Tiosav

Pozdrav, Tiosav. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Tiosav. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --FiliP ^_^ 20:21, 2. februar 2009. (CET)

Slika Radivoja Jovanovića

Primetio sam da si na Ostavi naveo da si ti autor slike Slika:Radivoje Jovanovic Bradonja.jpg. Ova slika je umetnički portret koji je potpisao nekakav Vukobratović. Na koji način je ova slika tvoje delo? Licence koje ne odgovaraju tačnom stanju stvari mogu izložiti pravnoj odgovornosti kako Vikimediju, tako i tebe lično. Bolje je da ovu sliku uklonimo na vreme ako si prosto preuzeo/skenirao ovu sliku. --Dzordzm (razgovor) 08:57, 5. februar 2009. (CET)

Slika Radivoja Jovanovića je vlasništvo porodice Jovanović to jest moje. Autor mi je ujak tako da je pitanje autorskih prava bezpredmetno. U svakom slučaju zahvalan sam Vam na sugestiji

Radivoje Jovanović

Pozdrav Tiosave, ja sam autor teksta o Radivoju Jovanoviću, kao i o većini narodnih heroja. Ako ti je potreban neka tehnička pomoć, slobodno mi se obrati. U kavom si ti srotstvu sa generalom Jovanovićem? Lep je što si postavio ovu sliku u boji, ali ako imaš još koju sliku ne bi bilo loše da je postaviš. Pozdrav--Pinki (razgovor) 12:39, 6. februar 2009. (CET)

Pozdrav Vama uvaženi PINKI. Žao mi je što Vam ne znam ime. Zaista mi se dopada to kako i na koji način Vi pišete. Posebnu zahvalnost Vam dugujem u svoje, i u ime cele moje porodice, za tekst o Radivoju. Ja sam inače, istoričar. Moram da priznam da sam potpuni analfabeta kad je reč o autorstvu na Vikipediji. Ja živim i radim u Rusiji. Predajem, između ostalog, i vojnu istoriju. Zanimljivo je da su rusi mnogo više napisali o našoj NOB, nego mi srbi. Pri čemu, dosta objektivno. Voleo bih da ova prepiska ne bude samo formalne prirode. To jest, uvek mi se možete obratiti za pomoć pre ssvega kada je reč o dokumentima i faktima. Što se tiče fotografija, njih ima dosta ali nisam odlučan u tome koju postaviti. Istovremeno voleo bih i o drugim pitanjima da se sa Vama kao iskusnom Vikipedisti, prokonsultujem. S uvažavanjem Tiosav

Zaboravio sam da napomenem, Radivoje i moj otac su rođena braća, tako da mi je Radivoje stric--tiosav (razgovor) 14:19, 8. februar 2009. (CET)

---

Pozdrav Tisave,

drago mi je što si se javio. I ja sam istoričar, ali ne profesionalni. Istorija je moja velika ljubav, a posebno istorija vezana za Narodnooslobodilačku borbu naroda Jugoslavije. Ja jednostavno osećam potrebu da se na neki način odužim tim velikim ljudima, pa eto mislim da im se pišući tekstove na neki način odužujem. Na žalost, kod nas u Srbiji, a i na teritoriji čitave Jugoslavije, vlada totalna ne briga za istoriju NOB-a. Zato me i ne čudi kada kažeš da su Rusi, mnogo više pisali o NOB-u, nego mi.

Kada je u pitanju tehnika rada na Vikipediji, slobodno pitaj šta te interesuje. Kada sam ja počeo da radim nisam znao skoro ništa, ali sam se vremenom uhodao, tako da ne brini, ako želiš da pišeš uhodaćeš se. Srpska Vikipedija, zaista prednjači sa tekstovi o NOB-u, u odnosu na ostale ehJU vikipedije. Imamo oko 320 biografija narodnih heroja, 50-ak tekstova o brigadama, divizijama i koprusima i dr. Ali ja mislim da to nije dovoljno i mora se još produbljivati. Najteže mi je što radim potuno sam, izuzev što korisnik Drzetad, ponekad napiše koji tekst. Ako želiš da se uključiš u projekat Vikipedije, tvoja pomoć i znanje bi svakako pomogli. Što se tiča izvora za tekstove obezbeđen sam sa dosta knjiga: Vojna enciklopedija, Narodni heroji Jugoslavije i dr... Kompletan spisak tekstova koje sam napisao možeš videti ovde.

E pa pošto si istoričar, stric ti je narodni heroj, a i živiš u Rusiji, voleo bih da pogledaš ovu raspravu o Ordenu narodnog heroja na jednom sajtu kolekcionara. I da mi kažeš svoje mišljenje. Da li zaista ima razlike u izgledu Ordena, između ruske i jugoslovensek verzije. Pozdrav.

---

Pozdrav Pinki!!! Drago mi je da ste dobili moju poruku a to ja sam se uplašio da nisam na pogrešnom mestu napiao odgovor. Ja večeras dolazim u Beograd u 15- 35 sam već na beogradskom aerodromu. Ne znam da li sme ovde da se ostavlja adresa ili mejl. Voleo bih da se čujemo ili da bar preko mejla komuniciramo. Mislim da bismo zajednički mogli mnogo da uradimo. Što se tiče rasprave po pitanju ordena NH na žalost to je rasprava koju vode kolekcionari. Njih jedino zanima koliko je tamo zlata.... Oni bi se sigurno iznenadili kad bi saznali da su, po količini zlata ordeni ISTOVETNI u svim verzijama. Jedina stvarna raulika je u tome što naruskoj verziji nisu uvek utiskivani žigovi koji govore o kvalitetu. To mi je ovde objašnjeno da je reč bilao velikoj žurbi da se na vreme isporuče odlikovanja pa je tako i načinjen previd.

Ja sam juče napisao tekst Živan Đurđević na žalost, to je samo prepis biografije. Taj nesrećni čovek je to zaslužio da ima pomen. Njega je Kalabić živog ispekao na ražnju. Sa čovekom koji je okretao ražanj imao sam prilike da razgovaram - bio mi je komšija. To sam i zapisivao. Nadam se da, kad mi vreme dozvoli, to ću i da objavim. Večeras ću da potražim nešto detaljnije informacije.

Sada pišem tekst Bitka na Kadinjači. rusi su naime zaplenili deo nemačke dokumentacije iz koje se vidi i broj žrtava. Strašno je to da su u nemačkim uniformama bili LjOTIĆEVCI. Mnogo ih je tamo i poginulo.

Ja uvek kada nešto navodim, staram se da citiram delo. Ovde na Vikipediji imam teškoću da otkrijem kao se prave fusnote. Ako sme da se ovde piše neki od kotakata.... molio bih Vas da me o tome obavestite.moj mejl je 0810966@mail.ru

Odgovor

Tisave, najpre da ti kažem da kada nekome pišeš pismo, ovako uradiš. Klikneš na razgovor u liniji imena. Onad na toj stranici klikneš na +, pored uredi. Jer onda je taj kome si napisao dobio obaveštenje da ima pismo.

Što se biografije Živana Đurđevića, video sam je i malo sredio. Hvala što si je napisao. Drago mi je da imaš želju da sarađujemo. Možemo i ovde da se dopisujemo, možemo i imejla. Moj imejl je pinki.heroj@hotmail.com. Pozdrav.--Pinki (razgovor) 14:45, 9. februar 2009. (CET)

--- Uvaženi Pinki, Upravo sam stigao u Beograd. Po mejlu sam Vam poslao svoje brojeve telefona. Voleo bih da se, ako mogućnosti dozvole, i čujemo. Puno pozdrava Tiosav--tiosav (razgovor) 15:59, 9. februar 2009. (CET)

Milosav Milosavljević

Pozdrav Tiosave,

sredio sam malo tvoj članak Milosav Milosavljević. Molo bih te da se pridržavaš ustaljenih pravila o biografijama narodnih heroja. NPR. ime u šablonu se uvek piše velikim slovima, iz ime nstavljamo ime oca (izuzev kada nije potrebno, ako ima više osoba sa istim imenom i prezimenom), trudi se da pronađeš datum i mesto smrti i dr... Ali za početnika si skroz OK. Nadam se da se neljutiš na moje komentare.

Još jedan detalj, bilo bi dobro kada bi u biografiju Milosavljevića dodao čime se bavio posle rata. Ono što meže da zasmeta, ne meni već drugima na Vikipediji, pošto sam i j aranije bio opomenut su npr. izrazi: napredni pokret, domaći izdajnici i sl. Naime ja sam baš imao problem oko naprednog pokreta pa je od tada ustaljena sledeća prksa: radnički pokret, revolucionarni studentski i revolucionarni omladinski pokret.

Ovo je slobodna enciklopedija i nesmatraju svi radnički pokret naprednim. Pozdrav.--Pinki (razgovor) 09:18, 11. februar 2009. (CET)

odgovor

Pozdrav Pinki,

Zahvalan sam Ti na primedbama. Ja sam se držao pravila da ako citiram biografiju iz knjige i ako je navedem, da se onda držim onoga što je tamo napisano. Naravno ovo je nešto drugo, a ja na to nisam obratio pažnju. Godina smrti Milosava mi nije poznata. Zvao sam SUBNOR a ni oni ne znaju. Rekli su mi da se javim za tri dana. Današnji dan mi je bio izuzetno uspešan. Bio sam u Arhivu vojnoistorijskog instituta i tamo sam dobio na korišćenje tri velike kutije dokumenata. Našao sam i originalnu Čerčilovu naredbu iz 1941. za napad na patrine, upućenu Draži( u našem arhivu je kopija takve iz arhiva SOE). U našim arhivima je pravo mafijaštvo. Ako dobro platiš onda i .... Na žalost, mnoge istine ostaće zauvek zakopane. Ja sam jedva našao original sporazuma u Rgotini iz 15. septembra 1944. Jedan primerak čuvaju rusi. Sprema ga za objavljivanje na ruskom jeziku za 15. septembar. Tada će u Moskvi biti svečanost povodom godišnjice zajedničke partizansko-sovjetske opercije u Jugoslaviji. Primerak u arhivu VII smo ja u pokojni stric LIČNO poklonili ahivu. Danas sam ga tražio a rečeno mi je da je još na nekakvom koričenju. Kao da se tobože arhivska dokumenta koriče??!!!!. Privodim kraju tekst o bici na Kadinjači. Molio bih TE da ga odrediguješ.--tiosav (razgovor) 17:27, 11. februar 2009. (CET)

Pismo

Ej ne znam zašto si izbrisao pismo koje si mi poslao, bilo je dobro, tj. na parvom mestu za razgovor, jer ovako ne dobijam obaveštenja o pismu! O haosu koji kod nas vlada nemoj ništa da mi pričaš, već nekoliko godina u Vojnom muzeju je zatvoren izložbeni prostor o Drugom svetskom ratu, a kada sam par puta bio njihov odgovor je bio renoviranje! već nekoliko godina, pa za to vreme su mogli da sazidaju nov muzej! A znaš li da su počeli da napalćuju ulaz u Kuću cveća, ok za muzej, ali za grob. Inače sad Đelić hoće da od Muzeja 25. maj napravi nekav tehnički centar ili šta već, nemam pojma. Napisao sam ti pismo na mejl, pogledaj ga i odgovori mi šta misliš.

Ja sam pronašao datum smrti Milosava, pa sam posatavio. Jesi ti član SUBNOR-a, i oni na sajtu imaju par biografija (ima i tvog strica). Pozdrav--Pinki (razgovor) 10:28, 12. februar 2009. (CET)

Pismo

Uvaženi druže,

Nisam ništa brisao namereno, verovatno sam učinio nešto iz neznanja. Poslao sam Ti pismo na mejl, ali sam potom shvatio da je sigurnije da prilepim vordov dokument. Tamo je moje mišljenje o svemu. Senzacionalizam u istoriografiji je neizlečiva boljka početnika. Na žalost, mnoge istine i pojave su, pod uticajem senzacionalizma, udruženog sa lošim namerama, ostale u našoj svesti iskrivljene. Valjda je zadatak nas mlađih da tu nepravdu ispravimo. Ovi ljudi o kojima pišemo, bili su obrazac časti i poštenja. Na žalost, mislim da je upravo to nekome i zasmetalo. Ja, najverovatnije nisam uspeo da odgonetnem kada trema da pritisnem na +, pre ili posle napisnog pisma. Zato ja pišem po mejlu. Ako nema nekih smetnji, moli bi i dase čujemo? Nadam se da je moj mejl sa telefonima stigao? Ja sam u Srbiji svega još nekoliko dana. Pozdrav--tiosav (razgovor) 13:43, 12. februar 2009. (CET)

---

Kada uđeš na moju stranu za razgovor, pritisneš + i pišeš, a onda samo na kraju pritisneš snimi. I to je cela mudrost. Poslao sam ti pismo na mejl. Pozdrav--Pinki (razgovor) 15:05, 12. februar 2009. (CET)

Nadam se da ću sada da uradim sve pravilno. Upravo sam čitao neke tekstove na internetu. Naši ljudi , na primer ne znaju da su general Ždanov i političar Ždanov, dve različite osobe http://www.peoples.ru/state/politics/jdanov/ uporedi sa Vladimir Ždanov

pozdrav ponovo, Ja sam potpuno prevideo tvoju molbu vezanu za orden Narodnog heroja. Orden se nalazi na Divčibarama. Bojim se da, u situaciji kad pada ovakav sneg, neću biti u prilici, da zadovoljim ovoj tvojoj molbi. Ja ti obećavam da, kada sledeći put budem u Srbiji, obavezno ću da ti ga donesem i pokažem. Imaćeš priliku da uporediš isti takav ruski i srpski. Onda će ti biti jasno kakva je razlika i koliko su isprazna naklapanja na onim sajtovima o tobožnjoj razlici.

---

Nema veze kada budeš u prilici slikaj ga. Pa zar ti imaš dva Ordena narodnog heroja?--Pinki (razgovor) 10:48, 13. februar 2009. (CET)

E biografiju Nikolajeviča postavi najpre ovde, pa ćemo mo je posle namestiti.--Pinki (razgovor) 10:58, 13. februar 2009. (CET)

Ivan Bulkin Je SOVJETSKI GENERAL A NAŠ narodni heroj. Sa njegovom porodicom sam blizak. tačnije on ima samo sina koji je jako star i bolestan. On mi je poklonio sva njegova odlikovanja. Između ostlih tu je i orden Narodnog heroja. uporno tragam za fotografijom od Nikolaja Škodunoviča, na ruskoj vikipediji, napisao sam to što sam o njemu znao.

ustanak-pobuna

Tiosave ti si istoričar i želeo bih da se umešaš u rasparvu između mene i Korisnika:SSM! On je postavio primedbu na moj članak o trinaestojulskom ustanku, naime smetal mu je to što sam ja napisao: Trinaestojulski ustnak naroda Crne Gore je bio prvi i najveći ustanak u porobljenoj Evropi 1941. godine.

On kaže prvo je bila Hercegovačka pobuna. Ali po meni, ustanak i pobuna nisu isto. Ponuna, npr evo i ta Hercegovačka je nastala spontano, bez nekog vojnog i političkog cilja, već sa ciljem da se seljaci spasu ustaških zločina. A ustanak, mora da bude dobro organizovan, da ima jasne ciljeve i td. Uostalom poglčedaj članak Trinaestojulski ustanak i stranicu za razgovor pa ćeš videti.

I o Ivanu Bulkinu sam ja napisao tekst, a ti bi mogao da ga postaviš i na rusku vikipediju. --Pinki (razgovor) 13:48, 13. februar 2009. (CET)

Hvala, ali to neki ne da nemogu, već nežele da razumeju. Svi kada kažu prvi ustanak najpre misle na 7. jul i Žikicu Španca, ali i to sam gore obrazložio. Inače dvojica vođa te Hercegovačke pobune su proglašeni za narodne heroje, Savo Belović i Kosta Bjelogrlić, iako nikada nisu bili članovi KPJ.--Pinki (razgovor) 14:12, 13. februar 2009. (CET)

Da. To je ipak buna a ne ustanak. Zapravo jedini pravi ustanak bio je u srpskim krajevima Crne Gore. Posle su se na krv i na nož posvađali, ali to je druga priča

Ajde objasni. Pogledaj sada stranu za razgovor na članku Trinaestojulski ustanak.--Pinki (razgovor) 14:28, 13. februar 2009. (CET)

Pozdrav Pinki! Napisao sam tekst Četrnaesti srpski korpus NOVJ. Molio bih te da ga pogledaš. Struktura je ista kao i kod drugih korpusa, ali sam ga značajno dopunio ruskim izvornim podacima. Pozdrav --tiosav (razgovor) 12:46, 16. februar 2009. (CET)

Video sam, dobro je. Ja sam tekstove o korpusima pisao veoma kratko, u samo dve-tri osnovne rečenice, kada su bili formirani, koje bio komandant i komesar, i tako.. Dobar je tekst, sad ću i ja da pustim tekst o Trinaestom srpskom korpusu NOVJ. Aj molim te pokušaj da mi pišeš na mojoj strani za razgovor, jer ovako nedobijam obaveštenja i nemogu brzo da odgovorim. Pozdrav--Pinki (razgovor) 13:13, 16. februar 2009. (CET)

Prevod sa ruskog

Pozdrav Tisoave,

bilo bi dobro, pošto ti znaš ruski, da malo upotpuniš sadržaj članka Heroj Sovjetskog Saveza, koji sam ja napisao. Pošto ja neznam ruski, napisao sam samo ukratko tako da ne bi bilo loše da ga upotpuniš. Inače ja sam i započeo članak o Ordenu Lenjina, ali mi neide, zbog neznanja jezika, a ako imaš vremena da i njega dopuniš. Nemoraš mnogo samo osnovno. Pozdrav --Pinki (razgovor) 10:01, 17. februar 2009. (CET)

Pozdrav druže Pinki, Mislim da neće biti teškoća da dopunim tekst o ordenima, tim pre što su rusi izuzetno lepo i podrobno opisali sve što se tiče njihove istorije i kulture. Tamo je to prosto kult. Nije kao što je kod nas. Zahvalan sam Ti što si me upoznao sa gospodinom Davidovićem. Bio sam juče u poseti. On je potpuni invalid i u kolicima je. Bavi se istorijom profesionalno, ali proučava ljotićevce. I, kao i svi istoričari, strogo piše ćirilicom. Po tome ko kojim pismom piše, u našoj profesiji, mi opredeljujemo ko je čiji đak i, da li je zastupnik germanskog pogleda na istoriju. Još zanimljivije je to što mi je bukvalno komšija iz susednog ulaza. Dao mi je tako korisna dokumenta o stricu, i uopšte o posleratnoj našoj istoriji. Moj neki, možda i pogrešan, utisak je, kao da se pozdravlja sa ovdašnjim životom. On je strija generacija istoričara od mene. Ima lični arhiv na kakvom bi mu pozavideli i neki pravi arhivi. Zadao mi je bar 100 pitanja po povodu Vikipedije. Nisam siguran, ali čini mi se da si ga ti ubedio da piše za Vikipediju. Na primer, ima ogromnu kolekciju originalnih fotografija u ličnom vlasništvu a tiču se Drugog svetskog rata. Kako da ih postavi na internet? Roditelji njegovi su, zapravo, tokom života te fotke sakupljali. Prosto pravo bogatstvo. Iskreno, ni meni nije jasno kako i šta treba tamo da se napiše, kad je fotografija u ličnom vlasništvu, a fotograf je neko, bog zna ko??? Nisam uspeo da rastumačim stav Vikipedije. --tiosav (razgovor) 10:26, 17. februar 2009. (CET) Pozdrav

---

Tiosave, drago mi je da si ga upoznao. Što se tiče licenci oko slika, najbolje da se obratiš Korisniku:Damjanu, on bolje zna od mene, ja jedino znam sa slikama iz knjiga da se stavlja licenca-Poštena upotreba. Ovde što se tiuče licenci vlada čitava paranoja!

Pogledaj članak Sporazum Pijade-Budak i vidi kave budalaštine neki pišu. Drago mi je što kažeš da sam ga ja ubedio da piše. Jel mu se sviđa moj rad?

Drago mi je što ćeš dopuniti tekstove o sovjetskim odlikovanjima. Eh desu rusi, a gde mi! Mis ehvalimo kako imamo bogatu istoriju, a smatram da nijedan narod nema dovoljno bogatu istoriju da bi je bacao na đubre kao mi. Ono što se zaboravi, to više i nije istorija! A kod nas sve tone u zaborav, pa čak i ono što je bilo pre koju godinu! Naše godine jedu skakvci i to velikom brzinom!--Pinki (razgovor) 11:11, 17. februar 2009. (CET)

Pozdrav, Za nedićevu građu imam dobrog specijalistu ovde u Beogradu te ću da ga zamolim da uzme učešće u ovoj raspravi. Ja nisam siguran da je uopšte taj sporazum tako glasio i jedan sporazum koji sam ja imao u rukama ticao se nečeg sasvim drugog i on je iz natno ranijeg perioda. Pod velikom sumnjom mi je to što se dokumenat navodno nalazi u Nedićevoj građi. Naravno i u arhivima je haos, tako da je sve moguće. --tiosav (razgovor) 11:53, 17. februar 2009. (CET)

Ovaj će članak biti najverovatnije, uskoro obrisan! --Pinki (razgovor) 12:07, 17. februar 2009. (CET)

Članak je predložen za brisanje, pa ako hoćeš glasaj. Samo postavi ovo -

1. obrisati i potiši se.--Pinki (razgovor) 15:24, 17. februar 2009. (CET)

Pozdrav Pinki! Izvini juče sam imao baš mnogo obaveza pošto kroz neoliko dana moram nazad na posao. Bio sam kod komšije pa smosa njegovog kompjutera išli zajedno na onaj članak i postavili ono Obrisati. Vidim da on brzo shvata nijanse na Vikipediji, dok ja teže. Bio mi je isključen internet, tako da mi je Raša dao konekciju preko njegovog rutera. Tamo ima još tri slobodne veze. Da ne poveruješ, mi smo bukvalno prve komšije, a ja ga nikad u životu nisam video. On je neverovatno dobar čovek i dobar stručnjak za istoriju kvislinga. Ja sam mu pokazao to što si ti uradio.On je, ISKRENO oduševljen tvojim tekstovima. Danas ću da dopunim tvoje tekstove o kojima si mi pisao. Pozdrav --tiosav (razgovor) 10:04, 18. februar 2009. (CET)

Zdravo

Tiosave, nisam par dana bio na Vikipediji, vidim da si dopunio tekst o Herijima SSSR-a i hvala ti, a i dobro je što si napisao članak o Nikici Kneževiću.

Hvala tebi i Raši što ste glasali. Vidim da je autora tog teksta baš žestoko iznerviralo, to što sam mu članak predložio za brisanje. Ali ja ne mogu da gledam da takvo "ruglo" stoji na Vikipediji. Drago mi je da se i Raši sviđa moj rad. Pozdrav--Pinki (razgovor) 09:26, 20. februar 2009. (CET)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Zivan Djurdjevic.jpg

Problem sa autorskim pravima

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Zivan Djurdjevic.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Bojan ^razgovor 10:55, 24. avgust 2009. (CEST)

puno Vam hvala na korisnoj sugestiji. Ja i dalje nisam bass mnogo upuccen u to kako treba citirati, to jest navesti sablon javnog vlasnistva i postene upotrebe. Unapred zahvalan--tiosav (razgovor) 23:36, 24. avgust 2009. (CEST)