Razgovor s korisnikom:Vojvoda/Arhiva 6

Administratoru. Bilo kom. Samo administratori mogu da premeštaju i brišu kategorije.--Maduixa kaži 21:20, 17. avgust 2007. (CEST)

---

Eto ti ga Goran, među poslednjima je koji je napravio izmenu. Požuri da ga upecaš dok je još kod kompjutera.--Maduixa kaži 21:21, 17. avgust 2007. (CEST)

Ne znam otkud vam ideja da administratori mogu da premeštaju kategorije, ali mene o tome niko nije obavestio :) Jedino mogu da je obrišem, a za premeštanje ne znam drugi način osim da se svaki članak prekategoriše ponaosob (može da se startuje bot, ali ovde je premalo članaka da bi se isplatilo). Prebaciću članke pa ću obrisati kategoriju. -- Obradović Goran (razgovor) 21:30, 17. avgust 2007. (CEST)

Sredio sam kategoriju. Na kakvo glasanje da ga postavim? Ako misliš na glasanje za sjajne članke, to će morati da pričeka, jer ga nisam pročitao, a sad nemam vremena (moram da perem kosu, pa na bir-fest :R). A i inače, nemam običaj da postavljam članke na to glasanje, i vrlo retko glasam (sem za skidanje zvezdice). Poz. -- Obradović Goran (razgovor) 21:37, 17. avgust 2007. (CEST)

---

Svi odoše na birfest... Izgleda da smo ostali samo ti i ja ovde... Nego, što ti ne ideš na taj birfest? Ih da sam u Bgd, ja bih sigurno išla...--Maduixa kaži 21:41, 17. avgust 2007. (CEST)

---

hehehe... Ostadoh ja sa Vikipedijom Houm aloun....... Lep provod ti želimo, i pišemo se sutra....--Maduixa kaži 21:44, 17. avgust 2007. (CEST)

:)

Sredio sam plj. žlezde. Ako i dalje misliš da članak treba staviti na glasanje, imaš sad zeleno svetlo. Ajd vozdra --M!cki _{bla bla} 22:53, 17. avgust 2007. (CEST)

korisnička strana

Što si pitao za zaključanu korisničku stranicu? Avala 23:11, 17. avgust 2007. (CEST)

Ottoman-Hungarian wars

No, unfortunately there is not any article yet about the Ottoman-Hungarian wars, only a short article about the Ottoman period in Hungary and articles about single battles (battle of Nicopolis, 1396 and battle of Mohács, 1526). Adapa

?????

Šta učini tamo na str. za predlaganje sjajnih članaka? Što si sakrio tekst?--Maduixa kaži 11:41, 18. avgust 2007. (CEST)

Stavio si ovo oko teksta: <!--текст -->, a to se stavlja kad hoćeš da sakriješ tekst. Sad ću da ga uklonim.--Maduixa kaži 11:45, 18. avgust 2007. (CEST)

Ponavljanje

Ova vest ti se u tekstu dva puta pojavljuje, prvi put u poglavlju Povlacenje Turaka, drugi put u Turskim gubicima.

Sultan se žestoko svetio zbog poraza. Kada su petorica glasnika doneli lošu vest iz Ugarske, naredio je da se pobiju. Neki podaci kažu da je sam ubio neke svoje vojskovođe a neki su, po njegovom naređenju, pobijeni čim su stigli u Sofiju.

Odluci se gde bolje pristaje.

Jesi li pogledao Babingera, ima li tu sta zanimljivo? Mozda u zakljucak treba staviti da li je Mehmed II kasnije napadao Ugarsku ili nije (znam da je ratovao protiv Vlaske) i kakvi su bili ti sukobi tj da li je bilo novih bitaka, opsada i sl. Mozda bi ovom clanku trebalo malko vise tj po koja rec o polozaju Srbije i despota Djurdja, da se istakne da su se Srbi borili na obe strane prakticno i sl.--ClaudiusGothicus 20:33, 18. avgust 2007. (CEST)

Pa znamo da je npr Konstantin iz Ostrovice sa svojim mlađim bratom zarobljen u Novom Brdu i uvršćen među janičare. Ok, ne moraš ako nećeš, ali siguran sam da je janičara i spahija srpskog, bugarskog, grčkog itd. porekla bilo i od njih u to vreme još uvek nije bilo traženo da pređu u islam. Opet ti kažem, ako želiš, pogledaj i Fon Hamera i Ivića. A zašto pišep hercog umesto Herceg Stefan Vukčić Kosača. Mislim čovek je nosio titulu hercega koja jeste preuzeta po uzoru na titulu u nemačkim zemljama. U latinskim izvorima je dux Sancti Sabbi.

--ClaudiusGothicus 21:07, 18. avgust 2007. (CEST)

Vec sam trazila

I nisam nasla. Trazila sam kao Juan Carvajal. Ako je to ime uopste dobro transkribovano... Porazicu na netu.--Maduixa kaži 21:14, 18. avgust 2007. (CEST)

Pa sta ti ja znam...mozda onako hronoloski...prvo 14. vek i pocetak 15., pa onda direktne borbe kada je Mehmed vec podcinio Balkan, ali onda i treba i za kraj dodati sudbinu Erdelja sve do habzburgskog osvajanja krajem 17. veka. Svasta bi tu trebalo urediti tj misliti na prilikom organizovanja clanka. Plus, mozda ne bi bilo bolje da odmah na sartu kazes jasno i glasno ko su bili krstasi koje je Kapistran prikupio. Znamo li npr za neke siromasne ritere koji su se prikljucili ili monahe iz nekog vitesko-duhovnog reda ili sl.

--ClaudiusGothicus 21:16, 18. avgust 2007. (CEST)

Vise sam mislio na socijalni sastav da neupućeni odmah ne pomisle na viteze u sjajnim oklopima. --ClaudiusGothicus 21:21, 18. avgust 2007. (CEST)

---

Super. Samo oprezno sa Katolickom enciklopedijom, imaju tendenciju da malo zastrane u hvali svetaca i drugih katolika... --Maduixa kaži 21:32, 18. avgust 2007. (CEST)

Hvala

Veoma mi je drago što sam dobio Tvoju spomenicu. Zahvaljujem se i nadam se da ću je opravdati. Tekst o Mundijalu mi se trenutno ne radi, ali to će trajati par dana. Još jednom hvala--Drazetad 22:06, 18. avgust 2007. (CEST)

Mozda mozes da podvuces da je sa Korvinom Ugarska ipak ostvarila kakvu takvu ravnotezu na svojim juznim granicama. Ajde pogledaj Babingera, Svaba je bio pa mozda kod njega ima dobrih i preciznih stvari i opservacija, pa da predlozim clanak za sjajni. i vidi za te citate iz izvora. --ClaudiusGothicus 22:20, 18. avgust 2007. (CEST)

Time after time

Pozdrav brate,

Za moj pojam radi se o tipičnom mobingu (pih!), poslužujući se pozivanja na prekomerne standarde (ali očigledno isti standardi ne važe za svaki članak) uz potcenjivanje kontrahenta. Prvo im je smetalo što sam napisao prvenstveno. To sam izmenio, sad im smeta raspostranost. To kao u politici, posle jednog ultimatuma sledi drugi ultimatum:) I to želim da isteram. Jer ljudi trebaju da imaju dragu volju da učestvuju na vikipediji, i ne da lome glave kako da ugotove šakici ljudi koji misle da su prvi na vikipediji.

Jedan moj cilj jeste da pređemo što pre onih 50000 članaka i time iz šestog (>25000, <50000) i predzadnjeg u peti i središnji rang (>50000, <100000). Po broju članaka vidi se i produktivnost te i obrazovanje jednog društva, i mi smo, šta se toga tiče, još uvek ispod evropskog standarda. Mađari imaju skoro 70000 članaka, pa hebem li ga, šta su Mađari toliko pametniji od nas.. Ili su stvarno pametniji? Bitno je dakle ne samo kvalitativnost, nego i kvantitativnost članaka, iako ovo sad zvuči manje idealno. Ali jednog Engleza ili Francuza ne zanima kakvih sjajnih članaka mi imamo (sa obzirom da moram da kažem da većina tih sjajnih članaka na srpskoj viki ne mogu da se mere recimo sa sjajnim člancima na nemačkoj), nego on vidi prvo broj članaka. I ovde još spadamo u zadnje grupe. Moramo malo i da fušamo, što inače rade i druge vikipedije "manjih" naroda. Ovde sad zahtevati kriterije jedne nupedije (prethodni projekt vikipedije u kojem su učestvovali "eksperti" i ne "laici", ali ukinut jer je prevladala laička vikipedija) i drugih stručnih strana malo je na pogrešnom mestu, barem dok nemamo jedan određeni broj članaka. Mada vikipedija je enciklopedija i ne stručna leksika, napišeš osnovne informacije i uput gde se može dalje informisati, i to je sve. Ovo neki u svom revnovanju isto zaboravljaju i misle da moraju da pišu doktorske disertacije. Mislim neka pišu, ali to ne moraju da zahtevaju od drugih.

Sve u svemu, više sam naših ljudi čuo koji imaju negativno mišljenje o vikipediji nego onih sa pozitivnim. I mislim da bi bilo više "stručnjaka" (primer nemačka) i ne uglavnom studenata, i time povoljnije stanje i mišljenje, ako bi se sa onim pravilnikom s kojim se kao na jezuitski način preti malo uljudnije ponašalo. Napiši mi tvoje mišljenje.--Carski 23:13, 18. avgust 2007. (CEST)

Ne mogu a da ovo ne prokomentarišem. Mislim da si ti Carski skroz promašio suštinu wikipedije. To insistiranje na broju članaka (a nema veze šta u njima piše), a ne na njihovom kvalitetu samo pokazuje u kolikoj si ti zabludi. Kao primer pominješ Nemce, koji su upravo poznati po tome što insistiraju na kvalitetu članaka. I da, to što uzimaš za zlo ljudima koji se trude i pišu članke koristeći pri tome literaturu takođe pokazuje koliko si ti neozbiljan. Nije tačno da je wikipedija "laička" enciklopedija, već da je razvijaju uglavnom obični korisnici. A kako raste broj članaka i kako prolazi vreme, kvalitet sve više dolazi do izražaja. Ovakav tvoj pristup čini da sve ovo izgleda neozbiljno. M!cki ^talk 23:27, 18. avgust 2007. (CEST)

---

Uze mi reč iz usta. Kvalitet pre svega, a kvantitet će sam po sebi doći. Ko dozvoli fušeraciju, na kraju će i sam postati fušeracija, a fušeracija je jedino valjana za kantu za đubre. Ako pišemo članke "iz glave" bez referenci i onako, tek da nešto napišemo, možemo imati i dva miliona članaka, ništa to ne vredi, jer niko neće ni gledati u Vikipediju, jer nije pouzdana. Mnogi govore loše o Vikipediji baš iz tog razloga - jer je neopouzdana, i može svako da napiše šta hoće. E, pa da ne bi više tako mislili, zato su neophodne reference i ozbiljniji pristup celom projektu, što neki jednostavno neće da shvate. Takvi mogu slobodno da idu, takvi nam ne trebaju, jer baš zbog takvih, vikipedija se okolo pljuje. Što deset vrednih ljudi sagradi tokom tri meseca, jedan takav razgradi dok si reko keks. Pa šta će nam onda takvi likovi? --Maduixa kaži 23:35, 18. avgust 2007. (CEST)

Takođe nije tačno da većina naših ljudi gleda negativno na projekat. Možda je to tvoja namera, ali je to čista izmišljotina. Ja sam skoro predstavljao wikipediju na jednom festivalu, a često na forumima i uživo razgovaram sa ljudima na temu wikipedije. Moram istaći da projekat uživa veliko poštovanje i da svi izražavaju spremnost da nam pomognu. skoro je čak i ministar prosvete uputio reči hvale. M!cki ^talk 23:37, 18. avgust 2007. (CEST)

Sad moramo da gnjavimo Vojvodu..
Srpska vikipedija se ne pljuje zbog takvih kao mene, nego što mnogi vele da je ona antisrpska i antipravoslavna. To je 'feedback' koji sam dosad dobio na raznim forumima. Zadnji s kojim sam u vezi toga diskutovao beše Samardžić sa foruma srpskih pogledi. Nisam nacionalista, prema tome ne podržavam nekakvu nacionalističku liniju. Ali ne treba se ići ni u onaj drugi ekstrem.
Dalje, nisam rekao da kavlitetnost nije potrebna, već da su potrebno jedno i drugo: kvalitetnost i kvantitetnost. Šta mi vredi najbolji posao ako nemam zaradu, pre ili kasnije moraću da tražim posao sa zaradom. Idealno je ako imam dobar posao koji me ispunjava, plus dobru zaradu. I ovo, kvalitetnost i kvantitetnost, dobijamo ako uspemo u druge (i u nas) jedan pozitivni feedback i da ih motivišemo, ne da ih teramo zato što ne ispunjavaju moje ili naše lične standarde. Timski rad ne znači da sam ja veliki šef koji drugima određuje šta oni imaju da rade. I ako pominjem nemačku vikipediju, onda zato što tamo to funkcioniše, dok ovde na srpskoj, koliko sam dosad zapazio, to opet slabo funkcioniše. Ovde važi često: ili po mome ili nikako. Balkanizam? Primer članak Dragan, gde je bila volja da se uključi jedan neutralni pa da se potraži kompromis, te ukoliko se ne nađe kompromis da najzad neutralni uredi ono sporno u članku? Isto tako, gde je posrednik? Imamo li uopšte posrednika na srpskoj vikipediji? Kad sam počeo na nemačkoj vikipediji ona je imala 90000 članaka; danas ima 600000 članaka. Nije da sve znam oko vikipedije, ali znam dovoljno da kad postoji dobra volja može mnogo da se učini i na zadovoljstvo svih. I to mi je naleganje, da stvorimo takvu atmosferu. Žao mi je ako ne vidite dalje od svog nosa, pri čemu se, u duhu dobre atmosfere, odmah izvinjavam za ovu primedbu.--Carski 20:56, 19. avgust 2007. (CEST)

---

Pa idi brate na nemačku vikipediju kad ti se toliko više sviđa. Zaboravljaš na jednu bitnu stvar kad govoriš o broju članaka - u stvari dve koje su veoma bitne: broj govornika i pristup internetu. Srba ima 8 miliona, a koliko ima onih kojima je nemački maternji jezik? Što se druge stvari tiče, znaš li možda nekog u Nemačkoj da još uvek koristi dajl ap vezu? Ja o vde u Španiji, vala nikog, a u Srbiji je to još uvek kao dobar dan. Broj onih koji imaju pristup internetu na nem. govornom području i na srpskom govornom području ne može da se poredi. Prema tome, s obzirom na sve te stvari, mi smo super, što se broja članaka tiče, i iluzorno je nadati se da u roku od iks vremena srpska vikipedija može da se izjednači u broju članaka sa engleskom, nemačkom ili španskom vikipedijom. Brate, malo nas je a još manje nas ima pristup internetu. Prema tome smiroši se, i gledaj na stvari objektivno, i ne zanosi se nemogućim stvarima, nego radi na onome što imaš.

Uostalom, tebi je ponuđen kompromis, nisi ga prihvatio, nego si nastavio da daviš ljude okolo. Uopšte mi nisi jasan. Šta ti u stvari hoćeš? --Maduixa kaži 21:14, 19. avgust 2007. (CEST)

Ne vidim kompromise, nego najmanje tri zahteva, od kojih sam jedan ispunio. Šta više, dva tzv. "ponuđenih kompromisa" su kontradiktarni, jer jedan predlaže, dok drugi baš to navodi kao razlog za brisanje:)
I nismo super, jer Slovenaca nema ni dva miliona a već imaju preko 50000 članaka, dakle više od nas. Mađari, kako sam naveo, imaju skoro 70000 članaka. Ne verujem da u Mađare postoji veći pristup internetu nego u Srbe. Ti si iz jedne antisimpatije prema meni pokrenula celu debatu, što se vidi u tvojim redovnim pozivima meni da napustim srpsku vikipediju. E baš neću. Jedini problem za sada jeste što su se drugi, koji tebe duže poznaju nego mene, iz solidarnosti stavili na tvoju stranu. Ali nadam da će biti bolje.--Carski 21:40, 19. avgust 2007. (CEST)

---

Možeš li u knjigama koje trenutno držiš i listaš u vezi sa Opsadom Beograda da potražiš i da mi kažeš gde je tačno preminuo Kapistran (Ilok?). --ClaudiusGothicus 00:22, 19. avgust 2007. (CEST)

Preveo sam Jovan Kapistran sa eng Viki i malo dopunio u skladu sa tvojim člankom o opsadi. Predlažem da vidiš šta Spremić piše o Kapistranovom pokušaju da despota Đurđa nagovori da prihvati katoličanstvo. Drugo, u koje kategorije treba još staviti Kapistrana?

Srpska sela

Sasvim moguće. U ovom trenutku ne mogu na lak i precizan način da znam koliko će još sela biti uneseno, ali pretpostavka je oko 1000. Možda dvadesetak članaka pred 50 hiljada treba zaustaviti bota (ili ga blokirati ako ja nisam tu). --filip ⁂ 09:34, 21. avgust 2007. (CEST)

Ne, interviki sada neću da ubacujem. Uopšte nije izvesno da li su ubačena sva sela ili ne. Uostalom, mogu tu da se dese neke komplikacije, tako da sam odlučio da to ne radim sada. Uostalom, mesecima je stajao model članka i svako je mogao da predloži tu izmenu. Sada je, plašim se, kasno. --filip ⁂ 10:05, 21. avgust 2007. (CEST)

Ne pitam te za datum, vec za mesto. Da li je Zemun ili Ilik ili neko trece mesto?

--ClaudiusGothicus 12:31, 21. avgust 2007. (CEST)

Dragan

Pogledaj razgovor članka. Našla sam jedan link sa nekoliko podataka o tom imenu, pa ko voli, nek izvoli da sređuje...--Maduixa kaži 18:32, 21. avgust 2007. (CEST)

Hvala! Javni mi kada nađeš nešto o njegovom razgovoru sa Đurđem. Ili sam ja možda pobrkao događaje sa 1443. kada je kardinal Čezarini pokušavao da preobrati despota. Ajde, molim te, raščisti mi tu dilemu.

--ClaudiusGothicus 21:04, 21. avgust 2007. (CEST)

Konjica

Izvini, znam da je bilo reči o tome, ali sam potpuno zaboravila gde i na šta se odnosi... Bil me malo podsetio? Godine me uhvatile, zaboravlja se...--Maduixa kaži 22:01, 21. avgust 2007. (CEST)

Da, da... Sad malopre sam videla...--Maduixa kaži 22:04, 21. avgust 2007. (CEST)

Dobro pitanje. Mislim da ni tu nema ustaljene prakse. Ja bih rekao Parti, kao sto kazem Burgundi ili Umbri. Onda bi drzava trebalo da je Partija ili Partsko carstvo. Imamo li nekog jezicara da nam on da savet?--ClaudiusGothicus 22:30, 21. avgust 2007. (CEST)

---

Izvinte što se mešam, ali za takve stvari najbolje je da ostavite pitanje BBasicu i da sačekate odgovor. I ne samo za stanovnike Partije, nego i Burgundije i Umbrije. --Maduixa kaži 22:40, 21. avgust 2007. (CEST)

Jagodo, mene interesuju ti Burgundi recimo posto je bilo germansko pleme po kome je Burgundija (Burgonja) dobila ime. Ali, stanovnici oblasti Burgundije nisu Burgundi vec Burgundjani verovatno posto govorimo o srednjevekovnom entitetu ciji su stanovnici govorili romanskim jezikom itd.

Sto se hr Wiki tice (seti ce se Vojvoda), sada sam bas gledao. Od ex Yu Wiki, sto bi u principi trebalo da nam bude pokazatelj, vise clanaka od nas ima slovenacka Wiki. U regionu turska, madjarska i rumunska Wiki imaju vise od nas. E sad, naravno da nije sve u kvantitetu, ali, bilo bi dobro prijonuti na posao jos zezce i preci tu magicnu cifru od 50 000 clanaka.

--ClaudiusGothicus 22:47, 21. avgust 2007. (CEST)

50 000

Naravno, zato sam ti i spomenuo da to sto imamo bolji clanak o Kapistranu ipak nije neko veliko cudo. A sto se broja tice, spomenuo sam to zbog odnosa ovako usputno. Npr ja sam siguran da je brojnost clanaka na turskoj Wiki posledica brojnosti dijaspore u visokorazvijenom zemljama pre nego prilika u samoj Turskoj (mada razvijenost Istanbula, Ankare i sl. sredista ne treba dovoditi u pitanje). Drugo, malo malo listam ove nase clanke iz istorije, ima dosta onih koje bi trebalo prosiriti, referencirati, urediti ipak kako nasa struka nalaze itd. pogledaj za primer clanak o Viteskom redu zmaja i sta sam o tome stavio:

< Razgovor o Vikipediji:Tim Skoči na: navigacija, pretraga Večeras sam tražio nekih materijala o našim starim dinastijama (Brankovići, Lazarevići) i naiđem na dve strane na koje bih skrenuo pažnju:

http://worldroots.com/brigitte/famous/c/charlemagnedesc-134.htm Tu su potomci Karla Velikog, među njima i Ulrih II Celjski čija je supruga Katarina Branković, ćerka srpskog despota Đurđa Brankovića. Međutim za nju piše "...daughter of Djuradj Vukovic Brankovic, Despot and Magnat of Albania". http://retejoj.eurogento.org/lazar/linioj/lazarevic_dinastio_sb.htm Tu je navedena Lazareva ćerka Jelena koja je udata za Đurđa II Stracimirovića Balšića, gospodara Zete. Međutim za njega kažu Djuradj II Princo de Albanio Stracimirović Kakvo je ovo prekrajanje istorije? --Đorđe Stakić (r) 02:30, 20. avgust 2007. (CEST)

Dragi Djordje, istorija je kao nauka vrlo delikatna i ovako nesto nije morao nuzno da zapise neko ko je zlonameran, vec i neko ko je ignorantan. Medjutim, i na nasoj Wiki, kao i na drugima, neretko se koristi trecerazredna literatura za clanke o istoriji, ljudi ne potpisuju literasturu ili to ne cini na pravi nacin i sl. Cisto da ti spomenem da se o poreklu Balsica (iliti Baosica) stvarno vodi(la) rasprava o poreklu posto samo ime Balsa (Baosa) nekima nije delovalo slovenskog porekla i to sa dobrim razlogom. Naravno to ne menja mnogo cinjebicu o prostorima kojima su Balsici vladali niti o njihovoj ulozi u srpskoj istoriji. Kada smo vec kod toga, koliko ja vidim ovde stoje i neke proizvoljnosti npr. da je kneginja Milica bila dukljanska princeza i sl. Istina je da je Milicin otac Vratko bio poreklom od Vukana, Nemanjinog sina, koji je vladao kao kralj Zete, ali...nema ni jednog dokaza da je Milicina porodica raspolagala bilo kakvom vecom teritorijom, ni u Raskoj, ni u Zeti. dakle to je, blago govoreci jedna velika proizvoljnost. I jos nesto, npr. u nasem clanku o Viteskom redu zmaja govori se da ja Milos Obilic osnovao Red, a da ga je Zigmund Luksemburgski obnovio. Posto Milos Obilic nije potvrdjen kao istorijska licnost, tacnije nemamo dokaza da je covek uopste i postojao, ne znam kako je mogao da osnuje Red. Ali to jos nije kraj, posto mi u clanku imamo i kako su izgledale insignije, da je jedan od prezivelih vitezova bio ucitelj buduceg despota Stefana, te da je red na kraju obnovio Zigmund. Kako sada jedan katolicki vladar, koji je pritom bio u losim odnosima sa Stefanovim ocem Lazarom, jos i da obnovi srpski red. A jos mi je zanimljivije to sto je Milos red osnovao, ali je, eto, tek Stefan bio prvi srpski vitez koji se ugledao na "vitesku tradiciju velikih evropskih krasljevina"> Koju vitesku tradiciju sada? Jel presao u katolicanstvo, organizovao turnire, uzeo na sebe krst, poceo da gradi zdanja u gotickom ili romanickom stilu iskljucivo, pisao pesme na provansalskom dijalektu? Koju vitesku tradiciju konkretno? Sve ti je ovo whishfull thinking sto bi Englezi rekli. E sad kada kao glavne knjige za vecinu nasih clanaka o Srednjem veku u nas koristimo knjige pravnika gdina Fajfrica, koji inace pise jako nadahnuto i u najboljem smislu reci popularano, a ne npr istoricara Radeta Mihaljcica, Sime Cirkovica ili recimo Jovanke Kalic, onda sto se cudimo sto tamo neko ne zna gde je vladao Djuradj Brankovic i sl. Na kraju, cisto da ti spomenem da je npr Republika Makedonija 1996. obelezila 600godina od smrti poslednjeg makedonskog kralja - Marka Kraljevica, da se u glavnom muzeju u Tirani Pecka patrijarsija i Gracanica predstavljaju kao najznacajniji primerci srednjevekovne ilirske arhitekture i kulture uopste. Nisam primetio da je bilo ko, ni tada ni danas, od drzavnih institucija, narocito onih koji se bave kulturom, prosvetom i sl. bilo sta rekao ili uradio. puno pozdrava. --ClaudiusGothicus 12:19, 20. avgust 2007. (CEST)

Na kraju, pravo je zadovoljstvo saradjivati sa tobom. Vidimo se opet (ovoga puta na podnosljivijoj temperaturi nadam se) ako Bog da u oktobru. U medjuvremenu pisi mi kako idu ispiti...

--ClaudiusGothicus 23:24, 21. avgust 2007. (CEST)

Zdravo vojvodo,

Pogledaj kao primer naš članak sankiloti i švedsku.. Ali Šveđani (negde 9 miliona duša, dakle ne brojniji od nas) imaju oko 245000 članaka. Mislim sam samo da ima ljudi koji bi hteli da doprinose vikipediji, ali nisu neki dobri pisci. Oni za moj pojam neka počnu članak i napišu koliko znaju i umeju, a drugi kad/ako se nađe zainteresovan za temu će da razvije članak.

Interesantno da je Klaudio pomenuo Balšiće. Baš sam se pre koji mesec lomio s nekim Albancem ili barem albanofilom, vidi de:Balša. Ne samo da je pisao da su bili Albanci, nego je ispadalo da je Zeta ili Crna Gora Balšića bila albanska država. Trenutno stoji moja verzija, da vidimo dokle..--Carski 00:00, 22. avgust 2007. (CEST)

Zavisi kako. Ja sam ranije učestvovao više na nemačkoj. Otkad sam počeo na srpskoj retko radim tamo, u zadnju godinu napisao možda dva, tri članaka. U ono vreme pak Hrvati su se stalno bunili, dok su za odgovor dobijali da su nacionalisti i ostalo. Neki od administratora za portal juguistočna Evropa: de:Benutzer:J budissin, de:Benutzer:Mazbln. Slabo pratim kakva je današnja atmosfera. Na glavnoj strani bilo je ranije srpske, bošnjačke, hrvatske i druge vikipedije. Onda su ih iz kojeg sada raloga sklonili. Onda opet neko je vratio adresu hrvatske vikipedije, navodno jer mnogi u Nemačkoj govore hrvatski. Nastala je mala diskusija zbog toga na diskusiji glavne strane (bilo je i Banovića), ali nisam ništa promenio. Čekam da pređemo preko 50000:)

Ono sa kosovskim bojem i 100.000 Hrišćana protiv 60.000 Turaka (ili beše 190.000 Hrišćana, ili obrnuto, ne sećam se više) poznato mi je..))) Da vidim da li ima neštao novo na članku..

Hm, znači džast juzer (onaj dole) je posrednik:) A folira se kao da nema pojma.. --Carski 01:05, 22. avgust 2007. (CEST)

Mislio sam na ovo: Vikipedija:Posredovanje. Polako da upoznam ljude pa da ih gnjavim. Šalim se.. --Carski 00:57, 23. avgust 2007. (CEST)

Teodiceja

Nikako da ti odgovorim na poruku o Teodiceji, jer sam bio na letovanju. Hteo sam baš večeras da napišem članak o Lajbnicovoj teodiceji, ali nisam uspeo da ga pronađen na engleskoj vikipediji, a ni knjigu nisam čitao. Ali, ako naiđem negde na prikaz, postaviću ga. Pozdrav! --Mladifilozof 23:39, 21. avgust 2007. (CEST)

Milose,

osionih, zlonamernih i neinformisanih ima gde god hoces. Savetujem ti da se uzdrzavas ucestvovanja na forumima te vrste, prosto ne pomaze zdravlju. Medjutim, ja ovde pitam sta rade institucije. Znas i sam u kakvom je stanju smederevska tvrdjava, brojni objekti na teritoriji Srbije i Beograda, kako se manastir iz 13. veka renovira po zelji i volji lokalnog episkopa, kako se arheoloska nalazista danonocno pljackaju.

Pa bas sada u julu pricao mi numizmaticar iz Muzeja grada Beograda kako gradska vlada nije htela da im odobri sredstva za cuvara tj policajca da u Konaku cuva izlozbu o numizmatickoj proslosti Beograda (od Skordiska do danas), sve dok...njegov kolega u borbi sa lopovima (ej 18h uvece u sred centra centrova) nije zaradio slomljenu ruku od udarca petozilniom kablom. I sva sreca da mu je kolega od 2 sa 2 bio na duznosti inace...

RTS (tj. Nacionalni servis) pravi reportazu tako sto sa divljim arheolozima ide po istocnoj Srbiji (ne prikazuje lica tih ljudi), ali na kraju ipak predaju plen lokalnom muzeju.

Muzej u Sr. Mitrovici opljackan bar 5 puta, kao Zavicajni u Zemunu (a ta zemunska zgrada, inace jedna od najstarijih u Zemunu i BG je vec godinama isarana grafitima najpatriotskije stranke i jednog od otacastvenih pokreta), U Sr. Mitrovici drugar arheolog pitao sto im rimske fibule stoje tamo gde pise da su gotske, a oni mu kazu, eto, opljackali nas dva puta, al' mi stavili da se ne vidi. I stvarno, ne vidi se...

I na kraju u Jagodini anonimni vandali porusili gomilu nadgrobnih ploca ukljucujuci i onu ispod koje lezi Stevca Mihajlovic, covek koji je bio predsednik vlade kada je Srbija 1878. dobila nezavisnost. Igrala se deca...opet...

Prema tome, kada smo vec ovde, ja bih te vesti, samo kada bi ih locirao stavio u wiki sa linkovima ka novinskim vestima (ova o Stevci je bila ono sitnim slovima u rubrici Regioni ili sl.)...

pusti sada sta kazu Albanci, sta ovi sta oni. U Smederevu nema ni KFORa ni Vatikana ni ne znam ti ni ja koga, ali PRESTONICA srednjevekovne Srbije trune i propada i pretvorena je u deponiju. Daj da se i takve stvari plasiraju ovde, a ne samo Redovi Zmaja ili koliko je Srbljanovicka mladja od svog muza.

--ClaudiusGothicus 23:49, 21. avgust 2007. (CEST)

Nisam te pomesao. Stavio sam ti sta je Djordje nasao za "zanimljivo" na tamo nekom sajtu o geneologiji i moj odgovor u smislu da i clanci o srpskoj istoriji na nasoj nasijatoj Wiki nisu bas verodostojni i ozbiljni. Samo toliko. A nemam nista protiv da nam se pridruzi ko vec zeli.--ClaudiusGothicus 23:52, 21. avgust 2007. (CEST)

Sekiretina

Rekao bih da je sekiretina, sudeci po dimenzijama, sekirce je verovatno ono sto je, nazalost, Karadjordje dobio bas u Radovanju. Ali, na to sam mislio, u stvari video sam spisak srednjevekovnog oruzja, pa mislim, kada vec imamo modele tenkova i brodova, sto ne bi imali i Sikira Stemford Bridz 1066. --ClaudiusGothicus 00:12, 22. avgust 2007. (CEST)

Tekstovi pesama

Tekstovi pesama, naravno, ne spadaju pod Vikipediju, međutim ... (i sad dolazi slovenska antiteza)... uvek ima međutim. Dobar primer koji bi bio analogan ovom engleskom je "Sa Ovčara i Kablara". Taj članak bi mogao sadržati nešto o prvom poznatom izvođenju te pesme, pa kako je izgledala tada, pa kako za vreme Drugog svetskog rata, pa u vreme komunista, pa opet danas, i sve to sa gomilom stihova. Tada bi stihovi služili kao prateći materijal u objašnjenjima promena koje su nosila nadolazeća vremena. Međutim, retke su takve pesme, hoću reći nema ih puno. -- JustUser  JustTalk 00:13, 22. avgust 2007. (CEST)

Nemam ti pojima zasto to stoji. U svakom slucaju, mislim da je clanak vrlo korektan, svakako je uredniji i skoncentrisaniji od naseg. Nas se moze srediti kada bismo uzeli npr. knjigu Petra Tomca o Kosovskoj bici i naravno Mihaljciceve knjige. Tu bi trebalo onda podvuci razliku izmedju istorijskih izvora (koji su svakako nezadovoljavajuci) i prebogate tradicije (koja se formira u izvorima od 15. veka pa nadalje). Jedino ako tako nesto ucinimo mozda cemo moci i da uticemo na eng ili druge clanke (Kosovska legenda bi se dala odlicno uraditi kao poseban clanakbzahvaljujuci Mihaljcicevoj knjizi Junaci Kosovske legende tj razlicite tradicije i nanosi bi se dali rasclaniti i sl. Tu bih ja stavio ovog Mestrovica, ali i Urosa Predica i sl.). Plus, pogledaj molim te stranu za razgovore clanka o Milosu Obilicu. A na Zmajev red komotno mozemo da stavimo nalepnicu da mu treba sredjivanje ili citiranje izvora ili vec. Pogledaj i moj novi clancic Fausta ako stignes. Mislim iovako spremas Stari vek i sl.--ClaudiusGothicus 12:50, 22. avgust 2007. (CEST)

Pomoć

Pozdrav. Nekako mi se najlakše obratiti tebi: ili mi održi kratki brzi kurs o preuzimanju slika ili preuzmi (kad budeš mogao) ove dve bs:Tekija( ima licencu) i en:2007 World Championships in Athletics ( poštena upotreba). Unapred hvala.--Drazetad 17:14, 22. avgust 2007. (CEST)

Hvala već sam je uklopio u tekst o Tekiji (tu bi trebalo napraviti viš. poveznicu), a Osaku je verovatno neko skoro prebacio jer je prekjuče nije bilo.Pozdrav--Drazetad 17:31, 22. avgust 2007. (CEST)

Mogle bi naravno. Samo mislim da bi bilo svsishodnije da se napravi poseban clanak o tradiciji pa da se ubace: glavni motivi epova, kako su prikazane istorijske licnosti, kako neistorijske, sta se moze reci jos o narodnoj tradiciji (recimo izrekama) i topografiji (vidis na razgovoru o clanku Starina Novak neko tvrdi da je Novak sigurno cetovao po Romaniji zato sto tamo ima Novakova pecina i to svi znaju), o kasnijem periodu 19. i 20. veka (tu ide ordenje, umetnicka dela, pa ako hoces i Gazimestan 1989. i sl.). Zasto ti to kazem - pa upravo jer Wiki treba da edukuje ljude i, posto je Kosovski boj i njegova mitologija, toliko poznat i jos vise mistifikovan taj clanak bi morao da bude extra !!! sa sest zvezdica (u perspektivi naravno).

--ClaudiusGothicus 19:27, 22. avgust 2007. (CEST)

Članci o selima

Da, što da ne. --filip ⁂ 22:37, 22. avgust 2007. (CEST)

I jeste i nije. Završio je rad koji sam nameravao, ali je da l` zbog nesavršenosti moje internet veze ili zbog servera Vikipedije preskočio (tj. nije ubacio) dvadesetak sela. Kada ih identifikujem (verovatno sutra), poteraću bota da ubaci i njih, ali do tada ništa.. A ni tada neće biti ništa senzacionalno. Baš je znao kad da završi :) --filip ⁂ 22:45, 22. avgust 2007. (CEST)

Hvala, hvala, Vojvodo (osećam se kao da mi je rodjendan (:, malopre se vrnuh iz grada i videh da se bližimo 50 hiljaditom članku i ajd reko da natempiram par njih. Hteo sam da to bude Volter, al bolje što je Grocije, bili bi bezveze da nam Volter bude taj 50.000 članak. --Grofazzo 00:04, 23. avgust 2007. (CEST)

Malkice :) M!cki ^talk 00:16, 23. avgust 2007. (CEST)

Slikari

Vojvodo, aj` pokušaj da na svaki biografski članak koji napišeš dodaš interviki ka engleskoj Vikipediji, i obavezno kategorije za rođene i umrle. Takođe, vidim da skoro svaki ima tačan datum rođenja i smrti a ti staviš samo godinu, pa ako bi i to mogao dodati bilo bi super. --Saša Stefanović ® 11:17, 23. avgust 2007. (CEST)

Da da, samo dodaš ka en, onda će botovi to da srede na ostalim Vikipedijama. --Saša Stefanović ® 11:51, 23. avgust 2007. (CEST)

Portali

Pre nije bilo nikakvih kriterijuma, pa su portali nicali ko ludi. Sada, jedini kriterijum koji ja imam je dosta kvalitetnih članaka i barem 2 zainteresovana za uređivanje. -- Bojan  Razgovor  12:02, 23. avgust 2007. (CEST)

Gornja ili Donja... Pitanje je sad...

Bez objašnjenja Gornje nema ni donje... Veoma komplikovana stvar... Ali poznavajući situaciju na ovim predelima i područjima, mislim da je ovako najbolje... Ovde takvih slučajeva ima mnogo... Živelo se u Gornjem Nečemu, a dole su im bili magacini, barke, podrumi itd... A onda su polako prelazili u donje, pa to postalo Donje Nešto, ali sve potiče iz Gornjeg... Komplikovano, ali tačno... Ovde normalno, a za sve druge prilično nenormalno... No, šta da se radi...Vojvodo, ja tebi a ti meni serdare...--Nikostrat 13:55, 23. avgust 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Tomasbenton.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Tomasbenton.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 14:33, 23. avgust 2007. (CEST)

{{PD}} je zastarela oznaka koja postoji isključivo iz istorijskih razloga, dok se slike koje su još označene njom ne srede. Ne treba je koristiti za novo poslate slike. --Brane Jovanović, DGzS <~> 14:33, 23. avgust 2007. (CEST)

Kada prenosiš slike sa drugih Vikipedija, obavezno navedi i vezu ka toj slici na drugoj Vikipediji, da bi mogao da se proveri status autorskog prava - ja sam pokušao da nađem sliku na en, ali u prvi mah nisam uspeo, tek naknadno. Što se ove konkretne slike tiče, izgleda da situacija oko nje ni na en: nije baš najjasnija - postoji veza ka raspravi na strani Kongresne biblioteke gde piše da Biblioteka i dalje veruje da su slike u javnom vlasništvu. Međutim, postoji i upozorenje da bi trebalo "očuvati integritet" fotografovog rada tj. da sliku ne bi trebalo opsecati (crop) niti bojiti, kao i da bi trebalo navesti autora, što su ograničenja koja ne postoje kada je delo stvarno u javnom vlasništvu. Hmm, neka za sada stoji ova oznaka, a na en sam na odgovarajućoj strani postavio pitanje da li postoji neka oznaka koja više odgovara toj slici. --Brane Jovanović, DGzS <~> 07:31, 24. avgust 2007. (CEST)

Po savetu na en:, poslao sam sliku na Ostavu, pošto tamo postoji odgovarajuća oznaka za licencu. Zameniću i obrisaću verziju koju si ti poslao. --Brane Jovanović, DGzS <~> 09:52, 25. avgust 2007. (CEST)

Nadgledanje kategorije

Pitanje je stvarno interesantno, nisam o tome razmišljao. Pretpostavljam da se nadgleda samo ta stranica, tačnije, gotovo sam siguran, ali lako je proveriti - stavi neku kategoriju u spisak za nadgledanje, dodaj neki članak u tu kategoriju, i vidi šta se dešava :) -- Obradović Goran (razgovor) 20:01, 23. avgust 2007. (CEST)

Ban Beluš

Znam za Beloša, ali Beluš? Nekako me svrbi da se članak preradi, da ne kažem "posrbi" (možda je preterano,a li..), pa htedoh da pitam za tvoje mišljenje.--Carski 22:29, 23. avgust 2007. (CEST)

Molim te kontaktuj, jer koliko za sad vidim, radi se o dve različite osobe. Mislim da Ćorović piše da je Beluš bio stariji brat bosanskog bana Borića (strana 127 - pogrešno mislio). Kasnije ću više.. --Carski 12:07, 24. avgust 2007. (CEST)

--

Malo sam u dilemi, jer čitao sam razne informacije o Belošu, te isto da nije pouzdano da su palatin i ban Beloš i Beloš ili Beluš koji je posle Uroša II kratko zavladao Srbijom iste osobe. Međutim, sad ne mogu da nađem te izvore..

Vladimir Ćorović u svojoj istoriji pominje:

>>Posle smrti kralja Bele (1141. god.), regentsku vlast za njegova maloletnog naslednika Gejzu I, vršili su kraljeva udovica Jelena i brat joj, palatin i ban Beloš. S Belošem se još jače naglašava slovenofilska politika mađarske države.<<

>>Mađarska vojska, koju je vodio Beloš, nedovoljno jaka brojem, manevrisala je prema Braničevu, hoteći možda da ugrozi Grcima veze sa zaleđem.<<

>>Uroš se nije dugo održao. Neposredan uzrok njegovom padu nije poznat, ali je sigurno da je izgubio poverenje kod cara Manojla. Kao njegov naslednik javlja se Beluš, možda njegov mlađi brat, koji se zbog dinastičkih sukoba u Mađarskoj sklonio u Rašku. Ali Beluš ne ostaje dugo na prestolu, nego se doskora ponovo vraća u Ugarsku. Iza njega dolazi na vlast Desa, oko 1150. god.<<

>>Mađarska je tokom 1162/3. god. bila poprište ogorčenih dinastičkih kriza, koje su, zbog vizantiskog posredovanja, dobile čisto politički karakter. Posle dugih borbi pobednik je ostao Stevan IV, sin kralja Gejze. Za vreme tih borbi bosanski ban Borić držao je stranu vizantiskog kandidata, isto kao i stari Beluš, koji je u to vreme bio ban Hrvatske. Posle Stevanove pobede Belušu nestaje traga; po svoj prilici svrgao ga je mladi kralj kao svog protivnika ili je poginuo u vreme tih međusobica.<<

Istorija Srba - Vladimir Ćorović, strane 125, 127 i 128 - na internet izdanju Ćorovićeve istorije na projektu Rastko piše međutim Beloš umesto Beluš; ne tako u knjizi gde se navode Beloš (strane 125, 127) i Beluš (strana 128), VI izdanje, Zograf, Niš, 2001. http://www.rastko.org.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_8.html

U Istoriji srpskog naroda u 10 tomova, Srpska književna zadruga, 2. izdanje, Beograd 1994, 1 tom, podsek "Srpski veliki župani u borbi s Vizantijom" od Jovanke Kalić, pominje se jedino Beloš, nikakav Beluš, ali nema ni reči o jednom Belošu/Belušu kao srpskim velikim županom.

Dakle prvo pitanje: Koje je ime korektnije, Beloš ili Beluš? Dosad sam čitao Beloš..

Drugo pitanje: Jesu li palatin i ban Beloš, brat srpskog velikog župana Uroša II i ugarske kraljice Jelene, te ujak Gezi II, i onaj Beloš ili Beluš ban Hrvatske koji je za veoma kratko vreme postao srpski veliki župan, jedna ista osoba?--Carski 18:11, 24. avgust 2007. (CEST)

Napadi 11. septembra 2001.

Ne znam da li si vidio taj članak. Nije moj članak, nego želim čuti tvoje mišljenje da li vredi da ga kandidujem za sjajnog ili ne. Tvoje i Jagodino mišljenje cenim. Kad bi bilo koje od vas dvoje dalo veto to znači da članak nije za to da bude sjajan. Naravno ako imaš vremena da pogledaš. --SrejovićNenad 11:25, 24. avgust 2007. (CEST)

Da, taj članak (opsada) mi se sviđa.--SrejovićNenad 11:33, 24. avgust 2007. (CEST) Hvala na brzom odgovoru, što se tiče 11. septembra. --SrejovićNenad 11:35, 24. avgust 2007. (CEST)

Ja planiram još toga da još radim oko tih bitaka i Velike alijanse i španskog nasleđa. Vidiš da lagano sređujem vojskovođe, sad sledi i jedna serija bitaka. Jedno bar nekoliko značajnijih bitaka, (jedno oko 5 bitaka )sa svake strane. Vojvoda od Marlboroa je veliki članak, a moram da ga udesim ,jer je jako, jako bitna ličnost, ali je i mnogo veliko. Kad se završi sav taj posao imaćemo i Špansko nasleđe i Veliku alijansu kao članke koji mogu da postanu sjajni.--SrejovićNenad 11:48, 24. avgust 2007. (CEST)

Još sam malko peglao Opsadu Beograda i, po svom običaju, iskomentarisao ilustracije. Po mom mišljenju važno je da kažemo, evo ovo je savremeni realistični portret npr Marka Kraljevića, kneza Lazara ili Janoša Hunjadija. Da navedemo iz kog perioda je neka slika i ima li neki pod kontekst. Npr. ona čuvena slika Jug Bogdana i njegovih sinova, gde svi nose neke husarske uniforme 18. veka, a stari Bogdan ima i neprirodno kovrdžavu kosu, je nastao 1876. godine. Ti svakako pogađaš zašto tj kakva je propaganda vršena tih godina i u kom cilju i sl. Elem, članak je odličan i glasam ZA. (Ima li šta u tom Babingeru?)--ClaudiusGothicus 15:50, 24. avgust 2007. (CEST)

de:Franz Babinger?--Carski 01:10, 25. avgust 2007. (CEST)

Nisam stavio tu sliku topa.

Mislim da se kaze Belos (s kao skola). I ima jedna skorasnja Kalickina rasprava koja mislim da resava stara pitanja.--ClaudiusGothicus 20:29, 24. avgust 2007. (CEST)

Crk`o Maršal

Samo da se javnem da mi je riknuo `net skroz,tako da zbog toga nisam bio u mogućnosti da ti odgovorim na pitanja/predloge oko 50.000(vidim da su "nas" pretekli),ali to ne menja činjenicu da bi trebalo započeti rad na već pominjanim člancima(Carstvo i Despotovina,vidim da si Opsadu odradio).Nažalost,ja neću biti u mogućnosti da pomognem skoro ni malo,pošto mi je kući `net crk`o,a ne vuklja mi se do RCa uopšte(pogotovo što sam u stisci s` ispiti),tako da...

Što se učešća kraljevine Srbije u prvom svetskom ratu tiče,mislim da bi trebalo imati jedan članak koji bi obuhvatao sve to,a onda u zasebnim pričati naveliko i naširoko o svim tim detaljima.

Ako ti što god treba,a misliš da ti mogu pomoći,javi pa kad vidim uradiću šta mogu.

Pozdrav, Crni Bombarder!!! (†) 10:42, 25. avgust 2007. (CEST)

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=1127191&oldid=1127042 Referencu za ovo imas nesto nize gde se navodi citat i prevod.--Maduixa kaži 22:07, 25. avgust 2007. (CEST)

Nema na...

čemu.--piši mi   Jefe 02:16, 26. avgust 2007. (CEST)

Biljana

Jesi li pogledao članak pre nego što si mi napisao poruku? Mislim da je dosta promenjen od kako si ga poslednji put gledao i da je dosta normalniji. Deo o dnevnicima gde se naširoko raspreda o tome šta ona tamo piše je trenutno sakriven, kao i trivijalnosti (ono o mužu i Kusturici), jer još uvek ne znam šta s tim. Mislim da ću to na kraju i obrisati, jer sam dnevnike vež pomenula u okviru stvaralaštva i navela ukratko šta je ona tamo pisala, i mislim da toj temi ne treba da se posvećuje neka specijalna pažnja, jer ti dnevnici nisu ništa vanredno ni specijalno u odnosu na druga njena dela, u kojima govori ama baš isto što i u tim dnevnicima. Mnogo mi je teško pisati jer se u svim silnim tekstovima koje nalazim na internetu mnogo raspravlja o politici (samm tim je nemoguće razdvojiti i njeno delo od politike, jer je jedno uslovljeno drugim, mada nisu SVA dela samo politički ovojena, ima tu i drugih tema, pročitaj šta sam napisala do sada), a vrlo malo nalazim konkretno da neko priča nešto o samom delu - mislim - ima dosta teksta gde se govori o njenim dramama, gde se navodi o čemu govori, šta kritikuje, ali nema baš analize dela, tako da sporo ali sigurno gradim članak u kom će najviše biti reči O NjENOM STVARALAŠTVU a ne o tračevima. Nažalost, sledi barem pet dana kada ću biti odsutna (sutra se selim), dok mi ne priključe internet u novom stanu, tako da će Biljana morati malo da sačeka. Jednostavno mi se smučilo i uzela sam da pišem samo da bi dokazala određenim likovima da o Biljani Srbljanović ima da se kaže mnogo toga važnijeg od toga koliko joj godina ima muž i da je ona rekla da Srbiju treba denacifikovati... --Maduixa kaži 20:17, 26. avgust 2007. (CEST)

---

Hm, nisam gledala taj članak o njenoj stranci niti želim. Sad kad sam tražila reference za Kviriju, naiđoh na sajt onih Krv i šta već, ne sećam se, to je da ti se kosa digne na glavi. Zar su takve organizacije dozvoljene u Srbiji? Da li je moguće? Pa onda neka neko kaže da Biljana lupa kad kaže da se Srbja treba denacifikovati. Tamo lepo piše da su socijalnacionalistička organizacija, a imaju i lepo evidenciju svih nedela i prestupa koje su učinili i još se diče time! Pa forum Pogledi, ili Delije, navijači zvezde.... I onda kažu da Biljana preteruje... Svašta.--Maduixa kaži 20:20, 26. avgust 2007. (CEST)

Poštanske marke

Tekst na šablonu {{Poštanska marka}} eksplicitno kaže „za ilustraciju dotične poštanske marke (a ne i stvari koje se pojavljuju u dizajnu te poštanske marke)“, dakle, samo u tekstu o toj marki. Mislim da bi stavljanje slika marki u članak o hidroelektrani bilo prilično slobodno tumačenje ograničenja. --Brane Jovanović, DGzS <~> 20:48, 26. avgust 2007. (CEST)

Pitanjce

Pošto znam da voliš istoriju, evo jednog pitanja za tebe. Nešto sam pisao o transfuziji krvi, pa se spominje ime jednog pape iz 15. veka. Negde piše da se zove Inosent VIII, a negde Inoćencije ili Inoćentije VIII. Šta je (naj)pravilnije? M!cki ^talk 21:48, 26. avgust 2007. (CEST)

Hvala druže :) Tek sam sad video i spomenicu i onaj tvoj komentar na stranici za razgovor članka. Hvala i za pomoć oko pape. M!cki ^talk 22:50, 26. avgust 2007. (CEST)

Da, kategorije, ali kako?

Evo ovako, prva stvar je da kažem da sam ja preuzeo članak sa engleske Viki i preveo ga, a na kraju su bile uključene kategorije. Primetio sam da si ti te kategorije uklonio, zašto? Možda ne postoje odgovarajuće na srpskoj Viki? Ali zar ne mogu ja da ih napravim? Pogledao sam članak "Las Meninas" (mada mi moj osećaj za španski kaže da je to zapravo "Las Meninjas", ako se ne varam), iz kojeg nisam uspeo da zaključim ništa pametno... Po meni, trebalo bi "anatomiju" uključiti u ili kategoriju "Rembrant", ili "Dela Rembranta", ili epohu kojoj pripada, ako ih nema onda ih napraviti, zar ne?

• • Zatim, da li je ovaka razgovor uobičajen način komuniciranja na Viki, ili neko ipak priča i preko mejla ili četa? Jer se stranice razgovora poprilično oduže kada se komunicira na ovaj način, što ne mislim da je baš i pametno, jer nisu sve stvari iz razgovora za enciklopediju.
  • Konačno, hteo bih da te pitam kako postaviš razne boje linka za ragovor sa tobom? Znam da nije od suštiskog značaja, ali bih voleo da znam. I kako se postaje admin na Viki, da li treba da se zasluži radom, ili te neko predloži, ili sam...? --Bojan Mijić 22:55, 26. avgust 2007. (CEST)

TK

Da budem iskren članak o transfuziji sam počeo onako usput. Zadnjih nekoliko dana sam radio dosta na njemu. Čak sam išao i da dam krv, i davio sam one ljude u Zavodu za transfuziju sa pitanjima. Šteta samo što nisam imao fotoaparat. Sutra idem malo na odmor, vraćam se za sedam dana. Što se mene tiče, možeš da postaviš članak slobodno. Ja ću eventualno raditi još na nekim detaljčićima. Voleo bih da prođe, jer mi se sviđa ova tematika i verovatno ću (ustvari sigurno) napisati i druge članke vezano za ovu temu. Drago mi je što sam video i tvoj članak na glasanju. Treba nam još dobrih članaka iz naše istorije. Na žalost to nije moja stručnost, inače bih se uključio. Ajd budi mi pozdravljen. M!cki ^talk 23:02, 26. avgust 2007. (CEST)

1. U kom clanku si nasisao na taj Rum? Rum bi trebalo da bude Seldzucki sultanat Rum koji je, ako se nevaram, imao prestonicu u Ikonijumu (Konja) pa odatle valjda i drugi naziv, Ikonijski sultanat. Trebalo bi da je Rumelija za evropski deo carstva, a Anadolija za azijske.

2. Ti daj mali uvod sa periodom od 1389., a tu mozes i o despotima u nas pre toga,, kao sto u zakljucku treba da stoji i o despotskom dostojanstvu posle 1459. godine. Inace cerntar treba da bude na periodu kada su vladari drzave (entiteta) Lazarevica-Brankovica nosili despotsku titulu.

--ClaudiusGothicus 23:29, 26. avgust 2007. (CEST)

članak nije vidljiv na netu

šta da radim, dodao sam ga u kategorije, ali ga i dalje nema... Ovo mi se dešavalo i sa drugim člancima, pa su neki adminovi nešto radili i onda je proradilo (čini mi se da je Laslo) Bojan Mijić (razgovor) --

Predlozi

Prve dve varijante se zovu Zvezda života, a ostale su varijante Asklepijevog štapa (grčki bog medicine). Možda nađem posle još neke. Pozzz M!cki ^talk 23:41, 26. avgust 2007. (CEST)

Martalina

Zato što se navrzla na jedan članak, pa ne pušta. Možda je bolje za početak zaključati članak (što sam i uradio, na sat vremena), pa ako i dalje nastavi, onda i blokirati osobu. --filip ⁂ 10:05, 27. avgust 2007. (CEST)

Meh. Očigledno niko nije pitao, ali ne znam da li bismo išta saznali i da pitamo. Osoba je napravila taj članak, koji se u međuvremenu totalno izmenjao i sada "povlači" svoje doprinose brišući ceo sadržaj. Mislim, totalno bezveze. Ali, dobro, čekajmo pa da vidimo šta će da se desi. Možda je ovo zaključavanje strane smori, pa ode. Ne bih da potežem blokiranje kada ono nije preko potrebno. --filip ⁂ 10:09, 27. avgust 2007. (CEST)

Članak o Luju XIV

Čisto za informaciju. Nisam ga zamislio da bude sjajan. Neće imati referenci jer nema ni engleski članak. Samo će predstavljati veliki prevod o jednoj od najznačajnijih ličnosti. --SrejovićNenad 11:39, 27. avgust 2007. (CEST)

Špansko nasleđe ima dobre šanse, iako ne znam koliko ćeš još dugo moći, jer verovatno te čekaju obaveze na fakultetu.--SrejovićNenad 11:41, 27. avgust 2007. (CEST)

Izvini na spijuniranju...najraniji prikaz Beograda je onaj iz 16. veka (mislim da je drvorez). Moguce je da je opsada iz 1440. prikazana na nekoj osmanskoj minijaturi, bas kao sto za opsadu iz 1456. ima minijutura sa kraja 16. veka. Nista vise ni bolje.--ClaudiusGothicus 00:22, 28. avgust 2007. (CEST)

Rat u Hrvatskoj

Šta želiš da kažeš? Moj komentar je se ticao Ustava iz 1974. koji je bio važeći do raspada SFRJ, a kojim je Srbija iscepkana, Vojvodini i Kosovu se dalo pravo glasa za izbor predsedništva i veća vlast, samim tim povećala decentralizacija a republikama data veća samostalnost i razvijen koncept TO (teritorijalne odbrane). Ono što je u ranijem periodu bilo, bio je više privid samoupravnog društva (vlast naroda) i decentralizovane države nego što je to de facto bio slučaj. Ali ovde se ne bavimo sa SFRJ već ratom devedesetih. --piši mi   Jefe 13:48, 28. avgust 2007. (CEST)

Borba za nezavisnost Latinske Amerike

Zdravo. Ovo nije neka velika kritika, već me pomalo iznenađuje izbor istorijskih događaja obuhvaćenih člankom Borba za nezavisnost Latinske Amerike.

Ukratko, predložio bih ti da oslobođenje Kube i Haitija pomeneš u jednoj rečenici kao teme koje su obrađene u posebnim člancima (sa vezama ka njima), jer su to istorijski posebni događaji (i vremenski i po okolnostima). Članak bi se onda zaista bavio samo dešavanjima 1810-1830, koja imaju mnogo zajedničkog.

Ne znam da li bi trebalo da pomeneš Gvajanu, Surinam, Beliz, Jamajku i Male Antile, da kažeš da oni ne spadaju u Lat. Ameriku u užem smislu (ako pogledaš članak Lat. Amerika, videćeš da oni geografski pripadaju tamo), i da su njihovi procesi dekolonizacije bili posebni.

Čile i Argentina su zajednički obrađeni, što je konfuzno.

Istorija zemalja znatno posle sticanja nezavisnosti ne pripada ovom članku.

--Jakša 17:58, 28. avgust 2007. (CEST)

Kutijice za igre

Bilo bi lepo :) --Rodoljub 18:33, 28. avgust 2007. (CEST)

Franjin Ustav

Izvini gledam tekmu pa ti odmah ne odgovorih. Ovlašćeni predlagači za promenu ustava su 1/5 poslanika Sabora, Predsednik republike i vlada. Prvo se u saboru donosi odluka o promeni (prostom većinom), dok konačno o promeni ustava odlučuje Hr. sabor i to kvalifikovanom većinom (dvotrećinskom većinom glasova svih poslanika(zastupnika, jel kako se kod njih zove) sabora. E stavi na glavni stranu vest, izabran je novi predsednik Turske Abdul Gul, mislim da nemamo članak o njemu. Pozd.--Grofazzo 21:29, 28. avgust 2007. (CEST)

Tokom Drugog svetskog rata jedna veća grupa partizana je bila nezadovoljna i zahtevala je autonomiju. Partizani su ih ne streljali, nego poklali. To je grupa koju je predvodio Jabučar i još neki u Plaškom, Ličkoj Jesenici i Slunju.--SrejovićNenad 21:36, 28. avgust 2007. (CEST)

Vremenom se sam hrvatski ustav promenio. Tako da je ustav iz 1945. sadržavo odredbu o jedakosti dva naroda. Ustav iz 1974. definiše Hrvatsku kao nacionalnu državu hrvatskog naroda i državu srpskog naroda. Tada je već stavljen klip u odnosu na 1945. Inače 1871 u doba Austro-Ugarske, je donešena odluka da su Srbi i Hrvatoi jednakopravni, a cilj je bio da Srbi ne budu autonomni van teritorije Hrvatske. --SrejovićNenad 21:39, 28. avgust 2007. (CEST)

Rat u Hrvatskoj

Izbacih deo jer je tema rat u Hrvatskoj 1990-95 a ne rat u Hrvatskoj 1941-45. Umesto da opterećujete ovaj članak stvarima koje su se desile 50 godina pre stavite link ka tim stvarima tamo gde im je mesto. U suprotnom možemo slobodno da vratimo stari članak jer će ovako na mala vrata da se poubacuju razne stvari i neće ličiti na enciklopedijski članak već na najobičniju propagandu, te neče vredeti ni pišljiva boba. --piši mi   Jefe 21:36, 28. avgust 2007. (CEST)

Karedeljev ustav

E to za autonomiju u Kardeljevom ustavu nisam siguran pogledaj imaš tekst na slovenačkom na našoj viki mrzi me da čitam (inače taj ustav kojeg sa pravom zovu grobarem druge jugoslovenske države je nosio epitet najdužeg ustava na svetu), a ovo prvo pitanje se odnosi na ukidanje konstitutivnosti srpskog naroda prilikom otcepljenja i referenduma o nezavisnosti republika?--Grofazzo 22:12, 28. avgust 2007. (CEST)

Kutijice

Hvala, nema nikakvih problema, samo kažem da bi bilo lepo. Evo sad ću. Što se tiče imena začudio sam se kada sam u Kategoriji igre video sve Srpske nazive pa reko da ne kvarim... Hvala na savetima --Rodoljub 22:34, 28. avgust 2007. (CEST)

Objašnjenje

Nesporno je da je secesija svih republika bila nelegalna i suprotna tadašnjem saveznom ustavu. Srbima je protivustavno oduzet status konstitutivnog naroda. Model otcepljenja svake republike bio je gotovo identičan. Prvo se republika jednostrano proglašava suverenom državom (upravo iz razloga da bi ustavnost i zakonitost tog postupka cenila ona sama na osnovu svojeg prava, jer kriterijum za ocenu zakonitosti i ustavnosti kao i u svakoj državi može biti samo njeno pravo). Sledi suvereno raspisivanje referenduma u kojem se celo biračko telo pita da li je za to da suverena država postane samostalna i nezavisna i kada se dobije potvrdan odgovor sledi čin otcepljenja. Na referendumima se nisu izjašnjavali konstitutivni jugoslovenski narodi koji su jedini nosioci prava na samoopredeljenje, već granjani kao biračko telo. Shvataš šta hoću da kažem? Nosilac prava na samoopredeljenje jeste nacija u smislu etnosa , a ne narod u smislu demosa (populusa) pa se tako referendum za otcepljenje ne može sprovoditi kao referendum svih građana, jer se time vređa pravo svakog naroda na samoopredeljenje (to posebno mislim na srpski narod koji se odvaja od svoje matice i postaje nacionalna manjina u tuđoj državi). Ovo nije moje lično mišljenje nego i zvanično mišljenje gotovo svih uvaženih srpskih konstitucionalista (prof. Ratka Markovića koji mi je ovo predavao na drugoj godini Ustavnog prava). --Grofazzo 22:45, 28. avgust 2007. (CEST)

Može ali pod gfdl.(: --Grofazzo 22:53, 28. avgust 2007. (CEST)

Ahaa znači bacamo se sada na polje Međunarodnog javnog prava(:. Pazi, Povelja OUN garantuje teritorijalni integritet i političku nezavisnost država, ona poznaje koncept prava na samoopredeljeljnje, čak šta više ona ga pominje u jednom članu kao jedan od uslova stabilnosti i blagostanja u svetu, ali ne u apsolutnom smislu. U slučaju raspada SFRJ prišlo se jednom krajnje selektivnom pristupu. Zemlje članice EU i SAD priznale su to pravo (pa i nacijama kojima su to pravo osporavale) samo ne srpskom narodu koji je činio nukleus Jugoslavije i bio brojčano najveći. Ovde se odstupilo od suštine pojma prava na samoopredeljenje i to pravo je tretirano kao teritorijalan princip (što je besmislica, jer pravo na samoopredeljenje je subjektivno pravo naroda). Najveći problem u međunarodnom pravu jeste da li pravo na samoopredeljenje nužno rađa i pravo na otcepljenje (secesiju). Kardeljev ustav je priznavao pravo na secesiju ukoliko se saglase sve republike članice federacije + autonomne pokrajine. UN nacije su napustile i pogazile temeljna načela povelje UN (pod pritiskom pre svega Nemačke i SAD) i priznale secesiju federetivnih jedinica iako nisu bili ispunjeni uslovi koje je predviđao važeći ustav i time dale legitimitet jednom apsolutno protivpravnom činu. O svemu tome piše i profesorka Smilja Avramov jedan od najvećih stručnjaka za međunarodno pravo.--Grofazzo 23:20, 28. avgust 2007. (CEST)

SRJ

Ma mislio sam na SRJ u onom kontekstu da je htela da bude jedina naslednica SFRJ kad su se ovi otcepili. De facto, Milo[ević je pokušavao da održi SFRJ. Kad su se slovenci otcepili a onda i hrvati brže bolje je formirao sa Crnom Gorom SRJ kako bi spasao nešto. U tom smislu sam hteo nešto napisati ali ako misliš da izbaciš može.--piši mi   Jefe 23:22, 28. avgust 2007. (CEST)

Brojevi

Treba uvek nekako preformulisati rečenicu da se izbegne broj na početku.

Nije dobro:

• 1928. godine je uspeo da stvori relativistički oblik teorije.
• 43 ljudi je prisustvovalu sastanku.

Pravilno:

• Godine 1928. uspeo je da stvori relativistički oblik teorije.
• Četrdeset troje ljudi je prisustvovalu sastanku.

Naravno, postoji mnogo načina da se tako preuredi neka rečenica da se izbegne broj na početku, ovo gore su bili samo neki primeri.

Pozdrav,

Bbasic 00:18, 29. avgust 2007. (CEST)

Reci koje?--SrejovićNenad 12:51, 29. avgust 2007. (CEST)

Mrkiševa fotografija

Dakle, čekamo da vidimo šta će biti na en, mada sam skeptičan - ne verujem da će ostati, nema osnova (bar ja ne vidim) da se slika zadrži. --Brane Jovanović, DGzS <~> 22:36, 29. avgust 2007. (CEST)

Ne kada služi samo da pokaže kako osoba izgleda. --Brane Jovanović, DGzS <~> 22:41, 29. avgust 2007. (CEST)

Nisam ni najmanje ispratio njegov slučaj. Ako mu je završeno suđenje (a i ako nije), trebalo bi da bude neki podatak na sajtu Haškog tribunala.. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:46, 29. avgust 2007. (CEST)

Sudjenje Mrkšiću

Suđenje Mrkšiću, Radiću i Šljivančaninu je okončano, čeka se izricanje presude.--Grofazzo 22:54, 29. avgust 2007. (CEST)

Prikaz opsade 1440

U onim knjigama koje imam kod sebe,nema prikaza opsade,a isto tako ni utvrđenja iz 1440.godine,ali imam nekoliko(tehnički je to jedan,pa isti) umanjenih hipotetičkih planova tvrđave iz tog/despotovog doba,pa bi možda to moglo da posluži za celu priču, pa javni ako ti šta zatreba od toga. Crni Bombarder!!! (†) 10:22, 30. avgust 2007. (CEST)

--ClaudiusGothicus 18:44, 30. avgust 2007. (CEST)A zasto ne bi mogao? Pa covek je najbolje godine svoje karijere proveo u Beogradu, radio na univerzitetu, osnovao institut, objavio i u inostranstvu gomilu vaznih radova i na kraju ovde i stvorio porodicu.

Fer juz

Slika koju si naveo je izuzetna po tome što prikazuje osobu koja je preminula, pa više nije moguće napraviti slobodnu fotografiju date osobe. --Brane Jovanović, DGzS <~> 20:35, 30. avgust 2007. (CEST)

Pomoćnik

Tek sam sada primetio, hvala----László (talk) 02:24, 31. avgust 2007. (CEST)

Film

Tačno, gledao sam film Zora Zulua, a i pogledao sam dokumentarac na Diskaveriju pa rekoh da prevedem. Ubaciću tabelu čim stignem. Pozdrav, --Kraljević Marko 08:39, 31. avgust 2007. (CEST)

BS

Pa zapravo i nema ga. Insistiraju da bi zajebavali, i da bi isterali svoje, ja sam lepo objasnila da zena nije politicar, nego je pisac a njeno delo je politicki angazovano, pa samim tim politika je neodvojiva od njene licnosti kao i dela. Medjutim, to nikog od njih ne zanoma, a da hoce samo da podjebavaju je dokaz da sam deset puta posavila ista pitanja i deset puta izbegavaju konkretne odgovore. Zasto je vazno? Zato. E izvinte, al meni to objasnjenje ne vazi. Dok mi na usta nekazu zasto, necu promenii ni jedno jedino slovce. Pa da vidimo ko je bandoglaviji.--Maduixa kaži 18:39, 31. avgust 2007. (CEST)

Republika Dominikana

Nema poseban članak, ali ima članak Istorija Dominikanske Republike u okviru kog postoji deo o borbi za nezavisnost. I sam članak o Dominikanskoj Republici uopšteno ima poveliki deo o istoriji i u okviru toga, deo o nezavisnosti. Što? --Maduixa kaži 22:48, 31. avgust 2007. (CEST)

---

Pa ne znam, kako hoćeš. Ko zna kad će se to napisati. Ja nemam neko posebno mišljenje o tome, tako da ako misliš da treba da se skine, skini. Al nemoj se rukovoditi time što to nema na šp vikipediji. broj članaka o pojedinim zemljama je srazmeran pristupu internetu u istim, kao i sa brojem stanovnika članova itd... Verovatno je da DR ima niži koeficijent pristupa internetu nego npr. Argentina ili Meksiko, pa samim tim su članci siromašniji... Ma ne znam, kako god misliš da treba. Ja mislim da se definitivno vraćam Vizigotima i Francima. Čak i BS mi dosadila.--Maduixa kaži 22:56, 31. avgust 2007. (CEST)

Spomenica

Dobio si spomenicu za vredno delovanje! Čestitam. --Đorđe Stakić (r) 08:27, 1. septembar 2007. (CEST)

Sastanak u nedelju, 2. septembra

Zdravo. Pozivam te da dođeš na sastanak u nedelju, 2. septembra 2007. Sastanak će se održati u tribinskoj sali Doma omladine od 17 časova (ulaz iz Makedonske, prvi sprat, prostorija do Američkog kutka). Za dodatne informacije možeš kontaktirati Filipa. Do skorog viđenja (nadamo se ) --Filip Knežić (razgovor) 12:37, 1. septembar 2007. (CEST)

Da nemaš slučajno Amijana Marcelina na srpskom? --ClaudiusGothicus 17:20, 1. septembar 2007. (CEST)

Amijan

Daklem, pišem članak o Konstantinovoj ćerki Konstantini koju je u par navrata negativno opisao Amijan. Ja uz sebe imam englesko izdanje Amijana, ali pošto imamo i srpsko izdanje u prevodu Milene Milin mislio sam da stavimo citat po njenom prevodu. Treba upućivati ljude malo i na prave stvari, a ne samo na razne prastare prevode sa engleskog po netu itd.

Dakle prepiši i stavi kako se tačno prevodi deo o ovoj carici: XIV, 1, 2; To je jedini opis njenog karaktera koji imamo i na početku je sačuvanih knjiga tako da nećeš imati problema. Na engleskoj Viki recimo kažu tako ju je opisao Edvard Gibon što je nonsens al ajd.

Tih par rečenica možeš da staviš na moju stranu. Hvala ti unapred.--ClaudiusGothicus 18:33, 1. septembar 2007. (CEST)

ok, nisam ni rekao da treba da pogineš. Lepo se provedi gde god da si krenuo, a ako si u frci oko ispita i sl. da uspešno razrešiš peripetije.--ClaudiusGothicus 18:36, 1. septembar 2007. (CEST)

Završio sam Konstantinu. Kada nađeš vremena pošalji mi onaj citat iz Amijana pa ću ga ja uklopiti u tekst.

--ClaudiusGothicus 23:03, 2. septembar 2007. (CEST)

Geografija Indije i sl.

Bila sam na odmoru, da li treba da pregledam do kraja članak ili je neko drugi to već učinio.

I lep ti je potpis, glupo je da jedan vojvoda piše latinicom.

Pozdrav,

---

Jlnarazgovor 17:52, 3. septembar 2007. (CEST)

Ej, sve je u redu. Ne organizujemo trke niti učestvujemo u njima pa nema razloga žuriti. Jel to traje ispitni rok kod tebe? Ako je tako, želim ti puno sreće i izvesti me lagano (možeš i mejlom) kako si prošao. Putuj igumane...--ClaudiusGothicus 22:03, 6. septembar 2007. (CEST)

---

Au, ja sam potpuno poremetila. Nisam htela da te pitam za Geografiju Inidije, vec za clanak Opsada Beograda koji si me zamolio da pregledam, pa sam ga gleduckala pre odmora dok je bio nezavrsen! Opet mi (trenutno) ne radi prebacivanje tastature. Pozdrav, ----Jlnarazgovor 22:49, 6. septembar 2007. (CEST)

Spomenica

Hvala puno na spomenici. --Jovan Vuković (r) 23:37, 6. septembar 2007. (CEST)

Pridružujem se. Došlo je posve neočekivano.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 22:15, 7. septembar 2007. (CEST)

Bice i to --ClaudiusGothicus 22:36, 8. septembar 2007. (CEST)jedared, mozda od oktobra. O tom potom. Od tebe cekam onaj citat.

The Dark Side of the Moon

Slažem se sa tobom, samo ja to ne umem da promenim. Inače, ja sam samo proširila članak da ga ne bi obrisao, pošto si se nameračio , a što se tiče naslova, tako je već bilo napravljeno, pretpostavljam od strane Vladimira Stojanovića. --Lampica 20:38, 9. septembar 2007. (CEST)

Ma, nemoj odmah da se ljutiš, meni je samo žao da brišemo bilo šta što ima smisla (nije vandalizovanje), svaki nam je članak jedan korak ka 100.000... (ala sam skromna ). U svakom slučaju, zato sam ga i dopunila. --Lampica 20:47, 9. septembar 2007. (CEST)

Opet se slažem, samo je moja taktika - prilagodi članak, a ne obriši ga. No hard feelings!--Lampica 20:59, 9. septembar 2007. (CEST)

Šablon (rat za špansko nasleđe)

Vidim da si rešio tako što si ga premestio na dno. Obrisao sam beline iz šablona, i sad bi trebalo da radi i kad ga staviš dole.. mada, i ovako ti radi :) -- Обрадовић Горан (разговор) 21:24, 9. septembar 2007. (CEST)

François de Neufville, duc de Villeroi

Fransoa de Nefvij(l), grof Vileroa

Nisam sigurna za ovo Nefvil(j). Pitaj Deliju, on je izverziraniji od mene u francuskoj transkripciji.--Maduixa kaži 21:45, 9. septembar 2007. (CEST)

Atletika

Klasična atletska disciplina znači da je trka na 100 metara, pored kugle, diska, skoka udalj i uvis najstarija atletska disciplina i upotrebljava se u atletskim krugovima. Pobednici te trke su najcenjeniji kod atletske publike, jer se smatraju najbržim ljudima na planeti. Naziv teksta je isti na svim vikipedijama koje ga imaju, jer u njemu su samo atletičari koji su postavljali svetski rekord, dok su u tekstu Trka na 100 metara, i atletičari koji su bili u vrhu, ali nikad nisu postali svetski rekoreri. Tekstovi na eng, fra. itl. i dr se zovu progresija svetskog rekorda na 100 metara kao i još 48 discipolina koje i ja mislim (polako) napisati. Mislio sam da je razvoj reč koja nam više odgovara, (moglo je i napredovanje), a ako treba progresija lako je promeniti. Isto tako imamo i tekstove Trka na 200 m i Razvoj svetskog rekorda na 200 metara. Ostale ću napisati kad dođu na red.--Drazetad 22:05, 9. septembar 2007. (CEST)

Rezultati u tekstu Trka na 100 m su 25 najboljih rezultata na svetu (poslednji rekordi i rezultati koji su bili blizu rekorda ali to nisu nikad postali) a u tekstu o razvoju rekorda radi se samo o rekordima i ništa drugo. Poređani su hronološki od prvog iz 1912 godine, kada se počela voditi zvanična evidencija (10,6), do danas devetog septembra kada je postavljen novi rekord (9,74). Oba teksta redovno ažuriram. Pozdrav--Drazetad 23:15, 9. septembar 2007. (CEST)

Vidio sam diskusiju o zidinama u Stonu, pa se mešam u stvari koje sam vidio ali koje ne mogu dokazati. Posle jedne emisije pok.Milana Kovačevića „Karavan“ čuo sam za te zidine u Stonu za koje znam da ih je upoređivao sa Kineskim zidom (da li je u pitanju bio oblik ili dužina nemogu se setiti, prošlo je skoro 40 godina)Kad sam letovao u Dubrovniku otišao sam da iz vidim. Zidine su dosta očuvane i čine odbrambeni zid preko celog brda (oko 4-5 km) koji spaja Mali i Veliki Ston. Na svakih 200-300 m. nalazi se po jedna kula. Kažu da ih ima (30-40). Neke od kula su dobro očuvane. Zidine su duže od Dubrovačkih. Da li Ston ima zidine druge na svetu neznam, ali da imaju školjke prve na svetu to mogu da garantujem. Izvini na gnjavaži. Pozdrav--Drazetad 23:48, 9. septembar 2007. (CEST)

PO gate

Hm... Ovakva pitanja MORAJU da imaju kontekst.

Verovatno da se radi o imenu odredjene kapije na citadeli, jer koliko mi je poznato, kapije na starim utvrdjenjima su nosile (nose) imena. Zamisljam da je citadela napadnuta, pa su je napadali najvise na delu na kome se nalazi kapija po imanu Po, pa ju je Irska brigada srcano branila... Ge ti je taj tekst, da vidim...--Maduixa kaži 12:03, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Vidim da se radi o reci Po. Sad, moze biti da se sama kapija zvala Po (po reci), moze biti da je kapija bila okrenuta ka reci Po. Neka slika bi dobrodosla (sto znam da je nemoguce). Na spanskom i francuskom je zovu la puerta del Po - kapija reke Po. Ja bih ostavila tako, jer onda nema sumnje da kapija ima veze sa rekom.--Maduixa kaži 12:48, 10. septembar 2007. (CEST) Ili kapija na reci Po? Zamisljam one pokretne mostove, koji kad se dignu, u stvari su kapije...--Maduixa kaži 12:49, 10. septembar 2007. (CEST)

Višeznačne odrednice

Naravno. I to su članci, kao i svi drugi. Samo, eto, imaju taj šablončić, ali to ne menja stvari. --filip ※ 15:10, 11. septembar 2007. (CEST)

Da te obavestim da je Madujša blokirana od sinoć. Bez veze, svi se nešto inatimo i nikako da se uozbiljimo. Vikipedija od toga ima više štete nego koristi. Mislim da to nije trebalo i da nije zaslužila. Mislim da je ona jedna od najvrednijih korisnika i neko ko je najviše dopreneo radu i redu na Vikipediji. Mislim da ona nije zlo za vikipediju i da vikipedija ne bi trebalo da ispašta zbog nečijeg animoziteta prema njoj. Pozdr. Vojvodo!

Proveri mail.

English

Pozdrav druže, Maduixa nije tu pa reko' da pitam tebe. Jel znaš da li se reč bovino na engleskom odnosi možda na goveče? Nisam to mogao naći u rečniku. M!cki ^talk 22:29, 18. septembar 2007. (CEST)

Sad me još više zbuni. Naime, radi se o tome da je insulin za dijabetes dugo vremena dobijan od životinja. Na eng. vikipediji su upotrebili tu reč bovino, a pošto mi se iz srednje škole čini da je u pitanju goveče ja sam tako i stavio u članak. Ne bih da bude pogrešno. Sad ću potražiti tu rečenicu na engleskom. --M!cki ^talk 22:38, 18. septembar 2007. (CEST)

---

Banting, Best, and colleagues (especially the chemist Collip) went on to purify the hormone insulin from bovine pancreases at the University of Toronto

Thanks. Vidi se da sam Bosanac :) M!cki ^talk 22:59, 18. septembar 2007. (CEST)

Dejvis kup

Osnovni tekst o Dejvis kupu sam napisao ranije, a u ovom trenutku nemam potrebne podatke za tekst o takmičenju u Devis kupu 2007. Sutra izlazi dodatak o tenisu u Sportskom žurnalu pa ako bude materijala napisaću.Pozdrav--Drazetad 22:48, 18. septembar 2007. (CEST)

Počeo sam da pišem. Imaju 2 teksta Dejvis kup sam proširio i napisao Dejvis kup 2007.,a treba još 5 tekstova, ali bi mi trebao neko za jedan šablon. Mali Fića nije tu. Predloži mi nekog (ako bude hteo). Šablon je eng. i trebalo bi ga prilagoditi za nas. To je šablon za mečeve u tenisu u ovom tekstu en:2007 Davis Cup World Group Play-offs. Ako nema nikog, Fića dolazi u subotu.Pozdrav--Drazetad 20:22, 19. septembar 2007. (CEST) PS. Žao mi je što su pojedinci došli u sukob sa Jagodom i Delijom. Bili su dobri za saradnju i svojim znanjem su pomagali kod pisanja, ali šta se može.--Drazetad 20:22, 19. septembar 2007. (CEST)

Ovaj je dobar i pregledan (otvori en:2007 Davis Cup World Group Play-offs i pogledaj englezi ga popunjavaju) zbog pojedinačnih mečeva i koristio bi i za ranija i kasnija godišta takmičenja u Dejvis kupu i Fed kupu. Ako bi se za svaku godinu (samo za muškarce) napravilo po 6 tekstova kao za 2007 bilo bi to oko 600 tekstova a u ženskoj konkurenciji oko 400. Može i bez tog šablona, ali bi sa njim bilo lepše. Snaći ću se. Hvala na želji i trudu da se pomogne. Pozdrav --Drazetad 21:40, 22. septembar 2007. (CEST)

Opet ja. Danas si otvorio kategoriju Tenis 2007. Da li si mislio da tu uđu samo tekstovi o Dejvis kupu ili i tekstovi o svim ovogodišnjim teniskim turnirima.--Drazetad 23:44, 22. septembar 2007. (CEST)

Šablon je u redu. Počeo sam da radim. Hvala. Pozdrav--Drazetad 18:25,

23. septembar 2007. (CEST)

Završio sam sve tekstove o Dejvis kupu za 2007. Pogledaj kad budeš mogao i napiši kako ti izgleda. Sad polako radim da crveno poplavi--Drazetad 13:54, 24. septembar 2007. (CEST)

DavisCupbox

Može, ali možda će malo pričekati dok dođe na red. Koliko ti je hitno?--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 22:16, 19. septembar 2007. (CEST)

Dakle, obično kopiranje ne radi, jer bi povlačilo kopiranje mnogo čega sa engleske vikipedije (uključujući i njihov sistem ređanja zastava). Treba napraviti lepo novi šablon, prilagođen našim postojećim. E sad, bilo bi krajnje ljubazno s tvoje strane da mi lepo objasniš čemu šablon služi i šta sve treba da ima, ne bi li nešto propustio. Ne tražim detalje, samo smernice.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 14:43, 22. septembar 2007. (CEST)

Uradio sam nešto. Šablon ima isto ime, {{DavisCupbox}}, a sintaksa mu je skoro ista. Dodati su parametri team1big, team2big, team1name, team2name. Jedan primer upotrebe ti se nalazi ovde:

• Šablon:DavisCupbox/test

(Nj)(T)(F)

Evo, ovo pitanje sam postavio Kladudiju, pa ti vidi.

Jedno pitanje, da li je za Précis du système hiéroglyphique dobar prevod „Nacrt sistema Hijeroglifa“(da li se to delo tako tove kod nas), inače delo je Šampolionovo?--Filip Knežić (razgovor) 15:38, 19. septembar 2007. (CEST)

Vojvodo, treba mi tvoja pomoć! Ne znam kako da promenim ime stranice. Primetio sam da su pojedini urednici, da ih tako nazovem, napravili pravopisne greške, i to povelike (radi se o upotrebi velikog slova), konkretno na stranicama Dip perpl i Pink flojd. Apsolutno je nepravilno da se ime grupe piše tako, već Dip (i to ne perpl nego) Parpl, i Pink Flojd. Molim te mi objasni kako to da uradim. Pozdrav --Vladimir Stojanović 12:13, 21. septembar 2007. (CEST)

Pitanje

Vojvodo, treba mi tvoja pomoć! Ne znam kako da promenim ime stranice. Primetio sam da su pojedini urednici, da ih tako nazovem, napravili pravopisne greške, i to povelike (radi se o upotrebi velikog slova), konkretno na stranicama Dip perpl i Pink flojd. Apsolutno je nepravilno da se ime grupe piše tako, već Dip (i to ne perpl nego) Parpl, i Pink Flojd. Molim te mi objasni kako to da uradim. Pozdrav --Vladimir Stojanović 12:14, 21. septembar 2007. (CEST)

Super, hvala ti.--Filip Knežić (razgovor) 17:31, 21. septembar 2007. (CEST)

Rat za nezavisnost SAD

Sjajno. Inače, to sa Savkovićevim člancima je manje-više završeno. Možeš slobodno da radiš na tim člancima. Ovde se nalazi evidencija tih članaka. Oni koji su precrtani su obrisani pa ponovo napisani (ili već ranije preuređeni), tako da se zna da ti članci više nemaju veze sa plagijatima. Vidim da ovog članka nema u tom spisku, iz čega zaključujem da je verovatno obrisan pre nego što je spisak generisan. Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:40, 21. septembar 2007. (CEST)

Spisak nemačkih divizija na engleskom

Čini mi se da je ovaj članak u potpunosti preveden. Je l` da ga prebacujemo u GIP, ili iz nekog razloga treba da ostane u tvom imenskom prostoru? -- Обрадовић Горан (разговор) 19:31, 21. septembar 2007. (CEST)

E, kako se ovo Šampolionovo delo zove kod nas „Monuments de l'Egypte et de la Nubie“?--Filip Knežić (razgovor) 10:22, 22. septembar 2007. (CEST)

Transkripcija

To mi je najslabija kategorija. Jedino što imam jeste pravopis i nekoliko knjiga iz jezika, pa probaj, možda mogu da vidim ima li ičeg što mogu da razrešim.----Jlnarazgovor 21:52, 22. septembar 2007. (CEST)

Još par predloga

Stvar je u tome sto vise nemam Wireless, pa sam sad na modemu, pa sam ogranicen internet vremenom, pa htedoh da samo nabacam ove glumce na viki, pa kad popravim wireless da mi je posle lakse raditi.Nadam se da ne zamjerate.--Rade Nagraisalović 02:18, 23. septembar 2007. (CEST)

Ako je film preveden na srpski onda treba staviti linkove ako nije nema potrebe.--Rade Nagraisalović 16:56, 23. septembar 2007. (CEST)

Klice

Obično ih stavljam ali sam juče ubacivao dosta članaka pa sam zaboravio. Staviću ih već.--Miškin 14:19, 23. septembar 2007.(CEST)

Činovi u mornarici

Rear Admiral - je kod nas Kontra-Admiral, a onaj drugi čin neznam. Pozdrav. Dušanza 14:27 23. septembar 2007.

Mejl

Jel si skoro gledao imejl?--Maduixa kaži 16:31, 23. septembar 2007. (CEST)

Danti

Napravio si permutaciju slova u kategoriji Italijanski vajari, a ja ne znam kako se to ispravlja, pa ako ti nije teško...

I još nešto. Taj Vinćenco, ili kako se već kaže kod nas, je bio brat Injacia Dantija, a ako pogledaš tamo videćeš da su me ispravili - po našem pravopisu bi trebalo da bude Vinčenco (koliko god meni to para uši...), pa ako možeš i to da središ? -- Lampica 16:55, 23. septembar 2007. (CEST)

Heinrich

jeste Hajnrih, ako ne postoji posebna transkripcija za luksemburški.Luksemburški ne postoji u pravopisu, pa ja mnim da treba transkribovati kao nemačka, odnosno francuska imena, zavisi od područja, ali to sve mogu pogledati sutra pre podne, sad nema šanse da to uradim ljudski.

Nadam se da to nije kasno.

Pozdrav,

--Jlnarazgovor 21:12, 23. septembar 2007. (CEST)

Vojvode

Ja ću ti napisati samo ono što sam našla u pravopisu, da ne nagađam, uz napomenu da za ostalo proveriš da li su nemačka ili francuska imena:

Charlotte – Šarlota

Jean – rekla bih da je to francuski, ako jeste, treba Žan

Guillaume – ovo će takođe biti francuski, Gijom

Henri – ovo mi već deluje transkribovano, nema u pravopisu, jesi li siguran da se tako piše u originalu?

Ti pominješ i Hajnrih, to jeste transkripcija za Heinrich.

Ostala imena koja sam shvatila da treba proveriti jesu Adolphe, William i Marie-Adélaïde. Njih nisam našla, neću da nagađam ni kod onih kod kojih sam najsigurnija, pitaj za to Bašića, on je (još) tu. Pozdrav,

--Jlnarazgovor 08:37, 24. septembar 2007. (CEST)

{{Muzičar}}

Mislim da je ovo otprilike to što ti treba, sećam se da je neko tražio pa sam ja preneo, ali u nekoj redukovanoj verziji, može Filip da dopuni ako treba. Poz --Kale ^{↙info/talk↗} 15:32, 24. septembar 2007. (CEST)

Heh, da, kad rekoh da je šablon `redukovan` na to sam mislio — u originalu koristi dodatni šablon tako da se boja bira na osnovu toga da li je grupa, solista itd. što sam ja zaobišao zato što sam tada preko volje pravio šablon :) Uglavnom, kako sada stvari stoje, očekuje se da prilikom upotrebe uneseš željenu šifru boje (u onom heksadecimalnom obliku). Što se tiče dodatka, potpuno je u redu. --Kale ^{↙info/talk↗} 15:50, 24. septembar 2007. (CEST)

Mislim da je krajnje vreme da i ti naučiš kako se to radi. A to što Kale preporučuje mene je podlo sa njegove strane, jer to i on sam ume da radi :)) --filip ※ 16:05, 24. septembar 2007. (CEST)

Boja se menja tako što pri pozivu šablona dodaš parametar боја=#XXXXXX gde su ti X-ovi zapravo heksadecimalni kod boje koja ti treba. U npr. Fotošopu se lepo vidi kojoj boji odgovara koji kod, a grubu listu možeš da vidiš ovde. Ovo važi za oba šablona. --filip ※ 16:17, 24. septembar 2007. (CEST)

Premeštanje nemačkih divizija

Ju, bre, Vojvoda, ne radi se to tako, tako se izgubi istorija članka. Jednostavno premestiš članak u glavni imenski prostor. Obrisaću ovo što si napravio, i premestiću onaj sa punom istorijom ovamo. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:47, 24. septembar 2007. (CEST)

Više nije :) Vratio sam je. Sve obrisane izmene se čuvaju u bazi, i mogu da se vrate u slučaju potrebe :) (U ovom slučaju je od posebne koristi zbog diskusije na strani za razgovor.) -- Обрадовић Горан (разговор) 16:52, 24. septembar 2007. (CEST)