarno, imam posla preko glave, proredio sam i posete Vikici, a i kad se pojavim to je u pauzi između dva posla. Inače, od one dijete sam odustao, ali sada su mi živci na dijeti - svaki dan su sve tanji. Po ceo bogovetni dan sedim za računarom, odrađujem započete poslove i gomilam sebi nove obaveze. Što bi rekli naši stari - sve do jednom. A kada puknem po sredini - čuće se. Ali, šta se može. Treba hraniti pusta usta.

Šta nam bi sa Zokom? On je stvarno napustio Vikipediju? Baš će mi faliti njegov uvrnuti, gotovo montipajtonovski humor. Ti s njim češće kontaktiraš pa mi valjda možeš reći šta je po sredi.

Pratio sam tvoj razgovor sa Gotikusom i oboje ste u pravo. Pa da se i ja pridružim pljuckanju po "prevodiocima". Vidiš i sama da se svaka šuša oeća dovoljno sposobnom da bude prevodilac, a ja sam uvek govorio da dobar prevodilac mora odlično poznavati jezik NA koji prevodi (po mogućnosti da mu to bude maternji), a najmanje vrlo dobro jezik SA kojeg prevodi e da bi konačan rezultat ličio na nešto. A izgleda da naši "prevodioci" uglavnom ne ispunjavaju onaj prvi uslov. Pa dobijemo prevodilački i jezički haos. Mislim da osim navedenih uslova, prvodilac mora biti kompletniji umetnik od nekog književnika koji piše samo na maternjem jeziku. Mora pronići u piščevu svest (i podsvest), mora precizno spoznati šta je pisac hteo da kaže i onda sve to adekvatno, pismeno i umetnički pretenciozno prevesti na neki drugi jezik. A takvih prevodioca je malo i notorna je činjenica da su najbolji i najpriznatiji prevodioci bili poznati i priznati književnici.

Žensko ime Lisa izgovara se i transkribuje na čak tri načina:

kao Liza, kao Lisa i kao Lajza.

Prćić navodi samo prva dva, ali Longman i Džouns i treći. A izgovor varira od slučaja do slučaja i nema čvrstog pravila osim onog da se to ime izgovara onako kako ga izgovara njegov nosilac.

Ako si imala prilike da gledaš (i slušaš) originalnu, englesku verziju Simpsonovih (mi ovde još smo uvek srećni ko mala prasad, jer se takvi crtani filmovi kod nas još uvek ne sinhronizuju) onda si mogla primetiti da se Lisa izgovara kao Lisa.

Pozdrav.

--delija 19:00, 23. april 2007. (CEST)

---

27. sekund audio-klipa: [1].

--delija 19:32, 23. april 2007. (CEST)

Modernizam

Znači Vi smatrate da bi trebalo da izraz secesija u članku zamenim izrazom modernizam i da ga preusmerim?

--Vcesnak 21:37, 23. april 2007. (CEST)

evo dodao sam još prilog o secesiji u različitim zamljama a i jučer sam joč malo poradio na tom članku i ako niste videli izmene molim Vas pregledajte malo članak joč jedan put. Po Vašoj sugestiji sam brisao poveznice koje povezuju članak sa drugačijim člancima pod drugim nazivima iako se ja mislim radi o jednomistom parvcu koji je po svim istorijama umetnosti imao različite nazive u raznim zemljama i ako ga u različitim istorijama nazivaju liberti i modernizme pominju i ove druge nazive.Pozdravi --Vcesnak 00:47, 24. april 2007. (CEST)

P.S. nešto mi ne radi dobro internet- danas?! --Vcesnak 00:47, 24. april 2007. (CEST)

Pčelica

Stavio sam ti pčelicu za rad i trud. Jesi ti to zaslužila i ranije, ali retko ja delim spomenice. U svakom slučaju, drago mi je da si sa nama i da si toliko doprinela vikipediji. -- JustUser  JustTalk 12:02, 24. april 2007. (CEST)

Znam :)

Dakle, ja sam o'đe Veliki burazer i sve vidim. Ostavio sam mu porukicu da mi ne kaže (kad mu budem nešto obrisao) nisam bio obavešten. E sad, ako vidiš da je neko pisao o samo sebi (recimo naslov članka je sličan/isti kao korisničko ime) možeš da premestiš članak u ono Korisnik:XXX.

Šablon sam napravio jer iz nekog svog iskustva znam da novaci veruju da ih pratimo kada kliknu na Uredi, pa malo da zastrašim one koji imaju loše namere. Mogu da ti preporučim ovaj šablon:

Ovaj korisnik podržava ideju masovnog uništenja svih vrsta vandala.

Poz. -- Bojan  Razgovor  16:03, 24. april 2007. (CEST)

Sve je u redu

Verovatno je bilo do Vikipedije, posto su nam serveri PREoptereceni. -- Bojan  Razgovor  19:21, 24. април 2007. (CEST)

Re: Čemu ovo služi

1. Kao prvo, gledao sam Mikijevu radinonicu početkom 90-ih (inače, ja sam ovde najveće dete). Kružile su priče da je deo tih crtaća izgoreo 5. oktobra 2000. kada je neka budala zapalila zgradu RTS-a. Međutim, ispostavilo se da RTS to drži u svojoj arhivi, ali ne može da emituje jer mu je istekla licenca.
2. U vezi tima... Kolega profesora Macure je došao na ideju da svojim studentima da da urade seminarske radove i da ih kasnije objave na Vikipediji da ne završe u nekom podrumu. Miloš i Đorđe su bili na predavanju na Fakultetu za fizičku hemiju i dogovoreno je da mi studentima pomažemo da prilagode tekstve vikipediji. E sad, pošto mi nismo znali ko je ko sa tog fakulteta, mi (Brane, Filip, Kale, Saša, moja malenkost) smo njih tretirali kao obične korisnike (nisi označio sliku, prikaži pretpregled) i smetali im (što nije baš lepo, jer otni to rade za ocenu). Ti seminarski su prevodi sa engleske vikipedije, ako se ne varam, nisam čitao još ništa.

Poz. -- Bojan  Razgovor  10:56, 25. april 2007. (CEST)

Samo da dopunim kolegu. Jedna serija seminarskih će biti ona čiji su autori studenti Fizičke hemije Univerziteta u Beogradu, i ovo se organizovalo zahvaljujući saradnji sa prof. Macurom. Oni će pristići kasnije, tokom maja, verujem. Ovo što se trenutno dešava su radovi studenata Filološkog, a njih dobijamo zahvaljujući tome što im je jedan od naših administratora, Đorđe, asistent na neka dva predmeta, te im je ovo dao u zadatak :) --Kale ^{◄ info ►} 11:56, 25. april 2007. (CEST)

Ma joj, sve si pobrkala :) Đorđe nije završio fiziku, on je završio MATFu, smer informatika, a na Filološkom je asistent na ova dva predmeta koji tamo stoje: Internet i veb tehnologije i Matematička i računarska lingvistika. Odakle njima ovi predmeti i zašto, to ja već ne znam, moraš da pitaš sastavljače kurikuluma Filološkog :) Sve ovo nije ni na koji način povezano za studentima FFHa, zajednički je samo koncept. Valjda je sada jasno :) --Kale ^{◄ info ►} 12:10, 25. april 2007. (CEST)

FFH-oci imaju i svoj portalčić -- Bojan  Razgovor  12:40, 25. april 2007. (CEST)

---

Pošto sam video diskusiju da odgovorim: Na grupama 02 (srpski jezik i opšta lingvistika) i 26 (opšta lingvistika) već godinama postoji predmet "Matematička i računarska lingvistika" koji predaje dr Duško Vitas, a igrom slučaja sam ja ove godine asistent. Na Katedri za opštu lingvistiku koja je 2006. počela reformu studija po Bolonjskoj deklaraciji postoji smer Opšta lingvistika i informatika sa većim brojem informatičkih (ne i matematičkih, posebno ne fizičkih) predmeta. Novi planovi se mogu videti na http://www.fil.bg.ac.yu/katedre/opstaling/novagen/novagen.htm Među tim predmetima postoji i Internet i veb tehnologije koji je nekima obavezan a nekima izborni na grupama -- 26 i 28. Nadam se da je situacija jasnija. --Đorđe Stakić (r) 13:03, 25. april 2007. (CEST)

Pravopis

Kupus je na engleskom cabagge, odnosno /ˈkæb ɪdʒ/. Zaboravila si da se opšte imenice prevode, a nikako transkribuju.

Istanbul je pravilan oblik. Tako kaže i pravopis i čika Klajn. Drugi je par opanaka što to zvuči kao Istambul kada se izgovori, ali, u pisanom obliku je Istanbul i tu nema jednačenja po mestu tvorbe (ako sam se dobro odrazio).

Pozdrav.

--delija 11:20, 25. april 2007. (CEST)

Ništa mi ne javi - šta je sa Zokom?

---

Ah, Kembridž. Ali, da te dodatno zbunim, u stvari bi trebalo Kejmbridž! Poslušaj izgovor (i pogledaj IPA-transkripciju)

ovde: [2]

ovde: [3]

i ovde: [4]

Pozdrav.

--delija 11:38, 25. april 2007. (CEST)

Kečua

Ko te tero da čačkaš to?! Sad ti meni kaži da li se kaže kečua jezik ili kečuanski jezik? -- JustUser  JustTalk 15:38, 25. april 2007. (CEST)

Samo opušteno, ništa nas ne sme iznenaditi .... nego, ja sam stvarno bio zatečen davanjem naslova članku o jeziku. Upotrebljava li se tu prisvojni oblik ili ne? Ja sam ostavio oblik bez zagrade (a nije ni prisvojni pride) i sve mi frka da me delija ne potkači. -- JustUser  JustTalk 16:17, 25. april 2007. (CEST)

Pa, popravljeno je. Zar se ne vidi? -- JustUser  JustTalk 16:32, 25. april 2007. (CEST)

Ljeida

Hm, ne volim kad imam puno onakvijeh kratkih članaka, jer mi guše kratke članke. Pogledao sam na engleskoj i ima samo Ljeida-provincija i Ljeida-grad, kao i Lerida-kolumbijska opština, ali to je onda baš Lerida, tako? -- Bojan  Razgovor  23:05, 25. април 2007. (CEST)

Ne znam, radi kako misliš da je najbolje. Ako nema više od dva značenja, onda bi trebalo ovaj šablon, a onako onda napisati malo više teksta (Taj i taj termin se može odnositi na grad u državi XXX, selo u državi YYYY, reku u ZZZ. Među tim kratkim stranicama ima dosta budalaština. -- Bojan  Razgovor  23:24, 25. april 2007. (CEST)

Krecem od subote

Pocinjem clanak o borbi za nezavisnost Juzne Amerike u subotu .trebalo mi je par dana da proucim materiju. Nadam se da ces se prikljuciti. --Vojvoda 12:37, 26. april 2007. (CEST)

Gernika

Izvini, nisam znao. Video sam samo da je kopiran sa članka Bombardovanje Grenike pa sam izbrisao, da se ne duplira :). Izvini još jednom --Jovan Vuković (r) 16:37, 26. april 2007. (CEST)

Pad Carigrada

Kad smo vec kod mirodjija, corbe i soljenja pameti...red je da i ja docinim koju. Mislim da, uz odredjene ograde, Kosovski boj i Pad Carigrada se mogu porediti i to jako dobro. Sto se grcke strane tice, dogadjaji iz 1453. su kasnije pokrenuli stvaranje citavog niza narodnih pesama (tuzbalica) o padu Carigrada i pocetku "mracnog doba". Kroz pesme i verovanja se proslost tokom vekova pocela shvatati u mitologizovanom obliku u grckom narodu. Ponovno zauzimanje Carigrada bio je jedan od ideala grckog nacionalnog i drzavnog preporoda od pocetka 19. veka sve do propasti Venizelosove "Velike ideje" 1923. godine (U vreme pobede nad osmanskom vojskom kod Kumanova 1912. nasa parola je bila "Kumanovo za Kosovo"). Sudeci po Nikolovoj knjizi "Besmrtni car" i grcka pop muzika se gotovo ciklicno bavi padom Carigrada i povratkom besmrtnog cara Konstantina Dragasa. pozdrav.--ClaudiusGothicus 01:42, 27. april 2007. (CEST)

Fala...

...zbog pokrivanja članka o Padu,mestima za stavljanje referenci. Crni Bombarder!!! (†) 06:59, 27. april 2007. (CEST)

• Pazi,tekst je i dalje u članku,samo se ne vidi,tako da nema potrebe da ga izdvajamo,već se može doterivati tu na licu mesta(makneš naznake za komentar<!-- --> kad hoćeš da vidiš kako izgleda).

Što se referenci tiče,ako sam dobro razumeo Klaudija,on je siguran da je Nikol u svom „Besmrtnom caru“ povukao tu paralelu,a što se tiče konkretnih dešavanja(rušenja crkava i podizanja džamija) za njih je najmanji problem naći validne potvrde u stručnoj literaturi,a možda čak i na `netu.

Crni Bombarder!!! (†) 10:26, 27. april 2007. (CEST)

Žena

Znao sam da ćeš dovršiti članak pa sam kao malo nešto prebacivao sa hrvatske wikipedije (uz doradu) samo da bih ti skrenuo pažnju. Baš sam pokvaren, hi, hi, hi... -- Bojan  Razgovor  14:16, 27. april 2007. (CEST)

-- Bojan  Razgovor  16:04, 27. april 2007. (CEST)

Trent

Cisto da ti javim da sabor u Trentu vaseljenskim smatra samo katolicka crkva. Za pravoslavne je poslednji vaseljenski bio Sedmi koji je odrzan jos 787. godine. Pogledaj eng clanak o vaseljenskim saborima. Ako vec nesto treba da ide uz ovaj u Trentu mozda bi opsti bilo bolje ili vec...--ClaudiusGothicus 03:26, 28. april 2007. (CEST)

Karlo Peti

Sto se Srba, Karla i Sulejmana tice ne znam bas sta sam ti rekao. No, u tursko-habzburskim nadvlacenjima oko Ugarske Srbi su igrali vaznu ulogu (npr. Jovan Nenad ili recimo Mehmed pasa Sokolovic koji je kao rumelijski namesnik zauzeo Banat bez mnogo muke zahvaljujuci dogovoru sa lokalnom srpskom populacijom). Karlo i jeste izbegavao sukobe sa Turcima, tako da je 1529. turska vojska, spremna za bitku, stigla do Beca neometano. Srecom po Bec, imali su samo laku artiljeriju, a ne i onu opsadnu. Sultan je ocekivao da ce se "spanski kralj" (uporno je negirao Karlovu carsku titulu) od negde pojaviti. Za Trent, mozda je najbolje da bude opsti sabor. Vaseljenski nije u uzem smislu reci, a ekumenski i vaseljenski bi trebalo da budu sinonimi. Medjutim, opet, ovde se govori o katolickoj perspektivi.--ClaudiusGothicus 14:23, 28. april 2007. (CEST)

Karlo V

Znam, znam, tako je kada god covek pokusa da izvuce tako neku grandioznu temu, ni napred, ni nazad. Drzi se i ne predaj se. Kada zavrsis Karla, a ti predji na Filipa II. Slicna meta, slicno rastojanje...Pozdrav--ClaudiusGothicus 15:07, 28. april 2007. (CEST)

Baba Jaga vs. babaroga

Baba Jaga i babaroga su u mitologijama slovenskih naroda dva ostatka jedne iste stvari iz starog slovenskog folklora. Vremenom su dobile unekoliko različit oblik i unekoliko različita verovanja i sujeverja okupljena oko njih. Tako, recimo, babaroga ima (i to je njena glavna osobenost) a baba Jaga uglavnom nema rog. Tu su i druge babe - đedova baba, baba Korizma - koje su takođe nasledile neke osobine te stare sveslovenske mahom zle babe ili su, pak, njeni direktni ostaci. Moje mišljenje je da treba da postoji i članak o baba Jagi i članak o babarogi, zbog njihove ne toliko velike sličnosti (baba Jaga, recimo, često leti na metli, a babaroga nikako) uprkos istom poreklu. Verujem da se i o jednoj i o drugoj može napisati dobar članak. :) Pozdrav, --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:09, 28. april 2007. (CEST)

Eh, da - Kad bi imao neku knjigu ili referencu gde se kaže da te dve babe nisu isto, bilo bi OOODLIČNO! - literatura nije oskudna. Pogledaj jedan spisak na ovoj stranici. --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:21, 28. april 2007. (CEST)

Hehe. Žao mi je, nemam ni ja nijednu od tih knjiga pri sebi! :( --Đorđe D. Božović (razgovor) 21:09, 28. april 2007. (CEST)

Usluga

Treba mi prevodioc da prevede ono ispod prve slike u clanku Stari zavet. -- Bojan  Razgovor  18:32, 28. април 2007. (CEST)

Hmmm, to je malo zeznuto. Naime, Vikicitati su, za razliku od Ostave, jezički orijentisani (imaš Vikicitate na srpskom, engleskom, bla, bla) i zato nema smisla na ovaj način linkovati Vikipediju na srpskom i Vikicitate na engleskom. Trenutno, naši Vikicitati još uvek nemaju citate Karla V, pa bi ih trebalo prevesti ako hoćeš (i onda ovako pišeš {{wikiquote|Карло V, Свети римски цар}}). Ako nećeš da prevodiš, stavi u spoljašnje veze link kao i svaki drugi. Hvala za Stari zavet. -- Bojan  Razgovor  06:59, 29. април 2007. (CEST)

Tako, sad će se u promeniti u ponoć između 30.4 i 1.5. Dežuraj :) -- Bojan  Razgovor  14:11, 29. april 2007. (CEST)

Evo, mislim da je to to. Trenutno je samo april zauzet. Znači, u ovo treba upisati članke:
Portal:Španija/Izabrani januar
Portal:Španija/Izabrani februar
Portal:Španija/Izabrani mart
Portal:Španija/Izabrani april
Portal:Španija/Izabrani maj
Portal:Španija/Izabrani jun
Portal:Španija/Izabrani jul
Portal:Španija/Izabrani avgust
Portal:Španija/Izabrani septembar
Portal:Španija/Izabrani oktobar
Portal:Španija/Izabrani novembar
Portal:Španija/Izabrani decembar

Mogu ja da namestim da se menjanju po nedeljama (kao na glavnoj strani), ali jesi li spremna za to (52 izabrana na temu Španije, a da nisu biografije)? -- Bojan  Razgovor  17:52, 29. април 2007. (CEST)

Ovde možeš videti spisak članaka, samo nemaš vezu ka uređivanje. To još moram da vidim kako da uradim. Savet: pošto se ova stranica ne vidi sa portala, na dnu svakog šablona za mesec stavi i Остали изабрани чланци P.S. Arhiviraj stranicu. -- Bojan  Razgovor  20:45, 29. април 2007. (CEST)

Ferdinand I

Htedoh da nesto promenim tj dopunim kod Ferdinanda I, kad vidim upravo sukob interesa tj izmena. Ili ti je drago sto me vidis ili se meni samo pricinjava u ovaj nocni cas...----ClaudiusGothicus 00:59, 30. април 2007. (CEST)

Masta

Bice da je masta...Verovali ili ne, suocio sam se u izmenama sam sa sobom. Nego kad smo vec kod Karla V evo ti par sugestija: 1. Kakva je to kruna Merovinga koju je Karlo prepustio bratu 1519.? (Oprez, vlada zaraza Da Vincijevim i sl. kodovima...). 2. Za Karlovog tutora rekao bih da se zvao Hadrijan IZ Utrehta. Proverio na eng Wiki, covek se prosto tamo rodio, nije bio vladar grada ili slicno (k'o Filip II od Spanije). 3. Elektorsko telo koje je biralo careve Svetog rimskog carstva na srpskom se zove knezevi-izbornici. Mozes to slobodno da ubacis da skratimo "nemacke plemice i svestena lica koji su trebali da glasaju". 4. ustav, patriotizam, malo mi to anahrono zvuci. Da Huanu nisu terali da potpise neku vrstu povelje prava ili sl. 5. Bohemija=Ceska; Srednjevekovni naziv Bohemija je ipak Ceska i na ceskom. Nazovimo stvari pravim imenom. Mislim da nas to ceka na celoj srp Wiki... 6. sveto ulje=miro; vladari su na krunisanjima bili miropomazivani. Sam obred je datirao iz Karolinskog perioda. Oznacavao je simbolicno izlivanje Bozije milosti na vladara. 7. Leon X=Lav X; ako mene pitas ja bih malo skratio sa nekim opstim stvarima (izbijanje Reformacije) ili dogadjajima koji jesu vazni ali bi mogli da se pretvore u nove clanke (npr one pobune po Spaniji). 8. Edikt iz Vormsa=Vormski edikt (pravilnije u srpskom); 9. Vladar Saksonije je nosio titulu vojvode. Luterov zastitnik je bio cuveni Fridrih Mudri; 10. Konfesija iz Augzburga=Augzburgska veroispovest; Mir u Kato-Kambreziju i sl. 11. I kad najzad zavrsis posao trebalo bi malo srediti i ilustracije. Npr. preporucujem da ovaj Ticijanov portret Karla sa pocetka ide negde dole posto predstavlja cara bas u bici kod Milberga 1548. god. Na eng strani biografije Maksimilijana I, koja ti je vec poznata, imas i slicicu Maksimilijanove porodice sa jednim od retkih portreta malog Karla. Moze biti korisno...

Nadam te da te ovolike primedbe nisu obeshrabrile. Samo napred i ne predaj se. Za termine na srpskom pogledaj onu Samardzicevu knjigu sto si je kupila, mozda bude korisna.

--ClaudiusGothicus 01:50, 30. април 2007. (CEST)

Мa nek ide sve u očin...

Uradio sam isto i za slike i za biografije. -- Bojan  Razgovor  08:48, 30. april 2007. (CEST)

Slike mogu da namestim da se menjaju nedeljno, ali to ce biti malo veci posao. -- Bojan  Razgovor  08:55, 30. april 2007. (CEST)

Ceska i Raska

Moglo bi da se promeni, samo mislim da je Bohemija npr latinski termin kasnije preuzet u nemackom. Etimoloski vodi poreklo od keltskih Boja koji su nastanjivali teritorije u rimsko vreme. E sad ja ne znam jesu li se srednjevekovni Cesi identifikovali sa Bohemijom ili su govorili o Ceskoj. Treba biti pazljiv jer su npr srednjevekovni Nemci (pa i danas) uporno govorili o Vendima a u stvari radi se o Slovenima koji sebe nikada tako nisu zvali. I jos nesto, termin Raska se srece uvek u srednjevekovnim latinskim i zapadnim izvorima, ne u slovenskim i vizantijskim. Mozemo li tu povuci paralelu izmedju Raske i Bohemije? Plus, mislim da se u nasim knjigama gotovo uvek govori o Ceskoj, ali opet i mi smo Sloveni pa smo mozda usvojili njihov pogled na svet. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 15:13, 30. april 2007. (CEST)

• Obrisao sam. Ipak mislim da ne treba da stoji Češka za istorijsku kraljevinu. Svako ko traži državu kucaće Češka a ne Češka republika (isto kao i Poljska a ne Republika Poljska i sl.). Zato mislim da je najbolje da se napravi stranica Češka (višeznačna odrednica) pa da se na stranici Republika Češka napravi da na vrhu stoji nešto tipa: Češka preusmerava ovde, ukoliko ste tražili članak o istorijskoj državi pogledajte Češka (teritorija) --Jovan Vuković (r) 15:35, 30. april 2007. (CEST)
  • Da kao i dok je bila SCG svi na utakmici viču samo Srbija --Jovan Vuković (r) 15:46, 30. april 2007. (CEST)
    • Ok, može i tako, mada bi se meni više sviđalo da je obrnuto, da onaj natpis stoji na članku o češkoj republici, a d ačeška i dalje preusmerava na Češka republika --Jovan Vuković (r) 15:52, 30. april 2007. (CEST)
      • Pa ok, može. Znači Češka je višeznačna i na njoj se nalaze linkovi ka Češka republika, Češka (teritorija) ili kako već i link ka Kraljevina Češka --Jovan Vuković (r) 16:03, 30. april 2007. (CEST)
• cccc--Jovan Vuković (r) 16:24, 30. april 2007. (CEST)
  • Pa šta da radim. Nego ubiće nas ostali admini kad vide koliko smo se raspričali, zagadismo skroz skorašnje izmene, a i zauzeli smo pola mesta po serverima :). --Jovan Vuković (r) 16:51, 30. april 2007. (CEST)
    • Hehe, mada zato postoji irc :). Nego odoh nešto da spremam malo prijemni --Jovan Vuković (r) 17:02, 30. april 2007. (CEST)

Viseznacne odrednice i sl.

Viseznacne odrednice su nam neophodne iz vise razlicitih potreba. Pisem ti ovo u cilju da i administratoeri i svi ostali vide. Npr. ja stalno pisem clanke koji se odnose npr na stari i srednji vek i kada napisem Egipat ili Italija jedino mogu da usmerim na odrednice koje se ticu danasnje drzava koje naravno polazu pravo na istorijsko nasledje ali nisu i ne mogu biti isto sa npr ostrogotskom Italijom ili Mameluckim Egiptom i sl. Znaci, trebna nam gomila viseznacnih odrednica, portala, novih tekstova i sl. npr rimska Italija, Italija u Srednjem veku, i sl. a i Italija nakon ujedinjenja ima toliko faza samo u poslednjih npr 140 godina (kraljevina, doba fazizma, republika nakon WWII, savremena Italija...). Ja sam npr nedavno inicirao da se napravi viseznacna odrednica Persija jer smo imali suverenu odrednicu Persijsko carstvo koje se odnosilo isklicivo na drzavu Ahemenida koju je srusio Aleksandar Veliki u 4. veku pre Hr. I sta ja onda da radim sa onim Persijskim (Sasanidskim) carstvom sa kojim su ratovali Justinijan i Iraklije? Nego, ako govorimo o carskoj kruni Svetog Rimskog carstva u prenesenom znacenju krunu je prvi poneo Karlo Veliki, koji je bio iz porodice Karolinga a ne Merovinga. Zato te pitam za krunu i titulu i nesto mi jos nije jasno. Gvozdena kruna kralja Italije je langobardska, a ova kruna cara Svetog Rimskog carstva mislim da je iz mnogo kasnijeg perioda, najranije iz doba Otona I. Te krune se uglavnom docnije dalje kindjure i sredjuju k'o npr ugarska kruna sv. Istvana koja je u osnovi vizantijska dijadema iz 11. veka sa sve pravoslavnim ikonicama u emajlu, ali su docnije dodavane nove aplikacije... Pozdrav--ClaudiusGothicus 21:59, 30. april 2007. (CEST)

Elektorat

Moze i elektorat zvuci mi dovoljno elegantno. Sto se knezeva-izbornika tice moras to malo sire da shvatis. Srednjevekovni biskupi jesu i feudalci u isto vreme tkz duhovno plemstvo, upravnici gradova koji su njihova sedista plus na sve to raspolazu "neznatnom" imovinom koja pripada crkvi a nalazi se na teritoriji njihove (nad)biskupije. Sada shvatas stalnu frku oko investiture tj ko i kako imenuje biskupe i opate i sl. Izmedju ostalog prestiz i prihodi su jako, jako bitni, narocito kada vladaru, poput Karla V, stalno fali novca i dr. sredstava. Ako nesto i treba da se strpne od crkve najbolje je imati svog coveka na tom mestu koji ce da odobri zajam/otimacinu. Ako kontrolises veliki manastir ili crkvu u kojoj se nalaze relikvije kontrolises i velike prihode koji se tamo slivaju. Nije ni cudo sto su se krstasi trudili da pokupe relikvije iz Carigrada 1204., a isto tako pre toga su se Vizantinci trudili da donesu i u Carigrad sklone sto vise relikvija... Legende se razlikuju po pitanju koliko je klinova Jelena otkrila, sta se sa njima desilo i sl. Vizantijskih verzija ima toliko da ih je tesko pobrojati. po nerkima Konstantin ih je pretopio za svoj slem i konjsku opremu, zatim zakopao ispod svog kipa na carigradskom Konstantinovom forumu ili pak dodao kipu krunu napravljenu bas od klinova. A da ti ne pricam da je poslednji latinski car Balduin II mnogo toga, ukljucujuci i klinove, rasprodao na Zapadu pre no sto su ga Vizantinci najurili 1261. godine. Tako da je i ta langobardska kruna vazda dobra prica. E sad, to je kruna kojom je Karlo Veliki prvo krunisan za kralja Italije. Ne zna se sta je papa tacno upotrebio 800. da ga krunise za cara. Drugo, kasnije je, pre carskog, obicno prethodilo krunisanje za titularnog kralja Italije. Mioslim da je u habzbursko vreme titula prvo davana prestolonasledniku tako da je nas Karlo V titulu preneo na Filipa II (proveri, nisam siguran). --ClaudiusGothicus 23:41, 30. april 2007. (CEST)

Pomoć oko prevoda

Treba mi prevod jedne rečenice sa engleskog za jedan članak: Due to shortcomings that the campaign revealed in the organization of the Light divisions it was reorganized as the 7th Panzer Division afterward, in October 1939. Pozdrav, --Vojvoda 13:56, 1. maj 2007. (CEST)

Al ga prevede svaka ti čast. Hvala,--Vojvoda 14:08, 1. maj 2007. (CEST)

Slika

No objections here :) --Kale ^{◄ info ►} 19:43, 1. maj 2007. (CEST)

Novajlija

Jagoda, ponekad su novajlije jako entuzijastične i u krajnje dobroj nameri udarnički krenu sa raznoraznim tehnikama unosa na brzaka. Ne bih da ga sasečem u korenu, a to što je napravio će se već srediti na ovaj ili onaj način, zato smo tu, da pomognemo i počistimo :) --Kale ^{◄ info ►} 00:22, 2. maj 2007. (CEST)

Mislim, ukazao sam mu na problem, nemoj da misliš da nisam baš ništa uradio :) Sad čekamo :)) --Kale ^{◄ info ►} 00:24, 2. maj 2007. (CEST)

Karlo i Amerika

Ameriku nikako da počnem jer mi je palo napamet da pišem o nemačkim divizijama ali čim taj projekat malo odmakne imaću vremena i za druge članke. Što se Karla tiče nije mi jasno šta još može da se doda ili ispravi. Jedino oni ratovi sa Francuskom mogu biti smešteni u posebne podnaslove i malo prošireni a ostalo je sve dobro (naročiti odeljak o Sulejmanu i Karlu). --Vojvoda 11:13, 2. maj 2007. (CEST)

Kaperi

Zato što je neka "legenda" otišla na vikipediju na hrvatskom jeziku ćornula članak i zajedno sa njim i njihovu iščašenu terminologiju da Pirat i Gusar nisu sinonimi,već da je Gusar termin koji odgovara engleskoj reči privateers odnosno corsairs.

Nisam to posle sređivao,jer sam to prepustio gospodi koja su celu priču prebacila sa vikipedije na hrvatskom jeziku.

Sam termin sam preuzeo iz međuvikija.

Crni Bombarder!!! (†) 13:19, 2. maj 2007. (CEST)

---

Pa nisu baš isto,Kaper je uži pojam,dakle upravo to što kažeš gusar koji radi za neku državu.

Interviki je veza ka člancima o istom pojmu na vikipediji na nekom drugom jeziku(ono čudo na dnu članka)(valjda si to pitala).Pa sam pogledao kako te Kapere/Korsere nazivaju na drugim slovenskim vikipedijama(poljska,češka itd isl isr) i naleteo na termin Kaper,pa sam ga iskoristio.

Crni Bombarder!!! (†) 13:56, 2. maj 2007. (CEST)

• Fala i tebi,za odgovor.

Crni Bombarder!!! (†) 14:18, 2. maj 2007. (CEST)

Literatura

Pa dobro i to je validno. Znači na članku Srbi trebalo bi da stoji i nešto tipa Po teoriji toga i toga, autora knjige "Srbi, narod najstariji", od Srba su nastali Grci, srbin je bio egipatski faraon ... Znači teorija je relevantna, ali ne treba biti predstavljena kao jedina. Isto tako na članku o jevrejima treba napisati da ih nacisti smatraju "nižom rasom" i sl. Znači treba navesti svaku relevantnu činjenicu. Naravno ako sad moj profesor istorije npr. kaže da su Srbi poreklom vanzemaljci to nećemo ubaciti na članak (osim ako ne postane raširena teorija koju mnogi prihvataju) --Jovan Vuković (r) 18:20, 2. maj 2007. (CEST)

• Pa tu se slažem, ne može onako da stoji, zato i jeste pov, jer koristi samo jedne, pristrasne, reference. Nažalost mi imamo veoma malo ili nimalo nepristrasnih izvora o zločinima i jednih i drugih, tako da moramo uskladiti obe verzije (i četničku i komunističku) u nešto što je najbliže neutralnosti. Naravno ukoliko postoji neki koliko toliko objektivan izvor onda on ima primat nad ovim pristrasnim, ali opet i njihova mišljenja navodimo u članku, naravno ne kao najzastupljenija nego kao sporedna --Jovan Vuković (r) 18:31, 2. maj 2007. (CEST)

Moooooooolim te

Pliz, pliz, pliz, pliz, nemoj da pišeš askijem/ćelavom latinicom po stranama za razgovor, razumem da ti je tako možda brže, ne postoji nikakvo pravilo protiv toga, ali užasno bode oči. Moooooolim te :) --Kale ^{◄ info ►} 18:33, 2. maj 2007. (CEST)

Puuuuuno hvala :) --Kale ^{◄ info ►} 18:47, 2. maj 2007. (CEST)

Draga cenzorka, pošto vidim da ti je članak koji sam napisao "Zločini partizana u Drugom svetskom ratu" jako "interesantan" i tom prilikom tražiš u njemu da se posle svake rečenice citira izvor a dok se pri tome jasno može videti izvor i literatura kod svakog pasusu. Nije mi jasno zašto se nisi pobunila sa svim tim argumentima kod članka "Zločini četnika u Drugom svetskom ratu" koji je neenciklopedski i pun mržnje, politike i sa uvodom koji je blagi užas. --Savković 12:56, 3. maj 2007. (CEST)

Glumci s kojim je sarađivao

Tako sam i stavljao u pocetku (sa kojima je sardjivao) , ali uvek neko promeni. --Rade Nagraisalović 14:13, 3. maj 2007. (CEST)

Verlor i tridesetogodišnji rat-odgovor

Sa Verlorom sam malopre razgovarao (čovek radi iz ilegale) a članak je dobar mada ga treba malo ispraviti. Šta ti misliš jel može da bude sjajan. --Vojvoda 14:34, 3. maj 2007. (CEST)

Francuzi imaju genijalan članak (ogroman je a ima i puno lepih slika) tako da ćuprobati malko da prevedem i da proširim članak. Što se Karla tiče imam jednu zamerku. U odeljku o spoljnoj politici odmah si napisala odeljke o njegovom odnosu sa Francuskom i Otomanskom imperijom a mislim da treba dodati pre ovih odeljaka dve-tri rečenice koje uopšteno objašnjavaju njegovu spoljnu politiku--Vojvoda 14:45, 3. maj 2007. (CEST)

Četnici i Partizani

Prvo što se tiče partizana moguće je pronaći referencu koja „potvrđuje“ najrazličitije podatke (npr da su partizani izbacili is stroja više hiljada tenkova, stotine aviona i 800 000 nemačkih vojnika). Hoću da napomenem da su ovi članci pisani isključivo na osnovu komunističke „istoriografija“ koja je bez gotovo ikakve naučne vrednosti. Jedino u obzir dolaze dela stranih istoričara koji su se bavili ovom tematikom i dela naših istoričara (ne publicista) koji su pisali u poslednjih desetak godina. A o hvalospevima ne treba da bude ni govora na vikipediji ali ne treba da bude ni crnjenja pa mislim da na osnovu članaka zločini tih i tih može da se stekne samo pogrešan utisak o oba pokreta. Izvini što sam se malo raspisao. Pozdrav, --Vojvoda 14:55, 3. maj 2007. (CEST)

Da mi tvoju i-poštu, da stručno razmenimo mišljenja --Savković 16:00, 3. maj 2007. (CEST)

Srpski narod ima svoju nacionalnu istoriju, kao što i drugi narodi je imaju. Moja je želja da se ljudi u Srbiji ne stide svije nacionalne istorije i nacionalnih pokreta koji su postojali na srpskom prostoru. U svim zemljama Istočne Evrope se komunistička istorija odbacuje, samo kod nas je i dalje na snazi. Istorija je politika, hteli mi to da priznamo ili ne. Jugoslavija je sada prošlost i mi kao narod trebamo da tražimo nove činjenice u našoj prošlosti zarad naše budućnosti. Jugoslavija je bila naša nacionalna propast i treba da svi shvatimo da danas živimo u Srbiji. Poljaci čak govore da je Crvena armija bila okupatorska, a kod nas je to i dalje oslobodilačka vojska. Treba da se ugledamo na druge narode i da učimo od njih i da se oslobodimo više komunističkih knjiga, jer ona nisu validne.

Ne znam zašto si na mojoj strani za razgovor postavila onaj komentar E moj Vojvodo jer ja nisam tebe spomenuo ni u jednoj diskusiji sa drugim korisnicima. Ne razumem šta je to trebalo da znači. --Vojvoda 16:59, 3. maj 2007. (CEST)

izvinjavam se sto se mesam

Ako ste zainteresovani za tematiku, evo malo lektire *ovo, *ovo, *ovo, *ovo , *ovo i *ovo. Napominjem da je to samo mali deo od stotina knjiga. Takođe preporučujem dokumente koje sam postavio *ovde i *ovde. To je samo malecki deo onoga sto imam. Ako ste zainteresovani za jos, moj i-mejl je cokolada@eunet.rs. Pozdrav! --Gorran 17:02, 3. maj 2007. (CEST)

Žensko čeljade, treba da znaš da članak ima dosta izvora i literature ako misliš da pored svake rečenice stoji izvor, to ti neću ispuniti. Može da se sredi samo organizaciono. Zašto se nisi bunila u vezi članka "Zločini četnika u Drugom svetskom ratu" koji nije neutralan, već blagi užas, posebno uvod koji je pun mržnje i politike i gde stoji da je Ravnogorski pokret genocidan. --Savković 17:08, 3. maj 2007. (CEST)

E moj Vojvodo-odgovor

Prvo, nisam uvredio nijednog korisnika ni njegovo političko opredeljenje. Ali prethodni korisnici su ideološki obojili svoje članke o oba pokreta tako da je nemoguće biti neutralan. Što se literature tiče znam daje moguće pronaći mnoooooogo knjiga o komunističkim vojnim uspesima ali te knjige u pisane u specifičnoj političkoj i ideološkoj klimi tako da o neutralnosti ne može biti ni govora. --Vojvoda 17:12, 3. maj 2007. (CEST)

Šta da radim kada sam živac. Prvo da se sredi članak koji je stariji a to je u ovom slučaju o "zločinima" četnika. --Savković 17:20, 3. maj 2007. (CEST)

Srpkinjice, članak je dobar i napisao sam ga najbolje što sam umeo. Ako ti toliko smeta, nemoj da ga čitaš, sada moram da vas napustim i neće me biti tri dana, pozdrav tebi i mom ratnom drugu Vojvodi.--Savković 17:28, 3. maj 2007. (CEST)

Moja neutralnost

Ne znam zašto se moja neutralnost dovodi u pitanje. Ja sam zapravo ovu raspravu pokrenuo s ciljem da skrenem pažnju da korišćenje „komunističke“ literature može da dovede do sticanja potpuno pogrešne slike o dešavanjima u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata. Takođe na svakom članku o Ravnogorskom pokretu stavljeno je da narušava neutralnu tačku gledišta (mislim da se ovo tako zove) a uopšte mi nije jasno zašto. Npr na članku Dragoljub Mihailović stavljeno je da on nije neutralan a zašto je to tako uopšte mi nije jasno. Nadam se da ova mala rasprava neće poremetiti našu buduću saradnju. --Vojvoda 17:35, 3. maj 2007. (CEST)

Mala pomoc oko clanka Sofija Kopola

Kako da stavim onda, reziser ne moze jer je muskog roda. Reziteljica sam stavio iako znam da nije ispravno, ali stvarno ne znam koji je tacan naziv za nekog zenskog rezisera. Unapred hvala --Rade Nagraisalović 12:37, 4. maj 2007. (CEST)

Hvala na pomoći.--Rade Nagraisalović 13:07, 4. maj 2007. (CEST)

Ćirilizovanje

Za ćirilizovanje tekstova ja lično koristim moje proširenje Filipovog Transliteratora (trenutno nedostupna desktop aplikacija), mada je "dozvoljeno" koristiti i vučka, itd. I ne, to nije nikakva privilegija administratora :-). Poz, --Kaster 14:59, 4. мај 2007. (CEST)

Baskija

Čitava kutijica je pozivala šablon koji ne postoji kod nas, na španskoj je to es:Plantilla:Fichabonita, ali je meni pomalo besmisleno praviti šablon samo zbog tri parametra i kategorije, mada možeš naravno da ga prekopiraš kod nas, a i ne moraš, popravljeno je i ovako :)... --Kale ^{◄ info ►} 15:26, 4. maj 2007. (CEST)

Baskija

Kako misliš? Kod mene se prikazuje kako treba i u FF-u i u IE-u.--Paun 15:33, 4. maj 2007. (CEST)

Joj, to se sve meni dešavalo nekad davno...tabla je ostala nezatvorena...evo, sređeno--Paun 16:15, 4. maj 2007. (CEST)

nema problema --Paun 16:23, 4. maj 2007. (CEST)

No way Pedro!

...da sam se smorio oko toga(ili bilo čega drugog)(Hehe,ja da se smorim oko Carigrada,ccc,nema šanse.).Ostalo je da se iskopaju validne potvrde za neke tvrdnje i neka ozbiljnija potvrda za onaj deo sa poređenjem,što ne mogu da izvedem na osnovu kućne literature.Pored toga je ostalo da se presredi/preformuliše ceo sporni deo ,što sam skont`o da ćeš ti krenuti da radiš.

Now,what I am missing?

(Pošto sam krenuo da kuckam kod Samuila,evo ti odgovor ovde.)

Kad se neki članak premesti,odeš na prvobitni naziv članka(u ovom slučaju samo Samuilo) i klikneš sa (leve) strane na Šta je povezano ovde([5]) i onda sve nazive sa spiska iz kojih stoji (preusmerivač) otvoriš i preusmeriš na novi naziv članka,pošto će sva ta stara preusmerenja gledati u novo preusmerenje,pa će se neko smoriti od praćenja dvostrukih ili trostrukih preusmerenja.

Crni Bombarder!!! (†) 15:50, 4. maj 2007. (CEST)

• Ma pusti Samuila,prepraviću ga ja.U pravu je bio Carski,ipak je prorok osnovno značenje.

Pa kažem ti,za to što se traži izvor,za to mora da dobavim neke knjige,tako da će to morati još malo da sačeka,a onaj sporni deo slickaj kad nađeš vremena,nije žurba.Članak je ovakav već godinu dana,pa mož` se strpi još malo.(Neće Karlo nigde,ne brini se.)

Iskren da budem ni jedan od ta dva oblika(ni Kaper ni Korser) nisam čuo,niti baratam nekom literaturom na tu temu,tako da...ne znam šta da ti kažem.

(Stvarno mi nije jasno kako stižeš išta da uradiš od silne priče/prekucavanja sa ostalim korisnicima.)

Crni Bombarder!!! (†) 16:24, 4. maj 2007. (CEST)

Navođenje reference

Na članku Istorija Srbije u Prvom svetskom ratu navodio sam reference ali mi nije jasno ako imam u nizu mnogo istih referenci glupo je da navodim samo isto, isto, isto. Na engleskim člancima sam video da oni imaju poseban način obeležavanja istih referenci tj. jednom u članku stave pun naziv reference a potom samo navode deo podataka. Ako imaš iskustva sa pisanjem radova zanima me koji podaci treba da se stave u ovoj skraćenoj verziji. Što se tiče Drugog svetskog rata neću se baviti tom temom neko vreme.--Vojvoda 19:44, 4. maj 2007. (CEST)

I još nešto kako da napravim korisnički nalog na engleskoj vikipediji a da imam isti juzernejm. --Vojvoda 19:52, 4. maj 2007. (CEST)

---

Mejl

Posdlao sam mejl Klajnu u vezi Beograda/Belgrejda.

I ne bi bilo loŠe da arhiviraš stranicu za razgovor. Baš je duuuuga.

Pozdrav.

--delija 19:58, 4. maj 2007. (CEST)