Mrad86

Pozdrav, Mrad86. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Mrad86. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?	Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak	Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima	Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati	Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica	Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! micki t 18:39, 14. jul 2011. (CEST)Odgovori

@Mrad86, možda ne bi bilo loše da, kao u slučaju priče o starosti najstarijeg rukopisa DAI, prvo nešto prelistaš i utvrdiš gradivo, da tako kažem uz svo poštovanje, pa da pričamo dalje.

1. Ugri su u Panoniju došli 895/6. tokom vladavine vizantijskog cara Lava VI Mudrog (886 - 912), oca Konstantina VII Porfirogenita, a Ugre je vizantijska diplomatija usmerila protiv Bugara kneza i potonjeg cara Simeona (865 — 927). Dakle dolazak Mađara datira u period pre rođenja Konstantina Porfirogenita te, samim tim, ta apriorna kritika vezana za Ugre automatski otpada.

2. Srbi i Hrvati nisu došli iste godine već u nekom periodu između 626. i 641. Podsetiću te da su Vandali, Alani i Svevi recimo u mnogi kraćem periodu upali u rimsku Galiju krajem 406. ili Goti Tervinzi i Goti Grejtunzi 376. godine, dakle veće prebacivanje na teritoriju carstva preko Rajne ili Dunava se moglo izvršiti i u relativno kratkom roku. Takođe, varvarske grupe su sa sve porodicama i pokućstvom mogli da prevaljuju veće razdaljine. Goti su 395-402 prešli Balkan od Trakije preko severne Grčke sve do Italije i to delimično uz pomoć, a delimično i protiv rimskih vlasti. Zatim su ti isti Alarihovi Goti nekoliko puta upadali u Italiju, vraćali se na Balkan, odlazili do Norika i nazad u Italiju i na kraju, posle pljačke Rima i neuspeha u prebacivanju na Siciliju ustalili su se u južnoj Galiji i sve to u periodu od 402. do 411. godine. Ako želiš još primera o relativno brzom kretanju raznih varvarskih skupina preko rimske(vizantijske) teritorije nema problema. Čini mi se da Porfirogenit nigde ne spominje koliko je ta seoba iz "prapostojbine" trajala.

3. Ja se plašim da ti ne razumeš šta je to autograf a šta prepis. Npr. Istorija Amijana Marcelina, napisana krajem 4. veka, sačuvana nam je u prepisima od kojih su najstariji iz 9. veka. I to manje-više važi za sva dela antičke književnosti tj. Herodot, Tacit, Plinije Stariji, Dion Kasije, Euripid, Aristotel itd su sačuvani samo u srednjovekovnim prepisima, dakle, što bi J.I. Deretić rekao, orginala NEMA. A isto se to može reći i za brojna dela srednjovekovne književnosti.

4. A plašim se da ne razumeš ni šta je autentičnost (spoljna kritika) a šta verodostojnost izvora (unutrašnja kritika). Porfirogenit je, kao i Herodot, Tacit ili Prokopije iz Cezareje autentičan izvor, dakle jeste nastao sredinom 10. veka, ali je pitanje gde je i po kojim pitanjima verodostojan (baš kao što su i ostali koje sam spomenuo). Kod J. I. Deretića sve ide naopako tj. on osporava autentičnost i verodostojnost (orginalnost!) zato što mu se prosto sadržaj Spisa o narodima ne dopada pošto on polazi od teze da su Srbi...narod najstariji. I sad 7. vek mu nije dovoljno drevan, a posebno ideja da su uz Srbe stigli i Hrvati otprilike u slično vreme. Pošto se Porfirogenitu pripisuju još četiri dela (J. I. Deretić je čuo za još dva pa mu se ni tu ne slaže računica) ništa lakše nego primeniti unutrašnju kritiku recimo i videti da li je recimo jezik, terminologija, sintaksa itd srodna preostalim Porfirogenitovim delima i uopšte vizantijskim delima iz 10. i 11. veka. Primera radi, kada je Lorenco Vala podvrgao kritici Konstantinovu darovnicu lako je utvrdio da se latinska termionologija jasno razlikuje od sačuvanih carskih zakona iz 4. veka, kao i od antičkog latinskog uopšte (ergo Darovnica je sastavljena kasnije, a ne u 4. veku).

5. Meni je recimo zanimljivo što se J. I. Deretić stalno vraća na Spis o narodima, a recimo ne kritikuje vizantijske autore 5. i 6. veka poput Priska, Prokopija iz Cezareje, Agatije, Menandra Protektora i Teofilakta Simokatu koji jasno ubdiciraju Slovene i Ante u krajeve severno od Donjeg Dunava. Prokopije, savremenik cara Justinijana I, jasno razlikuje Slovene i Ante i njihove etnografske crte od npr Gota, Herula, Vandala, Persijanaca, Kutrigura i sl. I normalno, ljudi koji čitaju samo i jedino J. I. Deretića misle da je siroti Konstantin Porfirogenit "izmislio" seobu Slovena i dolazak Srba i Hrvata. Pojedine toponime koje pominje Porfirogenit pominju i arapski izvori iz istog perioda, dakle izvori koji su nastali u potpuno drugoj sredini i na drugom kraju sveta, i upravo je izučavanje ovih izvora doprinelo da krajem 19. veka i početkom 20. veka Porfirogenit dobije na težini tj verodostojnosti.

6. Mavra Orbina (Orbini je italijanizovana verzija njegovog imena) "zvanična" istoriografija i te kako koristi. Samo, ima jedan mali problem. Orbin je kao Dubrovčanin bio na obodu renesansnog i baroknog sveta koji je korene sopstvene civilizacije želeo da nađe u antici ili nekom idealizovanom srednjem veku, a ne u "mračnom" srednjem veku. Tako su pripadnici poljskog plemstva sebe videli kao direktne potomke Sarmata, francuski plemići su svoje direktne pretke videli u franačkim ratnicima koji su pokorili Galo-rimljane i tako stekli prirodno pravo da vladaju Francuskom i imaju enormne privilegije. Šveđanin Ulof Rudbek je u svom delu Atlantida u nekoliko tomova (1679-1702) pokušavao da pokaže da se Atlantida nalazila na mestu Švedske te da su od švedskog nastali i latinski i hebrejski itd (Da li ti ovo zvuči poznato?). Rudbek je naravno sa svojim tezama ismevan još u svoje doba u samoj Švedskoj i Skandinaviji.

Naš Mavro Orbin je, gledajući kako italijanski humanisti insistiraju na kontinuitetu sa antičkom rimskom civilizacijom pokušao da napravi nešto slično tj Slovene je želeo da izjednači sa raznim antičkim narodima te je uzeo recimo Carske povesti iz 4. veka, Pavla Orosija iz 5. veka i jednu italijansku (čini mi se) preradu Prokopija iz Cezareje iz 6. veka i još neke izvore dostupne mu u drugoj polovini 16. veka i lepo Gote počeo da prikazuje kao autohtone Slovene ne bi li ih tako što više vremenski primakao Rimskom carstvu. I to je to što se tiče tkz "izgubljenog" dela Orbina koji nije preveden za najširu publiku u izdanju SKZ. Orbinovi motivi su nam poznati, malo se "poigrao" sa antičkim izvorima u maniru koji je u ono vreme bio sasvim uobičajen (što J.I. Deretić opet ili ne zna ili ne želi da pominje svojoj publici). Antički izvori koje je Orbin koristio sačuvani su nam i danas zahvaljujući tome što su tokom 15. i 16. veka štampani i preštampavani i umnožavani na druge načine. Dakle, dovoljno je uzeti npr Prokopija iz Cezareje u potpunom grčkom obliku i videti šta je sve i kako iz njega Orbin "pozajmio". Samo, ako Goti i Sloveni (i Anti) recimo nisu bili isto prema autoru iz 6. veka, kako su za autora sa kraja 16. veka postali isto? I tako možemo u krug. E sad, ZAŠTO JE ORBIN VEOMA ZNAČAJAN ZA SREDNjOVEKOVNU ISTORIJU SRBA? Zato što je veći deo njegovog dela, inače lepo preveden, iskomentarisan, opremljen kritičkim aparatom i sl, posvećen srednjovekovnoj istoriji pri čemu je Orbin koristio izvore koji su nam danas izgubljeni (npr. razne dubrovačke dokumente, lokalne hronike na latinskom ili italijanskom i sl). Međutim, Orbin, kao ni mnogi drugi, nije bio istoričar u užem smislu reči, te je brkao informacije iz npr pisanih izvora različite verodostojnosti i narodnu tradiciju. Npr. govori kako je Vukašin Mrnjavčević ubio cara Uroša, iako je, prema sačuvanim izvorima iz 14. veka car Uroš za više od dva meseca nadživeo Vukašina i sl. Takvi primeri su brojni, a J.I. Deretić, pošto Orbin govori o autohtonosti Sloveno-Gota ga hvali iz sveg glasa, namerno opet zanemaruje objektivne kritike o verodostojnosti Orbina i njegovih izvora, a ljudi koji ne čitaju ništa osim J. I. mu slepo veruju.

7. Kad smo već kod nauke ima li iko ideju zašto J. I. Deretić voli da citira vizantijske (grčke) autore u latinskom prevodu npr. Jovana Zonaru, Evsevija Cezarejskog, Jovana Kinama, Laonika Halkokondila (Zapadna Srbija, već na str. 5)? I zašto koristi Minjeovu patrologiju iz 19. veka, ajd što je prevaziđena tj. danas postoje potpunija izdanja grčkih i latinskih klasika, nego što je čitava edicija pokrenuta od strane jednog katoličkog sveštenika (http://en.wikipedia.org/wiki/Migne) čiji su saradnici dakle prevodili grčke autore na latinski! I kad smo već kod politike, kako to J. I. Deretić grmi na zle franjevce koji su "izmislili i napisali" Spis o narodima radi interesa katoličkih Hrvata, a ovamo koristi ediciju koju je pokrenuo Minje i gde su pritom KATOLIČKI SVEŠTENICI prevodili vizantijske (pravoslavne) autore iz srednjeg veka na latinski jezik! Da sam sklon teorijama zavere ko neki korisnici svašta bih mogao da pomislim tim povodom.

Mrad86, imaš li ti šta da dodaš na sve ovo?--ClaudiusGothicus (razgovor) 22:58, 15. avgust 2011. (CEST)Odgovori

Pretpostavljam da je onaj lepi, sređeni i nadasve jarosni odgovor na mojoj strani za razgovor tvoje delo. Hajmo redom.

1. Što se dolaska, a ne porekla, Mađara (Ugara) tiče, ja stvarno ne znam šta su tebe učili u školi, ali to za ovu priču nije ni važno. Da je ovako kako ja kažem, tj da su Ugri stigli u Panoniju u vreme oca Konstantina VII Porfirogenita, Lava VI Mudrog, možeš naći i u sekundarnoj literaturi. Namerno ti navodim tri lako dostupna dela pa proveri i sam. a) Konstantin Jireček, Istorija Srba, Prva knjiga, Beograd 1952, str. 113. b) Georgije Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1998, str. 249. v) P. Rokai, Z. Đere, T. Pal, A. Kasaš, Istorija Mađara, Beograd 2002, str. 15 (sa eksplicitnim pozivanjem na Porfirogenitove vesti. Ko što vidiš ovde su u pitanju sami istoričari mađarske nacionalnosti za razliku od Čeha Jirečeka i Rusa Ostrogorskog).

A da i u Mađarskoj deluju razni "deretići" i to stoji što svedoči da primitivni šovinizam i arogancija ne poznaju granice. A u ovoj Istoriji Mađara koju ti navodim su ismejani na samom početku knjige (str. 7-9) gde se navodi da su pojedinci tražili poreklo Mađara u srodstvu sa Mavrima, Maorima i Sumerima. Dakle, ako tražiš mađarske "deretiće" ja ti nisam prava adresa.

2. Članak o DAI na ovoj Vikipediji sam pisao ja na osnovu navedene literature, tako da jako dobro znam šta tamo piše. A babe i žabe i dalje mešaš ti. Ako si IKADA pokušao da čitaš Porfirogenitova poglavalja o Srbima, mogao si da vidiš da on i ne govori o seobi celog naroda, već jednog njegovog dela.

Ko iole poznaje starogrčki, bilo iz klasičnog perioda, a posebno iz helenističkog i vizantijskog, reći će ti da je taj jezik jako težak za prevođenje i adaptaciju i da zahteva ogromna znanja (možda zato J. I. Deretić citira vizantince iz latinskih prevoda iz 19. veka?!). Tako da ta tvoja primedba, kakav je to izvor itd... opet pokazuje koliko malo poznaješ materiju o kojoj bi da žučno raspravljaš. Ako uzmeš npr. bilo koji od tomova edicije Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije videćeš da se tamo razmatraju raniji prevodi, komentari i tumačenja, nesaglasnosti između njih i sl.

Niko nije rekao da je Porfirogenit napisao "seljačkim" stilom DAI, biće da možda nešto nisi najbolje razumeo opet i iznova. Ali dobro.

3. Naše poimanje Anta i Slovena potiče upravo iz Prokopija iz Cezareje koji tvrdi da su u pitanju dve vrlo srodne zajednice. Odatle potiče teza da su Anti jedna od slovenskih skupina, mada je bilo i modernih istoričara koji su ih smatrali za pretke Istočnih Slovena. Bilo kako bilo, Slovene i Ante kao dve posebne grupe pominju i Agatija iz Mirine, Teofilakt Simokata i Jordanes, sve autori 6. veka. Ja ne negiram slovenstvo Anta, ako si na to ciljao, samo kažem da se na osnovu izvora 6. veka jedino može zaključiti da su Sloveni i Anti dve odvojene ali srodne skupine, ko npr i Vizigoti i Ostrogoti ili Kutriguri i Utriguri i sl.

Da svi antički ili srednjovekovni narodi moraju da imaju i jasno vidljive potomke u vidu današnjeg nekog plemena, naroda, etničke grupe i sl. ne stoji. Etnogeneza je komplikovan i stalan proces i ne želim da polemišem sa tobom o tome dok se ti malo ne priučiš šta o Slovenima i Gotima kažu izvori 6. veka.

4. Niko nije nazvao Orbina (Orbini je pogrešan oblik opet ti kažem, čovek nije bio Italijan) "paušalnim seljakom". Baš zato što je Dubrovnik bio centar pismenosti i kulture i pod snažnim uticajem renesanske i baroka, Orbin je posegnuo za idejom o drevnosti Slovena i sl. O tome sam već pisao, čitaj malo pažljivije, molim te.

5. Pusti sad priču o genotipovima i Tiboru Živkoviću, ovde se bavimo kritikom srednjovekovnih narativnih izvora. Uostalom, kada je J. I. Deretić počeo da piše svoje knjige, genetska istraživanja su još bila daleka budućnost.

Ukratko, niko ne govori da je seoba Slovena bila ne znam koliko masovna, odnosno da je priliv nekog novog genetskog materijala bio u vidu neke plime ili cunamija. Uostalom, koje su se genetske promene odigrale od 1990. na prostoru bivše Jugoslavije, Sovjetskog Saveza ili Istočne Evrope u celini, a pogledaj koliko novih naroda i država danas ima? Drugim rečima, ne određuje nas samo genetika, a antički pisci takođe često spominju plemensku raznolikost unutar širih varvarskih zajednica.

Kad smo kod baba i žaba, koliko je meni jasno J. I. Deretić kritikuje AUTENTIČNOST DAI, a T. Živković VERODOSTOJNOST. Niko danas ne prihvata DAI, kao ni ostale izvore, od A do Š VERODOSTOJNIM. DRugim rečima, svako ima poneku primedbu oko Porfirogenita recimo oko transkripcije imena, pitanja izvora, složenosti strukture i sl.

6. Izvori 6. i 7. veka ne spominju Ilire kao stanovnike Balkana, biće da su oni manje-više uspešno romanizovani u prvim vekovima naše ere baš kao i Kelti, Dačani, Tračani, Antički Makedonci i mnogi dr. Drugo, stanovništvo Balkana, kao i drugih pograničnih provincija, često su činili i varvarski pribegari ili doseljenici, baš kao i oni Goti koji su se u većem broju otrgli kontroli 376. godine. Termin Ilirac, Tračanin ili Dačanin u 3-7. veku obično podrazumeva osobu iz provincija ili oblasti koje su nazivane Ilirija, Trakija, Dakija i sl. Sličan je slučaj i sa kasnijim vizantijskim vladarima recimo Porfirogenitovim dedom Vasilijem I Makedoncem koji je bio rodom iz teme Makedonija, a najverovatnije je bio jermenskog porekla. Ili Lavom III Isavrijancem (717-741) koji je bio iz oblasti Isavrije, ili sa Mihailom II Frigijcem (820-829) iz maloazijske Frigije. Vizantinci su voleli arhaične toponime i etnonime ali je to već neka druga priča.

I za rimske careve koje ti pominješ tkz Ilirske careve naziv se koristio u modernoj istoriografiji i to samo uslovno jer su rodom bili sa zapadnog Balkana (Ilirika), a ne zato što su bili ilirskog porekla.

Dakle, o borbama Slovena i Ilira nema podataka i ne može ih ni biti jer prosto ova dva etnosa pripadaju različitim epohama, kao recimo Asirci i Osmanlije. A o borbama Slovena sa Vizantincima (Rimljanima) lepo čitaj kod Prokopija, Agatije, Teofilakta Simokate i nekih drugih autora.

I još uvek nedostaje ubedljiv odgovor zašto J.I. Deretić citira grčke autore na latinskom i to iz jedne edicije koju je pokrenuo jedan katolički sveštenik.

PS onu nevaljalu reč na G koju si koristio nemoj više, nije lepo. Mogao bih da se požalim na tvoj jezik.--ClaudiusGothicus (razgovor) 23:19, 19. avgust 2011. (CEST)Odgovori

Probaj da pišeš sa razmacima i sa brojevima da bismo se bolje razumeli.

1. Ne znam dal ti znaš šta se uči u školi(ponavljam 3 puta se svaka istorija prođe do 4 razreda osnovne do 8 razreda i u Gimnaziji) al isto toliko i mene impresionira tvoje viđenje bilo koje istorijske činjenice. Zvanična istorija se uči u školama,među kojima i seobe Ugra,ne ni tvoji izvori ni Deretićeva verzija.

Sasvim slučajno sam diplomirani istoričar sa nešto postiplomskog iskustva i već nekoliko godina radim u osnovnoj školi, tako da jako dobro znam šta se radi i u osnovnoj i u srednjoj školi. Elem, udžbenik za 6. razred autora Radeta Mihaljčića u izdanju beogradskog Zavoda za udžbenike o vremenu dolaska Ugara ili Mađara kaže sledeće (str. 44): "Krajem IX veka nomadska plemena Mađara ili Ugara doselila su se s istoka u Panonsku niziju."

Da li treba i dalje da polemišemo o vremenu dolaska Ugara u Panonsku niziju? Da li se uopšte može dokazati da se doseljavanje Ugara 895/6. desilo posle smrti Konstantina VII Porfirogenita 959. godine pošto ti je to bio jedan od argumenata za osporavanje AUTENTIČNOSTI Spisa o narodima?

al isto toliko i mene impresionira tvoje viđenje bilo koje istorijske činjenice

Stvarno ne znam na šta tačno misliš? Ako ti nisi dovoljno informisan o pojedinim pitanjima izvora i literature to stvarno ne bi trebalo da bude moj problem ili problem Viki zajednice. Ako ti, najiskrenije to kažem, treba pomoć da nađeš neku knjigu literature za početak, a da nije J.I. Deretić reci i uputiću te na bibliografsku jedinicu.

2. sad ti odjednom ni DAI ne valja uopšte

Ne znam odakle ti ovo. Biće da se opet nismo razumeli. Čitaj šta je napisano. Ja ovde branim i autentičnost i verodostojnost DAI (naravno ne verodostojnost 100% pošto SVAKI antički i srednjovekovni izvor ima određenu vizuru kroz koju posmatra svet. Negde je to očiglednije, negde se teže otkriva i pronalazi).

3. jer ne možeš generalizovati ljude i njihova dela tako paušalno,il daj neki dokaz da su mu to bile namere il nemoj predrasude plasirati kao a priori istinu.

Sam Orbin u uvodu svog dela govori šta mu je cilj. Tako da ovde nije reč o paušalnosti već o nečijoj neinformisanosti.

4. baš kod Mađara se uviđa sva besmislenost njihove verzije sopstvenog porekla

Razni narodi su tvrdili da imaju drevno poreklo još u antičko i srednjovekovno doba. Ako misliš na tvrdnje da su Mađari direktni potomci Huna, koji kao zajednica nestaju u drugoj polovini 5. veka, to je jedan lep primer za ovo zašta pričam. Inače, poistovećivanje starih Huna i savremenih Mađara se javlja prvi put kod franačkog istoričara Regina početkom 10. veka. Srednjovekovni ugarski istoričari razvijaju sopstveni rodoslov, ali to je opet kažem tipično za srednjovekovne geneologije.

5. Rimski carevi jesu bili iz Ilirika al ako ilirska svest nestala već do tada ne možeš reći ni da nisu bili Iliri,upravo zato što je poznato da su oni svi bili romanizovani.

U redu, možda je neko imao ilirske pretke, a neko dačke, tračke, helenske, rimske, gotske ili već...nebitno u ovoj priči i, ukratko, neproverljivo sem u nekoliko slučajeva gde sami iuvori insistiraju da je recimo Galerijeva majka Romula bila Dačanka iz prekodunavske Dakije ili da je Justinijanova porodica bila tračkog porekla. Sve drugo, ako ga nema u izvorima, je naše domišljanje. Rimski carevi rodom sa Balkana nose latinska imena i imaju rimsku imensku nomenklaturu, slave božanstva uvršćena u rimski panteon, propagiraju rimske vrline na natpisima i novcu itd. Dakle, govoriti o njima kao o neRimljanima je greška i deluje anahrono.

6. Sad si počeo da skačeš sa kamena na kamen samo da ostaneš u vodi

E sad da bi ti pokazao da si, i pored pokazanog nepoznavanja izvora, literature i školskih programa, ipak jednom rečju dosledniji diskutant od mene tj. da odgovaraš in medias res odgovori na ovu prostu konstataciju-pitanje.

Kad smo već kod nauke ima li iko ideju zašto J. I. Deretić voli da citira vizantijske (grčke) autore u latinskom prevodu npr. Jovana Zonaru, Evsevija Cezarejskog, Jovana Kinama, Laonika Halkokondila (Zapadna Srbija, već na str. 5)? I zašto koristi Minjeovu patrologiju iz 19. veka, ajd što je prevaziđena tj. danas postoje potpunija izdanja grčkih i latinskih klasika, nego što je čitava edicija pokrenuta od strane jednog katoličkog sveštenika (http://en.wikipedia.org/wiki/Migne) čiji su saradnici dakle prevodili grčke autore na latinski! I kad smo već kod politike, kako to J. I. Deretić grmi na zle franjevce koji su "izmislili i napisali" Spis o narodima radi interesa katoličkih Hrvata, a ovamo koristi ediciju koju je pokrenuo Minje i gde su pritom KATOLIČKI SVEŠTENICI prevodili vizantijske (pravoslavne) autore iz srednjeg veka na latinski jezik! Da sam sklon teorijama zavere ko neki korisnici svašta bih mogao da pomislim tim povodom.

--ClaudiusGothicus (razgovor) 22:18, 22. avgust 2011. (CEST)Odgovori

Dodaj temu